Potraga za istinom – Susreti pozorišta u

Brčkom

Susreti pozorišta u Brčkom osnovani su pre 43 godine kao

Susreti koji promovišu domaćeg dramskog pisca. Misija
Susreta imala je za cilj obogaćivanje dramske literarne
baštine i podsticanje dramskih pisaca na stvaranje novih i
kvalitetnih dramskih dela.
To je ujedno stvorilo obavezu i odgovornost pozorišnih organizacija i udruženja za praizvođenjem i
vrednovanjem novih dramskih tekstova, kao i novog čitanja, postojeće dramske baštine da u
procesu festivalskog nadmetanja, zasluženo bude krunisano nagradama stručnog žirija i žirija
publike.

Pozorišni susreti

Pauza devedesetih godina nije dovela do nestanka publike u Brčkom. Već naprotiv. Susreti
pozorišta mogu se pohvaliti da imaju jedinstvenu publiku sa izuzetno istančanim ukusom za ovu
vrstu umetnosti.

Tradicionalni Susreti pozorišta počinju za šest dana. Ovim povodom održana je konferencija za

medije na kojoj je selektor Vlado Kerošević predstavio program 33. Susreta pozorišta u Brčkom.

U takmičarskom delu publika će imati priliku da vidi osam predstava iz BiH, Srbije i Hrvatske
koje, po tradiciji, promovišu pisce sva tri konstitutivna naroda koja žive u BiH.

PROGRAM 33. SUSRETA POZORIŠTA U BRČKOM

ČETVRTAK 17. 11. 2016. | Sinovi umiru prvi 

Mate Matišić, Marko Misirača
Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka, BiH

PETAK 18. 11. 2016. | Mrešćenje šarana

Aleksandar Aca Popović, Milan Nešković
Atelje 212, Beograd, Srbija

SUBOTA 19. 11. 2016. | Moć zemlje

Janko Matko, Želimir Mesarić
Hrvatsko narodno kazalište Osijek, Hrvatska

NEDJELJA 20. 11. 2016. | Kad bi naglas govorili

Adnan Lugonjić, Vedran Fajković, Srđan Vuletić
Kamerni teatar 55 Sarajevo, BiH

PONEDJELJAK 21. 11. 2016. | Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali
Tanja Šljivar, Mirjana Karanović
Bosansko narodno pozorište Zenica, Mes Sarajevo, BiH

UTORAK 22. 11. 2016. | Drang nach Western ili Prodor na zapad 

Dragan Komadina, Lajla Kaikčija
Bosansko narodno pozorište Zenica, BiH
SRIJEDA 23. 11. 2016. | Rodoljubci 
Jovan Sterija, Popović Andraš Urban
Narodno pozorište Beograd, Srbija

ČETVRTAK 24. 11. 2016. | Mrtve ribe plivaju na leđima

Josip Mlakić, Tanja Miletić – Oručević
Hrvatsko narodno kazalište Mostar, Bosansko narodno pozorište Zenica, Narodno pozorište Mostar,
BiH

PETAK 25. 11. 2016. | Indigo

Dušan Premović, Branislav Lečić
Smart studio, Beograd, Srbija i Budva grad teatar, Crna Gora

Sve prijavljene ovogodišnje predstave preispituju vreme u kojem živimo ostvarujući tako dijalog sa
publikom u potrazi za samim smislom života. “Potraga za istinom” nametnula se kao motiv i tema
za odabir predstava koje su ušle u uži izbor za selekciju 33. Susreta pozorišta u Brčkom.

“Od ukupno 21 prijavljene predstave (11 iz BiH, 10 iz regiona), na ovogodišnjim Susretima u

takmičarskom delu naći će se njih 8 (5 iz BiH, 3 iz regiona) dok će zadnje večeri biti odigrana
predstava van konkurencije, u ‘čast pobednika’. Najzastupljenije je Bosansko narodno pozorište
Zenica sa dve predstave. Iskoristio sam diskreciono pravo selektora da Zeničko pozorište ove
godine nagradim, jer su u protekloj sezoni imali u realizaciji 10 projekata po tekstovima domaćih
dramskih autora koja pišu na sva tri jezika naroda koji žive u BiH. Naša kompletna teatarska klima
u BiH još uvek nije dovoljno motivisana da kreativno odgovori na osnovu preferenciju ovog
festivala, a to je domaći dramski autor koji piše na jezicima naroda koji žive u BiH”, pojasnio je
Vlado Kerošević, selektor ovogodišnjih Susreta pozorišta u Brčkom.

Kerošević smatra da je ovogodišnji repertoar kvalitetan, zanimljiv i raznovrstan. Svako veče

publika će imati priliku da vidi nešto što prethodne večeri nije bilo ni nalik u pozorišnoj i glumačkoj
realizaciji.

Kada je reč o stručnom žiriju, ovogodišnji stručno ocenjivanje kvaliteta predstava pripalo je
tročlanom žiriju u sastavu: Dejan Mijač, Zlatko Sviben i Selma Alispahić.
“Stručni žiri dodeljuje Gran pri festivala, nagradu za najbolju glumicu i najboljeg glumca kao i
nagrade za pozorišta koja su isključivo iz BiH: za najbolju predstavu u celini, za najbolju režiju,
koreografiju, muziku, tekst i kostimografiju. Dok će žiri publike dodeliti nagrade za najbolju
predstavu u celini i najboljeg glumca i glumicu”, naveo je Jakov Amidžić, šef Pododeljenja za
turizam, sport i kulturu u brčanskoj Vladi.

Na ovogodišnjim Susretima pozorišta u Brčkom biće upriličen i prateći program, u okviru kojeg će,
između ostalog, biti održane i dečije predstave po školama.

PRATEĆI PROGRAM 33. SUSRETA POZORIŠTA U BRČKOM

ČETVRTAK, 17. novembar/studeni 2016.

Kazališno-pozorišno dokumentarna izložba | JOVAN STERIJA POPOVIĆ – 120 GODINA
KLASIKA JUŽNOSLOVENSKE KOMEDIJE
Autori izložbe: Srđan Vukadinović & Jakov Amidžić
Gradska galerija, Brčko u 18:00 časova

Kazališno-pozorišno dokumentarna izložba |  VIJEK PETRA KOČIĆA KNJIŽEVNOG

TRIBUNA SA ZMIJANJA
Autori izložbe: Srđan Vukadinović & Jakov Amidžić
Gradska galerija, Brčko u 18:00 časova

PETAK, 18. novembar/studeni 2016. | Susret(i) sa Mirvadom Kurićem

Učestvuju: Mirvad Kurić, Srđan Vukadinović, Danijela Regoje
Dom kulture, Brčko u 18:00 časova

SUBOTA, 19. novembar/studeni 2016. | Predstavljanje časopisa “Život” i knjige “Maske,

dramskog subjekta” Almira Bašovića
Učestvuju: Almir Bašović, Vahidin Preljević, Žarko Milenić, Srđan Vukadinović, Danijela Regoje
Dom kulture, Brčko u 12:00 časova

PONEDJELJAK, 21. novembar/studeni 2016. | Susret(i) sa Josipom Pejakovićem

Učestvuju: Josip Pejaković, Srđan Vukadinović, Danijela Regoje
Dom kulture, Brčko u 18:00 časova

UTORAK, 22. novembar/studeni 2016. | Susret(i) sa časopisom “Riječ”

Učestvuju: Predrag Nešović, Žarko Milenić, Srđan Vukadinović, Danijela Regoje Dom kulture,
Brčko u 18:00 časova
Srijeda, 23. novembar/studeni 2016. | Susret(i) sa Brankom Cvejićem

Učestvuju: Branko Cvejić, Srđan Vukadinović, Danijela Regoje Dom kulture, Brčko u 18:00h

ČETVRTAK, 24. novembar/studeni 2016. | Susret(i) sa Mikijem Manojlovićem

Učestvuju Miki Manojlović, Srđan Vukadinović, Danijela Regoje Dom kulture, Brčko u 18:00
časova

Iako je nekad u Brčkom postojalo Amatersko pozorište koje su sačinjavali glumci amateri,
“gladnoj” brčanskoj publici, nakon obnavljanja Susreta pozorišta, do danas je bezbroj puta obećano
da će biti obnovljena i domaća scena i da će konačno Brčko dobiti i svoju profesionalnu pozorišnu
kuću u kojoj će brčanska publika biti “nahranjena” ovom umetnošću.

Hoće li Brčko konačno dobiti vlastitu pozorišnu scenu teško je odgovoriti na ovo pitanje!?! Jedno je
sigurno. Susreti pozorišta su odavno postali regionalna atrakcija koju podjednako očekuju i
pozorišne kuće i glumci ali i ovdašnja publika koja u jednom danu razgrabi sve ulaznice za sve
večeri.

Ovogodišnji izbor selektora nagoveštava da će večeri provedene uz brčansku pozorišnu scenu biti
pravo zadovoljstvo u “TRAGANJU ZA ISTINOM”.

Cena karte po jednoj predstavi se već dugo nije menjala i iznosi 5 KM (2,5 € / 20 kn / 300 rsd )
po predstavi.

https://www.logicno.com/vijesti/dogadjanja/potraga-za-istinom-susreti-pozorista-u-brckom.html

Glumačka majstorija Vlade Keroševića

Ivo Kobaš
22.12.17
5 komentara
Gluma je vrlo specifična umjetnost koja „u rukama pravoga
junaka“ može „napraviti pitu“ i od onoga od čega se nikada ne
pravi. Reklo bi se – kada pravi glumac čita „telefonski
imenik“, opet ga je lijepo i ugodno uhu slušati.
Nije ovo što već gore napisah neka velika mudrost, to se manje-više zna. Jasno nam je da pjesma
koju izgovori, recimo, Rade Šerbedžija više nije ona koja je do tada bila; da nam se ona odjednom
čini bolja, uzvišenija, sadržajnija; da nam tek tada ostaje u glavi, mada smo je možda do tada više
puta čuli i zaboravili. I sam sam se uvjerio jednom na vlastitoj pjesmi.

Na predstavljanju moje nove dječje knjige pjesama stihove iz nje su govorili glumci Milica i Vlado
Kerošević, s kojima me je tada povezala prognaničko-izbjeglička sudbina. Nakon tog predstavljanja
moja susjeda mi je rekla da joj se učinilo, kad je Milica govorila jednu moju pjesmu, da „nikad u
životu nije čula ljepšu pjesmu“, a kad je došla kući i pročitala je sama, izgledala joj je „nekako kao i
druge“.

Ali ja se tog dana sjećam i po jednom drugom detalju, po jednoj drugoj glumačkoj vrlini koju ne
posjeduju svi glumci i koji su baš zbog te vrline izuzetni. Da bih bio uvjerljiviji, opisat ću vam malo
šire cijeli događaj. Milica i Vlado su tog dana došli kod mene i moju novu knjigu su tek tada vidjeli,
ali su među njene korice zavirili tek kad smo otišli u zgradu u kojoj će se održati promocija. Vlado
je za šankom letimično pročitao nekoliko pjesama i obilježio u knjizi koje će od njih pročitati.
Dakle, nije tu bilo neke temeljite pripreme, ali za njega, s već višegodišnjim glumačkim iskustvom,
dovoljno da svoj posao može uraditi kako treba.

Naravno, bio je na visini svog zadatka i publika je bila oduševljena, ali napravio je i jednu grešku.
„Uh, gdje baš na kraju da zabrlja?! Da nije ovoga, bilo bi sve savršeno! Šta li će samo sada
napraviti, kako će se pokušati izvući?!“, u djeliću sekunde su se u meni rojile misli u glavi. Ali
Vlado se izvukao tako da niko nije ni primijetio grešku. Nije bilo čak nikakvog trzaja na njegovom
licu, nikakvog znaka zbunjenosti. Da ne znam da je tek maloprije zavirio u knjigu, pomislio bih da
je izmjenu namjerno još ranije načinio, da je sve bilo smišljeno i pripremljeno.

A evo, konkretno, šta je to u meni izazvalo zbunjenost, a na kraju divljenje. Posljednja strofa u
pjesmi je glasila: „Bilo je tako, dok jedno veče zbog smijeh se tata ne posiječe.“ Umjesto riječi
„dok“, Vlado je izgovorio „kad“. Ako bi dalje čitao kako je napisano, rečenica bi glasila: „Bilo je
tako, kad jedno veče, zbog smije se tata ne posiječe.“, i tako bi se zaključilo suprotno od onoga što
u pjesmi piše – da se tata nije posjekao zahvaljujući tome što se smijao. Ali Vlado je, zbog svoje
greške sa „kad“ u trenu promijenio dalji tekst, a da smisao ostane isti izgovorivši: „Bilo je tako, kad
jedno veče, zbog smijeha tata moj se – posiječe!“ Dakle, tekst izmijenjen, poruka ostala ista, ritmika
stiha nenarušena! Sve to, u dijelu sekunde!

Osim Vlade i mene niko nije primijetio promjenu. Kako mu to nisam kasnije stigao ispričati,
vjerujem da je on i zaboravio na taj detalj i pretpostavljam da mu on nije jedini sličan u karijeri. Do
sada je ostao jedino meni u sjećanju, a sad ga dijelim i s čitaocima. Ovdje sam ga samo iskoristio
kao „dokazni materijal“ kako bih opravdao naslov ove priče.

A na kraju, evo i cijele pjesme koju spominjem u priči, da se sve može bolje razumjeti:

JEST SMIJEŠNO!
 Niko se tako
ne ismije
ko ja, dok tata
moj se brije!

Prvo napravi
bijelu bradu
od pjene što je
kupi u gradu.

A onda kako
sve usta krivi,
e, to je humor,
kažem vam, živi!

Pa nos povlači
na razne strane
sve dok se brijati
ne prestane.

Ni uši tata
ne poštedi!
I njih povlači
dok se ne sredi.

Sa mnom se i on
nekada smije
zbog ove brijaće
komedije.

Bilo je tako
dok jedno veče
zbog smijeha se tata
ne posiječe!

https://www.logicno.com/zivotni-stil/glumacka-majstorija-vlade-kerosevica.html

Brčko distrikt – bosansko-hercegovački grad s

mnoštvom potencijala
 Petar JASAK

14.11.17

Područje gdje rijeka Sava dijeli Bosnu i Hercegovinu s Hrvatskom zove se

Posavina, a u čijem se bosanskome dijelu nalazi grad Brčko. Ovaj multietnički
grad s pretežito bošnjačkim (42,36%), potom srpskim (34,58%) te hrvatskim
(20,66%) stanovništvom broji preko osamdeset tisuća stanovnika. Jedan sam od
onih sretnika koji su se u Brčkom rodili i proživjeli u njemu najljepše dane
djetinjstva i rane mladosti.

O gradu na Savi

Najstariji pisani dokumenti o Brčkom iz prve su polovice 16. stoljeća, kada se razvija i naselje i
tvrđava, a i gradi put prema gradu Tuzli. Dobar zemljopisni položaj pružio je stanovnicima ovoga
kraja mogućnost razvijanja trgovačke djelatnosti. Prema zapadnim krajevima trgovalo se najviše
tuzlanskom solju, ali i drugim proizvodima.  U 19. stoljeću u Brčkom je svoju agenciju otvorilo
Dunavsko parobrodarsko društvo koje mu je tim potezom dalo na važnosti i učinilo ga snažnim
trgovačkim središtem. Tako je Brčko povijesno trgovački grad u kojem žive kreativni i sposobni
ljudi.
Zima u Brčkom – © Almir Džanović

Nakon raspada Jugoslavije, Brčko dobiva status Distrikta. Njegov teritorij postaje kondominij – od
latinskoga condominium, što znači suvlasništvo – zajednički teritorij Federacije BiH i Republike
Srpske. Brčko ima vlastitu multietničku administraciju, policiju i pravosuđe, a područje mu je
demilitarizirano. Latinično i ćirilično pismo, kao i sva tri jezika (bosanski, hrvatski i srpski)
potpuno su ravnopravni. Brčko ima svoju Skupštinu i svoju Vladu s ministarstvima kao i vlastite
zakone.

Posjet Brčkom

Ako planirate posjet Brčkom, dobro je upoznati se s nekoliko osnovnih informacija poput prometne
povezanosti, vremena, mjesta gdje se možete udobno smjestiti i kušati kvalitetnu hranu, kao i gdje
možete ugodno provesti svoje vrijeme, opustiti se i zabaviti.

Brčko ima kontinentalnu klimu. Najtopliji je lipanj s prosječnom temperaturom nešto višom od 21
Celzijeva stupnja, a najhladniji siječanj u kojem se prosječna temperatura kreće oko ništice.

Do Brčkog je vrlo lako doći. Samo je par sati vožnje autocestom udaljeno od beogradske i nešto
malo više od zagrebačke zračne luke, a tek sat i pol od tuzlanske. Osim autoceste koja se proteže
skoro do Brčkog, postoji i željeznička pruga do Vinkovaca na sjeveru i do Ploča na jugu koja za
sada služi za teretni promet. Veliki broj autobusnih linija prolazi  kroz Brčko – kako domaćih, tako i
regionalnih, te europskih – pa je i dolazak autobusom vrlo praktičan.

U Brčkom postoji više hotela u kojima se može prespavati. Ponajbolji od njih su Hotel Jelena,
Posavina i Europa. Kao favorita izdvojio bih nedavno otvoreni hotel Bakarni lonac koji je idealno
mjesto za poslovne ljude jer osim kvalitetnog smještaja nudi i najbolju hranu u cijelome Brčko
Distriktu.
Brčko – Hotel Bakarni Lonac

Brčko je prepuno malih barova, kavana i kafića koji u ljetnom periodu osobito živnu jer tada grad
posjećuju ljudi iz dijaspore. Poznato gradsko izletište Ficibajer kraj rijeke Save osobito je
atraktivno. Ovdje možete ugodno u raznim rekreativnim i opuštajućim aktivnostima provesti svoj
dan, kao i osvježiti se u najnovijem kafiću FiciBar.
Ekonomski gigant bivše države iznjedrio je generacije radišnih i sposobnih ljudi

U bivšoj Jugoslaviji područje današnjeg Brčko Distrikta je doista bilo poznato kao ekonomski
gigant. Osim što je imalo najveću riječnu luku za pretovar robe, Brčko je gotovo u svim granama
bilo lider. Ovdje su poslovala poduzeća koja su proizvodila obuću, akumulatore, tekstil, namještaj,
aluminijske dijelove, te prehrambene namirnice s okolnih farmi poput mesnih proizvoda, voća, ulja
i žitarica.
Tvornica ulja “Bimal” iz Brčkog – Foto: Bimal

Različite djelatnosti omogućile su lokalnome stanovništvu osposobljavanje u različitim granama i

odgojile ljude s usađenim pozitivnim radnim navikama. Tako su mnogi danas spremni za
raznovrsne vrste poslova koji se pojave u Distriktu.

Brčko je i grad dobar za obitelji. Školstvo je dobro organizirano, pa je tu djeci ostavljena mogućnost
učenja prema nacionalnom školskom programu, ali u multinacionalnom okruženju. Nisu rijetki ni
slučajevi u kojima djeca iz susjedne Hrvatske pohađaju školu u Brčkom. Ovdje postoji mogućnost i
visokoškolskoga obrazovanja; u Brčkom imamo državni Ekonomski fakultet i druge
visokoškolske ustanove kao i izdvojene odjele drugih fakulteta.

Mnoge poznate osobe su rođene u Brčkom. Hrvatski poduzetnik Toma Antunović, estradna
zvijezda i poduzetnica Lepa Brena, naš rap pjevač Edo Maajka, svjetski poznata manekenka
Nataša Vojnović i mnoge druge, ništa manje važne, osobe. Brčko je iznjedrilo i naš portal
Logično.
Ekonomski pokazatelji

Godišnji proračun Brčko distrikta iznosi oko 100 milijuna eura, gotovo identično kao i proračun
drugog hrvatskog grada Splita u kojem živi duplo više stanovnika. Prosječna neto plaća u Brčko
distriktu je 433 eura. Ekonomski rast u Brčko distriktu kontinuirano raste zadnjih 10 godina i kreće
se oko 4% godišnje.

Porez na dobit poduzeća, ali i na dohodak u Brčko distriktu iznose samo 10%. Oba navedena
poreza su proporcionalna (flat rate tax).

Brčko distrikt, za razliku od ostalih zemalja u okruženju, dohotkom ne smatra raspodijeljenu dobit
poduzeća, kao ni mirovine stečene u inozemstvu.

Pošto je Bosna i Hercegovina potpisnik Ugovora o izbjegavanju duplog oporezivanja, isplaćena

dobit i dohodak fiskalnih rezidenata u Brčko distriktu oslobođeni su plaćanja poreza u gotovo svim
europskim zemljama.

Osim toga, i cijena rada je jedna od najnižih. Ako svemu dodamo razne potpore Vlade Brčko
Distrikta, riječ je o najboljem mjestu za investiciju u Bosni i Hercegovini.
Brčko Distrikt nudi najbolje poduzetničke potpore u Europi

Brčko Distrikt kao jedan od ciljeva ima što bolje približavanje Europskoj uniji. Tako se ovdje u
većoj mjeri od ostatka BiH prihvaćaju pojedine Direktive EU. Osim toga, nije pretjerano reći niti da
Brčko Distrikt ima ponajbolje poticaje za poduzetnike u Europi. Već nekoliko godina Vlada
Brčko Distrikta provodi program samozapošljavanja kako bi ojačala poduzetnički duh svojih
stanovnika i potaknula gospodarski razvoj.

Ista Vlada pokrovitelj je brojnim aktivnostima koje za cilj imaju dodatno jačanje gospodarstva
ovoga kraja. Tako se već posljednjih 15 godina u Brčkom tijekom studenog održava Međunarodni
sajam gospodarstva, koji je i izložbeni i prodajni. Zahvaljujući ranije spomenutom dobrom
geografskom položaju, veliki broj izlagača i posjetitelja iz godine u godinu svojom nazočnošću
obogaćuje ovaj sajam na kojemu se osim predstavljanja djelatnosti iz različitih oblasti poput
poljoprivrede, industrije, turizma, održavaju tematska predavanja i okrugli stolovi.

I ove će godine, na “16. Međunarodnom sajmu gospodarstva” koji počinje 16. studenog, Brčko
distrikt ugostiti poduzetnike Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Osim privatnih poduzetnika,
ovaj sajam će obilježiti i nazočnost institucija Bosne i Hercegovine i Indonezije.

Što reći za kraj? Posjetite Brčko i uvjerite se o ono o čemu govorimo. Ako imate poduzetnički duh,
za početak posjetite “16. Međunarodni sajam gospodarstva” koji će za dva dana otvoriti svoja vrata.

16. Međunarodni sajam gospodarstva

od 16. do 18. studenog (novembra) 2017.
Ul. Petra Kočića bb / TC Tropic / Brčko Distrikt BiH
(otvaranje u 11 sati)
http://www.brckosajam.com/
https://www.logicno.com/novac-posao-ekonomija/brcko-distrikt-bosansko-hercegovacki-grad-s-mnostvo-
potencijala.html
Total: 18 results found.
Search for:
All words Any words Exact
Phrase
Ordering:
Search Only: Categories Članci
Prikaz #
1. Brčko: Gran pri Susreta dodijeljen predstavi “GospOUdinNOUbadi” EXIT teatra Zagreb
(Vijesti Brčko)
... EXIT teatra Zagreb. Ovo je odluka stručnog žirija 37. Susreta pozorišta/kazališta BiH u
Brčkom koga čine pozorišni kritičar Nedžad Ibrahimović, glumac Slaven Knezović i reditelj
Goran Damjanac. Prema ...
Kreirano 27 novembar 2020
2. Susreti pozorišta Brčko: Izvedena predstava ''Žene u crvenom'' HNK Osijek
(Vijesti Brčko)
... Danijele Regoje sudjeluju: Goran Damjanac, Jakov Amidžić i Srđan Vukadinović. Izvor:
Radio Brčko ...
Kreirano 24 novembar 2020
3. Brčko: Program 37. Susreta pozorišta BiH
(Kultura)
 ... BH TEATRA – JURISLAV KORENIĆ“ Učestvuju: Srđan Vukadinović, Goran
Damjanac, Jakov Amidžić, Danijela Regoje Dom kulture, Brčko, u 18,00 časova   Srijeda,
25. novembar / studeni  2020.     ...
Kreirano 16 novembar 2020
4. Brčko: 37. Susreti pozorišta počinju 19. novembra
(Kultura)
... je osam predstava iz BiH, Hrvatske i Srbije, priopćili su organizatori. Stručni žiri koji će
ocjenjivati predstave čine glumci Slaven Knezović i Irfan Mensur, te reditelj Goran
Damjanac, a u okviru mjera ...
Kreirano 23 oktobar 2020
5. Brčko: Predstavljen novi dvobroj časopisa SUSRETI
(Kultura)
... i kulturu “Susreti” čiji je izdavač Vlada Brčko distrikta BiH, predstavljen je danas u
Domu kulture Brčko. Časopis su predstavili Jakov Amidžić, Goran Damjanac i Srđan
Vukadinović. Jakov Amidžić, glavni ...
Kreirano 13 oktobar 2020
6. Brčko: Održan Međunarodni stonoteniski turnir
(Sport)
... STK “Partizan” Šid (Srbija) 2. Goran Stevanović STK “Vukovar 91” (Hrvatska) 3.
Mladen Kosanović STK “Vukovar 91” (Hrvatska) Seniori (ekipno) 1.STK “Partizan” Šid
(Srbija) 2.STK “Brka 2007” Brka (Brčko ...
Kreirano 13 mart 2019
7. Brčko: ''Posljednja ljubav Hasana Kaimije'' pobjednik 35. Susreta pozorišta
(Vijesti Brčko)
... za najbolju mušku ulogu pripala Ljubiši Savanoviću za ulogu Drage Ćuka u predstavi
“Naši dani”, Narodnog pozorišta RS-a. Nagradu za najbolju režiju osvojio je Goran
Damjanac za predstavu “Posljednja ljubav ...
Kreirano 23 novembar 2018
8. Susreti pozorišta u Brčkom: Hasan Kaimija podsjeća na naše stanje (VIDEO)
(Vijesti Brčko)
... u režiji Gorana Damjanca iz Brčkog. ''Posljednja ljubav Hasana Kaimije” nikad nije
prestao biti aktuelan komad. Propitivanje odnosa moći, odnosa vlasti i naroda, odnosa
različitih nivoa vlasti i različitih ...
Kreirano 17 novembar 2018
9. Brčko: Program 35. Susreta pozorišta BiH
(Kultura)
... bh. autora) Dragan Komadina Lajla Kaikčija 2. Narodno pozorište Tuzla, BiH   16.11.
Poslednja ljubav Hasana Kaimije Derviš Sušić Goran Damjanac 3. Narodno pozorište ...
Kreirano 07 novembar 2018
10. Brčko: Izvedena predstava za mlade ''Kralj Ibi''
(Kultura)
U okviru pratećeg programa 34. Susreta pozorišta / kazališta Brčko distrikta sinoć je u
Domu kulture izvedena predstava za mlade „Kralj Ibi“ Alfreda Žarija u režiji Gorana
Damjanca i izvedbi Studentskog ...
Kreirano 16 novembar 2017
11. Brčko: Večeras počinju 34. Susreti pozorišta BiH
(Kultura)
... nazivom „Sve se nekako preživi osim smrti“ u izvedbi glumaca Narodnog pozorišta iz
Sarajeva. Selektorov izbor od 40 prijavljenih predstava nije bio nimalo lagan. Umjetnički
direktor Susreta Goran Damjanac ...
Kreirano 16 novembar 2017
12. Goran Damjanac: U danima ''Susreta'' Brčko postaje mjesto teatarskog praznovanja
(Kultura)
 U Brčkom sutra počinju “XXXIV Susreti pozorišta/kazališta BiH” zbog čega smo upriličili
razgovor sa umjetničkim direktorom Susreta, Goranom Damjancem, inače redateljem čija se
predstava za mlade prikazuje ...
Kreirano 15 novembar 2017
13. Brčko: Ansambl Dječijeg pozorišta Srpske izveo predstavu za osnovce
(Kultura)
... koju je prema tekstu Ljubice Ostojić režirao Goran Damjanac, izvodi glumački ansambl
Dječijeg pozorišta Srpske iz Banjaluke. Današnja predstava izvedena je u okviru
jednomjesečne kulturno-zabavne manifestacije ...
Kreirano 05 maj 2017
14. Grad, a nije grad - Brčko nema pozorište, muzej, bioskop, stadion...
(Vijesti Brčko)
... razumljivih jezika- kaže Cvejić. Goran Damjanac, pozorišni režiser i saradnik iz Brčkog
na katedri za pozorišnu režiju Akademije umetnosti u Banjaluci ističe da je u Brčkom sve
više publike koja prati ...
Kreirano 29 novembar 2016
15. Pogledajte za koga ćete moći glasati na Lokalnim izborima u Brčkom
(Vijesti Brčko)
... RADA 24 KAPIKUL MLADEN 25 DAMJANAC NEMANjA 26 RADIŠA MIRJANA
27 POLjIĆ MOMČILO 28 VUJIĆ JELENA 29 MITROVIĆ LjUBOMIR 30 PANTIĆ
PERO 31 RANISOVIĆ SLAVOJKA 32 STJEPANOVIĆ GORAN 33 MIKIĆ
STOJANKA ...
Kreirano 31 jul 2016
16. Večeras u Brčkom počinju 32. Susreti pozorišta BiH (VIDEO)
(Kultura)
... govorio Goran Damjanac, umjetnički direktor ovogodišnjih Susreta pozorišta.  ...
Kreirano 19 novembar 2015
17. Susreti pozorišta BiH: ''Mausfakersi'' - autentična slika beznađa
(Arhivirane vijesti)
... je, ženski dio bio za nijansu ubjedljiviji ( Snežana Vidović i Lana Delić).      I za kolegu
novinara, pozorišnog kritičara iz Beograda Gorana Cvetkovića je u ovom tekst „najteže ono
što ...
Kreirano 29 novembar 2013
18. Susreti pozorišta BiH: Gorko - humorno satirična strijela u suštinu stvari
(Arhivirane vijesti)
... o Kovačevoj postavci je imao i kritičkih tonova, preciznije je kazati – drugačijih
promišljanja Matešića. Pozorišni kritičar iz Beograda Goran Cvetković je tekst ocijenio kao
„bombu“, a postavku kao „petardu“. ...
Kreirano 23 novembar 2013
https://www.ebrcko.net/component/search/?searchword=goran
%20damjanac&ordering=&searchphrase=all

VIJESTI|Švedska

Annie Ernaux dobitnica Nobela za književnost

U svom pisanju Ernaux dosljedno i iz različitih uglova ispituje život obilježen jakim razlikama u
pogledu spola, jezika i klase.
Njen književni rad, uglavnom autobiografski, održava bliske veze sa sociologijom (EPA)
Published On 06 Oct 202206 Oct 2022

Ažurirano: 
06 Oct 2022
03:54 PM (GMT+2)

Francuska književnica Annie Ernaux dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost,

objavila je u četvrtak Švedska akademija, javlja Hi

Ernaux je dobila Nobelovu nagradu za književnost 2022. “za hrabrost i kliničku oštrinu s kojom
otkriva korijene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sjećanja”.

Annie Ernaux je francuska spisateljica i profesorica književnosti.

Njen književni rad, uglavnom autobiografski, održava bliske veze sa sociologijom.

Klasik francuske književnosti

U svom pisanju Ernaux dosljedno i iz različitih uglova ispituje život obilježen jakim razlikama u
pogledu spola, jezika i klase.

Njen put do autorstva bio je dug i mukotrpan.

Djela Annie Ernaux uglavnom su autobiografske prirode i smatraju se klasicima francuske

književnosti.

Na hrvatski su joj prevedeni romani Godina, Događaj, Jedna žena, svi objavljeni u zadnjih godinu
dana.

Izvor: Agencije
https://balkans.aljazeera.net/news/2022/10/6/annie-ernaux-dobitnica-nobela-za-knjizevnost

Annie Ernaux (née Duchesne; born 1 September 1940) is a Nobel Prize-winning French writer
and professor of literature. Her literary work, mostly autobiographical, maintains close links with
sociology.[1] Ernaux was awarded the 2022 Nobel Prize in Literature "for the courage and clinical
acuity with which she uncovers the roots, estrangements and collective restraints of personal
memory".[2]

Contents
 1 Early life and education
 2 Literary career
 3 Awards and distinctions
 4 Works
 5 References
 6 Further reading
 7 External links

Early life and education

Ernaux was born in Lillebonne in Normandy and grew up in nearby Yvetot,[3] where her parents ran
a café-cum-grocery store in a working-class part of town.[4][5] In 1960 she travelled to London where
she worked as an au pair, an experience she would later relate in 2016's Mémoire de fille (A Girl's
Story).[5] Upon returning to France, she studied at the universities of Rouen and then Bordeaux,
qualified as a school-teacher, and earned a higher degree in modern literature in 1971. She worked
for a time on a thesis project, unfinished, on Pierre de Marivaux.[6]

In the early 1970s, Ernaux taught at the Bonneville Lycée,[7] at the college of Évire in Annecy-le-
Vieux, then in Pontoise, before joining the National Centre for Distance Education (Centre national
d'enseignement à distance – CNED)[8] where she was employed for 23 years.[9]

Literary career
Annie Ernaux started her literary career in 1974 with Les Armoires vides (Cleaned Out), an
autobiographical novel. In 1984, she won the Renaudot Prize for another of her autobiographical
works La Place (A Man's Place), an autobiographical narrative focusing on her relationship with
her father and her experiences growing up in a small town in France, and her subsequent process of
moving into adulthood and away from her parents' place of origin.[10][11]

Early in her career, she turned from fiction to focus on autobiography. [12] Her work combines
historic and individual experiences. She charts her parents' social progression (La place, La honte),
[13]
her teenage years (Ce qu'ils disent ou rien), her marriage (La femme gelée),[14] her passionate
affair with an eastern European man (Passion simple),[15] her abortion (L'événement),[16] Alzheimer's
disease (Je ne suis pas sortie de ma nuit), the death of her mother (Une femme), and breast cancer
(L'usage de la photo).[17] Ernaux also wrote L'écriture comme un couteau (Writing as Sharp as a
Knife) with Frédéric-Yves Jeannet.[17]

A Woman's Story, A Man's Place, and Simple Passion were recognized as The New York Times
Notable Books, and A Woman's Story was a finalist for the Los Angeles Times Book Prize. Shame
was named a Publishers Weekly Best Book of 1998, I Remain in Darkness a Top Memoir of 1999
by The Washington Post, and The Possession was listed as a Top Ten Book of 2008 by More
magazine.[citation needed]
Her 2008 historical memoir Les Années (The Years), well-received by French critics, is considered
by many to be her magnum opus.[18] In this book, Ernaux writes about herself in the third person
(elle or she in English) for the first time, providing a vivid look at French society just after the
Second World War until the early 2000s.[19] It is the story of a woman and of the evolving society
she lived in. The Years won the 2008 Prix François-Mauriac de la région Aquitaine [fr],[20] the 2008
Marguerite Duras Prize,[21] the 2008 Prix de la langue française, the 2009 Télégramme Readers
Prize, and the 2016 Premio Strega Europeo Prize. Translated by Alison L. Strayer, The Years was a
finalist for the 31st Annual French-American Foundation Translation Prize, was nominated for the
International Booker Prize in 2019,[22] and won the 2019 Warwick Prize for Women in Translation.
[9]

In 2018 she won the Premio Hemingway for her literary output as a whole.[23]

On 6 October 2022, it was announced that she was to be awarded the 2022 Nobel Prize in
Literature[24][25] "for the courage and clinical acuity with which she uncovers the roots,
estrangements and collective restraints of personal memory".[2] Ernaux is the 16th French writer,
and the first Frenchwoman, to receive the literature prize. [24] In congratulating her, President of
France Emmanuel Macron said that she was the voice "of the freedom of women and of the
forgotten".[24]

Many of her works have been translated into English and published by Seven Stories Press. Ernaux
is one of the seven founding authors from whom the Press takes its name.

Awards and distinctions

 1977 Prix d'Honneur for the 1977 novel Ce qu'ils disent ou rien
 1984 Prix Renaudot for La Place
 2008 Prix Marguerite-Duras for Les Années[26]
 2008 Prix François-Mauriac for Les Années[26]
 2008 Prix de la langue française for the entirety of her oeuvre
 2014 Doctor honoris causa of the University of Cergy-Pontoise
 2016 Strega European Prize for The Years (translated into Italian as Gli Anni (L'Orma)[26]
 2017 Prix Marguerite Yourcenar, awarded by the Civil Society of Multimedia Authors, for
the entirety of her oeuvre[27]
 2018 Premio Hemingway per la letteratura for the entirety of her oeuvre
 2019 Prix Formentor[28]
 2019 Premio Gregor von Rezzori for Una Donna[29]
 2019 Short Listed for the Man Booker International Prize for The Years[30]
 2021: Elected a Royal Society of Literature International Writer[31]
 2022: Nobel Prize in Literature[2]

The Prix Annie-Ernaux [fr], of which she is the "godmother", bears her name.[32]

Works
 Les Armoires vides, Paris, Gallimard, 1974; Gallimard, 1984, ISBN 978-2-07-037600-1
o Cleaned out. Translated by Carol Sanders. Dalkey Archive Press. 1990. ISBN 978-1-
56478-139-0.
 Ce qu'ils disent ou rien, Paris, Gallimard, 1977; French & European Publications,
Incorporated, 1989, ISBN 978-0-7859-2655-9
o Do What They Say or Else. Translated by Christopher Beach and Carrie Noland.
University of Nebraska Press. 2022. ISBN 978-1-4962-2800-0.
  La Femme gelée, Paris, Gallimard, 1981; French & European Publications, Incorporated,
1987, ISBN 978-0-7859-2535-4
o A Frozen Woman. Translated by Linda Coverdale. Four Walls Eight Windows. 1995.
ISBN 978-1-56858-029-6.
 La Place, Paris, Gallimard, 1983; Distribooks Inc, 1992, ISBN 978-2-07-037722-0
o La Place. Translated by Tanya Leslie. Psychology Press. 1990. ISBN 978-0-415-
05926-8.
o A man's place. Translated by Tanya Leslie. Seven Stories Press. 1992. ISBN 978-0-
941423-75-5.
 Une Femme, Paris, Gallimard, 1987
o A Woman's Story. Translated by Tanya Leslie. Seven Stories Press. 2003. ISBN 978-
1-58322-575-2.
 Passion simple, Paris, Gallimard, 1991; Gallimard, 1993, ISBN 978-2-07-038840-0
o Simple Passion. Translated by Tanya Leslie. Seven Stories Press. 2003. ISBN 978-1-
58322-574-5.
 Journal du dehors, Paris, Gallimard, 1993
o Exteriors. Translated by Tanya Leslie. Seven Stories Press. 1996. ISBN 978-1-
888363-31-9.
 La Honte, Paris, Gallimard, 1997[33]
o Shame, Translator Tanya Leslie, Seven Stories Press, 1998, ISBN 978-1-888363-69-
2
 Je ne suis pas sortie de ma nuit, Paris, Gallimard, 1997
o I Remain in Darkness. Translated by Tanya Leslie. Seven Stories Press. 1999.
ISBN 978-1583220146.
 La Vie extérieure : 1993-1999, Paris, Gallimard, 2000
o Things Seen. Translated by Jonathan Kaplansky. University of Nebraska Press.
2010. ISBN 978-0803228153.
 L'Événement, Paris, Gallimard, 2000, ISBN 978-2-07-075801-2
o Happening. Translated by Tanya Leslie. Seven Stories Press. 2001. ISBN 978-1-
58322-256-0.
o Happening, Translator Tanya Leslie, Seven Stories Press, 2001
 Se perdre, Paris, Gallimard, 2001
o Getting Lost, Translator Allison L. Strayer, Seven Stories Press, 2022
 L'Occupation, Paris, Gallimard, 2002
o The Possession. Translated by Anna Moschovakis. Seven Stories Press. 2008.
ISBN 978-1-58322-855-5.
 L'Usage de la photo, with Marc Marie, Paris, Gallimard, 2005
 Les Années, Paris, Gallimard, 2008, ISBN 978-2-07-077922-2 [34]
o The Years. Translated by Alison L. Strayer. Seven Stories Press. 2017. ISBN 978-
1609807870.
 L'Autre fille, Paris, Nil 2011 ISBN 978-2-84111-539-6
 L'Atelier noir, Paris, éditions des Busclats, 2011
 Écrire la vie, Paris, Gallimard, 2011
 Retour à Yvetot, éditions du Mauconduit, 2013
 Regarde les lumières mon amour, Seuil, 2014
 Mémoire de fille, Gallimard, 2016
o A Girl's Story. Translated by Alison L. Strayer. Seven Stories Press. 2020. ISBN 978-
1609809515.
 Hôtel Casanova, Gallimard Folio, 2020
 Le jeune homme, Gallimard, 2022

References
 1.

 Ulin, David L. (21 January 2018). "Unorthodox snapshots of life". Los Angeles Times. p. F10.
Retrieved 5 October 2022 – via Newspapers.com.
  "The Nobel Prize in Literature 2022". The Nobel Prize (Press release). 6 October 2022.
Retrieved 7 October 2022.
  "Annie Ernaux". Auteurs contemporains. Retrieved 6 October 2022.
  Elkin, Lauren (26 October 2018). "Bad Genre: Annie Ernaux, Autofiction, and Finding a
Voice". The Paris Review. Retrieved 18 April 2019.
  "Biography". www.annie-ernaux.org. Retrieved 6 October 2022.
  Leménager, Grégoire (15 December 2011). "Annie Ernaux : "Je voulais venger ma race"".
L'Obs (in French).
  Héloïse Kolebka (2008). "Annie Ernaux : "Je ne suis qu'histoire"" . L'Histoire (332): 18.
ISSN 0182-2411..
  Annie Ernaux, Cercle-enseignement.com, accessed 12 October 2011.
  "Annie Ernaux wins the Nobel prize in literature for 2022". The Economist. 6 October 2022.
Retrieved 6 October 2022.
  Ferniot, Christine (1 November 2005). "1983 : La place par Annie Ernaux". L'EXPRESS (in
French). Archived from the original on 29 October 2010. Retrieved 31 October 2010.
  Schwartz, Christine (24 May 1992). "The Prodigal Daughter". Newsday. Long Island, N.Y.
p. 35. Retrieved 6 October 2022 – via Newspapers.com.
  "Annie Ernaux. Les Années". Le Télégramme (in French). 3 May 2009. Retrieved 31 October
2010.
  Spafford, Roz (13 July 1992). "Finding the World Between Two Parents". San Francisco
Examiner. p. 5-Review. Retrieved 6 October 2022 – via Newspapers.com.
  Castro, Jan Garden (27 August 1995). "Pitfalls, Trials Of Womanhood". St. Louis Post-
Dispatch. p. 5C. Retrieved 6 October 2022 – via Newspapers.com.
  Hale, Mike (3 September 1994). "'Simple Passion' gets to the heart of obsession". Boston
Globe. p. 71. Retrieved 6 October 2022 – via Newspapers.com.
  Reynolds, Susan Salter (30 September 2001). "Discoveries". Los Angeles Times. p. 11-Book
Review. Retrieved 6 October 2022 – via Newspapers.com.
  "People / Personnalités / Annie Ernaux". Elle (in French). 6 May 2009. Retrieved 31 October
2010.
  Peras, Delphine (11 February 2010). "Les Années par Annie Ernaux". L'EXPRESS (in
French). Archived from the original on 29 October 2010. Retrieved 31 October 2010.
  Laurin, Danielle (3 April 2008). "Autobiographie : Les années: le livre d'une vie" (in
French). Radio-Canada. Retrieved 31 October 2010.
  "Prix François Mauriac". aquitaine.fr (in French). 18 October 2014. Archived from the
original on 6 March 2016.
  "Prix Marguerite Duras". Association Marguerite Duras (in French). Retrieved 18 April
2019.
  "Annie Ernaux | The Booker Prizes". thebookerprizes.com. Retrieved 6 October 2022.
  "Premio Nobel per la Letteratura 2022 alla scrittrice francese Annie Ernaux" (in Italian).
sky.it. 6 October 2022. Retrieved 6 October 2022.
  Bushby, Helen (6 October 2022). "Annie Ernaux: French writer wins Nobel Prize in
Literature". BBC News. Retrieved 6 October 2022.
  "French author Annie Ernaux wins 2022 Nobel Prize for Literature". Onmanorama. 6
October 2022. Retrieved 6 October 2022.
  "Annie Ernaux". Premio Strega (in Italian). Retrieved 7 October 2022.
  "Prix Marguerite Yourcenar 2017 : Annie Ernaux". Scam (in French). Retrieved 7 October
2022.
  Daniel Verdu (6 May 2019). "La escritora Annie Ernaux gana el Premio Formentor".
elpais.com. Retrieved 6 May 2019.
  "Ernaux vince il premio Von Rezzori 2019". L'orma editore (in Italian). Retrieved 7 October
2022.
  "The Years, Written by Annie Ernaux". The Booker Prize Foundation. Retrieved 7 October
2022.
  "Inaugural RSL International Writers Announced". Royal Society of Literature. 30 November
2021. Retrieved 25 December 2021.
  "Le prix Annie Ernaux 2003". signets.org. Retrieved 6 October 2022.
  Tison, Jean-Pierre (1 February 1997). "Critique: Annie dans l'arrière-boutique".
L'EXPRESS (in French). Archived from the original on 29 October 2010. Retrieved 31 October
2010.

34.  Massoutre, Guylaine (19 April 2008). "Littérature française - La chronique douce-amère
d'Annie Ernaux". Le Devoir (in French). Retrieved 31 October 2010.

Further reading
 S. J. McIlvanney: Gendering mimesis. Realism and feminism in the works of Annie Ernaux
and Claire Etcherelli. Graduate thesis, University of Oxford 1994
EThOS uk.bl.ethos.601153
 Sarah Elizabeth Cant: Self-referentiality and the works of Annie Ernaux, Patrick Modiano,
and Daniel Pennac. Thesis, University of Oxford 2000 EThOS uk.bl.ethos.327374
 Georges Gaillard: Traumatisme, solitude et auto-engendrement. Annie Ernaux:
"L’événement". Filigrane, écoutes psychothérapiques, 15, 1. Montréal, Spring 2006
ISSN 1192-1412 en ligne; ISSN 1911-4656 doi:10.7202/013530AR p. 67–86

External links
 Annie Ernaux on Nobelprize.org
 Critical bibliography (Auteurs.contemporain.info)

___________________

Анние Ернаук (рођена Дуцхесне; рођена 1. септембра 1940) је француска књижевница и

професорица књижевности добитница Нобелове награде. Њено књижевно дело, углавном
аутобиографско, одржава блиске везе са социологијом.[1] Ерно је 2022. године добила Нобелову
награду за књижевност „за храброст и клиничку оштрину са којом открива корене, отуђења и
колективна ограничења личног сећања“.[2] Садржај • 1 Рани живот и образовање • 2 Књижевна
каријера • 3 награде и признања • 4 дела • 5 референци • 6 Даље читање • 7 спољних веза Рани
живот и образовање Ернаук је рођена у Лилебону у Нормандији и одрасла је у оближњем Иветоу,[3]
где су њени родитељи држали кафић-продавницу намирница у радничком делу града.[4][5] Године
1960. отпутовала је у Лондон где је радила као ау паир, искуство које ће касније испричати у
Мемоире де филле из 2016. (Девојачка прича).[5] По повратку у Француску, студирала је на
универзитетима у Руану, а потом и у Бордоу, квалификовала се као наставница и стекла вишу
диплому из модерне књижевности 1971. Радила је једно време на пројекту тезе, недовршеној, о
Пјеру де Маривоу. .[6] Почетком 1970-их, Ерно је предавао на Лицеју у Бонвилу,[7] на колеџу у Евиру
у Анси-ле-Виеуку, затим у Понтоисеу, пре него што се придружио Националном центру за
образовање на даљину (Центре натионал д'енсеигнемент а дистанце – ЦНЕД) [8] где је била
запослена 23 године.[9] Књижевна каријера Ени Ерно је своју књижевну каријеру започела 1974.
године са Лес Армоирес видес (Очишћени), аутобиографским романом. Године 1984. освојила је
Ренаудот награду за још једно своје аутобиографско дело Ла Плаце (Мушко место), аутобиографски
наратив који се фокусира на њен однос са оцем и њена искуства одрастања у малом граду у
Француској, и њен каснији процес пресељења. у одрасло доба и далеко од места порекла њених
родитеља.[10][11] На почетку своје каријере, окренула се са фикције на аутобиографију.[12] Њен рад
комбинује историјска и индивидуална искуства. Она приказује друштвени напредак својих родитеља
(Ла плаце, Ла хонте),[13] своје тинејџерске године (Це ку'илс дисент оу риен), свој брак (Ла фемме
гелее),[14] своју страствену везу са мушкарцем из источне Европе (Једноставна страст),[15] њен
абортус (Л'евенемент),[16] Алцхајмерова болест (Је не суис пас сортие де ма нуит), смрт њене мајке
(Уне фемме) и рак дојке (Л'усаге де ла пхото).[17] Ерно је такође написао Л'ецритуре цомме ун
цоутеау (Писање оштар као нож) са Фредериком-Ивом Жанеом.[17] А Воман'с Стори, А Ман'с Плаце и
Симпле Пассион су препознати као запажене књиге Тхе Нев Иорк Тимес-а, а А Воман'с Стори је била
финалиста за награду Лос Ангелес Тимес Боок Призе. Срамота је проглашена за најбољу књигу
Недељника издавача 1998. године, Ја остајем у тами за најбоље мемоаре из 1999. од стране
Васхингтон Поста, а Тхе Поссессион је наведен као десет најбољих књига 2008. од стране магазина
Море.[наведено је потребно]. Њене историјске мемоаре из 2008. године Лес Аннеес (Године), које су
француски критичари добро прихватили, многи сматрају њеним великим опусом.[18] У овој књизи,
Ерно пише о себи у трећем лицу (елле или она на енглеском) по први пут, пружајући живописан
поглед на француско друштво непосредно после Другог светског рата до раних 2000-их.[19] То је
прича о жени и друштву које се развијало у којем је живела. Године су освојиле 2008. Прик
Францоис-Мауриац де ла регион Акуитаине [фр] [20] награду Маргуерите Дурас 2008., [21] Прик де
ла 2008. лангуе францаисе, награда читалаца Телеграмме за 2009. и награда Премио Стрега Еуропео
за 2016. У преводу Алисон Л. Страиер, Тхе Иеарс је била финалиста 31. годишње француско-америчке
фондације за превод, номинована је за Међународну Букерову награду 2019. [22] и освојила је 2019.
Варвицк награду за жене у превођењу.[9] Године 2018. освојила је награду Премио Хемингваи за свој
књижевни рад у целини.[23] 6. октобра 2022. објављено је да ће јој бити додељена Нобелова награда
за књижевност 2022. [24][25] „за храброст и клиничку оштрину са којом открива корене, отуђења и
колективна ограничења личног сећања“.[ 2] Ерно је 16. француски писац и прва Францускиња која је
добила награду за књижевност.[24] Честитајући јој, председник Француске Емануел Макрон је рекао
да је она глас „слободе жена и заборављених“.[24] Многа њена дела су преведена на енглески и
објављена у издању Севен Сториес Пресс. Ерно је један од седам аутора оснивача по којима је Пресс
добио име.

Награде и признања 1977. Прик д'Хоннеур за роман из 1977. Це ку'илс дисент оу риен 1984 Прик
Ренаудот за Ла Плаце 2008 Прик Маргуерите-Дурас за Лес Аннеес[26] 2008 Прик Францоис-Мауриац
за Лес Аннеес[26] 2008 Прик де ла лангуе францаисе за целокупан њен опус 2014 Доктор хонорис
цауса Универзитета Церги-Понтоисе Европска награда Стрега за године 2016 (преведено на
италијански као Гли Анни (Л'Орма))[26] 2017 Прик Маргуерите Иоурценар, коју додељује Грађанско
друштво мултимедијалних аутора, за целину њеног опуса[27] 2018. Премио Хемингваи пер ла
леттература за целокупан њен опус 2019 Прик Форментор[28] 2019 Премио Грегор вон Реззори за
Уна Донна[29] 2019. Ужи избор за Међународну Букерову награду за године[30] 2021: Изабран за
међународног писца Краљевског књижевног друштва[31] 2022: Нобелова награда за књижевност[2]
Прик Анние-Ернаук [фр], којој је она „кума“, носи њено име.[32] Извођење радова Лес Армоирес
видес, Париз, Галлимард, 1974; Галлимард, 1984, ИСБН 978-2-07-037600-1 Очишћено. Превела Керол
Сандерс. Далкеи Арцхиве Пресс. 1990. ИСБН 978-1-56478-139-0. Це ку'илс дисент оу риен, Парис,
Галлимард, 1977; Француске и европске публикације, Инцорпоратед, 1989, ИСБН 978-0-7859-2655-9
Урадите шта они кажу или друго. Превели Кристофер Бич и Кери Ноланд. Университи оф Небраска
Пресс. 2022. ИСБН 978-1-4962-2800-0. Ла Фемме гелее, Париз, Галлимард, 1981; Француске и
европске публикације, Инцорпоратед, 1987, ИСБН 978-0-7859-2535-4 А Фрозен Воман. Превела
Линда Ковердејл. Четири зида Осам прозора. 1995. ИСБН 978-1-56858-029-6. Ла Плаце, Париз,
Галлимард, 1983; Дистрибоокс Инц, 1992, ИСБН 978-2-07-037722-0 Ла Плаце. Превела Тања Лесли.
Псицхологи Пресс. 1990. ИСБН 978-0-415-05926-8. Мушко место. Превела Тања Лесли. Севен Сториес
Пресс. 1992. ИСБН 978-0-941423-75-5. Уне Фемме, Париз, Галлимард, 1987 Женска прича. Превела
Тања Лесли. Севен Сториес Пресс. 2003. ИСБН 978-1-58322-575-2. Пассион симпле, Парис, Галлимард,
1991; Галлимард, 1993, ИСБН 978-2-07-038840-0 Симпле Пассион. Превела Тања Лесли. Севен
Сториес Пресс. 2003. ИСБН 978-1-58322-574-5. Јоурнал ду дехорс, Париз, Галлимард, 1993 Екстеријер.
Превела Тања Лесли. Севен Сториес Пресс. 1996. ИСБН 978-1-888363-31-9. Ла Хонте, Париз, Галимар,
1997. [33] Срамота, преводилац Тања Лесли, Севен Сториес Пресс, 1998, ИСБН 978-1-888363-69-2 Је
не суис пас сортие де ма нуит, Париз, Галлимард, 1997 Остајем у тами. Превела Тања Лесли. Севен
Сториес Пресс. 1999. ИСБН 978-1583220146. Ла Вие ектериеуре : 1993-1999, Париз, Галлимард, 2000
Ствари виђене. Превео Џонатан Каплански. Университи оф Небраска Пресс. 2010. ИСБН 978-
0803228153. Л'Евенемент, Париз, Галлимард, 2000, ИСБН 978-2-07-075801-2 Догађај. Превела Тања
Лесли. Севен Сториес Пресс. 2001. ИСБН 978-1-58322-256-0. Хаппенинг, преводилац Тања Лесли,
Севен Сториес Пресс, 2001 Се пердре, Париз, Галлимард, 2001 Геттинг Лост, преводилац Аллисон Л.
Страиер, Севен Сториес Пресс, 2022 Л'Оцкупатион, Париз, Галлимард, 2002 Посједовање. Превела
Ана Мошовакис. Севен Сториес Пресс. 2008. ИСБН 978-1-58322-855-5. Л'Усаге де ла пхото, са Марком
Маријем, Париз, Галимар, 2005. Лес Аннеес, Париз, Галлимард, 2008, ИСБН 978-2-07-077922-2 [34]
Године. Превела Алисон Л. Страјер. Севен Сториес Пресс. 2017. ИСБН 978-1609807870. Л'Аутре филле,
Париз, ништа 2011 ИСБН 978-2-84111-539-6 Л'Ателиер ноир, Париз, едитионс дес Бусцлатс, 2011
Ецрире ла вие, Париз, Галлимард, 2011 Ретоур а Иветот, едитионс ду Мауцондуит, 2013 Регарде лес
лумиерес мон амоур, Сеуил, 2014 Мемоире де филле, Галлимард, 2016 Прича о девојци. Превела
Алисон Л. Страјер. Севен Сториес Пресс. 2020. ИСБН 978-1609809515. Хотел Цасанова, Галлимард
Фолио, 2020 Ле јеуне хомме, Галлимард, 2022

Референце

Улин, Давид Л. (21. јануар 2018). „Неортодоксни снимци живота“. Лос Ангелес Тимес. стр. Ф10.
Преузето 5. октобра 2022 – преко Невспаперс.цом. „Нобелова награда за књижевност 2022“.
Нобелова награда (саопштење за јавност). 6. октобар 2022. Приступљено 7. октобра 2022. "Ени Ерно".
савремених аутора. Приступљено 6. октобра 2022. Елкин, Лорен (26. октобар 2018). „Лош жанр: Ени
Ерно, аутофикција и проналажење гласа“. Парис Ревиев. Приступљено 18. априла 2019. „Биографија”.
ввв.анние-ернаук.орг. Приступљено 6. октобра 2022. Леменагер, Грегоар (15. децембар 2011). „Ени
Ерно: „Желела сам да осветим своју расу“. Обс (на француском). Хелоисе Колебка (2008). „Анние
Ернаук: „Ја сам само историја““. Историја (332): 18. ИССН 0182-2411.. Анние Ернаук, Церцле-
енсеигнемент.цом, приступљено 12. октобра 2011. „Ени Ерно добија Нобелову награду за
књижевност за 2022. Економиста. 6. октобар 2022. Приступљено 6. октобра 2022. Ферниот, Кристин
(1. новембар 2005). „1983: Трг Ени Ерно“. Л'ЕКСПРЕСС (на француском). Архивирано из оригинала 29.
октобра 2010. Приступљено 31. октобра 2010. Сцхвартз, Цхристине (24. мај 1992). "Разгубна ћерка".
Невсдаи. Лонг Ајленд, Њујорк стр. 35. Приступљено 6. октобра 2022 – преко Невспаперс.цом. "Анние
Ернаук. Године". Телеграм (на француском). 3. 5. 2009. Приступљено 31. 10. 2010. Спаффорд, Роз (13.
јул 1992). „Проналажење света између два родитеља“. Сан Францисцо Екамине. стр. 5-Ревиев.
Преузето 6. октобра 2022 – преко Невспаперс.цом. Цастро, Јан Гарден (27. август 1995). Замке,
суђења женскости. Ст. Лоуис Пост-Диспатцх. стр. 5Ц. Преузето 6. октобра 2022 – преко
Невспаперс.цом. Хејл, Мајк (3. септембар 1994). „'Једноставна страст' улази у срце опсесије". Бостон
Глобе. стр. 71. Приступљено 6. октобра 2022 – преко Невспаперс.цом. Реинолдс, Сусан Салтер (30.
септембар 2001). „Открића“. Лос Ангелес Тимес. стр. 11-Приказ књиге. Преузето 6. октобра 2022 –
преко Невспаперс.цом. „Људи / личности / Ени Ерно“. Она (на француском). 6. 5. 2009. Приступљено
31. 10. 2010. Перас, Делфин (11. фебруар 2010). „Године Ени Ерно“. Л'ЕКСПРЕСС (на француском).
Архивирано из оригинала 29. октобра 2010. Приступљено 31. октобра 2010. Лаурин, Даниелле (3.
април 2008). „Аутобиографија: Године: Књига живота“ (на француском). Радио Канада. Приступљено
31. 10. 2010. „Награда Франсоа Мориак“. акуитаине.фр (на француском). 18. 10. 2014. Архивирано из
оригинала 06. 03. 2016. "Награда Маргуерите Дурас". Удружење Маргуерите Дурас (на француском).
Приступљено 18. априла 2019. "Анние Ернаук | Букерове награде". тхебоокерпризес.цом.
Приступљено 6. октобра 2022. „Премио Нобел пер ла Леттература 2022 за француску списатељицу
Ани Ерно“ (на италијанском). ски.ит. 6. октобар 2022. Приступљено 6. октобра 2022. Бусхби, Хелен (6.
октобар 2022). „Ани Ерно: Француска књижевница добила Нобелову награду за књижевност“. ББЦ
Невс. Приступљено 6. октобра 2022. „Француска списатељица Ани Ерно добила је Нобелову награду
за књижевност 2022. Онманорама. 6. октобар 2022. Приступљено 6. октобра 2022. "Ени Ерно".
Премио Стрега (на италијанском). Приступљено 7. октобра 2022. „Награда Маргуерите Иоурценар
2017: Анние Ернаук“. Превара (на француском). Приступљено 7. октобра 2022. Данијел Верду (6. мај
2019.). „Ла есцритора Анние Ернаук гана ел Премио Форментор“. елпаис.цом. Приступљено 6. маја
2019. „Ернаук винце ил премио Вон Реззори 2019“. Л'орма едиторе (на италијанском). Приступљено
7. октобра 2022. „Године, написала Ени Ерно“. Фондација за Букерову награду. Приступљено 7.
октобра 2022. „Најављени инаугурални међународни писци РСЛ“. Краљевско књижевно друштво. 30.
новембар 2021. Приступљено 25. децембра 2021. „Награда Анние Ернаук 2003.“. боокмаркс.орг.
Приступљено 6. октобра 2022. Тисон, Јеан-Пиерре (1. фебруар 1997). „Рецензија: Ени у задњој соби“.
Л'ЕКСПРЕСС (на француском). Архивирано из оригинала 29. октобра 2010. Приступљено 31. октобра
2010. Масоутре, Гуилаине (19. април 2008). „Француска књижевност – горко-слатка хроника Ани
Ерно“. Ле Девоир (на француском). Приступљено 31. 10. 2010.

Додатна литература

С.Ј. МцИлваннеи: Родна мимесис. Реализам и феминизам у делима Ани Ерно и Клер Ечерели.
Дипломски рад, Универзитет у Оксфорду 1994. ЕТхОС ук.бл.етхос.601153 Сара Елизабетх Кант:
Самореференцијалност и дела Ени Ерно, Патрика Модијана и Данијела Пенака. Теза, Универзитет
Оксфорд 2000 ЕТхОС ук.бл.етхос.327374 Жорж Гајар: Траума, усамљеност и самогенерисање. Анние
Ернаук: "Догађај". Водени жиг, психотерапеутско слушање, 15, 1. Монтреал, пролеће 2006. ИССН
1192-1412 онлајн; ИССН 1911-4656 дои:10.7202/013530АР стр. 67–86 Спољашње везе Анние Ернаук
на Нобелпризе.орг Уреди ово на Википодацима Критичка библиографија
(Аутхорс.цонтемпораин.инфо)

https://translate.google.rs/?hl=en&tab=TT&sl=auto&tl=sr&text=Further%20reading%0A%0A
%20%20%20%20S.%20J.%20McIlvanney%3A%20Gendering%20mimesis.%20Realism%20and%20feminism
%20in%20the%20works%20of%20Annie%20Ernaux%20and%20Claire%20Etcherelli.%20Graduate%20thesis
%2C%20University%20of%20Oxford%201994%20EThOS%20uk.bl.ethos.601153%0A%20%20%20%20Sarah
%20Elizabeth%20Cant%3A%20Self-referentiality%20and%20the%20works%20of%20Annie%20Ernaux%2C
%20Patrick%20Modiano%2C%20and%20Daniel%20Pennac.%20Thesis%2C%20University%20of%20Oxford
%202000%20EThOS%20uk.bl.ethos.327374%0A%20%20%20%20Georges%20Gaillard%3A%20Traumatisme
%2C%20solitude%20et%20auto-engendrement.%20Annie%20Ernaux%3A%20%22L%E2%80%99%C3%A9v
%C3%A9nement%22.%20Filigrane%2C%20%C3%A9coutes%20psychoth%C3%A9rapiques%2C%2015%2C
%201.%20Montr%C3%A9al%2C%20Spring%202006%20ISSN%201192-1412%20en%20ligne%3B%20ISSN
%201911-4656%20doi%3A10.7202%2F013530AR%20p.%2067%E2%80%9386%0A%0AExternal%20links%0A
%0A%20%20%20%20Annie%20Ernaux%20on%20Nobelprize.org%20Edit%20this%20at%20Wikidata%0A
%20%20%20%20Critical%20bibliography%20(Auteurs.contemporain.info)&op=translate

1 Једноставна страст Ерно, Ани 1995 Просвета

2 Место под сунцем Ерно, Ани 1997 Просвета
3 Нисам изашла из своје ноћи ЕРНО, Ани 1997 Просвета

Једноставна страст, Место под сунцем, Нисам изашла из своје ноћи

Kultura

Ani Erno ovogodišnja dobitnica Nobelove

nagrade za književnost
Danas Onlinedanas 13:06
Foto: Facebook, Nobel Prize

Nobelova nagrada za književnost 2022. dodeljena je francuskoj spisateljici Ani Erno „za hrabrost i
kliničku oštrinu sa kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja“,
saopštila je danas Švedska kraljevska akademija.
Francuska spisateljica Eni Erno rođena je 1940. godine i odrasla je u malom gradu Iveto u
Normandiji, gde su njeni roditelji imali prodavnicu i kafić. Živela je u siromašnom okruženju, ali
njeni rodtelji su uspeli da se iz siromaštva izvuku u „buržoaski život“.
Njen rad se uglavnom bavi njenom ruralnom pozadinom i pokušava da proširi granice književnosti
izvan fikcije u užem smislu. Uprkos svom klasičnom, karakterističnom stilu, ona izjavljuje da je
„sama po sebi etnolog“, a ne pisac beletristike.
Na francuskoj književnoj sceni je debitovala romanom „Očišćeni“ 1974. godine, a prvi veliki
književni iskorak napravila je romanom „Muško mesto“ 1983. godine.
„Na oskudnih sto stranica proizvela je nepristrasan portret svog oca i čitavog društvenog miljea koji
ga je u osnovi formirao. Portret je koristio njenu razvijajuću suzdržanu i etički motivisanu estetiku,
gde je njen stil iskovan čvrsto i transparentno. Označio je seriju autobiografskih proznih dela jedan
korak dalje od imaginarnih svetova fikcije. Čak i ako i dalje postoji narativni glas, on je neutralan i
koliko god je to moguće anonimizovan. Štaviše, Erno je unela refleksije o svom pisanju, gde se
distancira od „poezije sećanja” i zagovara une ecriture ploču: jednostavno pisanje koje u
solidarnosti sa ocem pokazuje njegov svet i njegov jezik. Koncept ecriture ploča je povezan sa le
nouveau roman u Francuskoj iz 1950-ih i težnjom ka onome što je Rolan Bart nazvao „nultim
stepenom pisanja“. Međutim, u Ernoovom jeziku postoji i važna politička dimenzija. Njeno pisanje
je uvek u senci osećanja izdaje društvenog sloja iz kojeg napušta. Ona je rekla da je pisanje politički
čin koji nam otvara oči za društvenu nejednakost. I u tu svrhu ona koristi jezik kao „nož“, kako ga
ona naziva, da pokida veo mašte. U ovoj nasilnoj, ali čednoj ambiciji da otkrije istinu, ona je takođe
naslednica Žan-Žaka Rusoa“, navodi se u obrazloženju akademije.
Jedan od njenih najuspešnijih romana je „Dešava se“ iz 2000. godine. Roman se u prvom licu bavi
ilegalnim abortusom 23-godišnje pripovedačice.
Ani Erno, kako kaže Švedska kraljevska akademija, očigledno veruje u oslobađajuću snagu pisanja.
„Njen rad je nazvan beskompromisnim i napisan jednostavnim jezikom, očišćenim. A kada ona sa
velikom hrabrošću i kliničkom oštrinom otkriva agoniju iskustva časa, opisujući stid, poniženje,
ljubomoru ili nesposobnost da vidi ko si, postigla je nešto vredno divljenja i izdržljivo“, navodi
Švedska kraljevska akademija.
Prošle godine je ovu nagradu dobio engleski pisac poreklom sa Zanzibara Abdulrazak Gurna, a
godinu dana pre njega nagrađena je američka pesnikinja Luiz Glik.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je
želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među
kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska
akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko
milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
https://www.danas.rs/kultura/ani-erno-ovogodisnja-dobitnica-nobelove-nagrade-za-knjizevnost/

OVO OBAVEZNO PREGLEDATI

https://www.tumpik.com/tag/s:%20otvorena%20vrata

Jedna žena
Šifra proizvoda978-953-7372-77-4

825,00 din.

Lista želja
Imate pitanje? Pišite nam!
Autor Annie Ernaux
Prevod Marko Gregorić
Prevod sa francuskog
Izdavač Booksa, Multimedijalni institut
Godina izdanja 2021
Broj strana 82
Povez Broširani
Format 18 cm
Oblast Autobiografije, biografije, pisma, dnevnici, Lepa književnost
Djevojačke uspomene

Godine Annie Ernaux