ТЕНГРИЗАМ

Тенгризам је шаманистичка религија која се практикује

у Централној Азији. Тенгризам су пратиле и многе друге
националности осим Монгола, као што су Куни, Бугари,
Турци, Мађари и Алтајци. Карактерише га шаманизам,
тотемизам и анимизам. Она је и монотеистичка и
политеистичка. Обожавање предака је такође велики део
тенгриизма.

Главно божанство у тенгризму је Тенгри или бог неба,

који је неспознатљив, бесконачан и ванвременски.
Следбеници тенгриизма верују да је универзум
створио Тенгри. Такође препознаје богове као што су
Јер-суб, богиња земље, Ерлик, бог подземног света и
духови природе. Живот одржава плаво небо (Тенгри),
плодна Мајка Земља Еје и владар који уједињује кога
сматрају духом Неба, Раја и Земље. Међутим, ови
духови објашњавају само постојање; потребе појединца
задовољавају духови предака, животиње и природни
елементи.
Монголски национални херој, Џингис-кан, такође
је био следбеник тенгризма. Свој успех је приписао
тенгризму. Био је у стању да победи своје непријатеље
захваљујући Тенгријевој милости. Рекао је да није постао
успешан због своје снаге и храбрости. Постао је успешан
због љубави према Тенгрију. Тенгризам је заправо био
религија монголских земаља све док Џингис-каново
потомак Узбег-кана није прешао у ислам у 14. веку.
XVI
Присталице
Тенгрија виде душу
као „коња ветра“,
што је заправо коњ
направљен од ветра.
Живећи добрим
животом, постајете
моћни коњ ветра,
који заувек јури
равницама и помаже
да својој породици
донесе потребну
кишу или ведро небо.
У Тенгрију, ветар је буквално пут душа, а шта год ветар
да донесе је дар ових душа.

Рани монголски владари, иако су били следбеници

тенгризма, били су толерантни према другим
религијама. Једна од јединствених карактеристика
тенгриизма је његов недогматизам. Није наметнула
своју догму другим религијама, иако су друге религије
успеле да ураде исто. Монголски владари су веровали
да су Тенгријеви синови и да могу да владају све док су
усправни и поштују Тенгријеве законе. Ако би постали
својеглави, Тенгри би повукао своју милост и подршку, а
владар би пао.
„Освојити свет на коњу је
лако; тешко је сјахати и Џингис-кан
владати.”

старе туркијске
скрипте

XVII