ВЕСНИК БРОЈ 42 VESNIK No.

42

ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ, МУЗЕОЛОГИЈУ И УМЕТНОСТ

JOURNAL FOR HISTORY, MUSEOLOGY AND ART

ВОЈНИ МУЗЕЈ БЕОГРАД 2015

MILITARY MUSEUM BELGRADE 2015
 ВЕСНИК БРОЈ 42 VESNIK No. 42

Издавач: Publisher:
Војни­музеј Military­Museum
Калемегдан­бб,­11000­Београд,­Србија Kalemegdan­bb,­11000­Belgrade,­Serbia
тел.­33­44­408,­33­43­441­Факс­33­44­915 Phone­33­44­408,­33­43­441­Fax­33­44­915
www.muzej.mod.gov.rs www.muzej.mod.gov.rs
e­mail:­vojnimuzej@mod.gov.rs­ e­mail:­vojnimuzej@mod.gov.rs­­
За­издавача: For­Publisher:
Пуковник Colonel
Драган­Раденковић Dragan­Radenković
Уредник: Editor:
музејски­саветник Museum­Counsellor
Др­Мирко­Пековић Ph.D­Mirko­Peković
Суиздавач:­ Co­Publisher
Медија­центар­„Одбрана“­ Medija­centar­„Odbrana“
За­cyиздавача:­ For­Co­Publisher:
Пуковник Colonel
Стевица С.­Карапанџин Stevica S. Karapandžin
Језички­редактор: Proofreading:
Мр Наташа Николић M. A. Nataša Nikolić
Ликовно­технички­уредници: Typeseing­by:
Мр Небојша­Кујунџић М.­А.­Nebojša Kujundžić
Александра­Доловић Aleksandra Dolović
Тираж: Printed­in:
300­примерака 300­copies
Штампа: Printed­by:
Војна­штампарија Military­prining­oice
Ресавска­40­б,11000­Београд Resavska­40­bb,­11000­Belgrade

93/94*067*7
Весник­/­Војни­музеј­:­часопис­за
историју,­музеологију­и­уметност­;­уредник
Мирко­Пековић.­–­1954,­књ.­1­–­1989,­бр.­33­;
2015,­бр.­42­.­Београд­(Калемегдан­бб)­:­Војни
музеј,­1954­­­1989­;­2007­­­(Београд­:­Војна­
штампарија).­­24­­cm

Годишње.­­Прекид­у­излажењу­
1990–2006.­године.­
ISСN­0067­5660­=­Весник­­­Војни­музеј
Београд
COBISS.SR­ID­41168903
CIP­–­Каталогизација­у­публикацији
Народна­библиотека­Србије,­Београд
На­корицама:­­
Од оних што пређоше преко Албаније
1915–1916. год. – Јанош Ракић, уље на картону,
Васа Ешкићевић, 1922. Српска читаоница у Иригу
Front­cover
Those Who Passed through Albania, 1915–1916,
Janoš Rakić, oil on cardboard, Vasa Eškičević,
1922. The Serbian Reading Room, Irig
 VESNIK
42/2015
Војни музеј

Београд­2015

Уредник
Др­Мирко­Пековић,­Војни­музеј­–­Београд

Уређивачки одбор
Др­Синиша­Мишић,­Филозофски­факултет­–­Београд
Др­Миле­Бјелајац,­Институт­за­новију­историју­Србије­–­Београд
Др­Предраг­Драгојевић,­Филозофски­факултет­–­Београд
Др­Мирослав­Вујовић,­Филозофски­факултет­–­Београд
Др­Драган­Булатовић,­Филозофски­факултет­–­Београд
Др­Радован­Радовановић,­Криминалистичко­полицијска­академија­–­Београд
Др­Драган­Алексић,­Институт­за­новију­историју­Србије­–­Београд
Др­Младен­Вуруна,­генерал­мајор­Универзитет­одбране­–­Београд
Слађан­Ристић,­пуковник,­Министарство­одбране­–­Београд
Др­Милан­Јовановић,­Алфа­универзитет­–­Београд
дипл.­инж.­Бранко­Богдановић­–­Београд
Мр­Небојша­Ђокић,­Центар­за­војно­политичке­студије­–­Београд
Др­Андреј­Шемјакин,­Балканолошки­институт­РАНУ­–­Москва
Др­Чарлс­Х.­Каритон­–­Форт­Монро
Др­Роберт­Елгуд,­Британски­музеј­–­Лондон
Др­Зоја­Бојић,­Универзитет­Новог­јужног­Велса­–­Сиднеј
Др­Александар­Николов,­Државни­универзитет­–­Софија
Др­Димитрис­Вогиацис,­Грчки­ваздухопловни­музеј­–­Атина
 VESNIK
42/2015
Military Museum

Belgrade­2015

Editor
Ph.D­Mirko­Peković,­Military­Museum­–­Belgrade

Editorial Board
Ph.D­Siniša­Mišić,­Faculty­of­Philosophy­–­Belgrade
Ph.D­Mile­Bjelajac,­Insitute­for­­recent­history­of­Serbia­–­Belgrade
Ph.D­Predrag­Dragojević,­Faculty­of­Philosophy­–­Belgrade
Ph.D­Miroslav­Vujović,­Faculty­of­Philosophy­–­Belgrade
Ph.D­Dragan­Bulatović,­Faculty­of­Philosophy­–­Belgrade
Ph.D­Radovan­Radovanović,­Academy­of­Criminalisic­and­Police­Studies­–­Belgrade
Ph.D­Dragan­Aleksić,­Insitute­for­recent­history­of­Serbia­–­Belgrade
Ph.D­Mladen­Vuruna,­Brigadier,­University­of­defence­–­Belgrade
Slađan­Risić,­Colonel,­Ministry­of­defence­–­Belgrade
Ph.D­Milan­Jovanović,­Alfa­University­–­Belgrade
ing.­Branko­Bogdanović,­Belgrade
М.А.­Nebojša­Đokić,­Center­for­military­poliics­Studies­–­Belgrade
Ph.D­Andrej­Šemjakin,­Insitute­for­Balkan­Studies­RАSА­–­Moskva
Ph.D­Čarls­H.­Kariton­–­Fort­Monro
Ph.D­Robert­Elgud,­Briish­Museum­–­London
Ph.D­Zoja­Bojić,­The­University­of­New­South­Wales­–­Sydney
Ph.D­Aleksandar­Nikolov,­State­university­–­Soija
Ph.D­Dimitris­Vogiatzis,­Hellenic­Aircrat­Museum­–­Aina
 САДРЖАЈ CONTENTS

Студије и чланци Ессays and Features

Војислав Филиповић, Драган Милановић, Петар Милојевић /

Vojislav Filipović, Dragan Milanović, Petar Milojević
МИКЕНСКИ­МАЧ­ИЗ­ОКОЛИНЕ­АЛЕКСИНЦА
9
Mycenaean­Sword­from­Aleksinac

Бојана Илић / Bojana Ilić

ЦЕНТАР­ЗА­РАЗВОЈ­ЕФИКАСНЕ­МУЗЕЈСКЕ­КОМУНИКАЦИЈЕ
19
Centre­for­the­Development­of­efecive­museum­communicaion

Горан Гаврић / Goran Gavrić

РАТНЕ­МАШИНЕ­ВОЈНОГ­ИНЖЕЊЕРА­ЛЕОНАРДА­ДА­ВИНЧИЈА
29
War­machines­of­military­engineer­Leonardo­da­Vinci

Оливера Думић, Небојша Ђокић / Olivera Dumić, Nebojša Đokić

БИТКА­НА­ЧЕГРУ­–­од­мита­до­истине
49
Čegar­batle­(from­myth­to­truth)­

Branko Bogdanović / Бранко Богдановић

РУССКИЕ­ВОЕННЫЕ­МИССИИ­
Русские­моряки­на­р.­Саве­и­Дунай­­­Минно­тореднийотряд
69
Руске­војне­мисије­­­Минско­торпедни­морнарички­одред

Огњан Петровић / Ognjan Petrović

АЕРОПЛАНИ­МОРИС­ФАРМАН­У­СРБИЈИ­И­НА­СОЛУНСКОМ­ФРОНТУ
83
Maurice­Farman­Airplanes­in­Serbia­and­Macedonian­Front

Небојша Ђокић / Nebojša Đokić

АЕРОПЛАНИ­БРЕГЕ­19­У­НАОРУЖАЊУ­ВАЗДУХОПЛОВСТВА­
ВОЈСКЕ­КРАЉЕВИНЕ­ЈУГОСЛАВИЈЕ­
127
Aeroplans­Breguet­19­in­the­service­of­the­Air­Force­of­the­Kingdom­Jugoslavia

Гордана Каровић / Gordana Karović

АПРИЛСКИ­РАТ­1941.­ГОДИНЕ­У­БЕОГРАДСКОМ­АКВАТОРИЈУМУ:­
БРОДОВИ­ПОТОПЉЕНИ­ОД­СОПСТВЕНЕ­ПОСАДЕ
163
The­April­War­1941­in­the­Belgrade­aquatorium:­
ships­that­were­sunk­by­their­own­crew
 Предраг Миладиновић / Predrag Miladinović
ГУБИЦИ­ОСОВИНСКЕ­АВИЈАЦИЈЕ­У­АПРИЛСКОМ­РАТУ
177
The­losses­of­the­Axis­Aviaion­in­the­April­War

Прилози Articles

Рашко Рамадански / Raško Ramadanski

КЕЛТСКИ­МАЧ­ИЗ­ТИТЕЛА­У­ЗБИРЦИ­ГРАДСКОГ­МУЗЕЈА­У­СЕНТИ
219
The­Celic­ѕword­from­Titel­in­the­collecion­­of­the­City­Museum­in­Senta­

Нинослав Станојловић / Ninoslav Stanojlović

ГЕНЕРАЛ­ВУКОМАН­АРАЧИЋ­(1850–1915),­ЦРТИЦЕ­ЗА­БИОГРАФИЈУ
225
General­Vukoman­Aračić­(1850–1915),­supplements­to­the­biography

Љубомир Стевовић / Ljubomir Stevović

МЕДАЉА­ОБНОВИОЦИМА­СРПСКЕ­КРАЉЕВИНЕ­1882.
231
Medal­to­Resituors­of­Serbian­Kingdom­1882

Љубомир Стевовић / Ljubomir Stevović

СПОМЕНИЦА­ПРОСЛАВЕ­60.­ГОДИШЊИЦЕ­KРАЉЕВЕ­ГАРДЕ
241
Commemoraive­celebraion­medal­on­60­years­aniversary­of­King’s­Guard

Коста Радић, Звездана Лазаревић / Kosta Radić, Zvezdana Lazarević

СТАНИСЛАВ­БИНИЧКИ­(1872–1942)
249
Stanislav­Binički­(1872–1942)

Миломир Стевић, Николина Бабић / Milomir Stević, Nikolina Babić

ЦРКВА­СВ.­АГАТОНИКА­У­ЗАВОДУ­„ОБИЛИЋЕВО“
263
The­Church­of­St.­Agatonik­in­the­factory­“Obilićevo“

Душанка Маричић / Dušanka Maričić

ЈУБИЛАРНО­ОДЛИКОВАЊЕ­–­Спомен­медаља­поводом­
шездесетпетогодишњице­од­изградње­моста­преко­Дунава
271
JUBILEE­DECORATION­–The­memorial­medal­regarding­the­65th
anniversary­of­the­construcion­of­the­bridge­across­the­Danube
 Прикази изложби Reviews exhibitionѕ

Мирко Пековић / Mirko Peković

Изложба­поводом­Дана­Војног­музеја­–
Пуковске заставе
275
Наташа Томић / Nataša Tomić
Изложба­у­галерији­Историјског­музеја­Србије­–­
Велики рат, Србија 1914.
277
Гордана Буловић / Gordana Bulović
Изложба­у­галерији­САНУ­–­Немојте нас заборавити
279
Наташа Томић / Nataša Tomić
Изложба­у­Војном­музеју­поводом­70­година­од­ослобођења­Београда­–­
Ослобођење Београда 1944.
281
Љубица Дабић / Ljubica Dabić
Изложба­у­Војном­музеју­поводом­200­година­Другог­српског­устанка­–­
Други српски устанак и владавина Кнеза Милоша (до 1830)
283
Бранислав Станковић / Branislav Stanković
Изложба­у­Војном­музеју­–­Српски санитет 1914–1918.
287
Маријана Јовелић / Marijana Jovelić
Изложба­у­Музеја­града­Новог­Сада­поводом­70­година­од­пада­фашизма­–
Сремски фронт и победа над фашизмом
291

Прикази публикација Reviews edition

Бранко Богдановић / Branko Bogdanović

Вук­Обрадовић,­Пиштољи из збирке „Западноевропско оружје и
опрема до 19. века”,­Војни­музеј,­Београд­2014,­стр.­330
293
Листа рецензената

296
АПРИЛСКИ РАТ 1941. ГОДИНЕ У THE APRIL WAR 1941
БЕОГРАДСКОМ АКВАТОРИЈУМУ: IN THE BELGRADE AQUATORIUM:
БРОДОВИ ПОТОПЉЕНИ SHIPS THAT WERE SUNK BY THEIR
ОД СОПСТВЕНЕ ПОСАДЕ OWN CREW

Гордана П. Каровић, Gordana Р. Karović,

Музеј­науке­и­технике,­Београд
Сажетак: У раду се дају подаци о бродовима које
су током Априлског рата 1941. године војне поса-
де Речне ратне флотиле Краљевине Југославије и
цивилне посаде Југословенске речне пловидбе, као и
једног приватног бродарства, потопиле на Дунаву,
Сави и Колубари, у широј зони београдског аквато-
ријума, како би спречиле да их немачка војска заро-
би у исправном стању. Монитори и бродови моби-
лисани за потребе Речне флотиле потапани су по
наређењу, док су бродови Државне речне пловидбе
и реморкер „Делиград”, власништво „Бродарства
Блажек” из Београда, потопљени јер су њихови за-
поведници и посада то сматрали својом патри-
отском дужношћу. Рад је заснован на необјављеној
грађи из Архива Музеја науке и технике, Збирка реч-
ног бродарства, стручној историографској лите-
ратури и штампи.
Кључне речи: Априлски рат, 1941. година, Речна
ратна флотила Краљевине Југославије, Југословен-
ска речна пловидба, потопљени бродови, Београд,
Дунав, Сава, Колубара.
Museum­of­Science­and­Technology,­Belgrade
­
Abstract: In the work data are given on the ships which,
during the April War of 1941, were sunk by the military crew
of the River Military Floilla of the Kingdom of Yugoslavia
and by the civil crew of the Yugoslav River Navigaion as well
as by one private shipping company, in the Danube, Sava
and Kolubara in the wider zone of the Belgrade aquatorium
so as to prevent the German army from capturing them in
a good state of repair. Monitors and ships, mobilised for
the needs of the River Floilla were sunk ater it had been
ordered, while ships of the State River Navigaion and
Deligrad tugboat, ownership of “Brodarstvo Blažek” from
Belgrade, were sunk because their captains and the crew
considered such act to be their patrioic duty. The work is
based on the unpublished material from the Archive of the
Museum of Science and Technology, Collecion of the River
Navigaion, technical historiographical literature and press.
Kee words: April War, the year 1941, River Military
Floilla of the Kingdom of Yugoslavia, Yugoslav River Navi-
gaion, sunken ships, Belgrade, the Danube, the Sava, the
Kolubara.

Из­вор­ни­рад Гордана­Каровић, Original­aricle Gordana­Karović,­

Музеј­науке­и­технике­ Museum­of­Science­­
and­Technology­

УДК:­­ UDC:­­
359(497.1)”1941” 359(497.1)”1941”
94:623.82(497.1)”1941” 94:623.82(497.1)”1941”
COBISS.SR­ID­216657932 COBISS.SR­ID­216657932

При­мље­но:­ Скендер­Бегова­51­
Received:­ Skendеr­Begova­51
26.­фебруара­2015.­ 11000­Београд
February­26,­2015 11000­Belgrade
године­­­­­­­­­­­
При­хва­ће­но:­ g.karovic@aquaetararchaeologia.org Accepted: g.karovic@aquaetararchaeologia.org
3.­април­2015.­године Аpril­3,­2015

163
 Гордана Каровић
U
очи­ напада­ немачке­ војске­ на­
Југославију­у­априлу­1941.­године­
Речна­ ратна­ флотила­ Краљевине­
Југославије­ имала­ је­ у­ свом­ сас­
таву­ мониторе­ Драва, Сава, Морава­ и­ Вардар,­
реморкере­Цер, Шабац­и­Сисак,­стражарске­чам­
це­Граничар­и­Стражар­на­Охридском­језеру­и­
јахту­ Драгор.­ Сложена­ политичка­ ситуација­ у­
земљи­и­региону,­која­је­кулминирала­почетком­
1941.­године,­била­је­разлог­због­кога­је­од­друге­
половине­марта­за­потребе­Речне­флотиле­било­
активирано­и­преко­50­државних­и­пописних­тр­
говачких­ бродова­ и­ других­ пловних­ објеката.1­
У­ Априлском­ рату­ 1941.­ године­ сва­ ова­ плови­
ла,­ заједно­ са­ немобилисаним­ делом­ трговач­
ке­флоте­Југословенске­речне­пловидбе­(ЈРП)­и­
приватних­ бродарстава,­ поделила­ су­ судбину­
своје­војске,­народа­и­земље.­
Веома­неповољна­ситуација­по­војску­Краље­
вине­Југославије­на­свим­бојиштима­у­првим­да­
нима­ратних­сукоба­довела­је­до­тога­да­посаде­
намерно­потопе­већи­број­пловних­објеката­како­
их­немачка­војска,­која­је­брзо­напредовала,­не­
би­заробила­у­исправном­стању.­Међу­њима­је­
било­и­18­бродова­о­чијем­су­потапању­од­соп­
ствених­ посада­ током­ Априлског­ рата­ 1941.­ го­
дине­остали­сачувани,­у­неким­случајевима,­чак­
прилично­детаљни­подаци.2­Од­ових­18­бродо­
ва,­девет­су­били­под­војном­командом:­мони­
тори­ Сава,­ Морава­ и­ Вардар­ и­ реморкер­ Цер,­
командни­брод­Речне­флотиле,­као­и­пет­моби­
лисаних­реморкера:­Витез,­Куманово,­Прерадо-
вић­и­Босна,­власништво­ЈРП­и­Alexandra,­у­при­
ватном­власништву.­Цивилне­посаде­су­потопи­
ле­ још­ девет­ бродова,­ од­ којих­ реморкере­ ЈРП­
Срећко­и­Словенија­по­наређењу­официра­војске­
КЈ,­а­остале­бродове­ЈРП­самоиницијативно:­пут­
нички­ брод­ Битољ,­ реморкере­ Србин­ и­ Гучево­
и­ моторни­ теретњак­ Подриње,­ као­ и­ реморкер­
Делиград­ власништво­ „Бродарства­ Блажек”­ из­
1
­Гулић­2014,­237;­Antić­1991,­12;­Visković­1991,­135.­Виско­
вић­наводи­број­од­25­пописних­бродова­који­су­по­објави­мо­
билизације­прикључени­Речној­флотили,­што­би­значило­да­су­
преостали­број­чинили­помоћни­пловни­објекти.­
2
­Када,­пишући­о­овој­теми,­аутори­наводе­и­цифру,­онда­је­
то­увек­12­бродова­које­су­посаде­самоиницијативно­потопиле­
током­Априлског­рата­(Radovanović­1982,­675;­Požeg­2008,­203;­
Gulić­2012,­52).­Према­именима­потопљених­бродова­који­се­
помињу­у­тексту­Рајка­Радовановића­види­се­да­аутор­у­тих­12­
бродова­сврстава­и­оне­које­су­потопиле­војне­и­које­су­пото­
пиле­цивилне­посаде.­Али­можда­ни­цифра­од­18­бродова,­о­
којима­је­до­сада­аутор­пронашао­податке,­није­коначна.­Наи­
ме,­у­појединим­текстовима­се­наводи­да­је­већи­број­бродова­
потопљен­ на­ Сави­ код­ Забрежја,­ локацији­ на­ којој­ се­ сасвим­
сигурно­зна­само­за­потапање­реморкера­Србин и­Alexandra.­
Сва­југословенска­пловила­потопљена­су­и­на­Дунаву­код­Без­
дана­пре­него­што­је­11.­априла­монитор­Драва­запловио­низ­
водно­према­Новом­Саду­и­у­историју.
164
Београда­и­моторне­теретњаке­Галеб I и­Галеб III­
Бродарско­трговачког­предузећа­„Галеб”,­такође­
из­Београда.3
У­ даљем­ тексту­ биће­ речи­ о­ десет­ бродова­
који­ су­ потопљени­ у­ Београду­ и­ у­ широј­ зони­
београдског­акваторијума.4­Монитори­Сава,­Мо-
рава­и­Вардар и­реморкер­Делиград потопљени­
су­у­Београду,­на­Сави;­мобилисани­реморкери:­
Alexandra код­Забрежја,­Прерадовић­у­Прогару,­
а­Босна код­Скеле,­сви­на­Сави;­реморкери­ЈРП­
Србин­ у­ Забрежју­ на­ Сави­ и­ Гучево на­ Дунаву,­
код­ Грочанске­ аде,­ као­ и­ моторни­ теретњак­
Подриње на­ Колубари,­ у­ близини­ Обреновца.5­
Монитори­ и­ бродови­ мобилисани­ за­ потребе­
Речне­флотиле­потапани­су­по­наређењу,­док­су­
бродови­ЈРП­и­реморкер­приватног­бродарства­
Делиград потопљени­јер­су­њихови­заповедни­
ци­ и­ посада­ сматрали­ тај­ чин­ својом­ патриот­
ском­дужношћу.­­­
Монитори Сава, Морава
и Вардар, на Сави у Београду
Заједно­ са­ трупама­ 1.­ и­ 2.­ армије,­ 11.­ апри­
ла­ 1941.­ године­ ка­ Београду­ и­ Сави­ почеле­ су­
да­ се­ повлаче­ и­ јединице­ Речне­ флотиле­ КЈ.­
Монитори­ Сава, Морава и­ Вардар допловили­
су­ у­ Београд­ исте­ вечери.­ У­ капетанији­ приста­
ништа­ више­ није­ било­ ни­ цивилних,­ ни­ војних­
службеника­јер­су­они­напустили­Београд­и­оти­
шли­у­Забрежје.­Узводно­Савом­отпловила­је­и­
целокупна­ архива­ Речне­ пловидбе,­ укрцана­ на­
путнички­ пароброд­ Краљица Марија.6­ Те­ ноћи­
3
­У­листу­од­18­потопљених­бродова­укључена­су,­као­пло­
вила­са­сопственим­погоном,­и­три­моторна­теретњака.
4
­Овде­се­подразумева­територија­београдског­акваторију­
ма­у­савременим­границама,­што­је­оквирно­80­km­тока­Дуна­
ва­и­60­km­тока­Саве.
5
­ У­ водама­ ван­ београдског­ акваторијума­ током­ Април­
ског­ рата­ 1941.­ године­ бродови­ су­ потопљени­ на­ следећим­
локацијама:­ на­ Дунаву­ су­ још­ 6.­ априла­ потопљени­ мобили­
сани­реморкери­Витез­код­Давидовца­и­Куманово­код­Доњег­
Милановца,­ после­ неуспешног­ покушаја­ да­ запрече­ улаз­ у­
Сипски­канал­и­у­канал­Јуц­и­тиме­онемогуће­пловидбу­кроз­
Ђердапски­сектор­(Paunović­1970,­698–702;­Radovanović­1982,­
675;­Antić­1991,­15;­Gulić­2012,­48–51).­Неколико­дана­касније­
путнички­брод­Битољ­и­моторни­теретњаци­Галеб I и­Галеб III­
потопљени­су­у­Кисељевачком­рукавцу­код­Великог­Градишта­
(Каровић­2012,­48–49).­Командни­брод­Речне­флотиле­Цер­по­
сада­је­потопила­на­Сави­код­Жупање­(Mardešić­1943,­163;­Savić­
1977,­19;­Radovanović­1982,­675),­док­су­узводно­од­Шапца,­на­
Сави­у­близини­Дренковца,­цивилне­посаде­по­наређењу­офи­
цира­војске­КЈ­потопиле­реморкере­ЈРП­Срећко и­Словенија.­­
6
­На­овом­броду­налазили­су­се­и­главна­благајна­и­неко­
лико­ службеника­ Речне­ пловидбе­ који­ су­ бродарима­ делили­
плате­и­хранарину­за­три­месеца­унапред­–­Milovan­Đorđević,­
Veliki brodolomi. Udesi na rekama,­108.­Музеј­речног­саобраћаја­
(МРС)­у­Београду­је­од­Милована­Ђорђевића,­капетана­речне­
пловидбе­ у­ пензији,­ 1964.­ године­ откупио­ 59­ куцаних­ стра­
 АПРИЛСКИ­РАТ­1941.­ГОДИНЕ­У­БЕОГРАДСКОМ­АКВАТОРИЈУМУ:­­
БРОДОВИ­ПОТОПЉЕНИ­ОД­СОПСТВЕНЕ­ПОСАДЕ

у­капетанији­пристаништа­Београд­налазили­су­
се­само­редар­Љубомир­Недељковић­и­офици­
ри­ Речне­ флотиле,­ који­ су­ процењивали­ ситу­
ацију­ и­ одлучивали­ шта­ даље­ да­ се­ ради.­ Како­
монитори­због­изузетно­високог­водостаја­нису­
могли­да­прођу­испод­мостова,­било­им­је­оне­
могућено­даље­повлачење­Савом,­па­су­њихови­
команданти­ донели­ одлуку­ да­ их­ потопе,­ а­ да­
се­ посаде­ повуку­ ка­ Забрежју,­ односно­ Шапцу,­
са­ коначним­ циљем­ да­ се­ прикључе­ јединица­
ма­ ратне­ морнарице­ на­ мору.­ Следеће­ питање­
које­ се­ поставило­ било­ је­ да­ ли­ посаде­ треба­
одмах­ да­ се­ прекрцају­ у­ моторне­ реморкере­ и­
на­ „истражене­ и­ исписане­ грађе,­ ауторског­ текста­ и­ обичних­
преписа”­о­бродовима­потопљеним­1941.­године,­бродовима­
учесницима­у­НОБ­у­и­страдалим­од­мина­1944.­године.­Капе­
тан­ Ђорђевић­ је­ и­ следећих­ десет­ година­ наставио­ истражи­
вања­о­удесима­на­рекама­у­периоду­од­двадесетих­година­до­
завршетка­ Другог­ светског­ рата.­ Године­ 1974.­ предао­ је­ МРС­
знатно­ допуњен­ и­ прерађени­ рукопис­ под­ радним­ називом­
Veliki brodolomi. Udesi na rekama (до­сада­није­са­сигурношћу­
утврђено­да­ли­је­МРС­овај­рукопис­откупио­или­добио­на­по­
клон).­У­септембру­2013.­године­предузеће­Југословенско­реч­
но­бродарство­–­ЈРБ­из­Београда­и­Музеј­науке­и­технике­пот­
писали­су­уговор­према­коме­су­сви­експонати­и­грађа,­преос­
тали­из­фонда­некадашњег­МРС,­па­тако­и­наведени­рукописи,­
предати­ на­ чување­ и­ коришћење­ Збирци­ речног­ бродарства­
Музеја­науке­и­технике.
напусте­Београд,­за­шта­се­залагао­командант­1.­
групе­монитора­поручник­бојног­брода­1.­класе­
Миливоје­ Коцкар,­ заповедник­ монитора­ Вар-
дар.­ Остали­ бродски­ официри­ и­ представник­
капетаније­ пристаништа­ успротивили­ су­ се­ том­
предлогу,­сматрајући­да­управо­тај­потез­може­
да­ буде­ погибељан­ јер­ је­ водостај­ Саве­ толико­
висок­ да­ бродови,­ чак­ и­ са­ спуштеним­ димња­
цима,­ тешко­ могу­ да­ прођу­ испод­ железничког­
моста.­Поручник­Коцкар­је­био­упоран­и­његова­
реч­је­на­крају­превагнула.7
Монитор­Сава­потопљен­је­уз­леву­обалу­реке­
Саве,­у­близини­њеног­ушћа,­попречен­попреко,­
крмом­наслоњен­на­плитку­обалу,­док­је­прам­
цем­ заронио­ према­ дубокој­ матици­ реке.­ Када­
је­ водостај­ опао,­ монитор­ је­ једном­ трећином­
7
­ Трагедија­ „Танаска­ Рајића”,­ Вечерње новости,­ 21.­ мај­
1963,­15;­Писани­исказ­капетана­Милована­Ђорђевића­у­вези­
са­ догађајима­ у­ ноћи­ између­ 11.­ и­ 12.­ априла­ 1941.­ године­
(Архив­ Музеја­ науке­ и­ технике,­ Збирка­ речног­ бродарства,­ у­
даљем­тексту­АМНТ,­ЗРБ).­Само­два­дана­касније,­13.­априла­
1941.­године,­Љубомир­Недељковић,­редар­Капетаније­прис­
таништа­Београд,­погинуо­је­у­судару­бродова­приликом­ева­
куације­ код­ Забрежја­ (In­ memoriam,­ Гласник ЈРБ­ 24,­ Београд­
1959,­2).­О­овом­судару­до­сада­аутор­није­пронашао­ниједан­
други­податак.­

Сл. 1. Монитор Сава, потопљен у ноћи између 11. и 12. априла 1941. године у
Београду, у близини ушћа Саве у Дунав (Pawlik, Christ, Winkler 1989, 173)
Fig. 1. The Sava monitor that was sunk in the night between April 11 and April 12
1941 in Belgrade near the conluence of the Sava River into the Danube

165
 Гордана Каровић
дужине­изашао­крменим­делом­из­воде­(слика­
1).­Монитор­Морава је­потопљен­у­близини,­али­
на­ средини­ реке.­ Приликом­ потапања­ изврнуо­
се­на­десни­бок­и­легао­на­камено­дно,­на­дуби­
ну­која­се­у­зависности­од­водостаја­кретала­из­
међу­8­и­12­метара.8­Монитор­Вардар је­посада­
такође­потопила­на­средини­реке­Саве,­наспрам­
зграде­ капетаније­ пристаништа­ Београд.­ У­ ко­
риту­Саве­лежао­је­преврнут­кобилицом­према­
горе,­односно­на­куполи­и­топовима,­у­косом­по­
ложају­према­обали,­тако­да­му­је­прамчани­део­
лежао­на­дубини­од­3,5­метра,­док­му­је­крмени­
део­ био­ на­ дубини­ од­ 10­ метара.9­ Људство­ са­
потопљених­монитора­прекрцало­се­на­пописне­
реморкере­Танаско Рајић и­Рашка,­који­су­запло­
вили­узводно­Савом­према­Шапцу.10
8
­Mardešić­1943,­158,­161.
9
­ Дизалица­ „Сутјеска”­ отпочела­ рад,­ Бродарски гласник,­
год.­II,­бр.­8,­Београд,­август­1946,­522–524.
10
­Убрзо­се­на­реморкер­Танаско Рајић­срушила­конструкција­
београдског­железничког­моста,­који­је­у­оквиру­плана­одбра­
не­Београда­минирала­војска­не­знајући­за­пролазак­бродова.­
У­овој­трагедији­животе­је­изгубило­готово­сво­људство­које­се­
налазило­на­броду,­укључујући­и­поручника­бојног­брода­1.­кла­
се­ Миливоја­ Коцкара,­ заповедника­ монитора­ Вардар.­ Поред­
Танаска Рајића,­ као­ други­ брод­ на­ који­ су­ се­ укрцале­ посаде­
Сл. 2. Моторни реморкер Alexandra у пловидби кроз
Будимпешту тридесетих година прошлог века
Fig. 2. Tugboat “Alexandra” sailing
through Budapest in 1930s.
166
Током­ 1942.­ године­ мониторе­ Сава­ и­ Мора-
ва­извадила­је­из­корита­реке­Творница­вагона,­
стројева­ и­ мостова­ д.д.­ из­ Славонског­ Брода­ за­
потребе­морнарице­Независне­државе­Хрватске,­
која­их­је­користила­после­поправке­обављене­у­
бродоградилишту­у­Славонском­Броду.­За­морна­
рицу­НДХ­Сава је­пловила­под­истим­именом,­док­
је­Морави­промењено­име­у­Босна.­Истовреме­
но­се­1942.­године­безуспешно­покушавало­и­са­
вађењем­монитора­ Вардар,­али­он­је­из­корита­
Саве­подигнут­тек­на­јесен­1946.­године.11
Моторни реморкер Alexandra,
на Сави код Забрежја
Alexandra,­ моторни­ реморкер­ на­ вијак­ (про­
пелер),­мобилисан­и­под­командом­Ратне­мор­
монитора,­поједини­аутори­наводе­реморкер­Корана.­Међутим,­
у­ наведеном­ писаном­ исказу­ капетана­ Милована­ Ђорђевића­
(вид.­ нап.­ 9)­ забележено­ је­ да­ је­ сат­ времена­ пре­ реморкера­
Танаско Рајић­ заповедник­ реморкера­ Корана,­ бродовођа­ Жи­
војин­Крстић,­самоиницијативно­кренуо­за­Забрежје­и­повео­на­
броду­неколико­чланова­посаде­потопљених­монитора­који­су,­
захваљујући­овом­срећном­стицају­околности,­остали­живи.­
11
­ Mardešić­ 1943,­ 157;­ Бродарски гласник­ 1946,­ наведени­
чланак,­524.
 АПРИЛСКИ­РАТ­1941.­ГОДИНЕ­У­БЕОГРАДСКОМ­АКВАТОРИЈУМУ:­­
БРОДОВИ­ПОТОПЉЕНИ­ОД­СОПСТВЕНЕ­ПОСАДЕ

нарице,­ потопљен­ је­ 10.­ априла­ 1941.­ године­
уз­ леву­ обалу­ Саве­ у­ пристаништу­ у­ Забрежју.­
Немци­су­брод­у­веома­кратком­року­извадили­
из­воде,­а­за­тако­хитну­интервенцију­помињала­
су­се­два­разлога:­неколико­сандука­југословен­
ског­ новца­ који­ су­ потопљени­ заједно­ са­ бро­
дом­ и­ интервенција­ власника­ из­ Апатина,­ који­
су­ били­ немачке­ националности.12­ Апатинско­
бродарство­„Braun­&­Piry”­купило­је­овај­мотор­
ни­реморкер­1929.­године,­од­када­брод­и­носи­
име­ Alexandra (слика­ 2).­ Власничка­ структура­
1940.­ године­ била­ је­ следећа:­ Фердинанд­ Бра­
ун­ поседовао­ је­ 18%­ удела­ у­ власништву­ бро­
да,­Јосип­Пири­12%,­а­Југословенско­контролно­
а.д.­из­Београда­70%,­тако­да­је­прави­разлог­за­
брзо­вађење­брода­свакако­био­сасвим­практи­
чне­ природе.13­ Наиме,­ Alexandra је­ потопљена,­
али­тако­да­јој­је­прамац­вирио­из­воде.­Како­је­
у­тренутку­потапања­био­веома­висок­водостај,­
брод­је­било­лако­извадити­чим­је­вода­опала.­
У­ бродоградилишту­ „Johann­ Kramer”­ у­ Апатину­
Alexandra је­преграђена­у­речни­минополагач­и­
као­ таква­ коришћена­ у­ саставу­ немачке­ Ратне­
флотиле­током­рата.­Као­и­многи­други­југосло­
венски­бродови,­крај­ратних­сукоба­Alexandra је­
дочекала­на­горњем­Дунаву,­у­америчкој­окупа­
ционој­зони.14
12
­Đorđević,­Veliki brodolomi. Udesi na rekama,­96.
13
­ АМНТ,­ ЗРБ,­ Бродски­ регистар­ капетаније­ пристаништа­
Бездан,­1933–1941,­20.
14
­На­списку­бродова­који­су­се­према­првобитним­подаци­
Парни реморкер Прерадовић,
на Сави код Прогара
Парни­реморкер­Прерадовић,­власништво­ЈРП­
(слика­ 3),­ по­ мобилизацији­ од­ Краљевске­ речне­
ратне­флотиле­носио­је­ознаку­Р XXIX и­био­помоћ­
ни­брод­у­минерској­и­баражној­служби­на­поло­
жајима­у­Сави.­У­првим­данима­априла­1941.­годи­
не­брод­се­нашао­код­Прогара,­без­везе­са­коман­
дом­и­без­икаквих­вести,­тако­да­су­командант­и­
посада­морали­сами­да­одлуче­о­његовој­судбини.­
А­када­је­командант­од­бродара­који­су­се­чамцем­
враћали­из­Шапца­сазнао­да­се­код­Кленка­воде­
борбе,­више­се­није­двоумио.­Искрцао­је­посаду­
и­потопио­брод­11.­априла­отварањем­наплавних­
вентила­у­машинским­просторијама.­У­својству­1.­
официра,­а­у­чину­поручника­корвете,­тада­се­на­
Прерадовићу,­ односно­ Р XXIX,­ налазио­ капетан­
речне­ пловидбе­ Вукашин­ Вукадиновић.­ Када­ се­
нешто­ касније­ јавио­ на­ дужност­ Комесарској­ уп­
рави­бивших­југословенских­речних­бродарстава,­
капетан­Вукашиновић­морао­је­да­се­правда­због­
потапања­ реморкера­ Прерадовић.­ Ослобођен­ је­
одговорности­ јер,­ иако­ капетан­ речне­ пловидбе,­
он­у­то­време­није­био­заповедник­брода.
ма­Главне­управе­речног­саобраћаја­налазили­у­америчкој­оку­
пационој­зони­на­горњем­Дунаву­налазио­се­и­моторни­брод­
Александра.­ Сва­ југословенска­ пловила­ која­ су­ се­ затекла­ у­
овој­зони­била­су­током­читавог­рата­у­немачкој­експлоатацији­
или­су­одвучена­на­горњи­Дунав­пред­налетом­трупа­Црвене­
армије­и­јединица­НОВЈ­(Гулић­2012,­94).

Сл. 3. Парни реморкер Прерадовић у пробној вожњи после ревизије

парних котлова тридесетих година прошлог века
Fig. 3. Steam tugboat “Preradović“during the test sailing ater the revision of its steam boilers

167
 Гордана Каровић
Реморкер­ Прерадовић­ ускоро­ је­ извађен­ из­
воде­ и­ Немци­ су­ га­ после­ поправке­ користили­
за­своје­потребе.­Поново­је­потопљен­у­априлу­
1945.­године,­током­завршних­ратних­операција­
на­горњем­Дунаву.15
Парни реморкер Босна,
на Сави код Скеле
Заповедник­ мобилисаног­ парног­ реморкера­
Босна (слика­4),­капетан­речне­пловидбе­Антон­
Берић,­добио­ је­ почетком­ априла­ 1941.­ године­
налог­да­отпутује­у­Сремску­Митровицу­и­стави­
се­на­располагање­команди­места.­Додељена­су­
му­ два­ официра­ копнене­ војске­ и­ наређено­ да­
буде­у­приправности­како­би,­у­случају­потребе,­
трајектом­направљеним­од­теретњака­пребаци­
вао­трупе­и­ратни­материјал­преко­Саве.­Међу­
тим,­ до­ 10.­ априла­ за­ ангажовање­ брода­ није­
било­потребе­јер­овим­правцем­трупе­нису­про­
лазиле,­а­и­оно­мало­што­их­је­било­прелазило­
је­преко­понтонског­моста.­Но­када­се­10.­априла­
­Đorđević,­Veliki brodolomi.­Udesi na rekama,­101.
15
Сл. 4. Парни реморкер Босна
Fig. 4. Steam tugboat “Bosna” (Bosnia)
168
зачула­артиљерија­у­близини­Митровице,­запо­
веднику­Берићу­је­у­Команди­саопштено­да­по­
ступи­према­свом­нахођењу.­Са­официрима­коп­
нене­војске­који­су­се­налазили­на­броду­донео­
је­одлуку­да­исплови­низводно­према­Забрежју,­
где­је­требало­да­буде­Команда­пловидбене­ли­
није­за­реку­Саву.­Код­Јарка­су­наишли­на­укот­
вљену­ групу­ бродова,­ од­ чијих­ су­ заповедника­
сазнали­ да­ путују­ узводно­ Савом­ без­ икаквог­
циља­ и­ наредбе.­ Пошто­ их­ је­ Берић­ обавестио­
да­се­код­Сремске­Митровице­чује­артиљерија,­
одлучено­је­да­цела­група­одмах­крене­низвод­
но­ према­ Шапцу,­ у­ који­ су­ стигли­ исте­ вечери.­
Сутрадан­је­Босна­наставила­низводно­и­допло­
вила­до­Новог­Села,­где­је­укотвљен­стајао­брод­
Милош Обилић,­чији­заповедник­капетан­Милан­
Ђорђевић­ такође­ није­ ништа­ знао­ о­ тренутној­
ситуацији.­Босна­је­следећег­дана­наставила­пут­
низводно­и­стигла­до­Забрежја,­где­се­налазила­
велика­ група­ бродова,­ напуштених­ и­ без­ поса­
де,­док­су­неки­од­њих­били­и­потопљени.­Како­
су­немачки­авиони­стално­надлетали­овај­рејон,­
капетан­Берић­је­одлучио­да­се­врати­нешто­уз­
водно­и­склони­брод­у­рукавац­између­Скелан­
ске­ аде­ и­ десне­ обале­ Саве,­ што­ је­ у­ том­ тре­
 АПРИЛСКИ­РАТ­1941.­ГОДИНЕ­У­БЕОГРАДСКОМ­АКВАТОРИЈУМУ:­­
БРОДОВИ­ПОТОПЉЕНИ­ОД­СОПСТВЕНЕ­ПОСАДЕ
нутку­било­могуће­због­високог­водостаја­Саве.­
Сутрадан­се­са­1.­стројарем­Фрањом­Шурићем­и­
1.­крмарем­Иваном­Дебелићем­посаветовао­шта­
даље­да­раде.­Предложио­је­да­се­брод­потопи,­
а­ да­ посада­ пешице­ крене­ на­ југ,­ као­ и­ посаде­
осталих­бродова­остављених­у­Забрежју.­Шурић­
и­ Дебелић­ су­ се­ сложили­ и­ саопштили­ одлуку­
осталим­ члановима­ посаде,­ која­ се­ сагласила­
да­се­брод­потопи­како­га­Немци­не­би­зароби­
ли­ у­ исправном­ стању.­ Затим­ је­ стројар­ Фрањо­
Шурић­отворио­наплавне­вентиле­у­машинским­
просторијама.­ Босна­ је­ полако­ тонула­ и­ ускоро­
је­ из­ воде­ вирио­ само­ њен­ димњак­ са­ југосло­
венском­ тробојком.­ Пошто­ су­ се­ опростили­ од­
брода,­сви­су­заједно­кренули­према­Убу.­Са­по­
садом­су­пошла­и­два­официра­копнене­војске,­
који­су­такође­били­без­икаквих­обавештења­о­
тренутној­ситуацији­на­ратиштима­и­без­везе­са­
својом­ командом.­ Успут­ су­ наилазили­ на­ групе­
немачких­војника­на­моторциклима,­које­су­им­
довикивале­„Хајде­кући!”.­Када­су­видели­да­су­
Немци­већ­ту­и­да­је­узалудно­ићи­даље­на­југ,­
како­ су­ се­ договорили,­ донели­ су­ одлуку­ да­ се­
разиђу.­Заповедник­Берић,­стројар­Шурић­и­ма­
нипулант­Мањикин­отишли­су­у­Ново­Село,­где­
су­ преноћили­ на­ броду­ Милош Обилић.­ Антон­
Берић­је­сутрадан­отишао­на­Широке­њиве,­на­
брод­Прешерн­на­којем­је­заповедник­био­његов­
рођени­брат­Марко­Берић.­Ту­је­остао­до­долас­
ка­комисије­Комесарске­управе­бивших­југосло­
венских­ речних­ бродарстава,­ која­ је­ путовала­
узводно­Савом­и­непотопљеним­бродовима­на­
које­ је­ наилазила­ издавала­ наредбе­ за­ покрет,­
углавном­у­правцу­Београда.­У­групи­бродова­на­
Широким­ливадама­налазио­се­и­парни­тегљач­
Црна Гора,­ чији­ је­ заповедник­ Војислав­ Мило­
сављевић­ напустио­ брод­ и­ са­ војском­ отишао­
према­ Сарајеву.­ Како­ је­ Антон­ Берић­ био­ без­
брода,­јер­је­потопио­Босну,­комисија­Комесар­
ске­ управе­ наредила­ му­ је­ да­ прими­ команду­
брода­Црна Гора­и­одмах­отплови­за­Београд.16
Због­ потапања­ брода­ Босна капетан­ Алек­
сандар­Берић­је­више­пута­позиван­на­одговор­
ност­и­уједно­оптуживан­да­је­брод­потопио­из­
користољубља.­Али­с­обзиром­на­то­да­је­имао­
сачувана­ новчана­ документа­ и­ књигу­ благајне,­
успео­ је­ да­ докаже­ да­ су­ разлози­ за­ потапање­
брода­ били­ друге­ природе.­ Тврдио­ је­ да­ је­ то­
морао­ да­ уради­ по­ наређењу­ двојице­ офици­
16
­Đorđević,­Veliki brodolomi.­Udesi na rekama,­107–110.­Слу­
чај­ лутања­ Савом­ реморкера­ Босна,­ као­ и­ касније­ догађаје­
везане­ за­ њеног­ заповедника,­ преносимо­ са­ већим­ бројем­
детаља­јер­представљају­интересантно­сведочење­о­ситуацији­
која­је­владала­током­Априлског­рата­и­непосредно­по­капиту­
лацији­војске­Краљевине­Југославије.
169
ра­који­су­били­на­броду,­али­чија­имена­и­где­
се­сада­налазе­не­зна.­Око­два­месеца­касније,­
када­је­опао­водостај­Саве,­капетан­Антон­Берић­
морао­је­са­групом­бродара­да­ради­на­вађењу­
реморкера­ Босна.­ С­ обзиром­ на­ то­ да­ је­ брод­
био­ потопљен­ отварањем­ наплавних­ вентила­
у­ машинским­ просторијама,­ осим­ штете­ на­ ин­
вентару,­прибору,­намештају­и­другим­дрвеним­
деловима­ других­ оштећења­ није­ било.­ После­
неколико­ дана­ рада­ брод­ је­ очишћен­ и­ према­
зан­ минијумом,­ а­ када­ је­ водостај­ опет­ довољ­
но­порастао­одвучен­је­у­Бежанијски­зимовник­
у­Београду,­где­је­требало­дефинитивно­да­буде­
оспособљен­за­пловидбу.­Међутим,­Босна је­ту­
остала­ све­ до­ 17.­ априла­ 1944.­ године,­ када­ је­
током­англоамеричког­бомбардовања­Београда­
доживела­и­друго­потапање.17
Парни реморкер Србин,
на Сави код Забрежја
О­ потапању­ парног­ реморкера­ Србин,­ апри­
ла­ 1941.­ године,­ остало­ је­ забележено­ сведо­
чанство­ његовог­ тадашњег­ заповедника­ Панте­
Марјановића.­ Почетак­ рата­ Србин (слика­ 5)­ је­
дочекао­ у­ низводној­ пловидби­ од­ Осијека­ ка­
Београду,­вукући­у­тегљу­теретњаке­натоварене­
храном­ за­ војску­ коју­ је­ требало­ пребацити­ за­
Шабац.­ „...На­ домаку­ Београда,­ код­ Небојшине­
куле,­оставио­сам­теретњаке,­очекујући­да­ту­до­
бијем­даља­наређења.­Али,­како­нико­није­био­
у­стању­да­ми­изда­нова­наређења,­најзад­сам­
одлучио­ да­ идем­ даље­ према­ Шапцу­ иако­ сам­
слутио­брзу­капитулацију­и­пораз.­/...­/На­броду­
се­ћутке­радило,­ретко­је­ко­са­ким­разговарао.­
Само­ када­ издам­ команду­ то­ их­ покрене,­ пре­
ну­ се­ и­ оживе­ из­ тешке­ безизлазне­ чамотиње­
која­их­је­притискала,­усамљене­на­пустој­реци.­
Међутим,­код­Забрежја­ми­је­било­јасно­да­је­сав­
напор­узалудан­и­да­терет­неће­стићи­до­Шапца.­
Ту­су­били­усидрени­многи­бродови­који­су­кре­
нули­узводно­у­Саву.­Сви­напуштени­од­особља.­
Непријатељ­је­хрлио­са­свих­страна.­Стигао­је­до­
пред­Обреновац,­а­у­Шабац­је­већ­ушао.­У­спора­
зуму­са­машинистом­Илијом­Илићем­и­његовим­
помоћником­ Миладином­ Михајловићем,­ одлу­
чио­сам­да­брод­потопим,­а­храну­са­теретњака­
разделим­ народу­ на­ обали.­ /­ Са­ овом­ одлуком­
17
­Ibid,­110.У­англоамеричком­бомбардовању­Београда­17.­
априла­1944.­године­страдао­је­и­Бежанијски­зимовник­у­Бео­
граду.­Иначе­за­бродове­увек­сигурно­и­безбедно­склониште­
од­ветрова­и­од­леда,­Бежанијски­зимовник­се­тог­дана­претво­
рио­у­гробље­бродова.­Авионске­бомбе­су­оштетиле­и­послале­
на­дно­парни­путнички­брод­Краљицу Марију,­парне­реморке­
ре­Кајмакчалан,­Босна,­Краљевић Марко­и­Цетиње,­као­и­19­
теретњака­и­два­хангара.
 Гордана Каровић
Сл. 5. Парни реморкер Србин
Fig. 5. Steam tugboat “Srbin” (Serb)
сагласило­ се­ целокупно­ особље­ брода.­ /­ Иза­
шао­сам­на­обалу,­стао­пред­брод­који­ми­је­био,­
можда,­ најмилији­ којим­ сам­ заповедао­ у­ мојој­
дугогодишњој­ бродарској­ каријери­ и­ говорио­
му­као­живом:­Србине,­нећеш­им,­вала,­пасти­у­
руке!­ /­ Непријатељ­ је­ већ­ био­ ту­ на­ домаку,­ за­
нашим­ леђима.­ Морнари­ су­ се­ одмах­ дали­ на­
посао.­Брзо­су­одврнули­славине­и­вода­је­неза­
држиво­са­свих­страна­шикнула­у­утробу­брода,­
који­је­био­све­тежи­и­после­неколико­минута­на­
гло­потонуо.­/­Сви­смо­на­обали­тужно­посматра­
ли­потапање­брода.­Старешина­морнара­Фрања­
Траваш­плакао­је­као­мало­дете.­Жао­га­је­било­
брода­на­коме­је­провео­10­година.­Остали­су­гр­
цали,­а­кад­би­ко­проговорио,­јецај­је­прекидао­
речи­ које­ су­ пригушене­ нестајале.­ Када­ брода­
ру­тоне­брод,­он­тада­све­губи,­као­ратар­коме­
сву­ летину­ и­ њиву­ потапа­ вода.­ Најзад­ је­ Сава­
потпуно­скрила­брод­у­своја­велика­недра.­/­Ту­
на­обали­у­Забрежју,­не­знајући­ни­сам­ шта­да­
чиним,­дао­сам­посади­разрешницу,­са­тиме­да­
свако­иде­куда­жели.­Одмах­су­се­сви­разишли­
са­пусте­савске­обале,­чувајући­у­себи­последњу­
успомену­на­свог­Србина.­/­Пре­потапања­брода­
изнео­сам­књигу­бродске­благајне­и­када­сам­се­
одлучио­ да­ идем­ пешице­ пут­ Ваљева,­ оставио­
сам­је­код­једног­сељака.­То­ми­је­касније­много­
помогло­ да­ Немцима­ докажем­ да­ нисам­ брод­
потопио­због­новца,­како­су­ме­оптуживали,­већ­
да­сам­то­учинио­’по­наређењу’­наше­Ратне­мор­
170
нарице.­ /­ На­ путу­ за­ Ваљево­ био­ сам­ нападнут­
из­авиона­и­рањен­у­лево­раме.­То­ми­је­такође­
помогло­ да­ се­ због­ лечења­ јавим­ Комесарској­
управи­много­касније.­Па,­ипак­и­тада­сам­много­
пута­саслушаван­за­потапање­Србина.­Настојали­
су­ да­ докажу­ да­ сам­ потапање­ извршио­ само­
иницијативно­ и­ да­ ме­ због­ тога­ треба­ казнити.­
Но­у­томе­нису­успели,­нити­је­ико­од­посаде­то­
открио”.18
Парни реморкер Гучево,
на Дунаву код Грочанске аде
Гучево,­ парни­ реморкер­ са­ две­ крме­ (слика­
6),­налазио­се­6.­априла­1941.­године­у­Смеде­
реву,­одакле­је­требало­да­одвуче­теретњаке­за­
Београд.­Али­како­због­бомбардовања­Београда­
Агенција­речне­пловидбе­у­Смедереву­није­зна­
ла­која­даља­наређења­да­изда,­заповедник­Дра­
гутин­Обреновићје­одлучио­да­ту­сачека­и­види­
како­ће­се­ситуација­развијати.­Немачки­авиони­
су­ стално­ надлетали­ Смедерево,­ а­ град­ је­ био­
пун­ избеглица­ из­ Београда.­ Међутим,­ када­ су­
10.­априла­авиони­почели­све­чешће­да­надлећу­
град,­а­југословенска­војска­лутала­без­команде­
и­тражила­да­се­пребацује­преко­Дунава­у­Банат,­
вероватно­ да­ би­ отишла­ својим­ кућама,­ запо­
18
­ Како­ сам­ потопио­ Србина,­ писано­ сведочење­ Панте­
Марјановића,­заповедника­брода,­АМНТ,­ЗРБ.
 АПРИЛСКИ­РАТ­1941.­ГОДИНЕ­У­БЕОГРАДСКОМ­АКВАТОРИЈУМУ:­­
БРОДОВИ­ПОТОПЉЕНИ­ОД­СОПСТВЕНЕ­ПОСАДЕ

ведник­Обреновић­је­одлучио­да­склони­брод­из­
Смедерева.­Позвао­је­посаду­и­саопштио­им­од­
луку,­ослобађајући­обавезе­свакога­ко­не­жели­
да­ иде­ са­ бродом.­ Нико­ није­ изостао,­ па­ је­ Гу-
чево­кренуло­и­усидрило­се­код­Грочанске­аде.­
Ту­је­брод­био­ван­стратешких­објеката,­између­
ада,­сакривен­од­погледа­врбовим­грањем.­
Преко­ бродског­ радио­апарата­ посада­ је­
пратила­развој­ситуације.­Станице­су­јављале­о­
стању­на­бојиштима­и­славиле­немачке­победе.­
А­ када­ је­ јављено­ да­ се­ немачка­ војска­ налази­
на­домак­Београда,­капетан­Обреновић­је­одлу­
чио­да­потопи­брод.­Отворене­су­славине­у­ма­
шинској­просторији,­а­посада­се­укрцала­у­чам­
це­и­напустила­Гучево,­које­је­полако­потонуло.­
У­ Гроцкој­ се­ посада­ разишла.­ Свако­ је­ отишао­
на­ своју­ страну,­ док­ је­ заповедник,­ нашавши­

Сл. 6. Парни реморкер Гучево у Сиску и

капетан Драгутин Обреновић, његов
заповедник у априлу 1941. године
Fig. 6. Captain Draguin Obrenović on board of
steam tugboat “Gučevo” in Sisak. April 1941

171
 Гордана Каровић
један­ моторни­ чамац­ у­ пристаништу,­ отпловио­
узводно.­ Током­ ноћи­ се­ срећно­ провукао­ кроз­
београдско­пристаниште­и­доспео­до­Забрежја,­
али­ даље­ није­ могао­ јер­ је­ немачка­ војска­ већ­
препречила­пут.­У­Забрежју­је­потопио­чамац,­па­
се­касније­са­осталим­избеглицама­вратио­пеш­
ке­у­Београд.19
Због­потапања­реморкера­Гучево заповедник­
Драгутин­Обреновић­био­је­позван­на­одговор­
ност.­ С­ обзиром­ на­ то­ да­ није­ био­ мобилисан­
и­да­је­био­ван­домашаја­војних­власти­када­је­
брод­потопљен,­није­могао­да­каже­да­је­то­ура­
дио­по­нечијем­наређењу.­Немајући­оправдање­
и­упркос­томе­што­се­његова­супруга,­пореклом­
Немица,­ максимално­ заложила­ да­ до­ тога­ не­
дође,­капетан­Драгутин­Обреновић­је­отпуштен­
из­службе,­без­права­на­пензију.20­Реморкер­Гу-
чево­је­извађен­из­воде­и­поправљен.­Немци­су­
га­користили­за­своје­потребе­све­док­током­ан­
глоамеричког­бомбардовања­у­јулу­1944.­године­
није­оштећен­и­потопљен­код­Чукарице.­
­Đorđević,­Veliki brodolomi. Udesi na rekama,­97–99.
19
­Ibid,­99.
20
172
Моторни теретњак Подриње,
на Колубари у близини
Обреновца
Моторни­ теретњак­ Подриње затекао­ се­ 6.­
априла­1941.­године­у­Београду­(слика­7).­Исто­
варио­је­робу­и­требало­је­поново­да­крене­на­
своје­редовно­путовање­за­Стари­Бечеј.­Како­ње­
гов­заповедник­бродовођа­Милан­Малбаша­тог­
дана­ није­ успео­ да­ добије­ било­ какав­ налог­ за­
рад,­решио­је­да­се­што­пре­склони­из­београд­
ског­ пристаништа.­ Кренуо­ је­ узводно,­ уз­ Саву,­
у­правцу­у­којем­су­и­пловили­остали­бродови.­
Код­ушћа­Колубаре­донео­је­одлуку­да­крене­уз­
водно­овом­реком,­што­је­тада­било­могуће­због­
врло­ високог­ водостаја.­ Усидрио­ се­ код­ желез­
ничког­моста­код­Обреновца,­сматрајући­да­ту,­
на­путу­који­везује­Београд­и­Обреновац,­може­
добро­да­прати­ситуацију.­Од­људи­који­су­се­у­
великом­броју­склањали­из­Београда­и­ишли­ка­
Обреновцу­ посада­ је­ добијала­ разна,­ ни­ мало­
оптимистична­ обавештења­ о­ ситуацији.­ Бродо­
вођа­Малбаша­чекао­је­све­до­12.­априла,­када­
је­ решио­ да­ потопи­ брод­ јер­ су­ се­ на­ путу­ већ­
појавили­ немачки­ моторцикли.­ Моторовођа­ је­
отворио­славине­и­Подриње­је­легло­на­дно­Ко­
лубаре.­ Њих­ четворицу,­ који­ су­ чинили­ посаду­
Сл. 7. Моторни теретњак Подриње
Fig. 7. Tugboat “Podrinje”
 АПРИЛСКИ­РАТ­1941.­ГОДИНЕ­У­БЕОГРАДСКОМ­АКВАТОРИЈУМУ:­­
БРОДОВИ­ПОТОПЉЕНИ­ОД­СОПСТВЕНЕ­ПОСАДЕ

овог­малог­моторног­теретњака,­примили­су­до­
маћини­у­селу­Мислођин.­Ту­су­остали­следећа­
два­дана,­да­би­се­затим,­као­и­многи­други,­пе­
шице­вратили­у­Београд.­
Моторни­ теретњак­ Подриње ускоро­ је­ из­
вађен­из­воде­и­укључен­у­пловидбу­на­горњем­
Дунаву.­Совјетска­војска­га­је­запленила­и­крајем­
1945.­године­из­Мађарске­послала­за­Совјетски­
Савез.­Док­је­Подриње­пловило­кроз­Београд­ви­
део­га­је­његов­бивши­заповедник­Милан­Мал­
баша­ и­ о­ томе­ одмах­ обавестио­ Главну­ управу­
речног­саобраћаја.­Иако­је­у­питању­био­југосло­
венски­брод,­грађен­1929.­године­у­Дегендорфу­
у­Немачкој­за­Подринске­железнице,­од­којих­га­
је­касније­откупила­Југословенска­Речна­пловид­
ба,­у­том­тренутку­више­ништа­није­могло­да­се­
уради.­ Подриње­ је­ отпловило­ за­ Совјетски­ Са­
вез,21а­његова­даља­судбина­није­позната.­

Парни реморкер Делиград,

на Сави у Београду
Само­неколико­сати­после­бродова­флотиле,­
12.­априла­1941.­године,­у­Београду­је­потопљен­
и­парни­реморкер­Делиград,­власништво­„Бро­
дарства­Блажек”­из­Београда.­Директива­за­овај­

Ibid,­117.
21

Сл. 8. Парни реморкер Делиград потопљен уз

леву обалу Саве у Београду и чланови посаде
која га је онеспособила 12. априла 1941.
године: Душан Ђекић, 1. машиниста (горе)
и Адам Матијевић, 2. машиниста (доле)
Fig. 8. Crew members sunk their steam tugboat
“Deligrad” on the let bank of the Sava River
in Belgrade on April 12, 1941. Crew members:
Dušan Đekić chief machinist (top) and Adam
Maijević assistant machinist (botom)

173
 Гордана Каровић
потез­ није­ постојала.­ Посада­ је­ донела­ одлуку­
и­потопила­брод­уз­леву­обалу,­на­првом­кило­
метру­ реке­ Саве,­ узводно­ од­ порушеног­ моста­
Краља­ Александра­ (слика­ 8).­ Тек­ 2013.­ године,­
неочекивано­ и­ готово­ случајно,­ из­ дубина­ за­
борава­појавила­су­се­имена­Душана­Ђекића,­1.­
машинисте­и­Адама­Матијевића,­2.­машинисте,­
чланова­ посаде­ парног­ реморкера­ Делиград,­
који­ су­ отворили­ наплавне­ вентиле­ у­ машин­
ским­ просторијама.­ Њихови­ укућани­ и­ суседи,­
иако­тада­веома­млади,­још­увек­се­сећају­дана­
када­су­се­ови­бродари­вратили­својим­кућама­у­
Земуну­и­испричали­како­су­отворили­наплавне­
вентиле­у­машинским­просторијама­и­потопили­
свој­Делиград како­не­би­у­исправном­стању­пао­
у­руке­непријатељској­војсци.22
Реморкер­ Делиград је­ крајем­ 1942.­ године­
још­ увек­ лежао­ на­ месту­ потапања.­ Наиме,­ на­
захтев­ Заповедништва­ морнарице­ Независне­
државе­Хрватске­у­Загребу,­Лучко­поглаварство­
у­Земуну­тражило­је­26.­децембра­1942.­од­аус­
тријског­ Првог­ дунавског­ паробродског­ друшт­
ва­ (DDSG)­ да­ због­ сигурности­ пловидбе­ у­ што­
краћем­року­уклони­овај­потопљени­пароброд.­
Разлог­због­којег­је­налог­за­вађење­брода­дос­
тављен­ Агенцији­ DDSG­а­ у­ Београду­ било­ је­
писмо­ које­ је­ ова­ Агенција­ доставила­ Заповед­
ништву­ морнарице,­ тврдећи­ да­ је­ Делиград,­
власништво­бродарског­предузећа­„Блажек”,­до­
потонућа­био­у­служби­овог­аустријског­друшт­
ва.23­ По­ одобрењу­ немачких­ власти­ Делиград­
је­ продат­ бродарству­ Петра­ Рогића,­ извађен­ и­
1944.­године­преграђен­у­затворени­шлеп.­
* одакле­се­склонио­у­совјетске­воде,­у­којима­је­
Капитулација­ војске­ Краљевине­ Југославије­
потписана­је­17.­априла­1941.­године­у­21­час,­а­
ступила­је­на­снагу­сутрадан,­18.­априла­у­12.00­
часова.­ Према­ „одредбама­ о­ извођењу­ при­
мирја­ између­ немачких­ и­ југословенских­ ору­
жаних­ снага”,­ југословенска­ страна­ је,­ између­
осталог,­ била­ у­ обавези­ да­ дунавску­ флотилу­
до­ 25.­ априла­ прикупи­ у­ земунској­ луци.24­ Но­
ову­ одредбу­ није­ било­ могуће­ извршити­ јер­ су­
све­ важније­ објекте­ Речне­ флотиле­ Краљевине­
22
­Захваљујемо­господину­Николи­Илићу­из­Земуна­који­је­
поделио­сећање­на­овај­догађај,­остварио­контакт­са­породи­
цама­и­тиме­омогућио­да­у­овом­тексту­буду­објављене­и­фото­
графије­Душана­Ђекића­и­Адама­Матијевића,­које­су,­заједно­
са­ још­ неколико­ фотографија­ тегљача­ Делиград,­ добијене­ на­
коришћење­од­њихових­наследника.
23
­АМНТ,­ЗРБ,­Zapovedništvo­mornarice­NDH,­Zagreb,­p.­broj­
26945,­od­26.­rujna­1942.­godine;­NDH­Lučko­poglavarstvo­Zemun,­
br.­1630,­od­26.­studenog­1942.­godine.­
24
­Anić­1991,­8.
174
Југославије­њихове­посаде­потопиле­како­би­се­
спречило­да­неоштећени­падну­у­руке­немачкој­
војсци.­
А­ два­ дана­ пре­ званичне­ капитулације­ ору­
жаних­снага­Краљевине­Југославије,­15.­априла­
1941,­ Управа­ за­ војну­ привреду­ и­ наоружање­
Вермахта­ донела­ је­ одлуку­ о­ привременом­
конфисковању­ Југословенске­ речне­ пловид­
бе­ (ЈРП)­ „са­ свим­ његовим­ бродским­ парком­ и­
постројењима­ на­ копну”.­ За­ руковођење­ овом­
имовином­ био­ је­ задужен­ виши­ инспектор­ за­
пловидбу­ капетан­ Франц­ Ценгер­ у­ својству­ ко­
месара,­са­седиштем­у­Београду,­чији­је­задатак­
био­да­флоту­ЈРП­а­„најхитније­пусти­у­ток­нор­
малног­ саобраћаја”.25­ Највећи­ број­ објеката­ тр­
говачке­морнарице,­потопљених­у­априлу­1941.­
године,­Немци­су­извадили­и­затим,­заједно­са­
осталим­ пловилима­ ЈРП­а,­ користили­ за­ своје­
потребе­ све­ до­ краја­ рата.­ Део­ пловног­ парка­
ЈРП­ додељен­ је­ Независној­ држави­ Хрватској,­
новоформираном­ Хрватском­ ријечном­ бро­
дарству­„Хриброд”­са­седиштем­у­Загребу­и­из­
вршном­дирекцијом­у­Земуну,­а­део­мађарској­
речној­управи­са­седиштем­у­Будимпешти.26­Мо­
ниторе­Сава­и­Морава­извадила­је­и­користила­
морнарица­Независне­државе­Хрватске.­
Од­ укупног­ броја­ објеката­ трговачког,­ пут­
ничког­и­војног­речног­пловног­парка­који­је­под­
југословенском­ заставом­ дочекао­ рат­ 1941.­ го­
дине,27­само­су­реморкер­Драч,­16­теретњака­и­
40­чланова­посаде­успели­да­избегну­заробља­
вање.­ Априла­ 1941.­ године­ реморкер­ Драч­ се,­
под­ командом­ капетана­ Бранка­ Радовановића,­
затекао­ у­ румунско­бугарским­ водама­ Дунава,­
остао­све­до­краја­рата.28­
25
­Anić­1991,­23;­Gulić­2012,­53;­Гулић­2014,­244.­
26
­Sokolić­1979,­90;­Radovanović­1982,­675.
27
­ Према­ извештају­ Команде­ Речне­ пловидбе­ доставље­
ном­ 24.­ јула­ 1945.­ године­ Генералштабу­ Југословенске­ армије­
и­ Команди­ Југословенске­ морнарице,­ овај­ број­ је­ износио­
1.522­ објекта:­ Речна­ флотила­ Краљевине­ Југославије­ имала­ је­
49­пловних­јединица­и­један­док­за­мониторе,­док­је­6.­апри­
ла­1941.­године­Југословенска­речна­пловидба­поседовала­575­
пловних­ објеката,­ од­ којих­ 73­ брода­ са­ сопственим­ погоном,­
Српско­ бродарско­ друштво­ 84­ пловна­ објекта,­ од­ којих­ осам­
бродова­са­сопственим­погоном,­док­је­код­приватних­бродар­
става­било­813­различитих­пловних­објеката,­од­тога­373­са­соп­
ственим­ погоном­ (Војни­ архив,­ Фонд­ Народно­ ослободилачке­
војске­Југославије,­кутија­2080,­фасцикла­3,­документ­18).­­­
28
­Paunović­1970,­703;­Savić­1977,­24;­Radovanović­1982,­675;­
Gulić­2012,­52;­Бродари­у­народној­револуцији­и­обнови­и­из­
градњи­земље,­Гласник ЈРБ­140,­1969,­5.
 АПРИЛСКИ­РАТ­1941.­ГОДИНЕ­У­БЕОГРАДСКОМ­АКВАТОРИЈУМУ:­­
БРОДОВИ­ПОТОПЉЕНИ­ОД­СОПСТВЕНЕ­ПОСАДЕ

БИБЛИОГРАФИЈА / BIBLIOGRAPHY
Каровић,­Г.­2012.­Капетани река и мора, Ср-
Извори бија и Бока Которска,­ каталог­ изложбе,­ Музеј­
Архив­Музеја­науке­и­технике,­Збирка­речног­ науке­и­технике,­Београд­
бродарства­(АМНТ,­ЗРБ)
Војни­ архив,­ Фонд­ Народно­ ослободилачке­
Mardešić,­ P.­ 1943.­ Riečno brodarstvo,­
војске­Југославије
Zapovjedništvo­plovnih­snaga­SKM­15,­Ao7,­Tiskara­
Вести у новинама и часописима Zapovedništva­plovnih­snaga.­
Бродарски­гласник
Вечерње­новости Paunović,­ M.­ 1970.­ Đerdap i Timočka krajina.­
Zagreb.­
Гласник­Југословенског­речног­бродарства

Литература Pawlik,­G.,­Christ,­H.,­Winkler,­H.­1989.­Die k.u.k.

Anić,­B.­1991.­Rečna ratna loila Narodnooslo-
bodilačke vojske Jugoslavije.­Beograd.­
Visković,­B.­1991.­Jugoslavenska­ratna­mornarica­
u­aprilskom­ratu­1941,­Mornarički glasnik 1,­Split,­
133–143.
Gulić,­ M.­ 2012.­ Važnost­ Dunava­ i­ Đerdapa­
u­ ratnim­ operacijama­ na­ području­ Jugoslavije­
1941–1944,­u:­Istorija 20. veka,­godina­XXX,­br.­3,­
Beograd,­39–62.
Гулић,­М. 2014.­Краљевина Југославија и Ду-
нав: дунавска политика југословенске краљеви-
не 1918–1944.­Београд.
Donauflottille 1870–1918.­Graz.­
Požeg,­ V. 2008.­ Vekovi srpskog pomorstva i
rečnog brodarstva.­Beograd.­
Radovanović,­ R.­ 1982.­ Rečno­ brodarstvo­
Jugoslavije,­ Mornarički glasnik,­ god.­ XXXII,­ jul­
avgust,­br.­4,­Split,­673–677.
Savić, R. 1977.­ Dejstva na plovnim rekama
u NOR,­ Pomorska biblioteka,­ sveska­ 28,­ izdanje­
Mornaričkog­glasnika,­Beograd.­
Sokolić,­D.­1979.­Rečno brodarstvo.­Beograd.­

175
 SUMMARY
The April War 1941 in the Belgrade aquatorium:
ships that were sunk by their own crew
Gordana Karović
R ather­untoward­situation­for­the­army­of­the
Kingdom­of­Yugoslavia­on­all­the­battlefields­
during­ the­ first­ days­ of­ the­ war­ conflicts­ led­ to­ a­
situation­where­crews­of­the­River­Military­Flotilla­
of­the­Kingdom­of­Yugoslavia­and­civil­crews­of­the­
Yugoslav­ River­ Navigation­ (Serb.­ JRP)­ as­ well­ as­
two­private­shipping­companies­intentionally­sank­
greater­ number­ of­ vessels­ on­ the­ Danube,­ Sava­
and­Kolubara.­The­aim­was­to­prevent­the­German­
army,­which­was­swiftly­advancing,­from­capturing­
them­in­a­good­state­of­repair.­Among­these­sunken­
objects­there­were­also­18­ships­out­of­which­nine­
were­ under­ military­ command:­ monitors­ Sava,
Morava and­Vardar­and­tugboat­Cer,­commanding­
ship­of­the­River­Flotilla,­as­well­as­five­mobilised­
tugboats:­Vitez, Kumanovo, Preradović and Bosna,­
ownership­of­JRP­and­Alexandra,­privately­owned.­
They­ were­ sunk­ after­ it­ has­ been­ ordered.­ Civil­
crews­ sank­ nine­ ships­ more,­ out­ of­ which­ JRP­
tugboats­Srećko­and­Slovenija­were­sunk­by­order­
of­the­officers­of­KY­Army,­and­rest­of­the­ships­of­
JRP­ and­ of­ private­ shipping­ companies,­ on­ their­
own­initiative:­passenger­boat­Bitolj,­tugboats­Srbin
and Gučevo­and­motor­cargo­ship­Podrinje,­as­well­
as­tugboat­Deligrad,­ownership­of­the­“Brodarstvo­
Blažek”­from­Belgrade­and­motor­cargo­ships­Galeb
I­and­Galeb III­of­the­Shipping­Commercial­Company­
“Galeb”,­ also­ from­ Belgrade.­ ­ Their­ captains­ and­
the­crew­considered­such­act­to­be­their­patriotic­
duty­because­of­which­some­of­them­bore­serious­
consequences­in­the­later­period.­
Cases­ of­ sinking­ of­ ten­ ships­ in­ Belgrade­ and­
in­the­wider­zone­of­the­Belgrade­aquatorium­are­
176
treated­in­more­details­in­the­text.­They­represent­
an­ interesting­ witnessing­ on­ the­ situation­ during­
the­April­War­and­immediately­after­capitulation­of­
the­ army­ of­ the­ Kingdom­ of­ Yugoslavia.­ Monitors­
Sava, Morava and Vardar­ and­ tugboat­ Deligrad­
were­sunk­in­Belgrade,­on­the­Sava­River;­mobilized­
tugboats:­ Alexandra near­ Zabrežje,­ Preradović­ at­
Progar­ and­ Bosna­ near­ Skela,­ all­ of­ them­ on­ the­
Sava­River;­tugboats­of­JRP:­Srbin­at­Zabrežje­on­the­
Sava­and­Gučevo­on­the­Danube­near­Grocka­river­
island,­as­well­as­motor­cargo­ship­Podrinje­on­the­
Kolubara­River,­near­Obrenovac.­
The­highest­number­of­objects­of­the­merchant­
marine,­which­were­sunk­in­April­1941,­were­taken­
out­ by­ Germans­ and­ thereafter,­ along­ with­ other­
vessels­ of­ JRP,­ used­ by­ them­ for­ their­ needs­ until­
the­ end­ of­ the­ war.­ Part­ of­ the­ fleet­ of­ JRP­ was­
assigned­to­the­Independent­State­of­Croatia,­to­the­
newly­formed­ Croatian­ River­ Shipping­ “Hribrod”­
with­its­seat­in­Zagreb­and­executive­head­office­in­
Zemun,­and­a­part­thereof­to­the­Hungarian­river­
directorate­ with­ its­ seat­ in­ Budapest.­ Navy­ of­ the­
Independent­State­of­Croatia­took­out­and­used­the­
sunken­monitors Sava and Morava.
Out­ of­ all­ the­ objects­ of­ the­ commercial,­ pas­
senger­and­military­river­leet­which­faced­the­war­
in­1941­under­Yugoslav­lag,­only­tugboat­Drač­with­
16­cargo­ships­and­40­members­of­the­crew­man­
aged­to­avoid­capivity­and­ind­refuge­in­the­Soviet­
waters­of­the­Danube­where­they­stayed­unil­the­
end­of­the­war.­­­­­­
Translated­by­Snežana­Vučković
СРЕМСКИ­ФРОНТ­И­ПОБЕДА­НАД­ФАШИЗМОМ

295
 ПРИКАЗ

Листа рецензената

1.­ академик­др­Владимир­Стојанчевић,­САНУ,­Београд
2.­ др­Синиша­Мишић,­Филозофски­факултет,­Београд
3.­ др­Предраг­Драгојевић,­Филозофски­факултет,­Београд
4.­ др­Драган­Булатовић,­Филозофски­факултет,­Београд
5.­ др­Мирослав­Вујовић,­Филозофски­факултет,­Београд
6.­ др­Милош­Јевтић,­Филозофски­факултет,­Београд
7.­ др­Ђорђе­Јанковић,­Филозофски­факултет,­Београд
8.­ др­Дејан­Радичевић,­Филозофски­факултет,­Београд
9.­ др­Никола­Самарџић,­Филозофски­факултет,­Београд
10.­ др­Миле­Бјелајац,­Институт­за­новију­историју­Србије,­Београд
11.­ др­Драган­Алексић,­Институт­за­новију­историју­Србије,­­Београд
12.­ др­Бојан­Димитријевић,­Институт­за­новију­историју­Србије,­Београд
13.­ др­Зоја­Бојић,­Универзитет­Новог­јужног­Велса,­Сиднеј
14.­ др­Александар­Николов,­Државни­универзитет,­Софија
15.­ др­Димитрис­Вогиацис,­Грчки­ваздухопловни­музеј,­Атина
16.­ др­Роберт­Елгуд,­Британски­музеј,­Лондон
17.­ др­Чарлс­Х.­Каритон,­Форт­Монро
18.­ др­Андреј­Шемјакин,­Балканолошки­институт­РАНУ,­Москва
19.­ др­Славенко­Терзић,­Историјски­институт,­Београд
20.­ др­Милић­Миличевић,­Историјки­институт­Србије,­Београд
21.­ др­Радован­Радовановић,­Криминалистичко–полицијска­академија,­Београд
22.­ др­Младен­Вуруна,­Војна­академија,­Београд
23.­ др­Милан­Јовановић,­Алфа­универзитет,­Београд
24.­ дипл.­инж.­Бранко­Богдановић,­Београд
25.­ мр­Небојша­Ђокић,­Центар­за­војнополитичке­студије,­Београд
26.­ др­Сузана­Полић­Радовановић,­Централни­институт­за­козервацију­Србије,­Београд
27.­ др­Милорад­Стојић,­Универзитет­Сингидунум,­Београд
28.­ др­Миломир­Кораћ,­Археолошки­институт,­Београд
29.­ др­Софија­Петковић,­Археолошки­институт,­Београд
30.­ др­Ивана­Поповић,­Археолошки­институт,­Београд
31.­ др­Драгана­Антоновић,­Археолошки­институт,­Београд
32.­ др­Милоје­Васић,­Археолошки­институт,­Београд
33.­ др­Чедомир­Васић,­Aкадемија­ликовних­уметности,­Београд
34.­ др­Десанка­Николић,­Београд
35.­ др­Иван­Мијатовић,­УТСВ­МО,­Београд
36.­ др­Мирко­Пековић,­Војни­музеј,­Београд

296