DŽORDŽ ORVEL (GEORGE ORWEL)

ŽIVOTINJSKA FARMA

(scenska bajka u trinaest fantastičnih poglavlja)

dramatizovao: Predrag Nešović

POZORIŠNA TRUPA „PLAVA BLUZA”

NA NEVEROVATAN (FANTASTIČAN) NAČIN PRIKAZUJE
„ŽIVOTINJSKU FARMU” DŽORDŽA ORVELA
 L I C A:

Lj u d i: GOSPODIN DŽONS
GOSPODIN FREDERIK
GOSPODIN PILKINGTON
GOSPODIN VAJMPER

Ž i v o t i nj e: MAJOR, Vilingdonski lepotan – polubeli nerast, 12 godina

NAPOLEON, Berkširski nerast
SNOUBOL, Nerast živahniji od Napoleona
SKVILER, mali, debeli krmak
MINIMUS, Svinja
MOZES, Pripitomljeni gavran, lični miljenik gospodina Džonsa
BOKSER, Teretni, ogromni konj
M O L I, Luckasta, lepuškasta bela kobila
KLOVER, Krupna kobila
MJURIEL, Bela koza
BENDŽAMIN, Magarac
BLUBEL
DŽESI Psi
PINČER
BULDOZI 2
OVCE 4
KOKOŠKE 3
KRAVE 2
PETAO
 1. scena: TRUPA „PLAVA BLUZA” SE PREDSTAVLJA

(IZVOĐAČI disciplinovano u redu. Na znak PETLA kreće zavesa.. Posle

toga okreću se prema publici. Na licima im je sleđen osmeh, sve više
pokazujući zube, kao da se smeju. Zatim se grupišu: – veća grupa sačinjava
HOR – a glumci koji će da igraju NAPOLEONA, SNOUBOLA i SKVILERA
su STATISTI. Scena treba da predstavlja (liči) jedan od mnogobrojnih
recitala koji se izvode u svečanim prilikama. Između njih prolazi PETAO, on
je ovde da najavi Veliku Zoru, koja je odavno već svanula i što se u ovom
slučaju obeležava)

PETAO: Ku – ku - ri - ku!
H O R: Večno ćemo slaviti veliku Zoru
oglasnićemo je sa hiljadu reči
Iz tame najcrnjeg mraka
pojavi se njena svetla zraka!
NAPOLEON: Najsvetlija Zora razgoni najcrnji mrak
Kada čovek i sloboda stupiše u brak!
SNOUBOL: To nam samo Zora fali
Da nas ogreje sunce slobode!
SKVILER: Veliku Zoru večno će da slave
ona je stvorila ljude – slobodne i prave
PETAO: Ku-ku-ri- ku!
H O R: Ta ko smo mi?
NAPOLEON: Mi smo „Plave bluze”! Mi smo „Plave bluze”!
Teatar revolucionarne akuze!
SNOUBOL: Mi smo deca što žive za budućnost svetlu
s krvlju dobijena, opšta milina!
SKVILER: Naš zadatak je za Veliku Zoru
da se borimo sa znojem za svaku poru!
PETAO: Ku - ku - ri - ku!
H O R: Ta šta smo mi?
NAPOLEON: O, pa mi smo nadgradnja svetla
jakom bazom, za nepravedne metla!
SNOUBOL: Mi smo dušama važni inženjeri
svi idemo tamo kuda nas Ona usmeri!
SKVILER: Mi ne propovedamo opijum za mase
samo borbam,čovek će da se spase!
PETAO: Ku-ku-ri-ku!
H O R: Ta kakvi smo mi?
NAPOLEON: Mi smo ljudi – poseban soj
kao čelik smo spremni za boj!
SNOUBOL: Mi smo nesebični borci
među nama nema ćorci!
SKVILER: Mi smo za opštu sreću
sreću bez nesreću!
PETAO: Ku-ku-ri-ku!
H O R: Ta gde smo mi?
NAPOLEON: Tamo gde ravnopravni i slobodni su svi
tarno gde nema noći, a dugi su dani!
SNOUBOL: Ovde, uporni u mislima i strategije
okrećemo točak Istorije!
SKVILER: Ovde je naveće bogatstvo – čovek
U slobodi će da nam traje dovek!
PETAO: Ku-ku-ri-ku!
H O R: Ta zašto?
NAPOLEON: Zato što... napred, napred, napred
samo takve radnje doći će u red!
SNOUBOL: Naš život ne vredi ni prebijene pare
za opšte dobro dajemo – kad se zatraži!
SKVILER: Večno ćemo da slavimo Veliku Zoru
i objasnićemo je sa hiljadu reči!
PETAO: Drugovi, ja sam oduševljen! Priznajem, moja misao (ideja) da vas
vodim, da režiram je nepotrebna, nedrugarska (nekolegijalna). Pa
vi ste sami pronšli pravi put. Oduvek sam tvrdio: najveća snaga leži
u silama kolektiva!
H O R: Napred! Napred! Napred!
Dovešćemo sve u red!
PETAO: Danas ćemo da prikažemo "Životinjsku farmu" i neka se iz nje vidi
koliko je sveta borba za slobodu. Da pokažemo na delu, kolika je
naša vera u bolje sutra!
H O R: Dela! Dela! Dela!
O, generacijo smela!
PETAO: Ku-ku-ri-ku!

Pojavljuje se velika bela lenta na kojoj zlatnim slovima piše

VLASTELINSKA FARMA.

2. scena: MAJOROV SAN

NARATOR: Na Vlastelinskoj farmi spuštala se noć. Gospodin Džons (Jones),

vlasnik farme, zaključao je kokošinjce, ali kako je bio suviše pijan
zaboravio je da zatvori i gornja vratanca. Dok je svetlost njegovog
fenjera lelujala sa jedne strane na drugu, prošao je teturajući
dvorištem, zbacio čizme pred zadnjim vratima kuće, natočio čašu
piva iz bačve u ostavi, ispio je na dušak i legao u krevet, u kojem je
gospođa Džons već hrkala.

(Polako dolaze životinje, akteri nemaju stavljene maske. Pre nego što će da
sednu, svaki se predstavi, a zatim stavi masku)

MAJOR: Stari Major, to sam ja

PETAO: Ku-ku-ri-ku!
MAJOR: Drugovi, već ste čuli za moj neobični san od prošle noći. Ali o tome
ću kasnije. Najpre vam moram reći nešto drugo. Ne mislim,
drugovi, da ću sa vama provesti još mnogo vremena i osećam
svojom dužnošću da vam pre nego što umrem prenesem iskustva
koja sam stekao. Život mi je bio dug, i dok sam usamljen ležao u
svom delu svinjca, imao sam mnogo vremena za razmišljanje, pa
mislim da mogu reći kako razumem prirodu života na ovoj zemlji
jednako dobro kao i svaka druga životinja. O tome vam želim
govoriti.
Drugovi, kakav je sada naš život? Pogledajmo: naš život je bedan,
tegoban i kratak. Kada dođemo na ovaj svet, daju nam upravo
toliko hrane da jedva preživimo. Oni koji to mogu podneti,
prisiljeni su raditi do poslednjeg atoma snage. Kada prestanemo biti
korisni, istog trenutka nas kolju sa odvratnom okrutnošću. Nijedna
životinja u Engleskoj nakon što napuni godinu dana ne zna šta znači
sreća ili dokolica. Nijedna životinja u Engleskoj nije slobodna.
Život životinje je beda i ropstvo; to je živa istina.
 Ali, je li naša sudbina naprosto deo opšteg prirodnog poretka? Ili je
to stoga što ova naša siromašna domovina ne može onima koji u
njoj prebivaju pružiti pristojan život? Ne, drugovi, hiljadu puta ne!
Klima je dobra, a plodno tlo Engleske može pružiti izobilje hrane i
mnogo većem broju životinja. Samo bi naša farma mogla hraniti
tuce konja, dvadeset krava, na stotine ovaca – i svi bi mogli živeti
tako ugodno i dostojanstveno da to prelazi granice naše mašte.
Zašto onda i dalje živimo u ovim bednim uslovima?
OVCE: Mi smo ovce, ne dižemo galamu,
mi smo ovce, samo pasemo travu!
MAJOR: A ko je kriv za to, drugovi? ČOVEK! Suština svih naših problema
sabrana je u jednoj reči – ČOVEK! Čovek je jedini stvarni
neprijatelj kojeg imamo. Uklonite čoveka, i osnovni uzrok gladi i
preteranog rada biće ukinut zauvek.
Čovek je jedino stvorenje koje troši a ne proizvodi. On ne daje
mleko, ne nosi jaja, preslab je da vuče plug, prespor da uhvati zeca.
Pa ipak je gospodar svih životinja. Zapošljava ih i daje im
minimum koji će ih sprečiti da skapaju od gladi, a ostatak zadržava
za sebe. Mi obrađujemo zemlju, naš gnoj je čini plodnijom, ali
među nama nema nijednog koji poseduje više od svoje gole kože.
Vi, krave, koje vidim ispred sebe, koliko ste hiljada litara mlijeka
dale prošle godine? Što se dogodilo sa tim mlekom kojim ste
trebale othraniti jedru telad? Svaka kap otišla je niz grla naših
neprijatelja. A vi, kokoši, koliko ste jaja snele prošle godine i
koliko se iz njih izleglo pilića? Ostatak je otišao na pijacu da bi
Džons i njegovi ljudi zaradili novac. A ti, Klover, gde su ti četiri
ždrebeta koja si oždrebila i koja su ti u starosti trebala biti pomoć i
radost? Nijedno nije dočekalo ni godinu dana i već je prodato – više
ih nikada nećeš videti. Jesi li u zamenu za tvoje četvero siročadi i
sav tvoj rad u polju dobila išta osim bednog obroka i staje?
Ali ni tako bednim životima, kakvi su naši, nije dopušteno da traju
svoj prirodni vek. Ne prigovaram zbog sebe, jer ja sam jedan od
sretnika. Meni je dvanaest godina i imao sam preko četiri stotine
potomaka. Takav je prirodni život svinje. Ali na kraju nijedna
životinja ne izbegne okrutnom nožu. Vi, mlada prasad za tovljenje
što sedite ispred mene, u roku od jedne godine svaki od vas će
završiti skvičeći na stratištu. Taj užas čeka sve nas: i krave, i svinje,
i kokoši, i ovce – svakoga. Ni konje ni pse ne čeka bolja sudbina.
Onog dana kada tvoji snažni mišići izgube snagu, tebe će, Boksera,
gospodin Džons poslati kasapinu, koji će te zaklati i od tebe skuvati
hranu za lisičare. Što se tiče pasa, kada ostare i izgube zube, Džons
im zaveže oko vrata ciglu i utopi ih u najbližoj bari.
P S I: Av, av, a-u-u-u
Major je u pravu.
 Av, av, a-u-u-u-u-u-u
Major je u pravu.
MAJOR: Zar nije onda, drugovi, kristalno jasno da sve nedaće ovog života
proističu iz tiranije ljudskih bića? Jedino ako se oslobodimo
čoveka, proizvod našeg rada pripašće nama. Gotovo preko noći
možemo postati bogati i slobodni. Šta treba da se radi? Noću i
danju, dušom i telom, radimo na tome da zbacimo ljudsku rasu!
MOJSIJE: Vidi ti njega, sin mamin,
taj je jeretik, amin!
MAJOR: Sad šta da se radi? Pobuna, drugovi, moja poruka vam je: Pobuna!
Ja, doduše, ne znam kada će doći do pobune, to može biti za
nedelju dana ili za sto godina, ali znam, pouzdano, kao što vidim
ovu slamu pod svojim nogama, da će pravda pre ili kasnije slaviti
pobedu. Razmislite, drugovi, o svom životu i o ovome što sam vam
rekao. I, a to je najvažnije, prenesite moju poruku onima koji dolaze
posle vas, kako bi se buduće generacije borile do konačne pobede.
Ne zaboravite, drugovi, da morate ostati odvažni do kraja. Ništa vas
ne sme skrenuti s pravog puta. Nemojte slušati kada vam budu
govorili da Čovek i životinje imaju zajedničke interese, da napredak
jednog predstavlja i napredak drugih. Sve je to laž. — Čovek gleda
jedino svoje interese. Zato neka među nama životinjama vlada
savršeno jedinstvo i savršeno drugarstvo u borbi.
NAPOLEON
SKVILER i
SNOUBPL: (Napoleon samo otvara usta)
Smelo! Smelo! Smelo!
Drugovi, biće vrelo!
Napred! Napred! Napred!
Za slobodu! Za red!
MAJOR: Svi ljudi su neprijatelji.
Sve životinje su drugovi.
S V I: ŽIVEO MAJOR!
ŽIVEO MAJOR!

(Pevaju „Životinje Engleske”)

Životinje Engleske i Irske,

Životinje svih meridijana,
Čujte moju radosnu poruku
O zlatnom dobu što je pred nama.

Pre il' kasnije doći će dan,

Tiranin Čovek svrgnut će biti,
I plodnim će poljima Engleske
Samo će četveronošci gaziti.

Nestaće brnjica sa naših njuški,

Jaram neće žuljati naše šije,
Čujte moju radosnu poruku
A bič — kao da ga bilo nije!

To obilje um pojmit' ne može:

Seno, pšenica, ječam i zob,
Detelina, pasuljh i plodovi repe,
Sve biće naše kad dođe ta dob.

Zlatiće se polja Engleske,

Bistrije će biti njene vode,
I svežiji duvaće povetarac
Tek kada dođemo do slobode.

Tom danu moramo stremiti svi,

Al' pre nego li dođe, makar umrli,
Krave, konji, guske i ćurani
U borbu! Svak' slobodi da hrli!

Životinje Engleske i Irske,

Životinje svih meridijana,
Počujte i širite poruke
O zlatnom dobu što je pred nama!
 (Kada bude otpevano „Životinje Engleske” počinje SAN. Pokreti životinja
su ubrzani. Oni iznose velike hlebove, makarone, balone, MOLI stavlja trake
u grivu. Psi i konji drže velike šarene bombone. Cela slika je propraćena
setnom, pastoralnom muzikom. Sve životinje pevaju. Krave su mukale, psi
zavijali, ovce blejale, konji rzali, patke kvakale, a možda bi tako i nastavile
celu noć da ih DŽONS nije prekinuo. Buka je, naime, probudila gospodina
Džonsa, koji skoči iz kreveta uveren da se u dvorištu nalazi lisica. Zgrabi
pušku, koja je uvek stajala u uglu spavaće sobe, i pripuca u mrak. Meci se
zabiše u zid ambara i sastanak se naglo prekinu. Životinje su se razbežale na
svoja mesta za spavanje. Ptice su odskakutale u svoja legla, stado polegalo u
slamu, i u trenu čitava farma zapade u dubok san.
Stari MAJOR se zanjiše i pada. Umire.)

3. scena: TIRANIN ČOVEK SVRGNUT BIĆE

NARATOR: Telo Majora je sahranjeno u dnu voćnjaka. Bilo je to početkom marta.

Tokom sledeća tri meseca razgranala se tajna aktivnost. Napoleon,
Snoubol i Skviler su do tančina razradili učenje starog Majora i
zaokruživši sistem mišljenja nazvali ga – „animalizam”…

SNOUBOL: Pobunu mora da izvede naša generacija. Mi treba da se žrtvujemo

za našu decu i da isteramo Džonsa sa naše farme. Da ga isteramo
zauvek – i da živimo srećno i slobodno!
OVCE: Mi nećemo da dižemo vrevu,
Džons nam dozvoljava da pasemo travu!
KOKOŠKE: Džons nas hrani, ko-ko-ko-da,
kad ne bi bilo njega, da-da-da
ko će da nas hrani, ko-ko-ko-da
pomrle bismo od gladi, pa-pa-pa!
SNOUBOL: Drugovi, dužni smo da ne zaboravimo poruku oca animalizma –
druga Majora. On je govorio: POBUNA! To može biti sutra, za
nedelju dana ili za sto godina, nije važno…
MJURIEL: A, a… zašto da se brinemo šta će se dogoditi posle moje smrti?
SNOUBOL: Drugovi, ne smemo da mislimo tako. Naša sveta dužnost je da reči
druga Majora sprovedemo u delo. Ako ne uspemo, poruku ćemo
preneti na sledeće generacije da oni nastave odlučnu borbu do
konačne pobede! Pobuna! Dple tiranija Čoveka!
 Sloboda životinjama – smrt Čoveku!
KRAVE: Stari Major, pre nego na nebo da pođe
govoraše POBUNA sama će da dođe!
Pa zašto mi da dižemo galamu
kad nam je bolje da pasemo travu!
SKVILER: Da, da. Pasete travu i dajete mleko! A ko pije to mleko? Ko ga
prodaje? Gospodin Džons! Pobuna i oslobođenje će vam doneti
pravo da sami raspolažete sa svojim mlekom. A svim životinjama –
pravo da raspolažu sa plodovima svog rada!
BOKSER: Ja kao konj, naučio sam da tegljim, može biti i da nisam mnogo
pametan, ali osećam da su drugovi svinje u pravu!
SNOUBOL: To su istunske reči istinskog radnika. Svestan pripadnik životinjske
klase i borac za prava životinja! Setite se šta je govorio drug Major:
Sve što hoda na dve noge je neprijatelj! Sve što ide na četiri noge ili
ima krila je prijatelj!
Sve životinje su jednake!
MOLI: Mene, Moli, nepravda zaista boli! Ali me interesuje: Da li će
posle Pobune biti šećera?
SNOUBOL: (strogo) Neće. Na ovoj farmi ne možemo proizvoditi šećer. Ali
imaćeš zobi i sena koliko god želiš.
MOLI: Hoćete li mi dopustiti da nosim trake u grivi?
SNOUBOL: Drugarice, te trake sa kojima se ti toliko ponosiš obeležje su
ropstva. Valjda shvataš da je sloboda vrednija od tih traka?

(NAPOLEOM, SNOUBOL i SKVILER odlaze)

MOZES: Pobuna! A zašto? Vidiš Moli, jesam li ti rekao da neće biti šećera!
A ja znam da postoji jedna tajanstvenu zemlju zvanu Slatka Gora. U
nju odlaze sve životinje nakon smrti. Ona se nalazi negde gore, na
nebu, malo iznad oblaka. U Slatkoj Gori svaki je dan u sedmici
nedelja, sveža detelina zeleni se čitavu godinu, a po živicama rastu
kocke šećera i lanena komina. Zašto da se bunim ako je smrt
beskonačna, aživot konačan? Amin!

(MOZES odlazi)

BOKSER: Ja, drugovi, ne razumem svinje, no kao moji učitelji mislim da su u

pravu. Verujem drugu Majoru, koji je pred svoju smrt ispevao
pesmu „Životinje Engleske”...
 (Klover, Bokser i još nekoliko koji im se pridružuju pevaju neku strofu
„Životinje Engleske” – ovce bleje, kokoške kokodaču, krave muču.)

4. scena: POBUNA ŽIVOTINJA

NARATOR: Gospodin Džons je prethodnih godina bio sposoban farmer, ali

u poslednje vreme za njega su nastupili loši dani. Naročito ga je
pogodio gubitak novca u nekoj parnici pa se nakon toga odao piću.
Po čitave dane dangubio bi u svojoj stolici za ljuljanje u kuhinji,
čitajući novine, pijući viski. Nadničari su postali lenji i nepošteni,
polja puna korova, na dvorišnim zgradama trebalo je popraviti
krovove, živica je bila zapuštena, a životinje slabo hranjene.
Pesnica nezadovoljstva obespravljenih životinja udari pravo u lice
najvećeg neprijatelja – Čoveka.

(GOSPODIN DŽONS sedi u svojoj stolici za ljuljanje u kuhinji, zatrpan

novinama i praznim flašama od viskija. Do njega sedi MOZES koga hrani
koricama hleba umočenim u viski. Životinje povicima traže hranu. Ali
DŽONS se ne seća da im prinese drvene kofe koje stoje pored njega. Uspava
se i počinje da hrče. Životinje ulaze i bacaju se na hranu. MOZES grakće i
obleće oko njih. DŽONS se probudi i pokušava da ih otera bičem.
Borba – između ljudi i životinja treba da lićo na klovnijadu. Zvučna kulisa je
montaža uzvika, lajanja, mukanja, kokodakanja, groktanja... DŽONS beži.)

NAPOLEON: Pobeda!
S V I: Pobeda!
SNOUBOL: Sloboda! Sada je sve naše, i niko više nema da nam ga oduzme!
SKVILER: URA! Nema više tiranije Čoveka!

(ŽIVOTINJE trijumfalno pevaju „Životinje Engleske”, zatim skidaju natpis

VLASTELINSKA FARMA i postavljaju natpis ŽIVOTINJSKA FARMA.
SNOUBOL i NAPOLEON svečano okačinju transparent sa „Sedam
zapovesti”)
SNOUBOL: Drugovi, sada kada nema tiranina Čoveka, postajemo sami kovači
svoje sreće. Radićemo dovoljno više i sprovešćemo u delo misli
našeg velikog vođe, druga Majora.
SKVILER: Mi svinje sistematizovale smo njegovo učenje i nazvali smog a
„animalizam”.
SNOUBOL: I evo ih Sedam svetih zapovesti druga Majora.
OVCE: 1. Ko god ide na dve noge, taj je neprijatelj.
KOKOŠKE: 2. Ko god ide na četiri noge, ili ima krila, taj je prijatelj.
P S I:       3. Nijedna životinja ne sme da nosi odeću.
KLOVER:      4. Nijedna životinja ne sme da spava u krevetu.
MOLI i
BOKSER:       5. Nijedna životinja ne sme da pije alkohol.
KRAVE: 6. Nijedna životinja ne sme ubiti bilo koju drugu životinju.
SVINJE,
MJURIEL:       7. Sve životinje su jednake.
S V I: Ura! Ura! Ura! Živela sloboda!
Živelo jedinstvo životinja!
SNOUBOL: A sada, drugovi, ne gubimo vreme. Čeka nas velika obnova. Napred
u kosidbu. Neka nam bude pitanje časti da spremimo seno brže nego
što su to mogli Džons i njegovi nadničari.
KRAVE: Štaće biti s tim mlekom što sun am ga izmuzli jutros?
KOKOŠKE: Džons je ponekad sipao nešto mleka u našu hranu!
NAPOLEON: Nije važno mleko, drugovi! O tome ćemo kasnije. Kosidba je mnogo
važnija. Vodiće vas drug Snoubol. Ja ću doći za nekoliko minuta.
Napred drugovi! Seno čeka!

(ŽIVOTINJE odlaze. NAPOLEON pije mleko)

5. scena: DA LI ŽELITE DA SE VRATI DŽONS

NARATOR: Živorinje su se dosta namučile i oznojile dok su pokupile seno!

(BOKSER i KLOVER su upregnuti u kosilicu i idu u krug. SKVILER i

MINIMUS idu iza njih i izvikuju)

MINIMUS: Gista-hej, druže!

SKVILER: Gista-hej, drugarice!
MININUS: Ohoj, druže!
SKVILER: Ohoj, drugarice!

NARATOR: Ali napori su im bili nagrađeni, jer je kosidba bila iznad očekivanja.
Plan je prebačen za 40%.

(„Živa novina”: sa panoa na kome blješte zlatni klasovi, veliki hlebovi i

drugi plodovi rada osmehuju se lica životinja.
Natpisi: NAJBOGATIJA ŽETVA i DRUG BOKSER – DVOSTRUKI
UDARNIK. BOKSER izlazi napred, ozaren, okićen vencem od krep-papira)

BOKSER: Radiću još više! Drugovi, budite me svako jutro jedan sat pre ostalih!
Radiću više!

(Defile se završava, na sceni ostaju samo BOKSER i BENJAMIN)

BOKSER: Benjamine, da li si sada srećniji, kada je Džons otišao? (Kada Džonsa

nema)
BENJAMIN: Magarci dugo žive.Niko od vas nije video mrtvog magarca.

(Izlaze ŽIVOTINJE, oko vrata im vise transparenti)

SNOUBOL: DOLE NEPISMENOST!

OVCE: BEZ AZBUKE NEMA NAUKE!
BOKSER: NE BUDI TUKA, NAUČI AZBUKA!
SNOUBOL: AZBUKA NEĆE BITI ZA NAS BAUK!
KOKOŠKE: NAUK, NAUK, NAUK, AZBUKA NIJE BAUK!
SNOUBOL: PISMENA ŽIVOTINJA VREDI KAO DVE NEPISMENE!
KRAVE: KO AZBUKU UPOZNAJE, NEĆE DA SE KAJE!
KOBILE: ZNANJE JE MOĆ, I DAN I NOĆ!
OVCE: MI SMO OVCE, NE DIŽEMO VREVU,
MI SMO OVCE, MI PASEMO TRAVU!
SNOUBOL: Drugarice ovce, tako je moglo da se peva pre Pobune. Sada kada je
vlast u našim rukama, vi treba da dižete galamu. Da širite
animalizam na sve meridijane. Evo za početak...
 ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!
OVCE: ČETIRI... NOGE... DOBRE... DVE NOGE LOŠE... ČETIRI NOGE
DOBRE... DVE NOGE LOŠE!
BOKSER: A-B-V-G-D... A-B-V-G... kako beše... ja sam za rad, a ne za učenje!
SNOUBOL: Druže Bokser, fizički i umni (intelektualni) rad su jednaki (isti).
BOKSER: A-B...
MJURIEL: (Šeta i čita novine – novine drži naopako)
MOLI: Posebno važna slova su slova M-O-L-I! Moli! Moli! Moli!
BENDŽAMIN: Zašto da naučim da čitam. Koliko mi je poznato ne postoji ništa što
zaslužuje da se čita!
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!
KLOVER: (Iz jedne knjige čita (sriče) slova)
MOZES: (Sedi i puši tompus)
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE! ČETIRI NOGE
DOBRE, DVE NOGE LOŠE! (Sve životinje im se pridružuju)
S V I: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!
NAPOLEON: Drugovi, čas opismenjavanja je završen! (Svinje zadovoljno odlaze)
MOZES: Znate li da se mleko svaki dan meša sa splačinom (kašom) za svinje?

( )

BENDŽAMIN: Niko od vas nije video mrtvog magarca.

BOKSER: Ja ništa ne znam.
MOZES: A jabuke su odnešene u Generalštab da se hrane svinje. Da li ste
videli da neka svinja radi nešto, osim što rukvodi (naređuje).
SKVILER: (dolazi neprimećen) Drugovi, ne slušajte ovog ulizicu, pa za njega
se zna šta hoće – on hoće da se vrati Džons! Da može da mu stoji na
ruci i da špijunira! Da za to dobije više hrane!
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!
KOKOŠKE: Mozes ima dve noge.
MOZES: I dva krila.
Ptičje krilo, drugovi, jeste organ za pokretanje, a ne za rukovanje
stvarima. Zbog toga krilo treba smatrati jednakim nozi. Ono po
čemu se čovek razlikuje jeste ruka, instrument kojim čini sva svoja
zla.
SKVILER: Ostavite (pustite) ga, drugovi, on je sam! Nadam se: ne mislite da
mi, svinje, to čine zbog sebičnosti i povlaštenog položaja? U stvari,
 mnoge od nas ne vole mleko i jabuke. Ni ja ih lično ne volim.
Jedini razlog zašto ih uzimamo jeste da očuvamo naše zdravlje.
Nauka je to dokazala, drugovi. (To je naučno dokazano) Mleko i
jabuke sadrže sastojke preko potrebne zdravlju svinja. Mi svinje
smo mislioci. Upravljanje i organizacija ove Farme zavise od nas
(leži na našim leđima). Znate li kolio je teško (naporno) da se
rukovodi (upravlja)? Treba imati na umu opšte dobro. Dan i noć
bdimo nad vašim dobrom. Zbog vas pijemo mleko i jedemo jabuke.
Znate li štaće se dogoditi ukoliko svinje ne ispune svoju dužnost?
Vratiće se Džons! Da, vratiće se Džons! Siguran sam, drugovi!
Siguran sam da među vama niko ne želi ponovo ovde da vidi
Džonsa?
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!
S V I: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!

6. scena: BITKA KOD ŠTALE ZA KRAVE

NARATOR: Do kraja leta novosti o događajima na Životinjskoj farmi proširile

su se okrugom. Svakog dana su Snoubol i Napoleon slali jata
golubova da životinjama susednih farmi govore o istoriji Pobune i
da ih nauče da pevaju „Životinje Engleske”.

(U točionici pića (krčmi) „Crveni lav”, ispred pozornice, sede DŽONS,

PILKINGTON i FREDERIK)

PILKINGTON: Ta pobuna neće trajati ni tri nedelje. Da, sve će to biti gotovo za dve
nedelje.
DŽONS: Skapaće (umreće) od gladi.
PILKINGTON: Stalno se glože (ubijaju) međusobno.
ĐŽONS: Na farmi cveta strašna pokvarenost (razvrat). Životinje (jedu
jedna drugu) su se odale hanibalizmu, muče jedna drugu usijanim
gvožđem i žene su im zajedničke.
FREDERIK: Ja, juče je na mojoj farmi pevana pesma „Životinje Engleske”. Ja,
ja, konji ne dozvoljavahu da ih jašemo. Seme Pobune treba da se
uništi! Ja!

Dečja scena:
 (ONI su naoružani. DŽONS ima pušku, FREDERIK i PILKINGTON nose
štapove. Kreću u napad na Farmu.
Prve se suprostavljaju KOKOŠKE, ali ljudi ih rasteruju štapovima.
SNOUBOL napada na čelu grupe MJURIJELA, BENDŽAMINA i OVACA.
BENDŽAMIN SE VRTI U KRUG I RITA SE. LJUDI su pak nadmoćniji.
SNOUBOL daje znak za povlačenje. LJUDI trijumalno ulaze. SNOUBOL
komanduje opšti napad. KONJI i KRAVE naoadaju sa čela, a SVINJE s leđa.
SNOUBOL napada DŽONSA. Ovaj puca i SNOUBOL je ranjen. A BOKSER
ritajući se udara nogom jednog od KONJUŠARA. Ovaj sa užasnim krikom
pada. LJUDI bacaju štapove i beže. KOKOŠKE jure za njima, kljuju ih i
kokodaču.)

MOLI: Tog strašnog dana s čovekova sila

napadnuta je naša farma mila.
Čovek proklet, gadan i silan
nama životinjama nikada nije bio umilan.
H O R: Bilo ih je sto, dvesta, trista i napadali su besno
mi smo bili ko jedan, pa im bejaše tesno.
MOLI: Čovek imaše i oružje i silu
mi smo imali slobodu milu,
oni su imali pendreke, štapove i puške
mi smo imali animalizam i zauške.
H O R: Bilo ih je iljadu, dve, tri i napadali su besno
mi smo bili ko jedan, pa im bejaše tesno.
MOLI: Napadali su čovečje prilično podlo
branili smo se životinjski zgodno,
hteli su da nam uzmu našu slobodu
ali morali su da odlože za sledeću zgodu.
H O R: Bilo ih je milion, dva, tri i napadali su besno
mi smo bili ko jedan, pa im bejaše tesno.
MOLI: I jednostavno da ne dužimo, da skratimo
životinje životinjski su se borile, pobratime,
sa drugom Snoubolom ginulo se kao u snu
ali pobeda se popela na svetlom tronu.
H O R: Bilo ih je mnogo, više, najviše i napadali su besno
mi smo bili ko jedan, pa im bejaše tesno.
MOLI: Životinjska farma spašena je sada
 od podle i gnusne čovekove opsade,
sada životinje mogu slobodno da dišu
i u luckastom jedinstvu zato da pišu.
SVE ŽIVOTINJE: Uraaa! Pobeda!

(Svi su pobegli osim jednog. U dnu dvorišta Bokser je kopitom pokušao

okrenuti konjušara koji je potrbuške ležao u blatu. Momak se nije micao.)

BOKSER: (Rida) Mrtav je... (Nisam imao nameru da ga ubijem...) To nisam

nameravao da učinim... Zaboravio sam da su mi potkovice
gvozdene... Niko mi neće verovati da to nisam namerno uradio?
SNOUBOL: (poviče, iz čijih je rana još curila krv) Bez sentimentalnosti, druže!
Rat je rat. Jedino dobar čovek je samo mrtav čovek.
SNOUBOL: (Ponovio, a oči su mu bile pune suza) Nisam želeo nikoga ubiti, čak
ni čoveka
NEKO: (uzviknu) Gde je Moli?

(Zaista, nje nije bilo. Na trenutak nastala je velika uzbuna. Bojali su se da su

je ljudi ranili ili čak odveli sa sobom. Međutim, na kraju su je pronašli
sakrivenu u staji, glave zarivene u jasle. Pobegla je čim je pukla puška. Kada
su se iz potrage za Moli životinje vratile u dvorište ustanovile su da se
konjušar, koji je bio samo omamljen, osvestio i da je pobegao.
Sve životinje su se sada ponovo okupile i vrlo uzbuđeno, iz svega glasa
prepričavale svoje podvige. Odmah su proslavile pobedu. Podigle su zastavu,
više puta otpevale “Životinje Engleske”.)

NAPOLEON: Za posebne zasluge u Bici kod staje za krave (štale), medaljom

„Životinjski heroj prvog reda” odlikuju se Snoubol i Bokser.
Ličnim primerom oni su pokazali, ako bude potrebno,da svaka
životinja mora biti spremna da brani Životinjsku farmu, pa čak da i
život dâ (umre) za nju.
BOKSER: Radiću više!
NAPOLEON: A medalja „Životinjski heroj drugog reda” dodeljuje se posmrtno
poginuloj ovci.

7. scena: PRVE TEŠKOĆE

NARATOR: Kako se primicala zima, Moli je postajala sve neugodnija. Svako
jutro je kasnila na posao opravdavajući se da je zaspala, i uprkos
odličnom apetitu žalila se na nekakve tajanstvene bolove. Bežala je
od posla izgovarajući se na sve moguće načine i odlazila na pojilište
gde bi se zadržavala, luckasto promatrajući svoju sliku u vodi. Ali
kružile su glasine da se radi o nečem ozbiljnijem.

SKVILER: Drugovi, otvaram današnji sastanak s dnevnim redom od tri tačke.

Kao prvo, izveštaj druga Snoubola o stepenu organizovanosti na
Životinjskoj farmi, kao drugo, plan za iduću godinu i kao treće,
predlog druga Snoubola o izgradnji vetrenjače. Dajem reč drugu
Smoubolu.
SNOUBOL: Drugovi, kao što znate, na našoj Farmi prve su se organizovale
svinje u okviru General-štaba, u kome, čitajući knjige koje su
pronašle u kući, su se ospodobile za uspešno rukovođenje
Životinjskom farmom. Za podizanje organizovanosti na viši nivo, ja
sam se neumoran bavio organizovanjem životinja u „Životinjske
komitete (odbore)”. Za kokoške sam osnovao Komitet za
proizvodnju jaja, za krave Ligu čistih repova, Komitet za
preodgajanje divljih drugova bavio se pripitomljavanjem pacova i
zečeva, za ovce sam osnovao Pokret za belu vunu, te još mnoge
druge komitete. Sve ove rganizacione jedinice su se pokazale
uspešnim, osim Komiteta za pripitomljavanjem pacova i zečeva na
čijem čelu je bila drugarica Mačka. Umesto da se posveti na
pripitomljavanju zečeva i pacova, ona je privatizovala svoju
funkciju i svo svoje angažovanje posvetila vrapcima. Govorila im
je: da su sada sve životinje drugovi i da svaki vrabac koji to poželi
može da sleti na njenu šapu. S pravom su oni posumnjali u njenu
nameru. To je demagogija, drugovi...
NAPOLEON: Drugovi, od samog početka sam tvrdio da su ti Komiteti osuđeni na
propast od samog početka (samom inicijativom). Drugovi,
najvažnije je obrazovanje mladih životinja od bilo čega drugog što
treba učiniti za odrasle. Zato sam preuzeo odgovornost za
vaspitanje mladih buldoga, dece Blubele i Džesi.
DŽESI: Mnogo ti hvala, druže Napoleon!
BLUBEL: Živeo drug Npoleon!
NAPOLEON: Zbog velike efikasnosti procesa vaspitanja, držaću buldoge u
apsolutnoj (potpunoj) izolovanosti i usamljenosti. Odgovornost za
njihovo vaspitanje preuzimam ja!
SKVILER: Drugovi, a sada da pređemo na plan za iduću godinu.
SNOUBOL: Proučavajući neke stare brojeve časopisa Farmer i uzgajivač
stoke, predlažem da se iduće godine povećaju površine zasejane
ječmom...
NAPOLEON: Ne, drugovi, ovas je, svakako, za nas životinje, važniji...
SNOUBOL: Njiva na južnom delu Farme nije iskorišćena kako treba.
Proučavajući detaljno, došao sam do zaključka na njoj treba da se
zaseje kupus...
NAPOLEON: Eh, ta njiva je neplodna in a njoj može da raste samo korov...
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!!!
BLUBEL: Čekajte, neka završi drug Snoubol...
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!
SNOUBOL: Drugovi, naučno je dokazano da polja treba da se navodnjavaju i
đubre. Đubrenje treba da se podigne na viši nivo. Kako?
NAPOLEON: Samo gubimo vreme diskutujući... Ovako nećemo postići ništa...
SNOUBOL: Drugovi, kako da podignemo đubrenje na viši nivo? Ja sam izradio
i složenu shemu tako da sve životinje svoj izmet izbacuju direktno u
polje, svakog dana na drugo mesto, i tako uštedimo vreme i posao
oko prevoza izmeta. Drugovi, izjasnite se za moj predlog
glasanjem!
NAPOLEON: Ja sam protiv!
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!!!

(Sve ŽIVOTINJE, SKVILER i OVCE, osim NAPOLEONA, glasaju „za”)

SKVILER: Ptredlog druga Snoubola je jednoglasno usvojen. A sada da

pređemo na treću tačku dnevnog reda – predlog za izgradnju
vetrenjače.
SNOUBOL: Drugovi, najvažniji korak koji treba da preduzmemo za napredak
naše Farme je rešenost da sagradimo vetrenjaču koja bi pokretala
jedan aparat, što se zove dinamo, i tako snabdevala Farmu
električnom energijom. Tako bi se osvetljivale, a zimi i grejale
staje. A osim toga, električnu energiju bi koristila i za cirkularnu
testeru, kosilicu, mašinu za rezanje repe kao i za preradu mleka...
Drugovi, zamislite slike fantastičnih mašina koje će obavljati posao,
dok ćemo mi u miru pasti, čitati ili razgovati i tako obogaćivati svoj
duh!
NAPOLEON: (ustane, na čudan način, iskosa, pogleda Snoubola i, zarokće tako
kako ga još nikad nisu čuli, nakon toga odmah seda) Glupost! Ovo
je najveća glupost!
BOKSER i
SKVILER: Nije!
NAPOLEON: Snoubolovi planovi ne vode nikuda!
OVCE: GLUPOST! ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!!!
SNOUBOL: Drugovi... Elektrifikacija plus Životinjski komiteti - jednako
animalizam!...
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE...
MOZES: (utrčava) Drugovi, Moli je pobegla! Video sam je na drugom
kraju Vilingdona, na susednoj farmi. Bila je upregnuta u otmenu
crveno-crnu dvokolicu koja je stajala ispred krčme. Neki debeljko
crvena lica, u kariranim jahaćim pantalonama i dokolenicama, koji
je izgledao kao krčmar, gladio ju je po njušci i hranio šećerom. Bila
je istimarena a u grivu su joj bile upletene grimizne trake. Izgleda
veoma zadovoljno.

(Sve ŽIVOTINJE se zalede (skamene)

SNOUBOL: Drugovi, drugovi, bogatstvo malograđanke Moli ne može da naruši

naše jedinstvo. Živela „Životinjska farma”!

(Sve ŽIVOTINJE pevaju „Životinje Engleske”)

8. scena: SNOUBOL JE PROTERAN

I GRUPA: Snoubol! Snoubol!

SNOUBOL: (Pod pazuhom donosi savijene planove) Drugovi, ja neću da vas
zavaravam (lažem) da će izgradnja vetrenjače biti laka. Naprotiv,
biće veoma teška. Moraće da se razbijati stene, zeše kamen i potom
ugrađuje u zidove, a biće potrebno napraviti i krila za vetrenjaču,
nabaviti dinamo i kablove. Ali tvrdim da ću sve to rešiti za godinu
dana! A kada sve bude gotovo, toliko ćemo uštedeti na radnom
vremenu da će raditi samo tri dana u nedelji.
NAPOLEON: U ovom trenutku najvažnije je povećati proizvodnju hrane, jer
ćemo, u koliko i dalje budemo gubili vreme oko vetrenjače, uskoro
svi pomreti od gladi.
II GRUPA: Glupost! Četri noge dobre, dve noge loše!!!
MOZES: Gra-gra!
I GRUPA: Hoćemo...vetrenjaču! Hoćemo...vetrenjaču!
NAPOLEON: (ustane, na čudan način, iskosa, pogleda Snoubola i, zarokće tako
kako ga još nikad nisu čuli) Glupost! Drugovi, izgradnja vetrenjače
 je glupost i nikome na svetu ne bih savetovao da glasa za nju!
(nakon toga odmah seda) Ovo je velika glupost!
OVCE: TAKO JE! ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE!!!
SNOUBOL: (vatreno) Drugovi, vetrenjača će da nas oslobodi najnapornijih
poslova. Elektricitet, može da pokreće stotinu vršilica, plugova,
drljača, valjaka, žetelica i samovezačica. Pored toga, svaka staja će
imati svoje osvetljenje, toplu i hladnu vodu, te električno grejanje...
Drugovi, pogledajte planove, a zatim glasajte za progress ili protiv
njega!!!

(Sve životinje se tiskaju oko planova koje je rasprosto SNOUBOL. Izgleda da

je uspeo da ih pridobije. NAPOLEON gleda iskosa, zatim prilazi i popiša se
na planove. Potom izvadi pištaljku i na njego znak začuje se strašan lavež.
Dolaze četiri strašna buldoga obučeni u crno i ustremljuju se na Snoubola. On
beži. Sve ŽIVOTINJE nemo posmatraju poteru)

BOKSER i
SKVILER: Pa to su naši mališani!
BULDOZI: Rrrrrrrrrr!

(Vraćaju se i staju oko NAPOLEONA (kao telohranitelji). On se zajedno sa

njima dok su ga pratili, penje na mali podijum)

NAPOLEON: Od danas se ukidaju Sednice nedeljom ujutro. One su bile potpuno

suvišne i značile su samo gubljenje vremena. Ubuduće će sva pitanja
koja se odnose na rad na Farmi rešavat specijalni komitet svinja
kome ću ja predsedavati, koji će se sastajati zasebno a posle će
donete odluke samo prenositi drugima na Farmi. Životinje će se ipak
okupljati nedeljom da bi pozdravile zastavu, otpevale „Životinje
Engleske” i primile raspored za sledeću nedelju. Diskusije više neće
biti.
BULDOZI: Rrrrrrrrrr!
OVCE: ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE! ČETIRI NOGE
DOBRE, DVE NOGE LOŠE! ČETIRI NOGE DOBRE, DVE
NOGE LOŠE!

(NAPOLEON i BULDOZI odlaze)

 1. K o n t r a p u n k t

(GLUMCI koji ostaju na sceni skidaju maske. Na licima im se ogleda

začuđenost. Oni što su igrali OVCE i KOKOŠKE se grupišu. Oni su HOR)

PRVI: Ovo mora da je greška. U našem scenariju ne postoji ovakva scena.

DRUGI: Zašto smo pobrkali? I šta treba da znači ovo? Rivalstvo (sueta)?
Kako će sve ovo da izgleda gledaocima? Šta će da pomisle oni za to
kako slavimo veliku Zoru?
TREĆI: Zar ovako? Zašto se ne gradi vetrenjača? Pa to je korak napred a
naša misao je usmerena samo napred.
H O R: Ko veliku Zoru varka
u životu samo će da tapka.
ČETVRTI: Ima li režisera naša trupa? Ovo kao da je izrežirao Napoleon...
PETI: Naša predstava je zamišljena kao živa slika stvarnosti što nas
okružuje, ona treba da zagovara elan kojim se gradi novo. A ova...
ŠESTI: Naša predstava je delo duha kolektiva, a ne volja nekog pojedinca.
Taman posla ako radimo tako kako misli neki pojedinac! Niko ne
može da bude iznad kolektiva!
H O R: ko je protib velika Zora
taj da bude žigosan mora!
PRVI: Tako je! dogovor mora da se poštuje. Svi smo jednaki, ovo je
kolektivni čin (teatar). Ni nosioci glavnih uloga, ni oni koji igraju
Napoleona nemaju prava da menjaju nešto bez posebnog
dogovora...
ŠESTI: Ja ne igram. Ne želim da učestvujem u rušenju naše svete ideje – da
pokažemo veliku Zoru na delu.
BENDŽAMIN: (bez maske) A možda sve ovo ima veze sa stvarnošću?
SKVILER: (bez maske, vraća se na scenu) Čekajte, drugovi, ne paničite. Treba
predstavu da odigramo do kraja pa da vidimo šta će da se dogodi.
Ko smo mi pa da sumnjamo u njene ideje? Ko smo mi da
proveravamo ono što je odavno zacrtano? Kakav je ovo defetizam?
Treba izdržati! Do kraja služiti ideji velike Zore. Vaša mišljenja
ostavite za kasnije (posle)! Prva teškoća i vi jednostavno
otkazujete!
H O R: Niko ne sme da sumnja u ideju velike Zore, treba izdržati do kraja,
ne objašnjava se ona sa dve reči!
 (HORISTI stavljaju maske OVACA i KOKOŠAKA, a zatim i drugi slede
njihov primer)

SKVILER: Tako, drugovi, stavite maske! Sada niko ne može da nas spreči da
ne produžimo!
OVCE: Četri noge dobre, dve noge loše!
SKVILER: Drugovi! Verujem da svaka prisutna životinja shvata žrtvu koju je
učinio drug Napoleon preuzimajući na sebe i ovaj zadatak.
Nemojte, drugovi, ni pomisliti da je rukovođenje uživanje. Upravo
obrnuto. To je ozbiljna i teška odgovornost. Niko od druga
Napoleona nije čvršći u uverenju da su sve životinje jednake. On bi
bio presrećan kad bi mogao da vam dopusti da vi sami odlučujete.
KOKOŠKE: Mi kokoške ko-ko-da
za Napoleona smo da-da-da.
SKVILER: Drugovi, ponekad biste mogli doneti pogrešne odluke, i gde biste
se onda našli? Gde bi nam bio kraj? Pretpostavimo da ste odlučili
da sledite Snoubola i njegova bulažnjenja o vetrenjačama —
Snoubola, koji, kako to sad znamo, nije bio ništa bolji od zločinca.
ŠTIPALO: Ali Snoubol se hrabro borio u Bitki kod staje za krave.
SKVILER: Hrabrost nije dovoljna. Odanost i poslušnost su važniji za
sprovođenje animalizma, čiji je otac drug Napoleon. A što se tiče
Bitke kod staje za krave, verujem da će doći vreme kad ćemo otkriti
da je Snoubolova uloga u njoj bila umnogome precenjena.
Disciplina, drugovi, gvozdena disciplina! To je parola dana. Samo
jedan pogrešan korak i neprijatelj će biti ovde. Drugovi, valjda ne
želite da se Džons vrati?
ŠTIPALO: Ako bi diskusije nedeljom ujutru mogle da doprinesu vraćanju
Džonsa, onda sa njima treba prestati.
BOKSER: Ako tako kaže drug Napoleon, to mora biti tačno. Napoleon je uvek
u pravu.
OVCE: Četiri noge najbolje, dve noge najloše!

9. scena: NEUSPEŠAN POKUŠAJ DA SE IZGRADI

VETRENJAČA
NARATOR: Staja (štala) u kojoj je Snoubol crtao svoje planove bila je
zatvorena, pa se pretpostavljalo da su planovi izbrisani (uništeni).

(Nasuprot sabranim ŽIVOTINJAMA sede NAPOLEON, SKVILER,

MINIMUS. Pored njih kleče BULDOZI)

NAPOLEON: Od sutra vetrenjača će se ipak graditi. Taj vanredni zadatak će

zahtevati vrlo naporan rad. Možda će čak biti potrebno da se smanje
i obroci hrane. Planovi su, međutim, potpuno pripremljeni, sve do
najsitnijih pojedinosti. Na njima je poslednje tri nedelje radio
poseban komitet svinja. Gradnja vetrenjače i razne popravce trajaće,
uz ostale potrebne pobolove, otprilike dve godine.

(NAPOLEON, MINIMUS i BULDOZI odlaze)

KLOVER: Zar drug Napoleon nije bio protiv vetrenjače?

KRAVE: Otkud sad vetrenjača?
BENŽAMIN: Magarci žive dugo.
SKVILER: Drugovi, u suštini drug Napoleon nikad nije bio protiv izgradnje
vetrenjače. Naprotiv, upravo se on od početka za nju zalagao, a plan
koji je Snoubol nacrtao zapravo je ukraden iz Napoleonovih
beležaka. Vetrenjača je, u stvari, bila Napoleonova zamisao.
BLUBEL: Zašto je onda tako oštro govorio protiv vetrenjače?
SKVILER: Taktika, drugovi, taktika. To je bila lukavost druga Napoleona. On
se samo prividno suprotstavljao vetrenjači; u stvari to je
jednostavno bio manevar da bi se otarasio Snoubola, koji je bio
opasan tip i loše uticao na druge. Sada, kad više nema Snoubola,
plan se može sprovesti bez njegovog uplitanja. To je bilo nešto što
se zove taktika.
NAPOLEON i
ŽIVOTINJE: DOLE LENJA I POKVARENA LJUDSKI STVORENJA!
ŽIVOTINJSKA FARMA NEĆE POKLEKNUTI!
NAŠE PLEVLJENJE OBAVLJENO JE TAKO TEMELJITO,
NEDOSTIŽNO LJUDSKIM BIĆIMA! (Naša temeljnnost u
plevljenju je nedostižna ljudskim bižima.)
GLADNI, ALI SLOBODNI!
UMORNI, ALI SREĆNI!
PETAO: Ku - ku – ri – ku!
NAPOLEON: Drugovi, naša potpuna sreća se nalazi na dohvat naših nogu!.
Radićemo i nedeljom posle podne!
BOKSER: Drug Napoleon je uvek u pravu! Radiću više!
NAPOLEON: Od sada će Životinjska farma trgovati sa susednim farmama.
Naravno, ne sa trgovačkim namerama, već jednostavno stoga da se
nabave neki materijali koji su im hitno bili potrebni.Gospodin
Vimper, pisar iz Vilingdona, biće posrednik između Životinjske
farme i spoljneg sveta. Živela Životinjska farma!
S V I: Živela!
SKVILER: (šapuće mu na uvo Npoleonu) To znači, pakt (ugovor) sa
gospodinom Pilkingtonom s Foksvuda ili pakt sa gospodinom
Frederikom s Pinčfilda?

(Čuju se uznemiravajući glasovi ŽIVOTINJA, zatim puca iz puške)

PETAO: Ku – ku – ku – ri – ku!
NAPOLEON: (istrčava iz kuće i uznemireno vrti u krug. Povremeno uzdiše)
Drugovi, da li znate ko je za ovo odgovoran? Da li Znate ko je
došao noću i srušio našu vetrenjaču? SNOUBOL! To je učinio
Snoubol! Iz čiste zlobe, želeći da onemogući naše planove i osveti
se za jednoglasno progonstvo. Taj izdajnik je pod plaštom noći
dopuzao ovamo i razorio naš trud od gotovo godinu dana. Drugovi,
na licu mesta osuđujem Snoubola na smrt. Životinja koja ga privede
pravdi dobiće odlikovanje „Životinjski heroj drugog reda” i pola
vagona jabuka. Čitav vagon dobiće onaj ko ga uhvati živog.
Nema više odgađanja, drugovi. Pred nama je veliki posao. Već
danas ćemo početi ponovo graditi vetrenjaču. Gradićemo je cele
zime, i po kiši i po suncu. Pokazaćemo tom bednom izdajniku, da
ne može tako lako da uništi naš trud. Zapamtite, drugovi, ne smemo
menjati naš plan. Konačna pobeda biće naša! Napred drugovi!
Živela vetrenjača! Živela Životinjska farma!

10. scena: AGENTI, SVUDA AGENTI

NARATOR: Zima je bila oštra. Posle olujE naiđoše susnežica i sneg, a zatim
oštar mraz koji nije popuštao sve do kraja februara. Životinje su
nastavile gradnju kako su najbolje mogle, znajući dobro da ih ostali
posmatraju i da bi pakosna ljudska stvorenja uživala u svojoj
pobedi ako vetrenjača ne bi bila završena na vreme.
FREDERIK: Imam sigurne informacije da na Farmi nema hrane! Poslednja nada,
krompir, promrzao je jer trapovi nisu bili dobro pokriveni!
MOLI: Gospodo, životinje danima id anima, nisu jele ništa drugo osim
slame i repe.
PILKINGTON: Umiru od gladi, a mnoge životinje umiru i od bolesti.
VAJMPER: Većina od njih je pribegla kanibalizmu i čedomorstvu, međusobno
se glože.
MOLI: Svađaju se postojano i besno
neće izdržati – to je izvesno.

(Dobije šećer i traku)

NAPOLEON: (naređuje Minimusu i Skvileru) Spoljni svet ne sme da sazna za

glad! Minimuse, prazni sanduci za žito koji se nalaze u ostavi, da
se do ivice napune peskom a pesak prekrije ostacima žita. Provesti
Vajmpera kroz ostavu, dopustivši da na trenutak vidi napunjene
sanduke! Skvilere, ti pripremi ovce!

(SKVILER s OVCAMA i KRAVAMA priprema scenu po kojoj gospodin

VAJMPER treba da stekne utisak da ne vlada oskudica)

SKVILER: Drugovi, je li sve jasno? Hajde da probamo!

I OVCA: ...Koliko obilan obrok imamo!
KRAVE: ...i mi ne možemo sve da pojedemo!
II OVCA: Otkad je drug Napoleon dekretom povećao porcije...
PETAO: (šapuće) udebljala sam se 10 kilograma i 25 grama.
II OVCA: ... udebljala sam se 10 kilograma i 25 grama.
MINIMUS: Ide gospodin Vajmper!!!
SKVILER: Počinjite!

(VAJMPER i NAPOLEON dolaze u pratnji BULDOGA)

PETAO: Ku – ku – ri – ku!
I OVCA: ...Koliko obilan obrok imamo!
KRAVE: ...i mi ne možemo sve da pojedemo!
NAPOLEON: Da potpišemo dogovor!
II OVCA: Otkad je drug Napoleon dekretom povećao porcije...
III OVCA: ... udebljala sam se 10 kilograma i 25 grama.

(VAJMPER odlazi vrteći glavom. Dolazi do FREDERIKA i govori mu)

VAJMPER: Na Farmi nema nedostatka hrane.

(Na sceni zbor svih ŽIVOTINJA. Nedostaje NAPOLEON)

SKVILER: Drugarice kokoške, u ime zajedničkih interesa, moraćete da se

odreknete od svojih jaja. Drug Napoleon, Užas čovečanstva i
Zaštitnik životinja, preko Vajpmera sklopio je ugovor o prodaji
četiri stotine jaja nedeljno.Tim nocvem bi se kupilo dovoljno žita i
hrane da bi Farma izdržala do leta, kada će nastupiti povoljni
uslovi.

(KOKOŠKE gnevno kokodaču)

1. KOKOŠKA: Mi smo upravo pripremile gnezda za proćni nasad! Uzimanje jaja u

ovom trenutku ravno je ubistvu!

(KOKOŠKE kokodaču, iz kuće izlaze BULDOZI i NAPOLEON)

BULDOZI: Rrrrrrrr! (odvode 1. KOKOŠKU u kuću)

NAPOLEON: Drugovi, otkrili smo da Snoubol noću potajno posećuje Farmu!
Svake noći, on dolazi šunjajući se, zaštićen mrakom i krade žito,
prevrće vedrice s mlekom, razbija jaja, gazi zasađene leje, glođe
koru sa voćaka.
KRAVE: Zato mi nemamo mleko! Snoubol se ušunjao u staju i pomuzao nas
dok smo spavale dubokim snom.
SKVILER: I pacovi koji ove zime koji su veoma neprijatni prema nama,su
saveznici Snoubola!
VAJMPER: (Pilkingtonu) Napoleon hoće da vam proda građu.
NAPOLEON: Drugovi, naša istraga otkrili je najstravičniju stvar. Snoubol se
prodao Frederiku, vlasniku Pinčfilda, koji još uvek kuje zaveru i
sprema se da nas napadne i preuzme našu Farmu!
SKVILER: (kad se vrate BULDOZI koji su odveli 1. KOKOŠKU) Drugovi, s
tugom vas obaveštavam da je naša drugarica kokoška malo pre
preminula od kokodakitis. Slava joj!

(ŽIVOTINJE su zapanjene)

NAPOLEON: Ali ima nešto još gore. u početku smo mislili da se Snoubol
pobunio zbog taštine i ambicije. Međutim, drugovi, bili smo u
zabludi. Znate li pravi razlog? Snoubol je bio u savezu sa
Džonsonom od samog početka! Sve vreme Pobune bio je tajni
Džonsonov agent.
SKVILER: Po mom mišljenju, drugovi, to objašnjava mnogo toga. Nije li nam
sada jasno kako je — srećom bezuspešno — pokušao da nas u Bitki
i kod staje za krave skoro dovede do poraza i uništenja? To je bio
deo dogovora. Zavera se sastojala u tome da u kritičnom trenutku
Snoubol da znak za povlačenje i poprište prepusti neprijatelju. Bio
je vrlo blizu uspehu, čak bih rekao, drugovi, da bi i uspeo da nije
bilo našeg herojskog Vođe, Zaštitnika svih ovaca i Prijatelja svih
životinja, druga Napoleona. Upozoravam sve vas da držite širom
otvorene oči. Jer imam razloga da verujemo, da se upravo u ovom
času, među nama prikrivaju neki od Snoubolovih tajnih agenata!

(Iz kuće izlazi NAPOLEON okićen ordenima u pratnji BULDOGA. Buldozi

laju i reže. Napoleon kriči. Buldozi se režeći bacaju na BLUBELA. Hvataju
ga i dovlače ga pred Napoleona. Buldozi se bacaju i na BOKSERA. Bokser
udara jednog kopitom. Drugi se povlače. Bokser stavi nogu na oborenog
buldoga i čeka znak Napoleona)

NAPOLEON: Bokser, pusti ga. (Bokser podiže kopito a prebijeni bulldog se

pokunjeno i zavijajući se odvuče) A ti, Blubelu, priznaj svoje
zločine!
BLUBEL: ...Održavao sam tajnu vezu sa Snoubolom, od kada je proteran.
Sarađivao sam sa njim u rušenju vetrenjače i dogovarali se da
Životinjsku farmu predamo Frederiku...
NAPOLEON: I šta još?
BLUBEL: Snoubol mi je priznao u poverenju priznao da je godinama bio tajni
DŽonsonov agent.

(BULDOZI mu kidaju glavu)

NAPOLEON: A sada, svaka životinja koja nešto krije, odmah to da prizna!

KOKOŠKE: Mi smo bile kolovođe u pobuni zbog prodaje jaja zato što nam se u
snu pojavljivao Snoubol i podsticao nas na neposlušnost prema
naredbama druga Napoleona.

(BULDOZI im kidaju glave)

2. OVCA: Priznajem da sam mokrila u pojilište, a na to me je prisilio Snoubol.

(BULDOZI joj kidaju glavu)

1. i 3. OVCA: Priznajemo da smo ubile starog ovna, vernog sledbenika druga

Napoleona.I to tako što smog a ganjale oko logorske vatre , kad je
bio prehlađen.

(BULDOZI im kidaju glave)

GUSKA: Snoubol me je nagovorio da od prošlogodišnje žetve sakrijem tri

klasa žita id a ih noću sama pojedem.

(BULDOZI joj kidaju glavu. NAPOLEON, BULDOZI i SVINJE odlaze)

PETAO: (laje) Av – av – av!

BOKSER: Ja ne razumem ovo. Nisam verovao da se tako što može da dogodi
na našoj Farmi. Mora biti da sa nama nešto nije u redu. Rešenje je,
kako mi se čini, da više radimo. Od sutra ujutro ustajaću pun sat
ranije.
OVCE: Četri noge dobre, dve noge loše! Četri noge dobre, dve noge loše!
Četri noge dobre, dve noge loše! Četri noge dobre, dve noge loše!

11. scena: NEIZBEŽAN KORAK PROGRESA

SKVILER: Drugovi i drugarice, danas je svečan dan za sve nas! Rođendan

našeg Vođe, druga Napoleona, Oca svih životinja, Užas
čovečanstva, Zaštitnik ovčjeg tora, Prijatelj pačića je dobar povod
da sumiramo rezultate naših koraka ka progresu!
KOKOŠKA: Pod rukovodstvom našeg Vođe, druga Napoleona, snela sam pet
jaja u šest dana.
KRAVE: Zahvaljujući vođstvu druga Napoleona, baš nam prija ova voda.

(Pojavljuje se NAPOLEON, okićen ordenima, u pratnji BULDOGA)

BOKSER: Živeo drug Napoleo!

S V I: Četri noge najbolje, dve noge najlošije!
MINIMUS: Drug Napoleon!
Prijatelju nahočadi!
Izvoru blaženstva!
O kako moja duša govori od osećanja
Kad sretnem pogled tvoj

Smirenosti i odlučnosti spoj

Poput Sunca na nebu
Druže Napoleon!
Ti si stvoritelj
Svega što tvoja bića vole,
Pun trbuh dvaput dnevno,
Sveža slama za počinak;

Svaki četveronožac, velik ili mali,

U staji svojoj miran sanak ima,
Dok bdiš nad svima
Druže Napoleon!

Kad bih imao potomka,

Pre no što bi odrastao do krmka,
Još kao dojenče
Morao bi naučiti
Veran i iskren tebi biti.
Da, prvo u životu uzviknuo bi on
„Druže Napoleon!”
SKVILER: (počinje da aplaudira, druge životinje prihvataju) Živeo...
S V I: ... drug Napoleon!
MOJSIJE: (vratio se) Živeo! (SVI ga okružuju. Životinje su iznenađene
njegovim vraćanjem. Čini se da SKVILER i NAPOLEON nisu
iznenađeni) Drugovi, došao sam da vas obavestim da Frederik
namerava da sa dvadeset naoružanuh ljudi napadne našu Farmu. Ali
to nije sve. Frederik je užasno okrutan za životinje na njegovoj farmi.
ZUMBUL: Da se napadne Pinčvild! Da se izbace ljudi i da se oslobode naši
drugovi.
ŽIVOTINJE: Ura! Za definitivno oslobođenje svih životinja!
SKVILER: Drugovi, drugovi! Nepromišljene akcije mogu samo da pogoršaju
situaciju naših porobljenih drugova! Imajte poverenja u strategiju
druga Napoleona!
NAPOLEON: Smrt nejvećem ugnjetavaču životinja!
ŽIVOTINJE: Smrt!
NAPOLEON: Srt Frederiku sa kim Životinjska farma nikad neće trgovati!
ŽIVOTINJE: Smrt!
NAPOLEON: A sada na posao, drugovi! Vetrenjača nas čeka!

(ŽIVOTINJE odlaze, osim SVINJA i BULDOGA. Seku rođendansku tortu.

Pre svih jedno malo parče proba jedan od buldoga. Kada se uverio da nije
otrovna, zgrize i NAPOLEON. Zatim, SKVILER i MINIMUS, pa MOJSIJE,
pa BULDOZI. Dolazi VIMPER)

VIMPER: Frederik nudi još veću cenu za građu!

BOKSER: (sav zadihan, za njim i ostale životinje) Druže Napoleon, Vetrenjača
je sagrađena!
OVCE: Živeo drug Napoleon! Četri noge dobre, dve noge loše!
PETAO: (LAJE) Av – av! (NAPOLEON mu preti) Ku – ku – ri – ku!
NAPOLEON: Drugovi, čestitam vam na uspešnoj izgradnji. Vaše delo, plod vaše
neizmerne ljubavi prema meni, će se zvati Napoleonova vetrenjača.
S V I: Živeo!
NAPOLEON: U ovom radosnom trenutku hoću da vam saopštim još jedan uspeh:
građu sam prodao gospodinu Frederiku! (Pauza)
SKVILER: Drugovi, dužni smo da se javno zahvalimo našem vođi. Lukavo se
pretvarajući da je u prijateljstvu s Pilkingtonom, drug Napoleon je
prisilio Frderika da povisi ponudu na 12 funti. Još nešto: Frederik je
 želeo da plati građu nečim što se zove ček; ali Napoleon je bio
pametniji od njega. Tražio je isplatu u gotovom. I evo, pare sup red
vama!
(ŽIVOTINJE, jedna po jedna, prolaze pored porculanske činije sa
novčanicama. BOKSER čak onjuši novčanice. Na kraju, dolazi VIMPER na
biciklu da pokupi pare. Zgranut je.)

VIMPER: Novčanice su lažne (falsifikovane)!

(NAPOLEON besno urla. Buldozi uznemireni reže) Na stražu! Frederik i

njegovi ljudi mogu svakog časa da nas napadnu!

(Puške. Pucnji. Sa svih strana napada Frederih i njegovi. ŽIVOTINJE su

potisnute)

BENDŽAMIN: Nameravaju da sruše vetrenjaču!

NAPOLEON: Nemoguće! Zidovi su čvrsti. Ne mogu ih srušiti ni za nedelju dana.
Hrabro, drugovi! (Eksplozija)
ŽIVOTINJE: Smrt tiranima!!!

(Borba. Životinje uz pomoć Buldoga potiskuju napadače. NAPOLEON,

SKVILER i MINIMUS su iznemogli. Na bojnom polju leže mrtve dve ovce,
jedna krava. Od kuće se čuje pucanj. Izlazi SKVILER )

BOKSER: Zašto se puca?

SKVILER: Da proslavimo našu pobedu!
BOKSER: Kakvu pobedu?
SKVILER: Kako kakvu pobedu,druže? Zar nismo prognali neprijatelja s naše
zemlje – svete zemlje Životinjske farme?
BOKSER: Ali oni su porušili vetrenjaču koju smo gradili pune dve godine!
SKVILER: Pa šta? sagradićemo drugu. Sagradićemo šest vetrenjača ako nam se
prohte. druže, ti ne shvaćaš značenje onoga što smo učinili.
Neprijatelj je bio okupirao ovu zemlju na kojoj se sada nalazimo.
Zahvaljujući vođstvu druga Napoleona, povratili smo svaki njen
pedalj.”
BOKSER: Značu, mi smo samo osvojili ono što je pre bilo naše.
SKVILER: U tome i jeste naša pobjeda.
 12. scena: BOKSEROVA SMRT

SKVILER: Drugovi! Treba da jednom shvatimo – ne postoji nestašica hrane id

a se to nekima samo pričinjava. Postoji samo naša sveta želja da
obroke prilagodimo nastaloj situaciji. A kao što znate, situacija je š
teška. Teška je zato što spoljašnji neprijatelj nam ne dozvoljava da napredujemo.
Inače na unutrašnjem planu mi ređamo uspeh za uspehom. Iako svi
to dobro svi to dobro znate, dozvolite da vas podsetim – voda koju
pijrmo je danas za dvesta posto bistrija nego u Džonsonovo vreme!
Hrana, iako je nema, hiljadu puta je hranljivija nego u vreme
Džonsa! Sunce greje daleko toplije nego u Džonsonovo vreme! I da
ne dužim, drugovi – danas imami više buva nego u Džonsonovo
vreme! A to, morate priznati, su veliki uspesi pred kojima nestaju
sve teškoće! Spoljašnji neprijatelj će tu da polomi zube... id a ne
zaboravim, drugovi, bolje je das mo gladni – a slobodni, nego siti –
a robovi...
KOKOŠKE: Ko – ko – ko – da! Ko – ko – ko – da!
Gladni da – da – da – da.
Slobodni da – da – da – da.
OVCE: Četri noge dobre, dve noge loše!
BENDŽAMIN: (utrčava) Bokser je pao!
(Unose BOKSERA koji leži na boku, ŽIVOTINJE su oko njega)
KLOVER. Bokseru! Kako ti je?
BOKSER: To su pluća. Nije važno. Mislim da ćete moći završiti vetrenjaču i
bez mene. Skupljena je povelika zaliha kamena. Ionako je trebao da
radim još samo još mesec dana.
SKVILER: (dolazi od Napoleona) Drugovi! Drug Napoleon je sa velikom
tugom primio vest o nesreći koja je zadesila druga Boksera. Drug
Napoleon je odlučio da pošalje na lečenje u bolnicu u Vilingdon!
KLOVER: Zar ćemo da ga šaljemo kod ljudskih stvorenja?
SKVILER: Drugovi! Zdravlje Boksera je iznad svih principa. Zar da ne
omogućimo jednom od naših najboljih radnika na Farmi najbolju
negu? Ono što može da učini jedan veterinar, mi ovde ne možemo.
Bokser će ozdraviti i vratiće se još snažniji (zdraviji).
BOKSER: Dru–g Na–po–le–on u–vek je u pravu!
S V I: Živeo drug Napoleon!
 (ŽIVOTINJE se umiruju, SKVILER odlazi, BOKSER zaspi a
KLOVER i BENDŽAMIN ga hlade svojim repovima. Pojavljuje
se Duh starog MAJORA)

D U H: Gospodin Džons će tebe, Boksere, poslati kasapinu! (ŽIVOTINJE

se uznemiruju) Gospodin Džons će tebe, Boksere, poslati
kasapinu!

(ŽIVOTINJE se još uznemiruju. Na scenu ulaze kola, na kojima s jedne

strane piše – Alfred Simmonds i sin, LTD. Životinje se okupljaju oko
kola u kojima je BOKSER, iz kojih mu samo viri glava)

S V I: Doviđenja, Bokseru! Ozdravi i vrati nam se!

BENDŽAMIN: Budale! Budale! Ne mogu da ćutim! Zar ne vidite šta piše na ovim
kolima –
MJURIEL: (sriče reči) Alfred Simmonds, kasapin. Klanica konja. Proizvođač
tutkala, Vilingdon. Trgovac kožom i koštanim brašnom. Shvatate li
šta to znači? Boksera odvode kasapinu (na klanje)!
OVCE: Četri noge dobre, dve noge loše!
KOKOŠKE: Ko – ko – ko – da! Tra – la – la – la!
Bokser se odmara, pa – pa pa!
SKVILER: Drugovi, drug Napoleon zahteva od vas, odmah da se odmorite.
Sutra nas čeka naporan dan!

(Na znak SKVILERA, odjednom potpun mrak na sceni. ŽIVOTINJE zaspu,

neke brzo neke polako)

PETAO: Ku – ku – ku – ku!
SKVILER: Dok vi spavate ja sam budan! Stalno mi je pred očima taj
najpotresniji prizor koji sam ikada video. Bio sam uz njegovo
uzglavlje do poslednjeg časa. Gotovo preslab da govori, šaputao mi
je na uvo da je tužan što odlazi jedino zbog toga, što vetrenjača nije
završena. „Napred, drugovi. Napred u ime Pobune.”, šaputao je. U
poslednjim časovima, jedva sakupljajući snagu on je uzviknuo dag
a čuje cela bolnica: ”Živela Životinjska farma! Živeo drug
Napoleon! Napoleon je uvek u pravu”. To su bile njegove
poslednje reči, drugovi.
 13. scena: SVINJE SVE VIŠE LIČE NA LJUDE
(Ko su svinje a ko ljudi)

MOLI: Jas am Moli, nepravda me boli,

kupite trake, da ne idete goli!
PETAO: Ku – ku!
H O R: Gladni, bez zobi, bez kaše
na farmi je sve naše, naše, naše!
PETAO: Ku – ku!
H O R: Rabota, rabota i samo rabota,
da se uživa to je sramota.
PETAO: Ku – ku!
SKVILER: Drugovi, vi niste svesni kako je beskrajno mnogo posla oko
nadgledanja i organiziranja Farme. Većina tog posla je takve
prirode da zbog svoje neukosti, ne razumete. Na primer, vi svaki
dan potrošite mnogo vremena oko tajanstvenih stvari zvanih
„fascikli”, „izveštaji”, „zapisnici” i „predstavke”. To su veliki
gomile papira koje treba pomno ispisati. Taj je posao od najveće
važnosti za dobrobit Farme.
H O R: Živele svinje! Živeo Napoleon!
Sa njim sanjamo najlepši san.
BENDŽAMIN: Živeo sam dugo, dugo i znam sada
i istinu govorim bez stida.
Samo forma i nazivi se menjaju
a poslovi i poslovi uvek isti ostaju.
Ko je teglio i dalje će da tegli
ko se ------ večno će da se ------ .
OVCE: Četri noge dobre, dve noge loše! Četri noge dobre, dve noge loše!

(Počinje r e c i t a l)

PETAO: Ku – ku – ri – ku!
H O R: Večno ćemo da slavimo Napoleona
kakva sreća što se rodio on
iz tame najcrnjeg mraka
 pojavi se Taj – kao najsvetlija zraka.
PETAO: Ku – ku – ri – ku!
H O R: Da se nije rodio Napoleon na vreme
životinjski sv et bi nosio teret (breme)
iz zaostalosti vekovnog sna
nas prob udi ko? Napoleon.
PETAO: Ku – ku – ri – ku!
Ta samo Napoleon nam je falio (nedostajao)
da kaže svakom – za slobodu znam.
Veliki Napoleon večno će da ga slavim
taj na učini – slobodnim ipravim.
PETAO: Ku – ku – ri – ku!
Oh kakva radost, sreća is lava
što Napoleon ima takvu glavu.
Njegova svetao, bistar i jasan um
do sreće nas odvede – po širokom drumu.
PETAO: Ku – ku – ri – ku!
H O R: Njegovo delo večno ko fenjer će svetli
taj nas učini gordim , a bili smo ukleti.
Šta ćemo da radimo kad ne čujemo tvoj zvon
večno da nam živiš, drug Napolen.

(Na sceni je sve vreme NAPOLEON sa delegacijom Farme na čelu sa

Pilkingtonom)

PILKINGTON: (ustaje držeći u ruci pehar) Za koji trenutak, zamoliću prisutne da

ispijemo zdravicu. Ali pre nego što to učinimo, osećam se dužnim
da kažem nekoliko reči. Čini mu i osobitoo zadovoljstvo, a verujem
i ostalim prisutnima, što je dugom razdoblju nepoverenja i
nerazumevanja došao kraj. Ali, sve te sumnje sada su raspršene.
Danas smo svojim očima videli ne samo najmodernije savremene
metode, već takvu disciplinu i red koji bi mogao da posluži kao
uzor svim farmerima. Sada verujem, da je Napoleon bio u pravu,
kada je tvrdio da niže životinje na Životinjskoj farmi, rade više a
dobivaju manje hrane nego bilo koje životinje u okrugu. Jai moje
kolege farmeri danas smo uočili mnoge nove stvari koje ćemo
odmah uvesti na svojim farmama. Završio bih svoj govor,
naglašavajući još jednom da prijateljstvo između Životinjske farme
 i njenih suseda postoji i mora postojati. Između svinja i ljudi nije
bilo, niti ima potrebe da bude bilo kakvog nesklada u interesima.
Njihove borbe i njihove poteškoće su jednake. Nije li problem rada
svugde isti? (pošto se dobro iskašljao) Ako vi imate vaše niže
životinje sa kojima se borite”, a mi imamo naše niže klase. (ova
dosetka dovela je sve za stolom do urlanja)
SKVILER: (prekida ih) Molim druga Napoleona da uzme reč.
NAPOLEON: Dragi (mili) moj životinjski narode! Čini mu lično zadovoljstvo, a
uveren sam, i ostalim prisutnima, što je došao kraj dugom razdoblju
nepoverenja i nerazumevanja. Činjenica je da su se dugo vremena
širile glasine – koje su pronodili neki zlobni neprijatelji – da u
mojim, kao i u nazorima mojih prijatelja, ima nečeg rušilačkog, pa
čak i revoluciinarnog. Govorkalo se, kako su svinje pokušavale da
pobune životinje na susednim farmama. To je velika laž! Njihova
jedina želja, sada i prošlosti, bila je da žive u miru i normalnim
poslovnim odnosima sa svojim susedima. Sve te sumnje sada su
raspršene. Farma koju imam čast da nadgledam, jeste kooperativno
preduzeće. Menice, koje su unjegovom posedu, zajedničko su
vlasništvo svinja. Zaista, moje kolege posetioci danas su uočili
mnoge stvari koje nameravaju odmah uvesti na svojim farmama.
Ne verujem, da je preostala i jedna od starih sumnji, ali u
svakidašnjim poslovima Farme napravljene su nedavno neke
izmene koje će još više učvrstiti poverenje u nas. Do sada su
životinje na Farmi imale pomalo luckast običaj da se jedna drugoj
obraćaju sa „druže”. Posetioci su verovatno primetili zelenu zastavu
koja se vijori na jarbolu i mogli su videli da su sa nje uklonjeni bela
potkovica i rog. Od sada će zastava biti samo zelena.
Na briljantan i dobrosusedski govor gospodina Pilkingtona, imam
samo jednu zamerku. Naime, gospodin Pilkington je sve vreme
govorio o “Životinjskoj farmi”. On naravno nije mogao da zna —
jer sada to prvi put objavljujem – ime „Životinjska farma” je
ukinuto. Od sada će se farma zvati „Vlastelinska farma”, što je,
verujem, njeno pravo i prvobitno ime. Toliko od vašeg dragog
domaćina.
Gospodo, nazdravimo kao i malopre, ali na drugi način. Napunite
čaše do vrha. Gospodo, evo moje zdravice: za napredak
Vlastelinske farme!

(Čulo se srdačno klicanje i pehari su ispražnjeni do dna. Dok su spolja

promatrale ovaj prizor, životinjama se činilo da se događa nešto neobično. Šta
li se to promenilo u izgledu svinja? Kloverine ostarele, mutne oči prelazile su
s jedne svinje na drugu. Neke od njih imale su pet podvaljaka, neke četiri, a
neke tri. Ali, što je to izgledalo kao da se preobražava i menja? Aplauz se
 utišao. Ddruštvo je uzelo karte i nastavilo prekinutu igru. Životinje se tiho
odšunjaše natrag.)

SKVILER: Kakva misao kakva svest

odmah padam u nesvest!

MINIMUS: Odustajem, nisam više poet

negova reč greje ceo svet.
PILKINGTON: Žao mi je žto sam čovek
želeo bihh da sam svinja
samo da živim na ovoj farmi
pa neka sam ceo dan u tinji.
NAPOLEON: Ja sam najpametnija svinja
želeo bih da sam čovek
za nešto tako silno
bi se borio dovek.

(Sakupljaju se i pevaju zajedno)

LJUDI i
SVINJE: Hej, hej, čovek i svinja
Hej, lubenica i dinja!
SVINJE: Svinja od pamtiveka kopni, kopni
čovek da postane, pa da se nasmeje!
LJUDI i
SVINJE: Hej, hej, čovek i svinja
Hej, lubenica i dinja!
SKVILER: Živeo drug Napoleon!
NAPOLEON: Specijalnim dekretom odozgo od danas se ukida (zabranjuje)
trupa „Plava bluza”!

K R A J
(Загрле се и певају заједно)
Људи и свиње: Хеј, хеј, човеk и свињa
Хеј, лубеница и диња!
Свиње: Свиња је чезнула, чезнула, од памтивека
човек да устане и насмеје се!
Људи и Свиње: Хеј, хеј, човече и свињо Хеј, лубеница и диња!
Квичко: Живео, господин Наполеон!
Наполеон: Посебним декретом одозго трупа „Плава блуза” биће укинута од данас!

PREDRAG NEŠOVIĆ
TEATAR PLAVA BLUZA
POZORIŠNI POKRET DVADESETIH U RUSIJI

Dvadesete godine XX veka su nezamislive bez Plave bluze, pogotovu u Ruskoj

umetnosti. Tih dvadesetih radio je tek bio otkriven i pojavljuje se na društvenoj sceni
kao moćno propagandno sredstvo uz novine. Ali postojala je nemogućnost da se
preko novina i posredstvom radija deluje. To je potpomoglo da se pokret Plava
bluza tako raširi fantastičnom brzinom, a njegovi idejni tvorci postignu značajne
uspehe. Plava bluza je bila mnogo više od estradne male forme. Novina njenih
pozorišnih ideja privukla je pozornost najboljih pisaca i pesnika, najzanimljivije
mlade reditelje toga doba. Majakovski, Asejev, Tretjakov, Argo, kasnije i Kirsanov,
rado su pisali za Plavu bluzu. Sergej Jutkjevič uveo je oratorijume i skečeve u Plavu
bluzu, Boris Tenin, poznati filmski glumac, počeo je svoju karijeru u Plavoj bluzi a
Klavdija Kornejeva, prvakinja Dečjeg pozorišta, prvi put je u Plavoj bluzi odigrala
„Poskočice metropolitena”. Konstantin Listov započeo je svoj kompozitorski rad u
Plavoj bluzi kao autor čuvenog marša „Antre”:
Mi smo plavobluzaši,
Mi smo udruženjaši,
Mi nismo harmonikaši-slavuji,
Mi smo šrafovi
 Velike povezanosti
Jedne radne porodice.
Plava bliza – dnevna novina. Da, bila je kao živ dnevni list, što nije ni malo
neobično jer se ideja rodila među polaznicima Instituta za novinarstvo u Moskvi
1923. godine u nameri da u prvom redu ispunjava funkciju tzv. „živih novina” (nešto
slično što su kod nas u ratnim i poratnim godinama imale „usmene novine”). Zbog
svoje propagandističke funkcije i obeležja Plava bluza već sledeće godine prelazi u
nadležnost Moskovskog sindikata. Osnivač, ideolog, vođa Plave bluze i urednik svih
publikacija bio je Boris Semjonovič Južinin, mladi novinar, tek se vratio iz vojske, iz
građanskog rata. Krasili su ga otvorenost, srdačnost, skromnost, naivnost,
principijelnost i fanatizam, i svi su ga voleli i poznavali.
Šta je Plava bluza?
To je pokret koji je u praksi zanimljiv kao jedna od mogućnosti obnove
pučkog pozorišta. A kasnije postoje agit-brigade i kult-brigade – vrsta umetničkog
amaterizma – čije je temelje postavio pokret Plava bluza. Pa ipak uz sve istorijske
odrednice i opšti pregled delovanja pokreta Plave bluze, uočljiva je iskrena želja i
potreba da se pozorište preobrazi i obnovi, da deluje kao društveni agens. Ovo
potvrđuju i reči Majerholda izrečene jednom prilikom:
„...Glumac koji stvara za novi stalež moraće ponovo da proveri sve kanone
starog pozorišta. I sami glumci će biti stavljeni u nove uslove. Rad glumca u
društvu rada biće tretian kao produkcija nužna za organizaciju rada svih
građana.”
Dvanajest do dvadeset ljudi (od toga dva-tri muškarca više nego žena)
jedinstveno uniformisanih u plave radne bluze (crne pantalone, crne čarape i čizme) 1
izvode pred publikom skečeve, oratorijume, kuplete, scene. Izlazili bi marširajući uz
1
Tekst sa instrukcijama objavljen u časopisu „Plava bluza” br. 18/1925. godine, pod naslovom „Saveti
izvođačima Plavobluzaških novina”:
Sastav kolektiva može sadržati 12 do 20 ljudi. Od toga dva tri muškarca više nego žena.
Kolektiv mora biti sastavljen od raznolikih snaga: od onih koji poseduju glas, sportista, od onih koji umeju
da govore i plešu.
Kostim. Za sve je obavezna plava bluza, crne pantalone, crne čarape i čizme.
Muzički illustrator obavezno mora da bude upućen u klasičnu muziku, mora da zna da čita note i da
poseduje dobru tehniku.
Tekst o pitanjima međunarodnog i svesaveznog (opšteg) značenja nužno se mora uzimati iz naših brojeva,
pri čemu se može kombinovati primereno lokalnim uslovima. Potrebno je u njega uklopiti material
lokalnih tema.
Književna montaža kojom se ranije Plava bluza koristila u svojoj okosnici, kao i perifernim
organizacijama, i dalje mora da se primenjuje.
Materijali za montažu koji mogu da se koriste: za patos stihovi proleterskih i lefovskih pesnika, za humor
tekstovi iz sovjetskih humorističkih listova.
Reditelj. Plava bluza – je organizaciono načelo kolektiva. Pozorišni reditelj je majstor nove formacije koji
zbivanja gradi na temelju fiskulturnih pregrupisavanja, mašiniziranim pokretima, čitkom gestom,
vladanjem telom i rečju.
himnu pokreta Plava bluza i svaki prazan prostor bi pretvorili u pozorišnu scenu.
Uvek je bila u službi savremenih zbivanja: udarala je muški po utajivačima i
podmitljivcima; a u oratorijumima – po međunarodnoj politici – uključujući se u
polemiku s Čemberlenom.
Posle ozbiljnijeg materijala dolazio bi zabavniji – feljton, ktatak skeč.
Teks je sveden na plakat, parolu, kuplet, parodiju, a umetnost scene
redukovana je u duhu konstruktivističke anegdote. Kod Plavobluzaša nije bilo ni
šminke ni kulisa ni zavesa. Kasnije su uvedene „aplikacije”, umeci, koji su pomagali
gledaocima da se snađu u prepoznavanju junaka tekuće scene.
Glumac ili član kružoka, učesnik Plave bluze prema tome mora ovladati svim tim komponenrtama, mora da
bude istreniran i da igra bez uživljavanja. Plavobluzaš je društveni radnik.
Scena. Spoljašna oprema u Plavoj bluzi odbacuje svaku dopadljivost i teatralnos izvođenja i dekoracije.
Nikakvih breza i potočića, nikakvih grozomornih građevina. Pozornica, klavir i obična čoja – to je
sve što je potrebno za izvođenje.
Rekvizita. Stolovi, stolice i dr. dozvoljeni su na sceni samo u slučaju da mogu da budu upotrebljeni u igri i
pokretima. Ukoliko se sto ne pojavljuje kao pomoćni predmet, on samo zauzima scenu i ometa
tempo prelaženja s jedne scene na drugu. Predmeti na sceni treba da igraju zajedno sa glumcem.
Kostim. Skinuti naturalistički kostim, perike, opanke. Uslovnost u svemu. Modra bluza i pantalone na koje
se nanose razne oznake ličnosti: epolete, lampasi, okovratnici, manžetne, pojas, oklop i dr. Na glavi
- cilindar, polucilindar, šilt kapa, šapka.
Plakat. Šaren. Slova, crteži – mora da budu čitljivi i iz poslednjeg reda.
Note. Note spominjane u našim zbornicima neophodno je da se koriste sve vreme, primenjujući ih svuda gde
odgovaraju svojim ritmom, kao i po smislu koji se traži u tekstovima, tako se odbacuju već istrošene
melodije.
Tempo. Plavobluzaši dužni su da nauče da rade u industrijskom tempu. Marš – parade i kraj večeri moraju
obavezno da se izvedu udarno. Vodeća uloga tu pripada pijanisti pratiocu.
Sve tačke, člančići, feljtoni izvode se srednjom brzinom, bez rastezanja i pipavosti. U završnom maršu tempo
se ponovo ubrzava.
Predavač (voditelj). U nekoliko upadljivih faza objašnjava smisao onoga što će se reći u sledećim tačkama i
zatim zviždi, posle čega bez ikakvog prekida pijanista udara akord i predstava započinje.
Šaptač u Plavoj bluzi nije nikada postojao. Sve se uči napamet.
Program. Ispravno postavljen program Plave bluze traje od sat i po do dva sata i od njega zavisi tri
četvrtine uspeha. Sastoji se od sledećih tačaka:
1. Parada, 2. Oratorijum, 3. Međunarodni pregled, 4. Feljton gradskog tipa, 5. Feljton seoskog tipa,
6. Scenska igra, ljubok u kojem učestvuju tri do četiri osobe, 7. Dijalog – duet, 8. Poslovice,
brzalice, priče, 9. Čestitke, 10. Lokalne teme, 11. Završni marš.
Harmonika – balalajka. U masovnim scenama seoskog tipa kao npr. „Novi život”, „Kultševstvo”, takođe i
kao pratnja čestitkama poželjni su harmonika i balalajka.
Uloga. Stari ljubavnici i tome slična književna starudija nisu ušli u upotrebu Plave bluze. Umesto tih
preživelih termina mi koristimo termin „maske”.
Maske. Kao što je nekada, u srednjem veku „komedija maski” postizala socijalne pogotke, tako se u Plavoj
bluzi na temelju svetske i sovjetske ekonomike stvorilo niz maski određenog karaktera:
1. Kapitalist – banker – premijer, 2. Nepman (špekulant iz razdoblja nove ekonomske politike) –
kulak, 3. Menjševik – eser – general – dama, 4. Radnica – komsomolka – crvenoarmejac –
seljak – radnik, te niz drugih, koji još nisu posve određeni.
Organizacija života. Ne fotografija nego gradnja. Plava bluza ne pokazuje naš život kao u ogledalu, nego
deluje svim postojećim sredstvima na mozak gledaoca, pripremajući ga za prihvatanje novih oblika.
 Sve je teklo brzo, uz muziku.
Dok su se akademska pozorišta klimala i privikavala na revoluciju, Plava
bluza je smelo iskoračila na proscenijum vremena i postala nova pojava u
pozorišnom životu, novi pravac u umetnosti.
„Znači –
oslanjanje na činjenicu. Lokalna tema. Lokalni podvig. Lokalna pogreška.
Nazvani imenom i prezimenom. Datirani. Adresirani. Urezani u sećanje. U
celosti povezani s našom građevinom. Kao protivteža izmišljenoj beletristici,
ona radi na konkretnom materijalu novina.”2

Plakatnost, apelovanje više na razum nego na osećanja gledalaca, oštar

prikaz „dnevne zlobe” činili su osobenost Plave bluze koja je predstavljala njen večni
doprinos umetnosti, svatskoj
umetnosti. Jer, pozorište Bertolta Brehta stvoreno je od Plave bluze što je
često podvlačio i sam Breht.
Bitna karakteristika Plavobluzaške filozofije je svestrana novina, pa je jedan
od vođa govorio:
„Plava bluza negira plagijat. Mi možemo uzeti na korišćenje sve najbolje što
je stvorila književnost, poezija, ukomponovati i montirati – dati nov tekst za tumača.
U Plavoj bluzi nije bilo glumaca – bili su to tumači.”
Po prvobitnoj zamisli, Plava bluza nije imala glumce profesionalce: Novi drug
bi oblačio plavu bluzu, kačio emajliranu značku i izlazio na klupsku scenu ili bilo koji
drugi podijum. No profesionalci, naročito učenici pozorišnih akademija i bivši glumci
u većim centrima, kao čuvari pravovernosti, dozvoljavali su i negovali podloge,
obrasce i primere Plavobluzaša. „Estradne grupe” ili „Zajednice” nazvane Plava
bluza nicale su svuda. Za tri godine bilo je već 400 takvih zajednica u SSSR-u. Tako su
u Moskvi formirane zajednice Plave bluze:
Uzorna,
Udarna,
Osnovna –
oko osam grupa.
Plava bluza je imala svoju stalnu ustanovu – ondašnji bioskop Ša Nuar na
Trgu Puškina. Jubilarnih datuma on je postajao tesan prostor za posetu. Tako je

Sadržaj, forma. Reč u Plavoj bluzi – je najvažnija. Glas i pokret, igra – nadopunjuju je, čine je izrazitijom,
kadrom da brže organizuje osećanje i raspoloženje auditorijuma. Zato su podjednako potrebni i
sadržaj i oblik.

2
Sergej Tretjakov, O Plavoj bluzi
Petogodišnjica Plave bluze proslavljena uz neviđenu navalu publike pa je održana u
Sali sa stubovima DOMA SAVEZA.
Delovanje Plave bluze može se podeliti u tri razdoblja. Prvo: od 1923. do
1926. u kome naspupi prvenstveno imaju značaj usmenih novena.
Drugo: 1926. godine Plava bluza već „želi da bude jedan metod, a ne jedan
žanr”, što znači da se prakticizam želi po svaku cenu sakriti paravanom
avangardističkih istraživanja.
I sledeće razdoblje počinje 1927. godine s tendencijom i uz predhodna
iskustva da se radii na većim scenskim formama, kao i na povratku nekih
tradicionalnih scenskih rodova kao što su: vodvilj, opereta, burleskna komedija,
melodrama, satirični varijete. Sve više teži „crvenom kabareu”, i sve jasnije je
izražena težnja da se teatralizovane „žive novine” eliminišu iz repertoara Plave
bluze.
Plava bluza je u početku izdavala repertoarske zbornike i almanahe koji su
ubrzo zatim prerasli u časopis „Plava bluza” koji je izlazio 4 godine neprekidno, od
1924 do 1928. godine štampano je oko sedamdeset brojeva. U tim prvim
publikacijama skečevi, oratorijumi i feljtoni uopšte nisu potpisivani – Plavobluzaški
rad je smatran kolektivnim. Među autorima priloga su bili uz Ivanova i Sidorova i
Majakovski – „a lava si mogao da otkriješ jedino po ogrebotinama”. No uskoro je taj
način promenjen, jer je podsećao na puritanske običaje osnivača Hudožestvenog
tetara, pa su tekstovi objavljivani sa potpisom autora. Samo su oni najvatreniji
entuzijasti Plavobluzaša svoje priloge potpisivali inicijalima.
Uspeh ove nove vreste teatra je bio za izuzetan respekt. Pravi Plavobluzaši
odnosili su se prema poslu pažljivo, sa strahopoštovanjem. Činilo se tada da čovek
čim obuče plavu bluzu počinje da se menja i spreman je samo na dobre stvari. Plava
bluza je postala prvo pozorište koje je izašlo van granica Sovjetskog Saveza.
Trijumfalne turneje po Nemačkoj... Švajcarskoj... Pa poziv iz Amerike... I svuda
ovacije i ogromni uspesi.
U to vreme Hudožestveni teatar postavlja „Oklopni voz” a Malo pozorište
„Ljubu Jarovu”.
Postavljaju se mnoga pitanja.
Da li je Plava bluza umetnost?
Da li ona ne zauzima više prostora u pozorišnom životu nego što joj pripada?
I šta je Plava bluza u poređenju sa akademskim pozorištima koja se već
vraćaju aktivnom pozorišnom životu?
Trebalo je izdržati sve te borbe. Gledaoci se okreću od Plave bluze. Južinin se
nije snašao pri učvršćivanju pokreta i podizanju otkrića na viši nivo. (To je jedino
pošlo za rukom Betrtoldu Brehtu.) I u odlučujućem trenutku, kada je rešavana
sudbina Plave bluze i kada su se na horizontu nazirale njene buduće granice,
dogodila se katastrofa: Južinin je uhapšen pri pokušaju prelaska granice. Osuđen na
trogodišnju robiju i poslat u logor na Severni Ural, na Višeru. Razbijene naočare, tek
nastali žuljevi na dlanovima, prljavo pocrnelo telo, dronjave pantalone i „trampa”,
koje su Borisu Južininu dali „lopovi” pošto su ga svukli do gole kože na odmorištu
robijaškog transporta, i široko otvorene, kratkovide, krupne oči:
„Vi znate da se ne sećam ničega što mi se dogodilo. Nekakva psihoza. Zašto
sam se obreo u Jermeniji – ja ne znam” – govorio je.
U tadašnjem logoru postojala je manija uprave – čuvenog Berzina – da
svakog zatvorenika izrabljuje prema profesiji. Pa u skladu sa tom Berzinovljevom
tradicijom kao romantičnim načelom poznatog „prevaspitavanja”, Južinin je
imenovan za organizatora logorske Plave bluze i za urednika lokalnog lista „Nova
Višera”. Pisao je oratorijume i skečeve. Posle godinu dana se vratio u Moskvu
ostareo, osedeo, logor ga je smrvio. Posle te katastrofe nikad se nije oporavio. Živeo
je u Matišćima i tridestih godina radio na radiju.
Onda je, razume se, došla trideset sedma godina, pa rat...
Plavobluzaški pokret se lagano ugasio i potpuno nestao.
Plava bluza je bila umetnost dvadestih godina. Njeni marševi pevuckali su se
po celoj zemlji. A danas, u muzeju, u Domu umetničkog amaterizma, u vitrini i ispod
stakla, stoji plava bluza sa emajliranom značkom na njoj, jedini materijalni trag
postojanja „zajednice” Plava bluza, jedinstvenog teatarskog pokreta u umetnosti.

***
(Tekst je objavljen u časopisu RIJEČ)