Professional Documents
Culture Documents
Crtez UPesku 12
Crtez UPesku 12
Crtez UPesku 12
*****
У том тренутку је, као никад пре, у школском дворишту било веома бучно.
Потресен јучерашњим догађајима, Милвије је желео да остане код куће са Брутовим
и својим родитељима, али је ипак дошао јер је требало да испуни Брутову жељу.
Замолио га је да школским друговима објасни да је Христос Онај који укрепљује
Своје пријатеље да се ничега не боје и зато је овог јутра Милвије сам дошао у школу,
сећајући се успут како су Брут и он често заједно ишли истим тим путем и
разговарали о вери. Чим је стигао, школски другови су га обасули питањима:
- Да ли си видео Брута?
- Шта је рекао?
Гледајући их озбиљно и трудећи се да ничим не ода своју тугу, Милвије
одговори:
- Казао ми је да се опрашта са вама и да вас уверава да ће вас се тамо где иде
увек сећати.
- Али вечерас иде у арену!
1Под нормалним околностима Свете Дарове може додирнути само рукоположени свештеник или
ђакон. Међутим, њих може носити и дати лаик кога посебно одреди епископ у случају крајње нужде,
као кад су хришћани били затварани у тамнице пред мученичко страдање.
- Да, у праву си, но после тога иде Богу. Од тада ће вас се заувек сећати. Биће
вам заувек пријатељ и молиће се за вас!
Незнабошци очито нису разумели ни речи од онога што им је рекао.
- Био сам тамо са некима из наше дружине кад су га ухапсили. Требало је само
да каже једну реч и ослободили би га! - добаци Руф.
- Знам, Руфе, али том речју би се одрекао истинитог и живог Бога!
- Ако би тебе ухапсили, да ли би и ти исто учинио?
- Да! Онако како је Бог дао снагу Бруту да исповеди Име Његово, тако би и мени
дао.
- Ма немој! Не говори глупости! - поче Крисп након краће паузе. - Сигуран сам
да нас је видео у тренутку кад су га ухапсили и само се претварао да је храбар и јак.
Али хајде да га за неколико сати видимо у арени! Што се тебе тиче, Милвије, знаш да
ми не одајемо један другога, иако већ неко време сумњамо да си хришћанин. Све
знамо!
- Како сте погодили?
Његово безазлено питање је изненадило школске другове и нису знали шта да
кажу.
- Могу одмах да ти кажем да смо сумњали зато што си увек тако добар и
љубазан - Најзад се усуди Стримб да изговори оно што му је било на уму. - Баш као и
Брут! - додаде изненада обузет неким скривеним осећањем.
На то му Руф прекорно добаци:
- Не разумем како било ко може да сажаљева непријатеље нашег царства! А
нарочито кад смо пуштени из школе раније како бисмо могли да посматрамо
призор у арени - додаде окренувши се према осталима. - Не видим разлог због којег
бисмо то пропустили. Искористимо прилику! Ко иде са мном? - упита полазећи на
брзину.
Сви су, чак и млади Стримб, кренули за њим. Само је Милвије остао.
Осмотривши напуштено школско двориште, полако је и сам кренуо кући.