Бањалука 4

Историја 4

СФР Југославија

Небодери у Борику, саграђени за вријеме СФР Југославије

Живот Бање Луке у социјалистичком југословенском раздобљу могао би се подијелити у два
периода: од 1945. до разорног земљотреса 1969. и од 1969. до избијања рата у Босни и
Херцеговини. До 1948. у Бањој Луци је основано тридесет државних (општенародних)
предузећа, међу којима и: „Руди Чајавец”, „Крајина”, „Витаминка”, „Аутопревоз”... Предузеће
„Сточар” проглашено је 1950. најбољим откупним предузећем у Југославији. Послије
ослобођења активне су биле: Комунистичка партија Југославије, Народни фронт, Савез
синдиката, Савез социјалистичке омладине, Савез бораца, Антифашистички фронт жена и још
неке организације. Градско средиште се територијално ширило а упоредо с тим и водоводна и
канализациона мрежа. Градска расвјета је располагала са 150 класичних расвјетних тијела у
неком првобитном периоду након ослобођења а 1965. постојало је већ 1500 расвјетних тијела. У
оквиру традиционалних и основних градских привредних дјелатности — занатства и трговине,
главне постратне промјене односиле су се на нови својински карактер производних средстава.
Дакле, укинуо се приватни и успоставио општедруштвени сектор. Основана су нова занатска
предузећа: „1. мај”, „29. новембар”, „22. децембар”, „Елмонт”, „Пољоремонт”, „Нова
радиност”...[33]

Плоча постављена у сјећање великог земљотреса који је начинио значајну штету Бањој Луци
1969. године
Најтежи ударац у послијератном периоду (СФРЈ) граду је задао катастрофални земљотрес 1969.
године, након којег је град коначно добио данас свој препознатљиви изглед и значај. Година
1969. дубоко је урезана у историју града и свијест становништва. Најразорнији удар погодио је
град 27. октобра 1969. године. Почело је у ноћи 26. октобра у 2.55 ч. јаким „претходним ударом”;
подрхтавање се наставило до 8.53 ч. када је град погодио земљотрес јачине 8° Меркалијеве
скале, односно 6° Рихтерове скале с епицентром у самом центру града (гдје се данас налази
зграда робне куће „Боска”). Захваљујући правовременим мјерама, број људских жртава је сведен
на минимум (15 погинулих, а близу 1.000 рањених). Материјална штета је била огромна. Укупно
је оштећено 112 привредних организација, 36.267 станова, 131 школска зграда, сви објекти
културе, социјалне заштите, јавних служби. Медицински центар је до темеља срушен. Привреда
је претрпјела значајне губитке. Након земљотреса је дошло вријеме велике обнове града, када је
изграђено мноштво нових објеката и стамбених насеља.[34]
Године 1971. насељено мјесто Бања Лука је увећано припајањем дотадашњих насеља Брда,
Буквалек, Чесма, Чифлук, Делибашино Село, Дервиши, Мађир, Новаковићи, Петрићевац,
Пресначе, Ребровац, Шибови, Врбања и Вујиновићи, те дијела насељеног мјеста Дракулић. Ово
припајање је извршено прије пописа становништва 1971. године, па је тако у периоду од 1961. до
1971. године забиљежен највећи раст броја становника насељеног мјеста Бања Лука, са 50.650 на
90.831.

Скорашња историја

Административни центар Владе Републике Српске

За вријеме ратног сукоба на подручју БиХ 1992—1995. у Бањој Луци није било директних
дејстава, али је дошло до значајних промјена у националној структури становништва.[2] У град
је дошао велики број избјеглих и расељених Срба, а из њега је исто тако избјегао велики број
Хрвата и Бошњака. Поред тога, овај период бањолучке историје обиљежио је још један трагичан
догађај. Од 22. маја до 19. јуна 1992. године у Клиници за дјечје болести у Бањој Луци умрло је
12 новорођенчади. Свима је кисеоник за инкубаторе био неопходан. Због прекида коридора кроз
Посавину према Србији, усљед свакодневних борби, била је онемогућена достава кисеоника
копненим путем, којим је Бања Лука до тада била снабдијевана.
Једина могућност допремања кисеоника била је ваздушним путем, али је на снази била забрана
летења изнад БиХ. Авион са боцама кисеоника је на Батајничком аеродрому неколико дана чекао
посебно одобрење за полијетање од Савјета безбједности УН. Упркос бројним апелима за помоћ,
ово одобрење никада није стигло.[2]
Оснивањем Републике Српске, Бања Лука, као највеће градско насеље овог ентитета, постала је
сједиште већине републичких институција. Године 2007. у Бањој Луци је свечано отворен
Административни центар Владе Републике Српске.[35]