Мере и

кривуље
учења
Психологија учења
 Показатељи/индикатори наученог
1. Учесталост тачног одговора, успешне реакције, реакције
2. Комплементарна мера: број грешака
3. Јачина (амплитуда) реакције: све већа, све јача
4. Време латенције: брже започињање реакције од момента када се
драж изложи или када се испитаник нађе у датој ситуацији
5. Брзина реакције
6. Отпорност на гашење или на заборављање
 Показатељи/индикатори наученог
◈ Сви показатељи наученог имају задовољавајућу поузданост са
поновљеним мерењима
◈ Немају, међутим, високе међусобне корелације; највећа је између
учесталости и амплитуде
◈ Најбољи индикатор би био онај који карактерише: а) општост
(употребљивост у свим ситуацијама) и б) осетљивост (указује на
промене у јачини наученог и када други индикатори то више не чине)
 Ток напредовања у учењу
◈ Којим темпом се напредује, којом брзином у којој фази?

→ Тако се дефинишу криве учења

Халова кривуља учења
 Халова кривуља учења: негативно
убрзана
◈ Свако понављање доводи до прираштаја у јачини навике (Хал говори
о навици, али се може говорити и неспецифично о наученом)
◈ Појединачни прираштаји се сумирају, надодају један на други тако да
јачина навике постепено расте, тј. учење је поступно
◈ У завршном делу постаје негативно убрзана: напредовање/учење је
све спорије (припраштаји су све мањи)
◈ Постоји горња граница (асимптота)
кривуље учења: понављања више
не доприносе даљем учењу
Кривуље учења
 Кривуље учења

◈ Позитивно убрзано = све брже

◈ Негативно убрзано = све спорије
Кривуље учења
Кривуље учења
 Кривуље учења
◈ Кривуља која је примењива за највећи број ситуација учења:
S кривуља = учење почиње споро, па се убрзава (фаза позитивно
убрзане кривуље), одржава исти темпо раста неко време (фаза линеарне
кривуље) и потом успорава (фаза негативно убрзане кривуље) и достиже
асимптоту
 Кривуље учења
◈ Зашто се у различитим ситуацијама добијају различите кривуље?
1. Сложеност реакције која се учи
Негативно убрзана често за реакције које већ постоје у репертоару
понашања (саливација, психогалвански рефлекс);
Kада су радње сложене, у почетку се споро напредује (позитивно убрзана)

2. Фаза учења: почетна, средња, крајња

 Праг реакције
◈ Халов појам
◈ У почетку учења не мора да се постиже успешна спољашња реакција
◈ Када се појави = праг реакције
◈ Постоје сталне спонтане осцилације око тог прага, што доводи до тога
да се научено час манифестује, час изостаје