САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................1
1.ДРУШТВО И ДРЖАВА.............................................................................................................2
1.1.Појам државе.......................................................................................................................2
1.2.Карактеристике државе као друштвене
групе..................................................................3
1.2.1.Теорије о настанку државе.........................................................................................4
1.3.Класификација
државе........................................................................................................6
1.3.1.Класификација државе према облику
владавине......................................................6
1.3.2.Класификација државе према облику државног
уређења........................................7
1.3.3.Класификација државе према организацији
власти.................................................8
1.4.Држава и грађанско друштво.............................................................................................9
Закључак.......................................................................................................................................11
Литература....................................................................................................................................12
 УВОД

Друштво не постоји изван државе, а држава је бесмислена у одсуству друштва. Поред

тога, друштво је прилично динамичан феномен који се стално мора, не само регулисати, већ се
морају и пратити промене у расположењу и интересима. Држава је једна од најстаријих и
најзначајнијих друштвених творевина. Још од свог настанка она се на одређен начин
прожима са друштвом и изазива непрестано пажњу многих мислилаца који су настојали
да открију суштину друштвеног живота и односа човека и друштва (државе).

Држава настаје, у модерном смислу речи, током XVI века, упоредо са јачањем
грађанског друштва. То је била апсолутна монархија у земљама европског Запада, која је
својим ауторитетом стајала иза нових права и слобода, од економских до политичких. Она
је, као прва модерна држава, извршила концетрацију и централизацију војне, управне и
правно-законодавне власти. Апсолутна монархија је успоставила стајаћу војску и
професионалну државну управу, на јединственим правним и организационим темељима,
уместо раније приватне, сталешке управе, са полуфеудалним и локалним обележјима. Но-
ва државна управа показала је делотворност државног апарата у условима слободног тр-
жишта и дисперзије цивилне сфере.

Држава не постоји од вајкада. Било је друштава која су изашла на крај и без ње, која
нису имала појам ни о држави ни о државној власти. На одређном ступњу економског развоја,
који је нужно био повезан са расцепом друштва на класе, држава је услед овога расцепа постала
нужност. Сад се приближавамо брзим корацима развојном ступњу производње, на коме
постојање тих класа не само што ће престати да буде нужност, већ ће постати стварна сметња
производње.
 1. ДРУШТВО И ДРЖАВА

1.1.Појам државе

Држава је основни облик политичког конституисања класног друштва, посебна, друштву

надређена организација јавне власти, чија је основна функција заштита или развијање одређеног
класног поретка, то јест, оних продукционих односа на којима се заснива економска доминација
владајуће класе, а основно средство употреба или претња употребом легитимне физичке
принуде.

Из наведене дефиниције произилази да је држава:

 прво, хијерархијска организација државног апарата кроз бројне државне органе и

службенике чији је циљ реализација државне власти, и
 друго, целокупно друштво обухваћено државном организацијом, тј. државни апарат,
територија и становништво.1

Држава је историјска категорија чији се настанак везује за појаву класа. Развој производних
снага првобитне заједнице условио је појаву вишка вредности и његовог приватног присвајања,
који условљавају неједнакост и јачање позиција оних који поседују више.

Родовска једнакост се трансформише у односе неједнакости и експлоатације прво над

заробљеним члановима других племена, а касније и над економски слабим деловима сопственог
племена. Први облици ропства су и први облици државне организације, која се касније кроз
историју све до данашњих дана разграњавала и јачала. 2

Економске односе неједнакости у условима перманентног повећавања броја становника,

било је потребно организовати. У основи овог организовања је тежња економски јачих
друштвених слојева да своје позиције очувају и одређеним механизмима задрже, а формално је
настала као потреба нужног усклађивања заједничког живота све већег броја људи настањених
1
МАЛА ПОЛИТИЧКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, Савремена администрација, Београд, 1966, 242.
2
Предраг Раденовић, Општа социологија – Теоријске контроверзе, Академска мисао, Београд, 1995, 298.
на једној територији. Држава је, дакле, институционализација економске моћи владајућих
слојева и друштвено организовање заједничког живота бројних појединаца.

Развој производних снага првобитне заједнице довео је до укидања:

1. заједничке родовске својине и успостављања приватне својине;

1. једнакости припадника родовских заједница и успостављања неједнакости;

3. солидарности родовске заједнице наступањем супротности интереса.