Goran Kojić

Uprava Kriminalističke Policije

MUP Republike Srbije

DETEKCIJA OPSTRUKCIJE POLIGRAFSKOG

ISPITIVANJA

Jedno od najčešće postavljanih pitanja u stručnoj i široj javnosti

kada su u pitanju poligrafska ispitivanja ( u daljem tekstu - PI) je
pitanje verovatnoće da poligrafski ispitivač donese pogrešan sud
nakon primene poligrafskih metoda. Ovo pitanje se dalje svodi na
verovatnoću javljanja greške da laž ne bude detektovana, odnosno
da ispitano lice izbegne hvatanje u laži ili da se na nevinu osobu
ukaže kao na krivca. Ovakvo interesovanje je opravdano, kako iz
praktičnih tako i iz naučnih razloga.

Verifikacija valjanosti i pouzdanosti poligrafskih metoda je jedan od

načina da one ostanu legitimni deo istražnih metoda koje se koriste
u otkrivanju i dokazivanju krivice za izvršenje klasičnih ali i
najkompleksnijih krivičnih dela.
Sa druge strane, konsekvenvce koje mogu proisteći iz rezultata
poligrafskog ispitivanja, a koje u nekim slučajevima mogu dovesti i
do lišavanja slobode građana svakako nameću i kontinuirano
preispitivanje mogućnosti da se u primeni PI donese pogrešan sud.

Analize i istraživanja valjanosti i pouzdanosti poligrafskih metoda,

srećom, pokazuju da je mnogo manja verovatnoća da se na nevinu
osobu ukaže kao na krivca odn. izvršioca dela koje je razlog
primene PI, nego da ispitana lica budu greškom eliminisana.
Ovakva tendencija će biti razlog zbog koga će autor ovog teksta
staviti akcenat na situacije pogrešne tj. negativne eliminacije krivih
ispitanika.

Ukoliko se pođe od pretpostavke da je poligrafski ispitivač

adekvatno obučen i da je PI sprovedeno metodološki korektno,
situacija da ispitivač donese pogrešan zaključak, u smislu negativne
eliminacije, se javlja ili kada lice nije psihofiziološki podobno za
primenu poligrafskih metoda a ispitivač odsustvo specifičnih reakcija
laganja protumači kao elemente za eliminaciju, ili kada ispitivano
lice namerno i svesno vrši opstrukciju ispitivanja kako bi
poligrafskog ispitivača dovelo u zabludu, odn. izbeglo otkrivanja laži
i sve moralne i juridičke konsekvence njenog otkrivanja.
Najveći deo stručne javnosti se slaže da je opstrukcija poligrafskog
ispitivanja bilo kakav svestan i nameran pokušaj ispitanika da
pokvari ili omete poligrafsko ispitivanje.
Pristalice numeričkog pristupa, poput Dr. Gordona H. Barlanda,
naglasak stavljaju na namernu upotrebu tehnika opstrukcije u toku
same primene poligrafskih testova, dok se fiziološke reakcije
ispitanika prate i snimaju.
Pobornici kliničkog pristupa, u skladu sa tzv. globalnom procenom,
podjednako vrednuju i pokušaje opstrukcije tokom pre-testovnog i
post-testovnog intervjua.

Postoji nekoliko legitimnih podela tehnika opstrukcije poligrafskog

ispitivanja.
Prema sredstvima, tehnike opstrukcije se mogu podeliti na :

1. Mentalne tehnike, koje podrazumevaju upotrebu hipnoze,

meditacije, racionalizacije i biofidbek autogene kontrole.
2. Fizičke tehnike se odnose na aktivaciju određenih delova tela
kako bi se izazvale distorzije fizioloških parametara koji se
beleže na poligrafskim zapisima.
3. Farmaceutske tehnike obuhvataju primenu najrazličitijih
psihoaktivnih supstanci koje menjaju psihofiziološki status
ispitanika, a najčešće se svode na upotrebu narkotika, alkohola
ili određenih medikamenata za koje se zna da imaju
depresirajuće ili ekscitirajuće efekte na rad vitalnih delova
organizma čije funkcije beleži poligrafski instrumentarijum.

U ovom tekstu autor će se držati podele tehnika opstrukcija

C.R.Hontsa koji ih kategoriše u sledeće dve grupe.

Tehnike opstrukcije opšteg stanja organizma (GS –General State

Countermeasures) i tehnike koje se primenjuju u specifičnim
segmentima, odn. tačkama ispitivanja (SP- Specific Point
Countermeasures).

Tehnike opšteg stanja organizma se najčešće odnose na upotrebu

ranije pominjanih psihoaktivnih supstanci koje menjaju kompletno
psiho-fiziološko stanje ispitanika tokom celog ispitivanja, a najčešće
se svode na upotrebu droga odn. lekova kod ispitanika koji
pokušavaju da spreče otkrivanje inkriminišućih sadržaja.

Tehnike opstrukcije u specifičnim tačkama, odn. segmentima

primenjuju se sa ciljem da se promeni psihofizičko stanje ispitanika
2
samo u pojedinim delovima poligrafskog ispitivanja, i to da se burne
rekacije izazovu na mestima gde se očekuje slab intezitet ili njihovo
odsustvo, kao i obratno, da se umanje reakcije tamo gde se očekuju
reakcije visokog intenziteta.

Spontani pokušaji opstrukcije PI koji se odnose na neosmišljene i

neuvežbavane napore da se ometa PI su se proverom kroz niz
istraživanja (Honts, Otter i dr.) pokazali kao nedovoljno uspešne u
ometanju zaključivanja poligrafskih ispitivača.

Iako je tradicionalno mišljenje (Matte, Backster, Abrams, Ritter,

Magiera, Reid, Inbau i dr.) da su pokušaji opstrukcije PI relativno
lako uočljivi za dobro obučenog i iskusnog ispitivača, sve više
eksperimentalnih istraživanja dovodi u pitanje ovako jednostrane
stavove.

Stepen uspešnosti opstrukcije PI zavisi od vrste poligrafskih testova

tokom čije primene se opstrukcija vrši.
Kod testova direktnih pitanja - CQT (Comparison Question
Tehnique) ispitanici koji primenju opstrukciju su pred složenim
zadatkom. Da bi u prevari uspeli, na relevantna pitanja koja se tiču
predmeta istrage trebalo bi da drastično smanje reakcije ( koja bi
inače bile jake), dok bi na kontrolnim pitanjima reakcije morali da
drastično pojačaju.
Kod testova sa skrivenim elementima dela (Concealed Knowledge
Test) veći je manevarski prostor za manipulaciju uz pomoć tehnika
opstrukcije. Primenom tehnika opstrukcija opšteg stanja organizma
moguće je postići umanjenu ili povećanu reaktivnost tokom celog
testa, što iskusnom ispitivaču može da bude relativno lako uočljivo
ili sumnjivo i da, u najgorem slučaju, dovede do nemogućnosti
donošenja pouzdanog suda o iskrenosti ispitanika. Mnogo je veća
opasnost da obučeni i utrenirani ispitanik koji laže uspe da
primenom opstrukcije uspe da dovoljno pojača svoje reakcije na
irelevantnim pitanjima koje bi prevazišle reakcije na relevantno
pitanje na koje se inače očekuje najjača reakcija.

Testovi relevantno-irelevantnih pitanja se pominjju u stručnoj

literauri kao nedovoljno validirani te je stoga i pitanje njihove
opstrukcije manje proučavano.

Urađeno je dosta istraživanja koja su za cilj imala proveru

uspešnosti primene opstrukcije PI. Ispitanicima su najčešće davane
detaljne instrukcije o prirodi testa i njegovoj konstrukciji, kao i
mogućnost isprobavanja.
3
Dawson je 1980. u laboratorijskom ekperimentu, u kome je ispitivao
uticaj opstrukcije putem mentalne imaginacije na pouzdanost
zaključivanja u primeni CQT testova, dobio rezultate koji su
upućivali na slabu uspešnost ove tehnike opstrukcije.

Rovner, Raskin i Kircher su 1979. saopštili rezultate svojih

istraživanja u kojima su ispitanicima pružane informacije o teoriji
CQT testova, pa čak i mogućnost da vežbaju laganje sa
poligrafskim meračima reakcija na svom telu.
Rezultati istraživanja su pokazali da se primenom tehnika
opstrukcije od strane ispitanika nije značajno promenila stopa
uspešnosti detekcije laganja.

Ben Shakhar i Elaad (1994) su ispitivali dejstvo mentalne odsutnosti

na testovima skrivenog sadražaja (GKT i POT) i ustanovili skromne
i statistički neznačajne efekte na uspešnost prikrivanja lažnih
odgovora.

Honts i Hodes su u više navrata ( 1983,1985,1987, 1994) sproveli

eksperimentalna istraživanja u laboratorijskim uslovima koristeći tzv.
mock crime situacije (lažno ili izmišljeno krivično delo) kako bi
proverili tradicionalnu tezu da se opstrukcija PI lako može uočiti
samim posmatranjem ispitanika tokom primene metode. U samom
eksperimentu ispitivači su bili iskusni i dobro edukovani , a
ispitanicima su predočene teorijska znanja o principima poligrafskih
testova, posebno CQT tipa, logika koja se koristi u konstrukciji
testova i moguće tehnike fizičke opstrukcije. Ispitanicima je
predočeno da treba da blago zagrizu jezik, ili pritisnu stopala o
podlogu u trenutku zadavanja kontrolnih pitanja. Rezultati ovog
ispitivanja su pokazali da je 42 % ispitanika uspevalo da obmane
ispitivače koji bi ih eliminisali posle primene CQT testova. Ovi
rezultati svakako moraju biti prihvaćeni sa rezervom obzirom da su
radjeni u laboratorijskim a ne realnim sitacijama. Honts i Hodes u
zaključcima svojih istraživanja iznose potrebu za razvojem metoda
kontramera protiv fizičke opstrukcije, najavljujući time primenu
senzora pokreta ispitanika i sličnih sredstava.

M.Matejić i G.Kojić su 2007. su u laboratorijskim uslovima

(poligrafska laboratorija MUP R. Srbije u Beogradu) sproveli
eksperimentalnu pilot-studiju gde je obučen i iskusan poligrafski
ispitivač zadavao poligrafske testove sa skrivenim sadržajem, tipa
POT, ispitaniku koji je bio dobro upoznat sa logikom i strukturom
testa. Od tehnika opstrukcije ispitanik je koristio griženje jezika,
4
konstrikciju mišića sfinktera i pritiskanje stopala o podlogu. U obuću
ispitanika je stavljeno nekoliko oštrih, sitnih predmeta koji bi izazivali
neprijatan bol u trenutcima pritiskanja stopala o podlogu. Ispitivaču
je u ovom ispitivanju pored klasičnog poligrafskog
instrumentarujuma na raspolaganju bio i detektor pokreta (Lafayette
activity sensor).
Relevantno pitanje u testu je glasilo : ’’Da li si ikada u službenim
prostorijama konzumirao alkohol ? ’’.
Alternativna pitanja su glasila : ’’ amfetamin, ekstazi, kokain, heroin,
trodon, marihuanu ili nešto drugo’’.
Kontrolno pitanje je bilo ’’trodon’’.

A. B. C.
Slika 1. Prikaz poligrafskog zapisa, prilikom korišćenja tehnika
fizičke opstrukcije (griženje i pritiskanje stopala) iz eksperimenta
M.Matejić, G.Kojić (2007).

A. reakcije ispitanika na relevantno pitanje (alkohol)

B. reakcije ispitanika na kontrolno pitanje (trodon)
C. zapis fizičke opstrukcije putem detektora pokreta

5
 A. B. C.

Slika 2. Prikaz poligrafskog zapisa, prilikom korišćenja tehnika

fizičke opstrukcije (konstrikcija mišića sfinktera) iz ekperimenta
M.Matejić, G.Kojić (2007).

D. reakcije ispitanika na relevantno pitanje (alkohol)

E. reakcije ispitanika na kontrolno pitanje (trodon)
F. zapis fizičke opstrukcije putem detektora pokreta

Analizirajući rezultate ove pilot studije nametnulo se i hipotetičko

pitanje koje se tiče verovatnoće da određeni broj ispitanika može
imati mišićnu rekaciju, koja se detektuje detektorom pokreta, a koja
ne bi bila posledica svesne opstrukcije ispitivanja već manifestacija
reakcije laganja.
Podstaknuti ovom hipotetičkom konstrukcijom M.Matejić i G.Kojić su
izvršili post-festum analizu zapisa poligrafskih ispitivanja 50
ispitanika na koje je u realnim uslovima ispitivanja tokom
kriminalističke istrage, ukazano kao na izvršioce krivičnih dela zbog
kojih su podvrgnuti poligrafskim ispitivanjima. Preliminarni rezultati
ove analize upućuju na relativno mali broj ispitanika (5-10%) kod
kojih se potvrđuje ova hipoteza. Ipak, rezultati se zbog malog
uzorka koji je analiziran moraju prihvatiti sa rezervom i kao podsticaj
za buduća istraživanja.

Rezultati istraživanja koja su u svetu sprovedena variraju u stepenu

u kome obučeni ispitanici uspevaju da prevare ispitivače ali je
6
nedvosmisleno osporen pristup da se problemu opstrukcije PI može
pristupiti lakonski i sa nadmenošću autoriteta iskustva i obučenosti.

Konačno u razmatranju problema opstrukcije PI dolazimo i do

pitanja protivmera protiv opstrukcije. Protiv mentalne opstrukcije PI
za sada nemamo pouzdane protivmere, pa čak ni naznake u kom
pravcu bi se one mogle razvijati. Kao protivmere od fizičkih metoda
opstrukcije vodeći proizvođači poligrafskih instrumenata (američki
Lafayette, Stoelting, Exciton, kanadski Limestone, ruski Polarg) uz
standardni instrumentarijum nude i detektore pokreta (Activity
sensors) koji beleže i najmanje pomeranje ispitanika u stolici za
isptivanje, kao i pomeranje ruku. Kompanija Lafayette takođe
opciono nudi i merače frekvencije glasa ispitanika.
Honts je 1994. uveo statističku obradu fizioloških podataka
ispitanika na osnovu koje se očekuje kriterijum za uočavanje
pokušaja opstrukcije ispitivanja, ali su rezultati upućivali na
delimičan uspeh, posle čega se očekivalo dalje istraživanje.

Najviše istraživanja na polju protivmera protiv opstrukcije PI

spovode vojne i civilne bezbednosne službe koje po pravilu, zbog
politike restriktovnosti informacija, takva dostignuća ne dele sa
širom naučnom zajednicom.

Čini se da su usled takvih tendencija sami poligrafski ispitivači i

naučnici entuzijasti primorani da u budućnosti sami unapređuju
metode i tehnike protivmera sa ciljem daljeg poboljšanja validnosti i
pouzdanosti rezultata poligrafskih ispitivanja koja će opravdati
njihov legitimet kako u praktičnoj primeni tako i u naučnom smislu.

LITERATURA:

7
Abrams, S. A polygraph Handbook For Atorney, Lexington,
Massachusetts: Lexington Books, 1977.

Barland, G.H. , Honts, C.R. and Barger, S.D. (1989) Studies of the
Accuracy of Security Screening Polygraph Examinations, Fort
McClellan, ALabama : Department of Defense Polygraph Institute

Elaad, E. and Ben-Shakhar, G. (1991) Effects of mental

countermeasures on psychofhysiological detection in the guilty
knowledge test. International journal of Psychophysiology, 11, 99-
108.

Honts, C.R. , Hodes, R.L. : The Detection of physical

countermeasures: Polygraph, 2006, 4, 7-16.

Honts, C.R. , Amato, S.L. : Countermeasures: Handbook of

Polygraph Testing, London, UK, Academic Press.

Matte, J.A. : Forensic Psychophysiology Using The Polygraph,

Williamsville, New York: J.A.M. Publications