Butler 

University
Access Provided by:

Trenutna medicinska dijagnoza i liječenje 2023

25­20:  Neurokognitivni poremećaji

Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista

OSNOV DIJAGNOZE

OSNOV DIJAGNOZE

Prolazna ili trajna disfunkcija mozga s promjenama u svijesti ili pažnji.

Kognitivno oštećenje različitog stupnja.

Poremećeno prisjećanje i nedavno pamćenje, nemogućnost fokusiranja pažnje i problemi u perceptivnoj obradi, često s psihotičnim idejama.

Nasumična psihomotorna aktivnost kao što je stereotip.

Često su prisutni emocionalni poremećaji: depresija, anksioznost, razdražljivost.

Poremećaji u ponašanju: kontrola nagona, seksualna gluma, poremećaji pažnje, agresija i egzibicionizam.

O PĆA RAZMATRANJA
Organski problem može biti primarni poremećaj mozga ili sekundarna manifestacija nekog općeg poremećaja. Svi kognitivni poremećaji pokazuju
određeni stupanj poremećenog razmišljanja , ovisno o mjestu zahvaćenosti, brzini početka i progresije te trajanju osnovne lezije mozga. Emocionalni
poremećaji (npr. depresija) često su prisutni kao značajni komorbiditeti. Poremećaji u ponašanju obično su češći s kroničnošću, izravnije povezani s
temeljnom osobnošću ili ranjivošću središnjeg živčanog sustava na nuspojave lijekova i nisu nužno u korelaciji s kognitivnom disfunkcijom.

Uzroci kognitivnih poremećaja navedeni su u tablici 25–8 .

Tablica 25–8.
Etiologija delirija i drugih kognitivnih poremećaja (navedeno abecednim redom).

P o r e m eća j Moguci uzroci

Kardiovaskularni MI, srčane aritmije, cerebrovaskularni spazmi, hipertenzivna encefalopatija, krvarenja, embolije i okluzije neizravno uzrokuju
poremećaji smanjenu kognitivnu funkciju.

Kolageno­vaskularni i Autoimuni poremećaji, uključujući SLE, Sjögrenov sindrom i AIDS.
imunološki
poremećaji

Degenerativne bolesti Alzheimerova bolest, Pickova bolest, multipla skleroza, parkinsonizam, Huntingtonova koreja, hidrocefalus normalnog tlaka.

Endokrini poremećaji Thyrotoxicosis, hypothyroidism, adrenocortical dysfunction (including Addison disease and Cushing syndrome),
pheochromocytoma, insulinoma, hypoglycemia, hyperparathyroidism, hypoparathyroidism, panhypopituitarism, diabetic
ketoacidosis.
Downloaded 2022­12­18 3:48 P  Your IP is 159.242.234.109
25­20: Neurocognitive Disorders, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 1 / 4
Infections Septicemia; meningitis and encephalitis due to bacterial, viral, fungal, parasitic, or tuberculous organisms or to CNS syphilis; acute
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
and chronic infections due to the entire range of microbiologic pathogens.
određeni stupanj poremećenog razmišljanja , ovisno o mjestu zahvaćenosti, brzini početka i progresije te trajanju osnovne lezije mozga. Emocionalni
poremećaji (npr. depresija) često su prisutni kao značajni komorbiditeti. Poremećaji u ponašanju obično su češći s kroničnošću, izravnije povezani s
Butler University
temeljnom osobnošću ili ranjivošću središnjeg živčanog sustava na nuspojave lijekova i nisu nužno u korelaciji s kognitivnom disfunkcijom.
Access Provided by:

Uzroci kognitivnih poremećaja navedeni su u tablici 25–8 .

Tablica 25–8.
Etiologija delirija i drugih kognitivnih poremećaja (navedeno abecednim redom).

P o r e m eća j Moguci uzroci

Kardiovaskularni MI, srčane aritmije, cerebrovaskularni spazmi, hipertenzivna encefalopatija, krvarenja, embolije i okluzije neizravno uzrokuju
poremećaji smanjenu kognitivnu funkciju.

Kolageno­vaskularni i Autoimuni poremećaji, uključujući SLE, Sjögrenov sindrom i AIDS.
imunološki
poremećaji

Degenerativne bolesti Alzheimerova bolest, Pickova bolest, multipla skleroza, parkinsonizam, Huntingtonova koreja, hidrocefalus normalnog tlaka.

Endokrini poremećaji Thyrotoxicosis, hypothyroidism, adrenocortical dysfunction (including Addison disease and Cushing syndrome),
pheochromocytoma, insulinoma, hypoglycemia, hyperparathyroidism, hypoparathyroidism, panhypopituitarism, diabetic
ketoacidosis.

Infections Septicemia; meningitis and encephalitis due to bacterial, viral, fungal, parasitic, or tuberculous organisms or to CNS syphilis; acute
and chronic infections due to the entire range of microbiologic pathogens.

Intoxication Alcohol, sedatives, bromides, analgesics (eg, pentazocine), psychedelic drugs, stimulants, and household solvents.

Long­term effects of Wernicke­Korsakoff syndrome.
alcohol

Medication Withdrawal from alcohol, sedative­hypnotics, corticosteroids.
withdrawal

Medications Anticholinergic medications, antidepressants, H2­blocking agents, digoxin, salicilati (dugotrajna primjena) i širok izbor drugih

lijekova koji se izdaju bez recepta i koji su propisani.

Metabolički Poremećaji tekućine i elektrolita (osobito hiponatrijemija, hipomagnezijemija i hiperkalcijemija), poremećaji acidobazne ravnoteže,
poremećaji bolesti jetre (hepatička encefalopatija), zatajenje bubrega, porfirija.

Neoplazme Primarne ili metastatske lezije CNS­a, hiperkalcemija izazvana rakom.

Nutritivni nedostaci Nedostatak vitamina B1 ( beriberi), vitamina B12 ( perniciozna anemija), folne kiseline, nikotinske kiseline (pelagra); proteinsko­
kalorijska pothranjenost.

Respiratorni Hipoksija, hiperkapnija.
poremećaji

Poremećaji napadaja Iktalna, interiktalna i postiktalna disfunkcija.

Trauma Subduralni hematom, subarahnoidno krvarenje, intracerebralno krvarenje, sindrom potresa mozga.

KLINIČKI NALAZ
Downloaded 2022­12­18 3:48 P  Your IP is 159.242.234.109
Mnoge manifestacije uključuju probleme s orijentacijom, kratak ili fluktuirajući raspon pažnje, gubitak nedavnog pamćenja i prisjećanja, oslabljenu
25­20: Neurocognitive Disorders, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista
sposobnost prosuđivanja, emocionalnu labilnost, nedostatak inicijative, oslabljenu kontrolu impulsa, nesposobnost razmišljanja o problemima,
Page 2 / 4
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
depresiju (još goru kod blagih do umjerenih oblika) , konfabulacije (ne ograničavajući se na alkoholni organski moždani sindrom), sužavanje
intelektualnih funkcija, vizualne i slušne halucinacije i deluzije. Fizikalni nalazi će se razlikovati ovisno o uzroku. Elektroencefalogram obično pokazuje
 Trauma Subduralni hematom, subarahnoidno krvarenje, intracerebralno krvarenje, sindrom potresa mozga.

Butler University
Access Provided by:

KLINIČKI NALAZ
Mnoge manifestacije uključuju probleme s orijentacijom, kratak ili fluktuirajući raspon pažnje, gubitak nedavnog pamćenja i prisjećanja, oslabljenu
sposobnost prosuđivanja, emocionalnu labilnost, nedostatak inicijative, oslabljenu kontrolu impulsa, nesposobnost razmišljanja o problemima,
depresiju (još goru kod blagih do umjerenih oblika) , konfabulacije (ne ograničavajući se na alkoholni organski moždani sindrom), sužavanje
intelektualnih funkcija, vizualne i slušne halucinacije i deluzije. Fizikalni nalazi će se razlikovati ovisno o uzroku. Elektroencefalogram obično pokazuje
generalizirano usporavanje u deliriju.

A. Delirij

Delirij ( akutno stanje konfuzije ) je prolazni globalni poremećaj pažnje, s pomućenjem svijesti, obično rezultatom sistemskih problema (npr.
lijekovi, hipoksemija). Vidi poglavlja 4 i 24. Početak je obično brz. Mentalni status varira (oštećenje je obično najmanje ujutro), s različitim
nemogućnostima koncentracije, održavanja pažnje i održavanja svrhovitog ponašanja. Postoji značajan nedostatak kratkoročnog pamćenja i
prisjećanja. Anksioznost i razdražljivost su česti. Problemi s orijentacijom prate nemogućnost zadržavanja informacija. Česti su poremećaji percepcije
(često vidne halucinacije) i psihomotorni nemir s nesanicom. “ Zalazak sunca”—blagi do umjereni delirij noću—češći je kod pacijenata s već
postojećom demencijom i može biti potaknut hospitalizacijom, lijekovima i senzornom deprivacijom.

Terminalni delirij obično se javlja na kraju života. Delirij može biti povezan s više medicinskih uzroka, uključujući zatajenje organa, i može biti
neprepoznat. Liječenje se mora temeljiti na pažljivoj procjeni temeljne etiologije te rizika i dobrobiti dostupnih medicinskih i nemedicinskih
intervencija (vidi Poglavlje 5).

B. Demencija

Demenciju karakterizira kroničnost i pogoršanje selektivnih mentalnih funkcija. Vidi poglavlja 4 i 24.

U svim vrstama demencije čest je gubitak kontrole nad impulsima (seksualnim i jezičnim). Pseudodemencija je izraz koji se ranije primjenjivao na
depresivne pacijente koji izgledaju dementno. Ovi se pacijenti često mogu prepoznati po njihovoj sklonosti da se glasno žale na probleme s
pamćenjem, umjesto da ih pokušavaju prikriti. Obično kažu da ne mogu izvršiti kognitivne zadatke, ali uz ohrabrenje to često mogu. Može se smatrati
da imaju reverzibilnu demenciju izazvanu depresijom koja se popravlja kada se depresija povuče. Međutim, kod mnogih starijih pacijenata depresija
se čini kao uvreda koja često razotkriva progresivnu demenciju.

C. Amnestički sindrom

Ovo je poremećaj pamćenja bez delirija ili demencije. Obično je povezan s nedostatkom tiamina i kroničnom uporabom alkohola (npr. Korsakoffov
sindrom). Postoji oštećenje sposobnosti učenja novih informacija ili prisjećanja prethodno naučenih informacija.

D. Halucinoza izazvana supstancama

Ovo stanje karakteriziraju stalne ili ponavljajuće halucinacije (obično slušne) bez drugih simptoma koji se obično nalaze u deliriju ili demenciji. Alkohol
ili halucinogeni često su uzrok. Ne mora postojati nikakav drugi psihički poremećaj i može doći do potpunog spontanog razrješenja.

E. Promjene osobnosti zbog općeg zdravstvenog stanja (bivši sindrom organske osobnosti)

Ovaj sindrom karakteriziraju emocionalna labilnost i gubitak kontrole impulsa uz opću promjenu osobnosti. Kognitivne funkcije su očuvane.
Društvena neprikladnost je uobičajena. Često je prisutan gubitak interesa i nedostatak brige za posljedice vlastitih postupaka. Tijek ovisi o temeljnom
uzroku (npr. kontuzija frontalnog režnja može potpuno nestati).

KOMPLIKACIJE
Kroničnost može biti posljedica odgođene korekcije defekta, npr. subduralnog hematoma, hidrocefalusa niskog tlaka. Nezgode izazvane impulzivnim
ponašanjem i lošom prosudbom su glavni faktor za razmatranje. Sekundarna depresija i impulzivno ponašanje nerijetko dovode do pokušaja
samoubojstva. Lijekovi—osobito sedativi—mogu pogoršati sposobnosti razmišljanja i pridonijeti općim problemima.

LIJEČENJE
Downloaded 2022­12­18 3:48 P  Your IP is 159.242.234.109
Pogledajte poglavlja 4 i 24 za detaljnu raspravu.
25­20: Neurocognitive Disorders, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 3 / 4
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
A. Medicinski
 Butler University
Kroničnost može biti posljedica odgođene korekcije defekta, npr. subduralnog hematoma, hidrocefalusa niskog tlaka. Nezgode izazvane impulzivnim
Access Provided by:
ponašanjem i lošom prosudbom su glavni faktor za razmatranje. Sekundarna depresija i impulzivno ponašanje nerijetko dovode do pokušaja
samoubojstva. Lijekovi—osobito sedativi—mogu pogoršati sposobnosti razmišljanja i pridonijeti općim problemima.

LIJEČENJE
Pogledajte poglavlja 4 i 24 za detaljnu raspravu.

A. Medicinski

Delirij treba smatrati sindromom akutne moždane disfunkcije analognom AKI. Prvi cilj liječenja je identificirati i ispraviti etiološki medicinski problem.
Procjena bi se trebala sastojati od sveobuhvatnog fizičkog pregleda uključujući traženje neuroloških abnormalnosti, infekcija ili hipoksije kao i
laboratorijskih pretraga. Laboratorijski testovi mogu uključivati serumske elektrolite, serumsku glukozu, BUN, serumski kreatinin, biokemijske testove
jetre, testove funkcije štitnjače, plinove arterijske krvi, CBC, serumski kalcij, fosfor, magnezij, vitamin B   , folat, hemokulture, UA i cerebrospinalnu
12
tekućinu analiza. Lijekovi koji mogu pridonijeti problemu (npr. analgetici, kortikosteroidi, cimetidin , lidokain, antikolinergičke lijekove, depresore
središnjeg živčanog sustava, meflokin ) treba prekinuti ako je moguće. Elektroencefalografija, CT i MRI procjena mozga mogu biti od pomoći u
dijagnozi. U idealnom slučaju, pacijenta treba pratiti bez daljnjih lijekova dok se procjena provodi. Postoje, međutim, najmanje dvije indikacije za
uzimanje lijekova u deliričnim stanjima: kontrola ponašanja (npr. izvlačenje konopa) i subjektivni distres (npr. izraženi strah zbog halucinacija). Ako
postoji sumnja na odvikavanje od alkohola ili supstanci (najčešći uzrok delirija u općoj bolnici), benzodiazepin poput lorazepama(1–2 mg svaki sat)
može se dati parenteralno. Ako postoji mala vjerojatnost sindroma ustezanja, a pacijent je u opasnosti od samoozljeđivanja zbog agitacije, haloperidol
se često koristi u dozama od 1­10 mg svakih sat vremena, iako dokazi ne pokazuju učinkovitost u smanjenju trajanja delirija ili poboljšanju
dugotrajnog delirija. terminski ishodi. Daje se intravenozno uz EKG praćenje, čini se da predstavlja mali rizik od ekstrapiramidalnih nuspojava. Osim
lijekova, potrebno je osigurati ugodno, udobno, bezopasno i fizički sigurno okruženje s odgovarajućom njegom ili pratećim uslugama. Nakon što se
temeljno stanje identificira i liječi, dodatni lijekovi se mogu smanjiti.

B. Bihevioralni

Bihevioralne tehnike uključuju operativne odgovore koji se mogu koristiti za induciranje pozitivnog ponašanja, npr. obraćanje pozornosti na pacijenta
koji pokušava prikladno komunicirati i gašenje ignoriranjem neprikladnih odgovora. Pacijenti s Alzheimerovom bolešću mogu naučiti vještine i
zadržati ih, ali se ne sjećaju okolnosti u kojima su naučene. Uređivanje fizičkog okruženja kako bi se maksimizirala autonomija koliko god je to moguće
i promicala redovitost rutine, pomaže pojedincu da se nosi sa svojim ograničenim intelektualnim rezervama. Ove osobe lakše razumiju jednostavne,
izravne izjave. Važno je razumjeti kako njihova smanjena kognitivna funkcija ograničava njihove sposobnosti. Na primjer, stariji muškarac u
rezidencijalnom stanu neprestano se žalio da mu netko krade ledkrema noću. Shvativši da se ne može sjetiti da ga je sam pojeo, njegova je "zabluda"
imala određenog smisla. Nakon što su njegovi skrbnici to shvatili, mogli su biti suosjećajniji u slušanju njegovih pritužbi i manje zabrinuti zbog
provalnika sladoleda .

C. Psihološk i

Formalne psihološke terapije obično nisu od pomoći i mogu pogoršati stvari opterećujući pacijentove ograničene kognitivne resurse.

PROGNOZA
Prognoza je prilično dobra za oporavak mentalnog funkcioniranja u deliriju kada je temeljno stanje reverzibilno. Za većinu sindroma demencije,
prognoza je za postupno pogoršanje, iako se novi lijekovi mogu pokazati korisnima. Mnogi pacijenti s delirijem razviju kronične simptome čak i ako se
akutno oporave, a rizik od smrtnosti za bolesnike s delirijem je povećan i tijekom hospitalizacije i u mjesecima nakon otpusta.

Atri A. Sadašnji i budući tretmani Alzheimerove bolesti. Semin Neurol. 2019;39:227. 
[PubMed: 30925615] 

Devlin JW i sur. Smjernice kliničke prakse za prevenciju i liječenje boli, agitacije/sedacije, delirija, nepokretnosti i poremećaja spavanja kod odraslih
pacijenata na JIL­u. Crit Care Med. 2018;46:e825. 
[PubMed: 30113379] 

Downloaded 2022­12­18 3:48 P  Your IP is 159.242.234.109
25­20: Neurocognitive Disorders, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 4 / 4
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility