AIR SERBIA - Izvestaj Revizora I Finansijski Izvestaji - 2021 - Epotpisan

AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA
VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ
“Air SERBIA” a.d. BEOGRAD
Finansijski izveštaji
za godinu završenu
31. decembra 2021.
i
Izveštaj nezavisnog revizora
Air SERBIA a.d. BEOGRAD
SADRŽAJ
Strana
IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1-4
FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
Bilans stanja
Bilans uspeha
Izveštaj o ostalom rezultatu
Izveštaj o promenama na kapitalu
Izveštaj o tokovima gotovine
Napomene uz finansijske izveštaje 1 - 64
GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA
AKCIONARIMA “Air SERBIA” a.d. BEOGRAD
Mišlјenje
Izvršili smo reviziju finansijskih izveštaja Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj “Air
SERBIA” Beograd (u daljem tekstu “Društvo”), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31.
decembra 2021. godine i bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na
kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomene
uz finansijske izveštaje koje uklјučuju sumarni pregled značajnih računovodstvenih politika.
Po našem mišlјenju, priloženi finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim

materijalno značajnim aspektima, finansijsku poziciju Društva na dan 31. decembra 2021.
godine, kao i rezultate njegovog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj
dan u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji i računovodstvenim
politikama obelodanjenim u Napomeni 3. uz finansijske izveštaje.
Osnova za mišlјenje
Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji i Međunarodnim standardima revizije. Naše
odgovornosti u skladu sa tim standardima detalјnije su opisane u odelјku našeg izveštaja
Odgovornosti revizora za reviziju finansijskih izveštaja. Mi smo nezavisni u odnosu na Društvo
u skladu sa Etičkim kodeksom za profesionalne računovođe Odbora za međunarodne etičke
standarde za računovođe (“IESBA Kodeks”) i etičkim zahtevima koji su relevantni za našu
reviziju finansijskih izveštaja u Republici Srbiji, i ispunili smo naše druge etičke odgovornosti u
skladu sa ovim zahtevima i IESBA Kodeksom. Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili
dovolјni i odgovarajući da nam pruže osnovu za izražavanje našeg mišlјenja.
Materijalno značajna neizvesnost povezana sa stalnošću poslovanja
Skrećemo pažnju na Napomenu 2.4. i Napomenu 37. uz finansijske izveštaje, u kojima je

obelodanjeno da se od početka 2020. godine i tokom 2021. godine globalna ekonomija, a
naročito sektor komercijalnog avio saobraćaja, suočavao sa neizvesnošću i otežanim uslovima
poslovanja usled pandemije virusa Covid-19, koji su u 2021. godini rezultirali u poslovanju
Društva sa gubitkom i nedostatkom trajnih izvora sredstava. Pored toga što pandemija Covid-
19 još uvek nije završena, došlo je i do nove krize prouzrokovane konfliktom u Ukrajini, čije
efekte na poslovanje Društva još nije moguće predvideti sa razumnom sigurnošću. Navedene
okolnosti ukazuju na postojanje materijalno značajne neizvesnosti koja izaziva značajnu
sumnju u vezi sa sposobnošću Društva da nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti.
U skladu sa ekonomskim programom Vlade Republike Srbije, koji ima za cilj da obezbedi
neophodnu podršku i održivost privrede i ostvari usklađenost sa regulatornim okvirom za
kontrolu državne pomoći u uslovima pandemije korona virusom, Društvo je u 2020. godini
dokapitalizovano na osnovu procene rukovodstva o stvarnim gubicima koji su posledica
pandemije virusa Covid-19 za 2020. godinu. Ovaj postupak je podrazumevao podnošenje
zahteva Društva u skladu sa Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći
kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih
epidemijom zarazne bolesti Covid-19 (“Službeni glasnik RS”, br. 126/2020, 17/2021 i
132/2021). Navedena regulativa je u celini preuzela pravne tekovine iz Sekcije 3.11.
Privremenog okvira Evropske unije, sa naknadnim amandmanima, za mere državne pomoći u
svrhu podrške privredi usled pandemije Covid–19.
AKCIONARIMA “Air SERBIA” a.d. BEOGRAD (Nastavak)
Materijalno značajna neizvesnost povezana sa stalnošću poslovanja (Nastavak)
Pored toga, Društvu je u skladu sa Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne

pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti Covid-19
(“Službeni glasnik RS”, br. 54/2020, 126/2020, 17/2021 i 125/2021), odobrena državna pomoć za
pokriće opravdanih troškova koji su nastali kao direktna posledica pandemije, odnosno koji su
prouzrokovani usled različitih vrsta mera i ograničenja putovanja tokom trajanja pandemije.
Usled postepenog ukidanja zabrana međudržavnih putovanja i relativne stabilizacije avio

saobraćaja, Društvo ostvaruje pozitivna kretanja u svom poslovanju, koja se prvenstveno ogledaju
u povećanju prihoda od prevoza putnika u redovnom saobraćaju i očekuje da će se trendovi
rezervacija avio karata, frekventnosti letova i iskorišćenosti kapaciteta postepeno poboljšavati.
Naše mišljenje nije modifikovano u pogledu ovog pitanja.
Sretanje pažnje
Skrećemo pažnju na Napomenu 2.1. uz finansijske izveštaje u kojoj je obelodanjeno da je Društvo

31. marta 2022. godine predalo finansijske izveštaje za 2021. godinu Agenciji za privredne
registre. Naknadno, Društvo je izvršilo korekciju prethodno sastavljenih finansijskih izveštaja za
2021. godinu i, u skladu sa članom 45. Zakona o računovodstvu, dostavilo Agenciji za privredne
registre korigovane finansijske izveštaje. Priloženi korigovani finansijski izveštaji su predmet naše
revizije. Naše mišljenje nije modifikovano u pogledu ovog pitanja.
Ostale informacije
Rukovodstvo je odgovorno za ostale informacije. Ostale informacije obuhvataju Godišnji izveštaj

o poslovanju (koji ne uklјučuje finansijske izveštaje i Izveštaj revizora o njima) za godinu koja se
završava na dan 31. decembra 2021. Naše mišlјenje o finansijskim izveštajima se ne odnosi na
ostale informacije i ne izražavamo bilo koji oblik zaklјučka kojim se pruža uveravanje o njima.
U vezi sa našom revizijom finansijskih izveštaja, naša odgovornost je da pročitamo ostale

informacije i pritom razmotrimo da li postoji materijalno značajna nedoslednost između njih i
finansijskih izveštaja ili naših saznanja stečenih tokom revizije, ili na drugi način, predstavlјaju
materijalno pogrešna iskazivanja.
U vezi sa Godišnjim izveštajem o poslovanju, sproveli smo postupke u skladu sa Zakonom o

računovodstvu. Ti postupci uključuju proveru da li je Godišnji izveštaj o poslovanju, koji uključuje
i nefinansijski izveštaj, sastavljen u skladu sa važećim odredbama Zakona o računovodstvu.
Samo na osnovu rada koji smo obavili tokom revizije finansijskih izveštaja, po našem mišlјenju:
- informacije obelodanjene u Godišnjem izveštaju o poslovanju za 2021. godinu, su po svim
materijalno značajnim aspektima, usklađene sa finansijskim izveštajima Društva za 2021.
godinu;
- Godišnji izveštaj o poslovanju za 2021. godinu je sastavljen u skladu sa odredbama Zakona o
računovodstvu; i
- nefinansijski izveštaj Društva, koji je sastavni deo Godišnjeg izveštaja o poslovanju,
sastavljen je u skladu sa važećim zakonskim odredbama.
Pored toga, ako na osnovu rada koji smo obavili, zaklјučimo da postoji materijalno značajno
pogrešno iskazivanje ostalih informacija, od nas se zahteva da tu činjenicu saopštimo u izveštaju.
U tom smislu, ne postoji ništa što bi trebalo da saopštimo u izveštaju.
2
Odgovornosti rukovodstva i lica ovlašćenih za upravlјanje

za finansijske izveštaje
Rukovodstvo je odgovorno za sastavlјanje i istinito prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu

sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, kao i za one interne kontrole za koje
odredi da su potrebne za pripremu finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne
pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške.
Pri sastavlјanju finansijskih izveštaja, rukovodstvo je odgovorno za procenu sposobnosti Društva

da nastavi sa poslovanjem u skladu sa načelom stalnosti, obelodanjujući, po potrebi, pitanja koja
se odnose na nastavak poslovanja i primenu načela stalnosti poslovanja kao računovodstvene
osnove, osim ako rukovodstvo namerava da likvidira Društvo ili da obustavi poslovanje, ili nema
drugu realnu mogućnost osim da to uradi.
Lica ovlašćena za upravlјanje su odgovorna za nadzor nad procesom finansijskog izveštavanja

Društva.
Odgovornosti revizora za reviziju finansijskih izveštaja
Naš cilј je sticanje uveravanja u razumnoj meri o tome da finansijski izveštaji, uzeti u celini, ne
sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške, i
izdavanje izveštaja revizora koji sadrži naše mišlјenje. Uveravanje u razumnoj meri označava
visok nivo uveravanja, ali ne predstavlјa garanciju da će revizija sprovedena u skladu sa Zakonom
o reviziji i Međunarodnim standardima revizije uvek otkriti materijalno značajan pogrešan iskaz
ako takav iskaz postoji. Pogrešni iskazi mogu da nastanu usled kriminalne radnje ili greške i
smatraju se materijalno značajnim ako je razumno očekivati da će oni, pojedinačno ili zbirno,
uticati na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu ovih finansijskih izveštaja.
Kao deo revizije u skladu sa Zakonom o reviziji i Međunarodnim standardima revizije mi

primenjujemo profesionalno prosuđivanje i zadržavamo profesionalni skepticizam tokom
obavlјanja revizije. Mi takođe:
• Identifikujemo i procenjujemo rizike od materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim

izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške, osmišlјavamo i obavlјamo revizijske
postupke koji su prikladni za te rizike, i pribavlјamo dovoljno adekvatnih revizijskih dokaza da
obezbede osnovu za mišlјenje revizora. Rizik da neće biti identifikovani materijalno značajni
pogrešni iskazi koji su rezultat kriminalne radnje je veći nego za pogrešne iskaze nastale usled
greške, zato što kriminalna radnja može da uklјuči udruživanje, falsifikovanje, namerne
propuste, lažno predstavljanje ili zaobilaženje interne kontrole.
• Stičemo razumevanje o internim kontrolama koje su relevantne za reviziju radi osmišlјavanja
revizijskih postupaka koji su prikladni u datim okolnostima, ali ne u cilјu izražavanja mišlјenja
o efikasnosti internih kontrola Društva.
• Vršimo procenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i u kojoj meri su razumne
računovodstvene procene i povezana obelodanjivanja koje je izvršilo rukovodstvo.
3
Odgovornosti revizora za reviziju finansijskih izveštaja (Nastavak)
• Donosimo zaklјučak o prikladnosti primene načela stalnosti kao računovodstvene osnove od

strane rukovodstva i da li, na osnovu prikupljenih revizijskih dokaza, postoji materijalna
neizvesnost u vezi sa događajima ili uslovima koji mogu da izazovu značajnu sumnju u pogledu
sposobnosti Društva da nastavi sa poslovanjem u skladu sa načelom stalnosti. Ako zaklјučimo
da postoji materijalna neizvesnost, dužni smo da u našem izveštaju revizora skrenemo pažnju
na odgovarajuća obelodanjivanja u finansijskim izveštajima ili, ako takva obelodanjivanja nisu
adekvatna, da modifikujemo naše mišlјenje. Naši zaklјučci se zasnivaju na revizijskim
dokazima pribavlјenim do datuma izveštaja revizora. Međutim, budući događaji ili uslovi mogu
za posledicu da imaju da Društvo prestane da posluje u skladu sa načelom stalnosti.
• Vršimo ocenu ukupne prezentacije, strukture i sadržaja finansijskih izveštaja, uklјučujući i
obelodanjivanja, kao i da li su u finansijskim izveštajima prikazane osnovne poslovne promene
i događaji na takav način da se postigne fer prezentacija.
Saopštavamo licima ovlašćenim za upravlјanje, između ostalog, planirani obim i vreme revizije i
značajne revizijske nalaze, uklјučujući i značajne nedostatke u internim kontrolama koje smo
identifikovali tokom naše revizije.
Beograd, 28. jun 2022. godine
Ksenija Ristić Kostić

Ovlašćeni revizor
4
Air SERBIA AD Beograd
Napomene uz finansijske izveštaje na dan 31. decembra 2021. godine
2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
2.1. Osnova za sastavljanje i izjava o usklađenosti
Priloženi finansijski izveštaji Društva sastavlјeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu

(„Službeni glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 – u daljem tekstu „Zakon“) i ostalom
primenlјivom zakonskom i podzakonskom regulativom u Republici Srbiji.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim

izveštajima Društvo je, kao veliko pravno lice, u obavezi da primenjuje Međunarodne
standarde finansijskog izveštavanja („MSFI“), koji u smislu gore navedenog Zakona, čine
Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, Međunarodni računovodstveni standardi –
MRS i Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja - MSFI izdati od strane Odbora za
međunarodne računovodstvene standarde – IASB (u daljem tekstu „Odbor“) i sa njima
povezana tumačenja – IFRIC izdata od strane Komiteta za tumačenje računovodstvenih
standarda (u daljem tekstu „Komitet“), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo
nadležno za poslove finansija („Ministarstvo“).
Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije o utvrđivanju prevoda Međunarodnih

standarda finansijskog izveštavanja („Službeni glasnik RS“, br. 123/2020 i 125/2020),
utvrđen je zvaničan prevod MSFI. Prevod MSFI koji je utvrdilo i objavilo Ministarstvo čine
Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, osnovni tekstovi MRS, osnovni tekstovi
MSFI izdati od strane Odbora, kao i tumačenja izdata od strane Komiteta u obliku u kojem
su izdati, odnosno usvojeni i koji ne uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere,
smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski
objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno
tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je sastavni deo standarda, odnosno
tumačenja.
Ovi MSFI, shodno navedenim rešenjima Ministarstva, primenjuju se od finansijskih

izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine. Novi prevod MSFI uklјučuje
sve izmenjene i nove MRS, MSFI i tumačenja, koji su stupili na snagu za godišnje periode
koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine i ranije godišnje periode. Izmenjeni i
novi MRS, MSFI i tumačenja izdati od strane Odbora, odnosno Komiteta, koji su na snazi
nakon ovog datuma nisu zvanično prevedeni i objavlјeni u Republici Srbiji.
Prilikom sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja, Društvo je primenilo zvanično

prevedene MSFI, kao i sve nove MRS/MSFI i tumačenja koji su izdati od strane Odbora i
Komiteta, a koji su u međuvremenu stupili na snagu.
Zakon o računovodstvu zahteva određena prikazivanja i određeni tretman računa i stanja,

što ima za posledicu dodatna odstupanja od MSFI, kao što sledi:
1. Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je
propisana Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i
formi obrasca statističkog izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike
(„Službeni glasnik RS“, br. 89/2020).
2. Društvo je ove finansijske izveštaje prikazalo u gore navedenom formatu
propisanom od strane Ministarstva finansija Republike Srbije, koji odstupa od
zahteva MRS 1 (revidiran) „Prikazivanje finansijskih izveštaja“ i MRS 7 „Izveštaj o
tokovima gotovine“.
2
2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (Nastavak)
2.1. Osnova za sastavljanje i izjava o usklađenosti (Nastavak)
S obzirom na napred navedeno i na to da pojedina zakonska i podzakonska regulativa

propisuje računovodstvene postupke koji u pojedinim slučajevima odstupaju od zahteva
MSFI, računovodstveni propisi Republike Srbije mogu odstupati od zahteva MSFI, što
može imati uticaj na realnost i objektivnost priloženih finansijskih izveštaja.
Shodno tome, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu smatrati finansijskim izveštajima

sastavljenim u potpunoj saglasnosti sa MSFI na način kako je to definisano odredbama
MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“.
Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju redovne (pojedinačne) finansijske izveštaje

Društva, u kojima nisu konsolidovani finansijski izveštaji navedenih povezanih pravnih lica,
u kojima Društvo ima sledeći procenat vlasništva:
• Air Serbia Ground Services d.o.o. Beograd 100%
• Air Serbia Catering d.o.o. Beograd 100%
• Amadeus d.o.o. Beograd 75%
• AeroMak dooel Skoplje, Severna Makedonija 100%
• Aviation Trade International Limited London, Velika Britanija 100%
• Priština Air d.o.o. Priština, Srbija 100%
• AIR Srpska d.o.o. Banja Luka, Republika Srpska 50%
Društvo smatra da, i pored toga što predstavlja matično pravno lice prethodno navedenim
zavisnim i pridruženim društvima, nema obavezu sastavljanja, dostavljanja i
obelodanjivanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2021. godinu, s obzirom da su
ispunjeni uslovi iz člana 32. stav 7. Zakona, odnosno da su pojedinačno i u konsolidovanom
zbiru (uključujući sva zavisna društva) zavisna pravna lica, sa stanovišta izrade godišnjih
konsolidovanih finansijskih izveštaja materijalno beznačajna.
Društvo je u sastavlјanju ovih finansijskih izveštaja primenilo računovodstvene politike

obrazložene u Napomeni 3.
U skladu sa odredbama člana 44. Zakona o računovodstvu, Društvo je dana 31. marta
2022. godine dostavilo redovne finansijske izveštaje za 2021. godinu Agenciji za privredne
registre. Nakon tog datuma, Društvo je izvršilo određene korekcije u prethodno
dostavljenim finansijskim izveštajima za 2021. godinu i sastavilo priložene korigovane
finansijske izveštaje, koji će biti predati Agenciji za privredne registre u skladu sa članom
45. Zakona o računovodstvu.
Ovi korigovani finansijski izveštaji odobreni su od strane Generalnog direktora dana 27.
juna 2022. godine.
3
2.2. Osnove odmeravanja
Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske)

vrednosti.
2.3. Funkcionalna valuta i valuta izveštavanja
Funkcionalna i izveštajna valuta Društva je dinar (RSD). Finansijski izveštaji Društva su

iskazani u hiljadama dinara (RSD). Iznosi iskazani u RSD zaokruženi su na najbližu hilјadu,
osim ako nije drugačije naznačeno.
2.4. Načelo stalnosti poslovanja („Going concern“)
Finansijski izveštaji su pripremljeni od strane rukovodstva u skladu sa načelom stalnosti

poslovanja, koje podrazumeva da će Društvo nastaviti da posluje u doglednoj budućnosti,
odnosno u roku od jedne godine od datuma bilansa stanja.
Finansijski izveštaji pripremljeni su na osnovu uslova koji su postojali 31. decembra 2021.
godine, i uzimajući u obzir one događaje koji su se desili nakon tog datuma, a koji pružaju
dokaze o uslovima koji su postojali na kraju izveštajnog perioda.
Rukovodstvo je razmotrilo pitanja koja mogu biti relevantna za sposobnost Društva da

nastavi sa poslovanjem u skladu sa načelom stalnosti poslovanja, uklјučujući značajne
okolnosti i događaje i planove rukovodstva, kao i procenu efekata globalne krize
uzrokovane pandemijom Covid-19 na poslovanje Društva u narednom periodu.
Nadzorni odbor redovno prati razvoj situacije i vrši potrebne radnje kako bi uskladio sve
okolnosti i potrebe Društva sa kapitalnim obavezama, poslovnom strategijom i
ekonomskim pokazateljima. Najznačajnije teme se redovno komuniciraju sa vlasnicima
koji su angažovani i u stalnom dijalogu sa rukovodstvom Društva.
Najveći izazov današnjice, kako za međunarodnu zajednicu, tako i za čitavu avio-industriju,

i u 2021. godini se odnosi na nastavak i širenje pandemije uzrokovane virusom Covid-19.
Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA), kao međunarodno udruženje avio-
prevoznika, a koje predstavlja oko 290 avio-prevoznika širom sveta, odnosno oko 82%
ukupnog avio-saobraćaja, prateći u svojim izveštajima globalni avio-saobraćaj, kao i uticaj
virusa Covid-19 na isti, izveštava o broju prevezenih putnika, predloženim i sprovedenim
merama bezbednosti, iskustvima putnika kao i operativnim i finansijskim performansama
avio-kompanija.
Od početka pandemije Covid-19, IATA apeluje na vlade zemalja u svetu na implementaciju

adekvatnih mera podrške, koje za cilj imaju oporavak avio-industrije koja se suočava sa
drastičnim padom globalne tražnje usled posledica širenja virusa Covid-19, uvedenih mera
zatvaranja brojnih državnih granica i drugih restrikcija koje negativno utiču na svetsku
mobilnost putnika.
4
2.4. Načelo stalnosti poslovanja („Going concern“) (Nastavak)
Evropska komisija u dokumentu „Odgovor Evrope na pandemiju Covid-19“ je izdala

nekoliko preporuka državama članicama u smislu faznog i koordinisanog pristupa ka
delimičnom i postepenom ukidanju restrikcija u cilju uspostavljanja sloboda kretanja, kao
i podizanju internih i eksternih kontrola granica Evropske Unije u cilju poboljšanja
zdravstvene situacije unutar zemalja članica, implementacije mera fizičkog distanciranja
kao i ostalih zdravstvenih mera.
Kao odgovor na moguće scenarije koji su analizirani, rukovodstvo Društva se fokusiralo na

uklanjanje rizika koji su identifikovani kroz brojne aktivnosti, pre svega usmerene na
restriktivno upravljanje troškovima, optimizaciju kapaciteta usled istorijskog pada tražnje,
očuvanje gotovine smanjenjem planiranog ulaganja u osnovna sredstva, pregovore sa
dobavljačima za bolje uslove plaćanja, implementiranje inicijativa za smanjenjem obrtnih
sredstava, kao i optimizacijom ljudskih resursa.
Tražnja za putovanjima u Republici Srbiji, nakon perioda potpune obustave u prvom

kvartalu 2020. godine, počela je postepeno da se vraća u maju 2020. godine i nastavila u
2021. godini, ali je i dalje prisutna u ograničenom obimu, zbog čega se pretpostavlja da je
oporavak visoko zavisan od stabilizacije avio-saobraćaja u Evropi i svetu. Društvo je u
2021. godini ostvarilo neto gubitak u iznosu od RSD 2.079 miliona, dok su na dan 31.
decembra 2021. godine kratkoročne obaveze Društva veće od njegove obrtne imovine za
RSD 7.354 miliona.
Društvo ne može da predvidi potpuni uticaj, kao ni vremenski okvir kada će se uslovi
poboljšati i vratiti na nivo pre krize. Rukovodstvo Društva aktivno prati situaciju, kako bi
adekvatno odgovorilo na sve izazove u vezi sa Covid-19 pandemijom, što će zavisiti i od
efekata brojnih faktora na međunarodnom nivou, kao što su, mogućnost putovanja uz
obavezan test na Covid-19, napredak u sprovođenju programa vakcinacije, kao i rizike od
novih mutacija virusa i mere država i reakcije putnika na takve okolnosti, od čega nijedan
faktor ne može biti predviđen sa visokim stepenom sigurnosti.
Gore navedeni događaji i okolnosti ukazuju na postojanje materijalno značajne

neizvesnosti koja izaziva značajnu sumnju u vezi sa sposobnošću Društva da nastavi
poslovanje po načelu stalnosti. Uprkos tome, finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u
skladu sa načelom stalnosti poslovanja, imajući u vidu da je rukovodstvo uvereno u
uspešan oporavak od pandemije Covid-19, a na osnovu sprovedenih mera za uklanjanje
negativnih efekata pandemije korona virusa, zajedno sa globalnim merama i inicijativama
koje se tiču celokupnog oporavka avio-saobraćaja, na osnovu sveobuhvatnih ekonomskih
mera podrške Vlade Republike Srbije koje imaju za cilj da podrže ekonomiju i stanovništvo
u prevazilaženju posledica pandemije Covid-19 izazvanom virusom tipa SARS-CoV-2
podrškom svojih akcionara (Napomena 25), kao i rezultatima nastalih implementacijom
inicijativa rukovodstva, kao što je navedeno u Napomeni 37.
Shodno navedenom, rukovodstvo smatra da je načelo stalnosti poslovanja koje je

korišćeno u pripremi priloženih finansijskih izveštaja odgovarajuće i da nikakve korekcije
finansijskih izveštaja u vezi sa naplatom i klasifikacijom knjigovodstvene vrednosti imovine
ili iznosa i klasifikacija obaveza nisu bile potrebne.
5
2.5. Uporedni podaci
Uporedne podatke i početna stanja čine podaci sadržani u finansijskim izveštajima Društva
za 2020. godinu, sastavlјenim u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u
Republici Srbiji, koji su bili predmet revizije.
Društvo je u cilju usklađivanja prezentacije podataka u skladu sa novim Pravilnikom o

sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca statističkog
izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS“, br. 89/2020),
reklasifikovalo određene uporedne podatke za 2020. godinu u priloženim finansijskim
izveštajima.
Pored toga, u skladu sa MRS 8 „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih

procena i greške“, Društvo je izvršilo usklađivanje uporednih podataka za efekte korekcije
grešaka iz ranijeg perioda, kao što je obelodanjeno u Napomeni 34. Iznosi usklađivanja
koji se odnose na periode koji prethode periodima koji su obuhvaćeni uporednim
informacijama u priloženim finansijskim izveštajima, prikazani su kao korekcija
akumuliranog gubitka na početku najranijeg prikazanog perioda (31. decembar 2019.
godine).
2.6. Korišćenje procenjivanja i prosuđivanja
Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa primenjenim okvirom za izveštavanje

zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki,
koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda
u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom
iskustvu, kao i različitim informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih
izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim okolnostima. Na bazi ovih informacija se
formira pretpostavka o vrednosti sredstava i obaveza, koju nije moguće neposredno
potvrditi na bazi drugih informacija. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da
odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način.
Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su predmet redovnih

provera. Revidirane računovodstvene procene se prikazuju za period u kojem su
revidirane, u slučaju da procena ima uticaj samo na dati period, ili za period u kojem su
revidirane i za buduće periode, u slučaju da revidiranje utiče na tekući i na buduće periode.
Informacije o značajnim oblastima neizvesnosti vezano za procene i ključna prosuđivanja

prilikom primene računovodstvenih politika koje imaju najznačajniji efekat na vrednosti
priznate u finansijskim izveštajima prikazane su u sledećim napomenama:
• Napomene 3.8, 3.9, 3.10, 16, 17, 18 – Korisni vek nematerijalne imovine,
nekretnina, postrojenja i opreme i investicionih nekretnina;
• Napomena 3.7, 3.13, 4.3, 14(b), 21, 22 – Obezvređenje potraživanja po osnovu
prodaje, ostalih kratkoročnih potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana;
• Napomena 3.11, 17, 27 – Utvrđivanje perioda trajanja zakupa i određivanje
inkrementalne stope zaduživanja za vrednovanje obaveza po osnovu lizinga;
• Napomena 3.14, 26 – Rezervisanja;
• Napomena 3.17, 26 – Naknade zaposlenima; i
• Napomena 3.18, 15 – Porez na dobitak i odložena poreska sredstva.
6
3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA
3.1. Uticaj i primena novih i revidiranih MRS/MSFI
(a) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji se obavezno primenjuju
prvi put za finansijske periode koji počinju 1. januara 2021. godine
Sledeće izmene i dopune postojećih standarda izdate od strane Odbora za međunarodne

računovodstvene standarde („Odbor“) se obavezno primenjuju prvi put za finansijske
periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2021. godine i stoga su primenjive na
finansijske izveštaje Društva na dan i za godinu koja se završava 31. decembra 2021:
- Izmena MSFI 9, MRS 39, MSFI 7, MSFI 4 i MSFI 16 – „Reforma referentnih kamatnih
stopa” – Faza 2.
- Izmena MSFI 16 „Lizing“ – Olakšice u vezi sa zakupom povezane sa Covid-19. Izmenom
se predviđa izuzeće zakupaca od procene da li je olakšica u vezi sa zakupom pod
uticajem Covid-19 epidemije modifikacija lizing ugovora.
- Izmena MSFI 16 „Lizing“ – Olakšice u vezi sa zakupom povezane sa Covid-19 nakon 30.
juna 2021. godine. Izmena omogućava korišćenje praktičnog izuzetka od strane
zakupaca za računovodstveno evidentiranje olakšica u vezi sa zakupom koje su nastale
kao direktna posledica Covid-19 epidemije i ispunjavaju određene kriterijume.
Primena izmena prethodno navedenih standarda nije rezultirala u značajnim izmenama

računovodstvenih politika Društva i nije imala uticaj na priložene finansijske izveštaje.
(b) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i koji
nisu ranije usvojeni od strane Društva
Odbor je objavio određeni broj novih i izmenjenih standarda i IFRIC tumačenja, koji nisu
na snazi za izveštajni period koji počinje 1. januara 2021. godine i primenjuju se na buduće
izveštajne periode. Oni nisu ranije usvojeni od strane Društva, a Društvo namerava da ih
primeni kada stupe na snagu.
- Izmene MSFI 3 „Poslovne kombinacije“ kojom se ažuriraju upućivanja na Konceptualni

okvir za finansijsko izveštavanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili
nakon 1. juna 2022. godine).
- Izmene MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ – Prihodi pre namenjene
upotrebe (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. juna 2022.
godine).
- Izmene MRS 37 „Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ – Štetni
ugovori : Troškovi ispunjenja ugovora (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan
ili nakon 1. juna 2022. godine).
- Godišnja unapređenja MSFI, Ciklus 2018-2020 kojima su izmenjeni MSFI 1, MSFI 9,
MSFI 16 i MRS 41 (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. juna
2022. godine).
- MSFI 17 „Ugovori o osiguranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili
nakon 1. januara 2023. godine).
7
3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)
3.1. Uticaj i primena novih i revidiranih MRS/MSFI (Nastavak)
(b) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i koji
nisu ranije usvojeni od strane Društva (Nastavak)
- Izmene MSFI 4 „Ugovori o osiguranju“ – Produžetak roka za privremeno izuzeće od

primene MSFI 9 (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara
2023. godine).
- Izmene MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“ i MSFI Izjava o praksi 2:
Obelodanjivanje računovodstvenih politika (na snazi za godišnje periode koji počinju
na dan ili nakon 1. januara 2023. godine).
- Izmene MRS 8 „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i
greške“ – Definicija računovodstvene procene (na snazi za godišnje periode koji
počinju na dan ili nakon 1. januara 2023. godine).
- Izmene MRS 12 „Odloženi porezi“ – Odloženi porez koji se odnosi na imovinu i
obaveze proistekle iz jedne transakcije (na snazi za godišnje periode koji počinju na
dan ili nakon 1. januara 2023. godine).
- Izmene MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“ – Klasifikacija obaveza na
kratkoročne i dugoročne (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.
januara 2024. godine).
U toku je procena uticaja navedenih novih standarda i izmena od strane rukovodstva

Društva. Društvo će razmotriti uticaj konačnih izmena MRS 1 na klasifikaciju svojih
obaveza kada iste budu izdate od strane Odbora.
Rukovodstvo Društva smatra da primena prethodno navedenih standarda i izmena

postojećih standarda neće imati značajan uticaj na finansijske izveštaje u periodu njihove
početne primene.
3.2. Poslovne promene u stranoj valuti
Monetarna sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na dan izveštavanja

preračunavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog deviznog kursa
Narodne banke Srbije važećeg na taj dan.
Nemonetarna sredstva i obaveze vode se po istorijskim troškovima utvrđenim

konvertovanjem iznosa u stranoj valuti po kursu važećem na dan transakcije.
Transakcije u stranim valutama tokom izveštajnog perioda preračunavaju se u dinarsku

protivvrednost primenom zvaničnih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važećih na
dan transakcije.
Kursne razlike kao posledica konverzije iskazuju se u bilansu uspeha u okviru finansijskih
prihoda ili finansijskih rashoda.
8
3.2. Poslovne promene u stranoj valuti (Nastavak)
Primenjeni kursevi na dan izveštavanja su sledeći:
Valuta 2021. 2020.
CHF 113.6388 108.4388

USD 103.9262 95.6637
EUR 117.5821 117.5802
3.3. Prihodi od prodaje i ostali poslovni prihodi
Društvo je 1. januara 2018. godine usvojilo MSFI 15 „Prihodi od ugovora sa kupcima“.

Usvajanje MSFI dovelo je do promena u računovodstvenim politikama i rezultiralo je u
promeni u priznavanju prihoda po osnovu neiskorišćenih kupona i priznavanje prihoda po
osnovu naknada za promenu kupona.
Primena MSFI 15 u pogledu prihoda po osnovu naknade za promenu kupona nije imala
efekat na kapital, već samo na prezentaciju ovih prihoda, koji se sada obuhvataju u okviru
Poslovnih prihoda u odnosu na prethodni period kada su bili obuhvatani u okviru Ostalih
prihoda.
Društvo priznaje prihod od prodaje dobara i usluga kada izvrši ugovorenu obavezu i kada
se izvrši prenos kontrole nad dobrima i uslugama.
Kod usluga vazdušnog saobraćaja, kontrola nad dobrima i uslugama prelazi na kupca u
trenutku izvršenja leta i naknada postaje bezuslovna.
Prihodi od prodaje usluga prevoza putnika i robe u redovnom i čarter saobraćaju priznaju
se kao prihodi od prodaje na mestu koje je krajnje odredište leta dok se povratni deo avio
karte razgraničava do momenta povratnog leta.
Prihod se priznaje u iznosu cene transakcije. Cena transakcije predstavlja iznos naknade,
za koju Društvo očekuje da ima pravo u zamenu za prenos kontrole nad ugovorenim
dobrima i uslugama na kupce, isključujući iznose koji su naplaćeni u ime trećih lica.
Prihod po osnovu neiskorišćenih kupona se procenjuju u skladu sa uslovima iz avio karte i

istorijskim trendovima.
Prihodi po osnovu naplata naknade za promenu kupona predstavljaju modifikaciju

ugovora sa kupcima i kao takvi se klasifikuju u okviru prihoda od redovnog saobraćaja i
priznaju se u trenutku realizacije leta.
Prihodi po osnovu zakupa nastaju po osnovu zakupa poslovnog prostora koji je

reklasifikovan na investicione nekretnine. Prihod se priznaje mesečno po osnovu
izvršenog transfera rizika i koristi na kupca.
9
3.4. Program lojalnosti kupaca
Društvo koristi program lojalnosti kupaca Etihad guest, u skladu sa kojim se kupcima
dodeljuju milje, što im daje pravo na kupovinu avio karata od Društva.
Fer vrednost primljene naknade ili potraživanja vezano za inicijalnu prodajnu transakciju
je zasnovana na prodatim miljama.
3.5. Državne donacije
Donacije koje predstavljaju potraživanja za nadoknadu troškova ili gubitaka koji su već
nastali, ili za svrhe pružanja neposredne finansijske podrške Društvu, bez povezane
buduće obaveze, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kome su postale potraživanja.
Donacije kojima se Društvu nadoknađuju troškovi koji će tek nastati se početno priznaju
u bilansu stanja kao razgraničeni prihodi.
Nakon početnog priznavanja, takve donacije se isknjižavaju i knjiže u korist bilansa uspeha
na sistematičan način u periodu u kome su priznaju povezani troškovi.
U situacijama kada nije precizno definisan period u kome se priznaju prihodi povezani sa
državnim davanjima, priznavanje prihoda od državne pomoći je zasnovano na definisanim
uslovima u relevantnom ugovoru između akcionara Društva.
3.6. Finansijski prihodi i rashodi
Finansijski prihodi i rashodi se sastoje od troškova kamate na zajmove koji se

obračunavaju po metodi efektivne kamatne stope, prihoda od kamate na plasmane i
oročena depozitna sredstva, kao i pozitivnih i negativnih kursnih razlika.
Prihodi od kamate se priznaju u bilansu uspeha po obračunskom principu, uz upotrebu

metoda efektivne kamatne stope.
Pozitivni i negativni efekti po osnovu preračuna sredstava i obaveza u stranoj valuti

prikazuju se po neto principu kao finansijski prihodi ili finansijski rashodi u zavisnosti od
toga da li kretanja na neto poziciji deviznih sredstava pozitivna ili negativna.
Troškovi pozajmljivanja koji se direktno ne odnose na nabavku, izgradnju ili izradu

kvalifikovanog sredstva se priznaju u bilansu uspeha po metodi efektivne kamatne stope.
10
3.7. Finansijski instrumenti
Društvo primenjuje MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ od 1. januara 2018. godine, što je

dovelo je do promena u računovodstvenim politikama, kako je navedeno u daljem tekstu.
Ključni termini
Fer vrednost je cena koja bi bila naplaćena za prodaju imovine, odnosno plaćena za prenos
obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja. Najbolji
dokaz fer vrednosti je cena na aktivnom tržištu. Aktivno tržište je ono tržište na kome se
transakcije sa imovinom i obavezama odvijaju dovoljno često i u obimu koji obezbeđuje
informacije o cenama na kontinuiranoj osnovi.
Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnim tržištima se odmerava

kao proizvod kotirane cene za pojedinu imovinu ili obavezu i broja instrumenata koje
subjekat poseduje.
Tehnike procene vrednosti, kao što su modeli diskontovanog novčanog toka ili modeli
zasnovani na nedavnim transakcijama između nezavisnih strana ili na razmatranju
finansijskih podataka subjekta u koji se investira, koriste se za odmeravanje fer vrednosti
određenih finansijskih instrumenata za koje nisu dostupne eksterne informacije o tržišnim
cenama.
Troškovi transakcije su inkrementalni troškovi koji se direktno mogu pripisati sticanju,

izdavanju ili otuđenju finansijskog instrumenta. Inkrementalni trošak je trošak koji ne bi
nastao da se transakcija nije desila.
Amortizovani trošak jeste iznos u kome je finansijski instrument bio priznat pri početnom
priznavanju, umanjen za bilo koje otplate glavnice, plus obračunata kamata, a u slučaju
finansijskih sredstava, umanjen i za bilo koja rezervisanja za očekivane kreditne gubitke.
Klasifikacija i odmeravanje
Društvo klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije odmeravanja:

- ona koja se naknadno odmeravaju prema fer vrednosti (bilo kroz ostali ukupni
rezultat ili kroz bilans uspeha); i
- ona koja se odmeravaju prema amortizovanom trošku.
Klasifikacija zavisi od poslovnog modela subjekta za upravljanje finansijskim sredstvima i

ugovorenih uslova novčanih tokova.
Reklasifikacija finansijskih instrumenata se vrši samo onda kada dođe do promene

poslovnog modela za upravljanje portfolijom u celini. Reklasifikacija ima prospektivni
efekat i vrši se od početka prvog izveštajnog perioda nakon promene poslovnog modela.
Društvo nije menjalo svoj poslovni model ni u tekućem ni u uporednom periodu, te nisu
vršene nikakve reklasifikacije.
11
3.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)
Klasifikacija i odmeravanje (Nastavak)
Pri početnom priznavanju, Društvo odmerava finansijsko sredstvo prema njegovoj fer
vrednosti, koja je, u slučaju finansijskih sredstava koja se ne odmeravaju po fer vrednosti
kroz bilans uspeha, uvećana za transakcione troškove koji se direktno pripisuju sticanju
finansijskih sredstava. Transakcioni troškovi finansijskih sredstava koja se odmeravaju po
fer vrednosti kroz bilans uspeha prikazuju se kao rashodi perioda u bilansu uspeha.
Nakon početnog priznavanja, rezervisanje za očekivane kreditne gubitke priznaje se za

finansijska sredstva koja se odmeravaju po amortizovanom trošku i ulaganja u dužničke
instrumente koji se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat uzrokujući
neposredni gubitak.
Dužnički instrumenti
Naknadno odmeravanje dužničkih instrumenta Društva zavisi od poslovnog modela za

upravljanje imovinom i karakteristika novčanog toka imovine.
Poslovni model odražava način na koji Društvo upravlja imovinom u cilju generisanja
novčanih tokova, odnosno da li je cilj Društva: (i) samo prikupljanje ugovorenih novčanih
tokova iz imovine („držanje radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova“) ili (ii)
prikupljanje kako ugovorenih novčanih tokova, tako i novčanih tokova koji su nastali
prodajom imovine („držanje radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i novčanih
tokova od prodaje“) ili, ukoliko ni (i) ni (ii) nije slučaj, finansijska sredstva se klasifikuju kao
deo „drugog“ poslovnog modela i odmeravaju se prema fer vrednosti kroz bilans uspeha.
Faktori koje Društvo razmatra prilikom određivanja poslovnog modela obuhvataju svrhu i
strukturu portfolija, prethodno iskustvo o načinu naplate novčanih tokova predmetne
imovine, način procene i upravljanja rizicima, kao i način na koji se prati izvršenje i učinak
datog sredstva.
U slučaju kada poslovni model podrazumeva držanje imovine radi prikupljanja ugovorenih
novčanih tokova ili držanje radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i novčanih
tokova od prodaje, Društvo procenjuje da li novčani tokovi predstavljaju isključivo
plaćanje glavnice i kamate.
Prilikom ove procene, Društvo razmatra da li su ugovoreni novčani tokovi u skladu sa

osnovnim kreditnim uslovima, odnosno da kamata samo obuhvata naknadu za kreditni
rizik, vremensku vrednost novca, druge osnovne rizike kreditiranja i maržu. Procena
isključivog plaćanja glavnice i kamate vrši se pri početnom priznavanju imovine i naknadno
se ne vrši ponovna procena.
12
Dužnički instrumenti (Nastavak)
Društvo klasifikuje svoje dužničke instrumente u tri kategorije odmeravanja:
– Amortizovani trošak: Imovina koja se drži radi prikupljanja ugovorenih novčanih

tokova, pri čemu ti novčani tokovi predstavljaju isključivo plaćanje glavnice i
kamate, odmerava se po amortizovanom trošku. Prihod od kamate od ovih
finansijskih sredstava je priznat kao finansijski prihod koristeći metodu efektivne
kamatne stope. Bilo koji dobitak ili gubitak nastao usled prestanka priznavanja se
priznaje direktno u bilansu uspeha i predstavlja ostale dobitke/(gubitke) zajedno
sa pozitivnim i negativnim kursnim razlikama. Gubici po osnovu umanjenja
vrednosti se prikazuju zasebno.
– Fer vrednost kroz ostali ukupni rezultat: Imovina koja se drži radi prikupljanja
ugovorenih novčanih tokova i prodaje finansijskih sredstava, pri čemu novčani
tokovi imovine predstavljaju isključivo plaćanje glavnice i kamate, odmerava se
po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat. Promene u knjigovodstvenoj vrednosti
se priznaju kroz ostali ukupni rezultat, osim priznavanja dobitaka i gubitaka po
osnovu obezvređenja, prihoda od kamata i pozitivnih i negativnih kursnih razlika,
koji se priznaju kroz bilans uspeha. Prilikom prestanka priznavanja finansijskog
sredstva, kumulativni dobitak ili gubitak, koji je prethodno priznat kroz ostali
ukupni rezultat, reklasifikuje se iz kapitala u dobitak ili gubitak i priznaje se kao
ostali dobitak/(gubitak). Prihod po osnovu kamata na ova finansijska sredstva se
priznaje u okviru finansijskih prihoda, a odmerava metodom efektivne kamatne
stope. Pozitivne i negativne kursne razlike iskazuju se kroz ostali
dobitak/(gubitak), dok se troškovi po osnovu umanjenja vrednosti prikazuju
zasebno.
– Fer vrednost kroz bilans uspeha: Imovina koja ne ispunjava uslov za priznavanje
prema amortizovanom trošku ili fer vrednosti iskazanoj kroz ostali ukupni rezultat
odmerava se prema fer vrednosti iskazanoj kroz bilans uspeha. Dobitak ili gubitak
od dužničkog ulaganja koje se naknadno odmerava prema fer vrednosti kroz
bilans uspeha priznaje se u bilansu uspeha i predstavlja se u neto vrednosti u
okviru ostalih dobitaka/(gubitaka) u periodu u kome je nastao.
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju novčana sredstva u blagajni, depozite kod

banaka po viđenju, i ostala kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa dospećem do tri
meseca ili manje.
Gotovina i gotovinski ekvivalenti odmeravaju se po amortizovanom trošku iz razloga što:

(i) drže se radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova, pri čemu ti novčani tokovi
predstavljaju isključivo plaćanje glavnice i kamate i (ii) nisu iskazani prema fer vrednosti
kroz bilans uspeha. Svojstva dozvoljena isključivo zakonom nemaju uticaja na procenu
isključivog plaćanja kamate i glavnice, osim ukoliko nisu obuhvaćena ugovornim uslovima,
tako da se ta svojstva primenjuju čak i ukoliko naknadno dođe do izmena u zakonu.
13
Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja
Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja početno se priznaju prema fer vrednosti i

naknadno se iskazuju prema amortizovanom trošku, koristeći metodu efektivne kamatne
stope, umanjena za rezervisanja za umanjenje vrednosti.
Potraživanja od kupaca predstavljaju iznose koje kupci duguju za prodate proizvode i robu
ili pružene usluge u redovnom toku poslovanja. Ukoliko se naplata očekuje u roku od
godinu dana ili kraće (ili u toku redovnog operativnog ciklusa poslovanja, ukoliko on traje
duže), klasifikuju se kao tekuća sredstva. U suprotnom, klasifikuju se kao stalna sredstva.
Obaveze po kreditima
U skladu sa MSFI 9 „Finansijski instrumenti“, finansijske obaveze se klasifikuju kao

finansijske obaveze merene po amortizovanoj vrednosti i finansijske obaveze merene po
fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijske obaveze Društva čine primljeni krediti,
obaveze prema dobavljačima i druge obaveze (obaveze iz poslovanja). Društvo nema
finansijskih obaveza koje se vode po fer vrednosti.
Krediti od banaka i drugih institucija se prvobitno priznaju u iznosima primljenih sredstava

(fer vrednosti), a nakon toga se iskazuju po amortizovanoj vrednosti uz primenu efektivne
kamatne stope.
Obaveza je kratkoročna ukoliko se očekuje da bude izmirena u redovnom toku poslovnog

ciklusa Društva, odnosno u periodu do 12 meseci nakon datuma izveštavanja. U
protivnom se klasifikuje kao dugoročna.
Obaveze prema dobavljačima i druge obaveze
Obaveze prema dobavljačima nastaju kada druga ugovorna strana izvrši svoje obaveze
prema ugovoru, i početno se priznaju prema fer vrednosti, dok se naknadno iskazuju
prema amortizovanom trošku, korišćenjem metode efektivne kamatne stope.
Obaveze prema dobavljačima predstavljaju obaveze plaćanja za robu ili usluge koje se
nabavljaju od dobavljača u redovnom toku poslovanja.
Vlasnički instrumenti
Društvo naknadno odmerava sva ulaganja u vlasnički kapital po fer vrednosti. Ukoliko
rukovodstvo Društva odluči da se fer vrednost dobitka i gubitka po osnovu ulaganja u
vlasnički kapital prikaže u ostalom ukupnom rezultatu, nakon prestanka priznavanja
ulaganja nije moguća naknadna reklasifikacija dobitaka i gubitaka po osnovu fer
vrednovanja u bilans uspeha.
Dividende od takvih ulaganja i dalje se priznaju u bilansu uspeha u okviru finansijskih

prihoda, kada se ustanovi pravo Društva da primi isplatu.
14
Otpis
Otpis finansijskih sredstava se vrši, u celosti ili delimično, kada Društvo iskoristi sve
mogućnosti naplate i zaključi da ne postoje razumna očekivanja da je naplatu moguće
izvršiti. Otpis predstavlja slučaj prestanka priznavanja. Društvo može otpisati finansijska
sredstva koja su i dalje u procesu prinudne naplate, tamo gde Društvo pokušava da naplati
sredstva koja ugovorno potražuje, ali gde ne postoje razumna očekivanja da će naplata
biti izvršena.
Priznavanje i prestanak priznavanja
Redovna kupovina ili prodaja finansijskih sredstava se priznaje na dan transakcije,

odnosno na dan kada se Društvo obaveže da izvrši kupovinu ili prodaju sredstva.
Prestanak priznavanja finansijskih sredstava se vrši po isteku prava na novčane tokove od

finansijskih sredstava, ili po prenosu istih, pri čemu Društvo prenosi suštinski sve rizike i
koristi od vlasništva.
Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada se zatvore, odnosno kada se obaveza

utvrđena ugovorom izmiri, otkaže ili istekne njeno važenje.
Modifikacija
Društvo ponekad iznova pregovara, ili na drugi način menja ugovorene uslove finansijskih
sredstava. Društvo procenjuje da li je izmena ugovorenih novčanih tokova značajna,
imajući u vidu, između ostalog, sledeće faktore: značajnu promenu kamatne stope ili
poboljšanje uslova kredita, koji u znatnoj meri utiču na kreditni rizik povezan sa imovinom,
ili značajan produžetak roka vraćanja zajma kada zajmoprimac nema finansijskih
poteškoća.
Ukoliko se izmenjeni uslovi značajno razlikuju, prava na novčane tokove od prvobitnog

sredstva ističu, i Društvo prestaje sa priznavanjem prvobitnih finansijskih sredstava i vrši
priznavanje novog sredstva prema njegovoj fer vrednosti. Bilo koja razlika između
knjigovodstvene vrednosti sredstva čije je priznavanje prestalo i fer vrednosti novog
značajno izmenjenog sredstva se priznaje u bilansu uspeha, osim ukoliko se suština razlike
odnosi na kapitalne transakcije sa vlasnicima.
Obezvređenje finansijskih sredstava
Društvo unapred procenjuje očekivani kreditni gubitak (ECL – Expected credit loss) po
dužničkim instrumentima merenim po amortizovanom trošku i fer vrednosti kroz ostali
ukupan rezultat i priznaje neto gubitke po osnovu obezvređenja na svaki datum
izveštavanja. Merenje očekivanog kreditnog gubitka odražava: (i) objektivni iznos
ponderisan verovatnoćom koji se utvrđuje procenom opsega mogućih rezultata, (ii)
vremensku vrednost novca i (iii) sve razumne i raspoložive informacije koje su dostupne
bez nepotrebnih troškova i napora na kraju svakog izveštajnog perioda a tiču se proteklih
događaja, tekućih uslova i predviđenih budućih uslova.
15
Obezvređenje finansijskih sredstava (Nastavak)
Dužnički instrumenti koji se mere po amortizovanom trošku i ugovorna sredstva se

prikazuju u bilansu stanja umanjeni za očekivani kreditni gubitak.
Za dužničke instrumente koji se mere po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, promene
u amortizovanim troškovima, umanjenim za očekivani kreditni gubitak, priznaju se u
bilansu uspeha a ostale promene knjigovodstvene vrednosti se priznaju u ostalom
ukupnom rezultatu kao dobici umanjeni za gubitke po dužničkim instrumentima merenim
po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat.
Pojednostavljeni pristup obezvređenju potraživanja
Društvo primenjuje pojednostavljeni pristup za potraživanja od kupaca, ugovorna

sredstva i meri rezervisanja za gubitke u iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim
gubicima tokom celokupnog životnog veka.
Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja utvrđuje se na način

opisan u Napomeni 3.13(i), primenom modela „očekivanog kreditnog gubitka“ tokom
očekivanog perioda trajanja finansijskog sredstva i „pojednostavljenog pristupa“ u
priznavanju životnih („lifetime”) gubitaka za celokupni period trajanja finansijskog
sredstva.
Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se preko ispravke vrednosti za

očekivane kreditne gubitke, a iznos umanjenja se priznaje u bilansu uspeha.
3.8. Nekretnine, postrojenja i oprema
(i) Priznavanje i odmeravanje
Stavke nekretnina, postrojenja i opreme iskazane su po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za

akumuliranu ispravku vrednosti i akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti.
Nabavna vrednost obuhvata sve rashode koji su neposredno pripisivi sticanju sredstva.
Nabavna vrednost sredstva u sopstvenoj izgradnji uključuje troškove materijala i direktne
troškove radne snage, sve ostale troškove direktno pripisive stavljanju sredstva u funkciju
i privođenju nameni, troškove rastavljanja i uklanjanja stavki i dovođenja lokacije na kojoj
se nalazi sredstvo u prethodno stanje, kao i troškove zaduživanja vezane za kvalifikovano
sredstvo. Nabavljen softver koji je sastavni deo funkcionalnosti relevantne opreme se
kapitalizuje kao deo opreme.
Kada delovi date stavke nekretnina, postrojenja i opreme imaju različite vekove trajanja,
oni se evidentiraju kao posebne stavke (značajne komponente) nekretnina, postrojenja i
opreme.
Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom prodaje ili rashodovanja nekretnina, postrojenja i
opreme (obračunati kao razlika između neto naknade od rashodovanja i knjigovodstvene
vrednosti date stavke) priznaju se u bilansu uspeha.
16
3.8. Nekretnine, postrojenja i oprema (Nastavak)
(ii-i) Reklasifikacija na investicione nekretnine
Kada se namena nekretnine promeni iz nekretnine koju koristi vlasnik u investicionu

nekretninu, nekretnina se reklasifikuje na investicione nekretnine. Pri naknadnom
odmeravanju ovih nekretnina koristi se model nabavne vrednosti.
(ii-ii) Reklasifikacija na imovinu namenjenu prodaji
Društvo priznaje i iskazuje stalno sredstvo (ili raspoloživu grupu) kao sredstvo namenjeno
prodaji u skladu sa MSFI 5 „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja“
ako se njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno povratiti kroz prodajnu
transakciju, a ne kroz nastavak korišćenja.
Stalno sredstvo koje je priznato kao sredstvo namenjeno prodaji meri se (iskazuje) po
nižem iznosu od: knjigovodstvene vrednosti i fer (poštene) vrednosti umanjene za
troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost je sadašnja vrednost iskazana u poslovnim
knjigama. Fer vrednost je iznos za koji sredstvo može da bude razmenjeno, ili obaveza
izmirena, između obaveštenih i voljnih strana u nezavisnoj transakciji, tj. tržišna vrednost
na dan prodaje.
Troškovi prodaje su troškovi koji se mogu direktno pripisati prodaji sredstva i koji ne
obuhvataju ﬁnansijske troškove i troškove poreza na prihod. Troškovi prodaje odmeravaju
se prema sadašnjoj visini, a ne prema visini koja se očekuje u momentu buduće prodaje.
(iii) Naknadni troškovi
Troškovi zamene komponenata jedinice nepokretnosti, postrojenja i opreme prikazuju se

u okviru knjigovodstvene vrednosti stavke, ako postoji verovatnoća da će buduće
ekonomske koristi koje su sadržane u tom delu priticati u Društvo i oni se mogu pouzdano
odmeriti.
Značajni rashodi održavanja aviona i motora, uključujući rezervne delove, troškovi radne
snage i/ili troškovi usluga održavanja koje pruža treće lice, kapitalizuju se i amortizuju
tokom prosečnog očekivanog veka trajanja između značajnih datuma za održavanje.
Značajni datumi za održavanje se uglavnom sastoje od složenog inspekcijskog nadzora i
servisiranja aviona. Tekuće popravke i održavanje knjiže se na teret rashoda po nastanku
(Napomena 10).
(iv) Amortizacija
Amortizacija se prikazuje u bilansu uspeha proporcionalno tokom procenjenog veka

trajanja date stavke nekretnina, postrojenja i opreme, budući da to najbliže odražava
očekivanu eksploataciju budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu.
Sredstva na lizingu se amortizuju tokom perioda koji je kraći između perioda lizinga i veka
trajanja sredstva, osim ako postoji razumna sigurnost da će Društvo steći vlasništvo nad
sredstvom na kraju perioda lizinga. Zemljište se ne amortizuje.
17
3.8. Nekretnine, postrojenja i oprema (Nastavak)
(iv) Amortizacija (Nastavak)
Procenjeni vekovi trajanja za tekuću i uporednu godinu su sledeći:
• Građevinski objekti 8 - 50 godina

• Avioni, avionski motori, kružeći delovi i prateća oprema 9 - 20 godina
• Ostala oprema 5 - 11 godina
Metod amortizacije, vek trajanja i preostala vrednost se preispituju svakog datuma

izveštavanja i koriguju ako se za time ukaže potreba.
Obračun amortizacije nematerijalne imovine i nekretnina, postrojenja i opreme za

poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije,
Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja
amortizacije za poreske svrhe i Pravilnikom o amortizaciji stalnih sredstava koja se priznaje
za poreske svrhe, što rezultira efektima kako na tekući porez, tako i na odložene poreze
(Napomena 15).
(v) Investicije u toku
Izvršena ulaganja na nekretninama, postrojenjima i opremi koja nisu u celosti završena i

samim tim nisu spremna za upotrebu u tekućem periodu, se smatraju investicijama u
toku. Za investicije u toku Društvo ne vrši obračun amortizacije dok se ta osnovna sredstva
na stave u upotrebu.
3.9. Investicione nekretnine
Investicione nekretnine svrstavaju se u investicione nekretnine ako se drže radi povećanja

vrednosti ili davanja u zakup, ali ne i za prodaju u toku redovnog poslovanja, korišćenja u
proizvodnji dobara ili usluga ili za administrativne svrhe.
Investicione nekretnine se početno odmeravaju po nabavnoj vrednosti uvećanoj za

troškove transakcije, ako postoje. Nakon početnog priznavanja, Društvo primenjuje model
nabavne vrednosti pri naknadnom odmeravanju investicione nekretnine, odnosno iste su
iskazane po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i
akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti.
Trošak amortizacije se priznaje u bilansu uspeha proporcionalno tokom korisnog veka

investicione nekretnine. Korisni vek investicione nekretnine za tekuću i prethodne godine
je od 20 do 50 godina.
Kada dođe do promene u nameni nekretnine tako da se ona reklasifikuje na nekretnine,

postrojenja i opremu, nabavna vrednost na datum reklasifikacije postaje nabavna
vrednost nekretnine za dalje računovodstveno obuhvatanje.
18
3.10. Nematerijalna imovina
Zasebno stečena nematerijalna imovina se prilikom početnog priznavanja odmerava po

nabavnoj vrednosti. Nakon početnog priznavanja, nematerijalna ulaganja se evidentiraju
po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i akumulirane
gubitke zbog umanjenja vrednosti.
Nematerijalna imovina se amortizuje tokom njenog veka trajanja i procenjuje za

obezvređenje kada postoje indikacije da je došlo do umanjenja vrednosti nematerijalnog
ulaganja.
Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada povećavaju buduće ekonomske koristi sadržane
u datom sredstvu na koje se odnose. Svi drugi izdaci, uključujući i troškove interno
generisanog gudvila i zaštitnog znaka se priznaju u bilansu uspeha po nastanku.
Amortizacija se priznaje u bilansu uspeha proporcionalno tokom procenjenog veka

trajanja nematerijalnog sredstva, od datuma kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje,
budući da se na taj način najbolje odražava očekivani način eksploatacije budućih
ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu. Procenjeni vek trajanja softvera u tekućoj i
uporednim godinama iznosi 5 godina.
Metod amortizacije, vek trajanja i preostala vrednost se preispituju svakog datuma

izveštavanja i koriguju ako se za tim ukaže potreba.
3.11. Lizing
Društvo od 1. januara 2019. godine primenjuje MSFI 16 „Lizing“, što je dovelo do promena
u računovodstvenim politikama i rezultiralo priznavanjem obaveza po osnovu lizinga i,
shodno tome, imovine sa pravom korišćenja.
MSFI 16 primenjuje se na sve ugovore o lizingu/zakupu, uključujući i zakupe uređene

ugovorima o podzakupu, izuzev kratkoročnih zakupa (do 12 meseci) i zakupa imovine male
vrednosti. Ukoliko zakup ispunjava definicije predviđene MSFI 16, Društvo u poslovnim
knjigama priznaje obavezu po osnovu lizinga (zakupa) i pravo korišćenja imovine
(predmeta zakupa) u aktivi.
Zakup (lizing) je ugovor, ili deo ugovora kojim se prenosi pravo korišćenja identifikovane
imovine tokom određenog perioda. Pravo korišćenja imovine se stiče ako su kumulativno
ispunjeni uslovi:
– korisnik ima pravo na sve suštinske ekonomske koristi koje proizilaze iz korišćenja
te imovine; i
– korisnik ima pravo da upravlja korišćenjem te imovine.
Obaveza po osnovu lizinga predstavlja diskontovani iznos svih budućih plaćanja po osnovu
zakupa u periodu zakupa, usklađeno za sva varijabilna plaćanja, garantovani ostatak
vrednosti, cenu korišćenja opcije otkupa i eventualne kazne za raskid zakupa (Napomene
27 i 28).
19
3.11. Lizing (Nastavak)
Ponovno vrednovanje obaveze za zakup se vrši po nastanku određenih događaja

(promena u trajanju lizinga, promena u budućim plaćanjima zakupa usled promene
indeksa ili stope koja se koristi za određivanje tih plaćanja). Društvo priznaje iznos
ponovnog vrednovanja obaveze za zakup kao korekciju vrednosti imovine sa pravom
korišćenja.
Pravo korišćenja predmeta zakupa u aktivi priznaje se u iznosu početno izmerene obaveze,
usklađeno za sva avansna plaćanja, popuste i inicijalne direktne troškove (Napomena 17).
Nakon početnog priznavanja, Društvo vrednuje imovinu sa pravom korišćenja po

nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i akumulirane gubitke
po osnovu umanjenja vrednosti.
Društvo vrši amortizaciju prava korišćenja predmeta zakupa shodno procenjenom periodu
zakupa.
Društvo priznaje trošak kamate kao razliku između nominalnih plaćanja i diskontovanog
iznosa. Istovremeno, obaveza se umanjuje za iznos nominalnog plaćanja korigovano za
trošak kamate (efekat diskontovanja).
Rashodi po osnovu operativnog lizinga u bilansu uspeha se uglavnom odnose na

kratkoročne lizing ugovore, lizing sredstva male vrednosti i varijabilnu komponentu lizing
ugovora (Napomena 10).
3.12. Zalihe
Zalihe se iskazuju po ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti u zavisnosti od toga koja
je niža. Obračun izlaza zaliha vrši se po metodi prosečne ponderisane cene sa izuzećem
potrošnog materijala povezanog sa avionima, koji se odmerava upotrebom metoda
specifičnog identifikovanja.
Cenu koštanja zaliha predstavlja vrednost po fakturi dobavljača uvećana za transportne i

ostale zavisne troškove nabavke nastale u dopremanju zaliha na njihovu trenutnu lokaciju
i trenutno stanje. Ispravka vrednosti zaliha koje su zastarele i sa sporim obrtom se vrši da
bi se svela knjigovodstvena vrednost takvih zaliha na njihovu prodajnu vrednost.
Neto prodajna vrednost je cena po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima
poslovanja po odbitku troškova prodaje.
Ispravka vrednosti zaliha se vrši na osnovu procene rukovodstva u vezi sa budućim

planovima korišćenja zaliha.
20
3.13. Umanjenje vrednosti
(i) Nederivativna finansijska sredstva
U skladu sa MSFI 9 „Finansijski instrumenti“, obezvređenje, odnosno ispravka vrednosti

se obračunava i priznaje za sve finansijske instrumente koji se vrednuju po amortizovanoj
vrednosti, kao i za finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali
ukupan rezultat.
Kao što je obelodanjeno u Napomeni 3.7, Društvo primenjuje model „očekivanog

kreditnog gubitka” kada obračunava ispravku vrednosti potraživanja od kupaca i ostalih
potraživanja. Društvo razmatra verovatnoću nastanka neizvršenja obaveze („default“)
tokom očekivanog ugovorenog roka trajanja finansijskog sredstva prilikom inicijalnog
priznavanja tog sredstva. Ovo zahteva veći stepen prosuđivanja zbog potrebe razmatranja
budućih ekonomskih uslova u proceni odgovarajućih iznosa ispravke vrednosti. Kašnjenje
više od 60 dana od datuma dospeća sredstva se smatra indikatorom nastanka neizvršenja
obaveze („event of default“).
Društvo koristi matricu rezervisanja prilikom izračunavanja očekivanih kreditnih gubitaka

po osnovu potraživanja od kupaca. Društvo koristi istorijske kreditne gubitke (korigovane
na osnovu tekućih podataka koji se mogu uočiti kako bi prikazali efekte tekućih uslova i
predviđanja budućih uslova) za potraživanja od kupaca kako bi procenilo 12-omesečne
očekivane kreditne gubitke ili očekivane kreditne gubitke tokom celokupnog životnog
veka finansijskih sredstava, shodno tome šta je primenljivo.
Knjigovodstvena vrednost sredstva se umanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti.

Očekivani kreditni gubici priznaju se u bilansu uspeha kao ispravka vrednosti odnosno
obezvređenje finansijskih sredstava. Kada Društvo smatra da ne postoje realni izgledi za
nadoknadu vrednosti sredstva, relevantni iznosi se otpisuju.
Ako se iznos gubitka po osnovu umanjenja vrednosti naknadno smanji i takvo smanjenje
se može objektivno povezati sa događajem koji je nastupio posle inicijalnog priznavanja
umanjenja vrednosti, onda se prethodno priznato umanjenje ukida u korist bilansa
uspeha.
(ii) Nefinansijska sredstva
Knjigovodstvena vrednost nefinansijskih sredstava Društva, izuzev zaliha, se testira na

datum izveštavanja da bi se utvrdilo da li postoje indikacije o umanjenju vrednosti. Ukoliko
takve indikacije postoje, nadoknadiva vrednost sredstava se procenjuje. Za nematerijalna
ulaganja se neograničenim vekom trajanja ili koja još uvek nisu raspoloživa za upotrebu,
nadoknadiva vrednost se procenjuje svakog datuma izveštavanja.
Nadoknadiva vrednost sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je veća vrednost od
upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. U proceni upotrebne
vrednosti procenjeni budući novčani tokovi se diskontuju na njihovu sadašnju vrednost
korišćenjem diskontne stope pre poreza koja odražava sadašnje tržišne procene
vremenske vrednosti novca i rizika koji su svojstveni sredstvu.
21
3.13. Umanjenje vrednosti (Nastavak)
(ii) Nefinansijska sredstva (Nastavak)
Za svrhe testiranja obezvređenja, sredstva koja se ne mogu testirati pojedinačno se

grupišu zajedno u male grupe sredstava koja generišu novčane prilive od daljeg korišćenja
koji su velikim delom nezavisni od novčanih priliva drugih sredstava ili grupa sredstava
(tzv. „jedinica koja generiše gotovinu“).
Gubici po osnovu umanjenja vrednosti, koji predstavljaju razliku između knjigovodstvene

vrednosti i nadoknadive vrednosti materijalne i nematerijalne imovine, se priznaju u
bilansu uspeha u skladu sa zahtevima MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“.
Gubici po osnovu umanjenja vrednosti u prethodnim periodima se procenjuju svakog

datuma izveštavanja na sve indikacije da je iznos gubitka smanjen ili da više ne postoji.
Gubitak po osnovu umanjenja vrednosti se ukida ako je došlo do promene u proceni koja
je korišćena pri utvrđivanju nadoknadive vrednosti.
Gubitak po osnovu umanjenja vrednosti se samo ukida do nivoa do koga knjigovodstvena

vrednost imovine ne prevazilazi knjigovodstvenu vrednost koja bi bila utvrđena, umanjena
za ispravku vrednosti, da nikakvo umanjenje vrednosti prvobitno nije bilo priznato.
3.14. Rezervisanja
Rezervisanja se priznaju u bilansu stanja u momentu kada Društvo ima pravnu ili stvarnu
obavezu nastalu kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će izmirenje obaveze
zahtevati odliv sredstava s ekonomskim koristima (Napomena 26).
Rezervisanja se razmatraju na svaki izveštajni datum i koriguju radi odražavanja najbolje

procene. Kada više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi
biti zahtevan, rezervisanje se ukida u korist bilansa uspeha tekuće godine.
Rezervisanja se obračunavaju diskontovanjem očekivanih budućih novčanih tokova po

diskontnoj stopi pre poreza koja odražava sadašnje tržišne procene vremenske vrednosti
novca i rizika koji su svojstveni obavezi. Primena diskonta se priznaje kao rashod po
osnovu kamate.
(i) Troškovi vraćanja aviona u prvobitno stanje
Rezervisanja se formiraju za troškove održavanja aviona koje Društvo snosi vezano za

remont aviona i motora koji su uzeti na lizing, gde uslovi lizinga propisuju da je korisnik
lizinga dužan da izvrši navedene remonte.
Rezervisanja za troškove ispunjenja ugovornih uslova vraćanja aviona su takođe

obuhvaćena (Napomene 26 i 31).
Stvarni novčani odlivi se knjiže na teret rezervisanja po njihovom nastanku a svaki

preostali saldo se prenosi u bilans uspeha.
22
3.14. Rezervisanja (Nastavak)
(ii) Sudski sporovi
Rezervisanja za sudske sporove predstavljaju najbolju procenu Društva o troškovima

neophodnim za izmirenje takvih obaveza.
(iii) Štetni ugovori
Rezervisanja za štetne ugovore se priznaju kada su koristi koje Društvo očekuje od ugovora
manje od neizbežnih rashoda potrebnih za ispunjenje takvog ugovora. Rezervisanje se
odmerava kao sadašnja vrednost koja je niža između očekivanih troškova raskida ugovora
i očekivanih neto troškova nastavka ugovora. Pre formiranja rezervisanja Društvo prvo
priznaje gubitak po osnovu obezvređenja za sredstva koja su povezana sa ugovorom.
3.15. Potencijalne obaveze i potencijalna sredstva
Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se

obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 36), osim ako je
verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.
Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva

se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih
koristi verovatan.
3.16. Kapital
Kapital Društva obuhvata osnovni kapital po osnovu udela osnivača (akcijski kapital), kao
i akumulirani rezultat.
Kapital Društva obrazovan je iz uloženih sredstava osnivača Društva u novčanom i

nenovčanom obliku. Osnivač ne može povlačiti sredstva uložena u osnovni kapital
Društva.
3.17. Naknade zaposlenima
(i) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
U skladu sa važećim propisima, Društvo je obavezno da uplaćuje poreze i doprinose

raznim državnim fondovima. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenog i na
teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa.
Društvo ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada
zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih
državnih fondova. Društvo nije u obavezi da zaposlenima nakon odlaska u penziju
isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog fonda Republike Srbije.
Porezi i doprinosi na teret zaposlenog i na teret poslodavca se priznaju na teret troškova

u periodu njihovog nastanka.
23
3.17. Naknade zaposlenima (Nastavak)
(ii) Otpremnine za odlazak u penziju
U svom redovnom poslovanju Društvo vrši uplate u ime svojih zaposlenih u korist budžeta
Republike Srbije. Svi zaposleni u Društvu su članovi državnog penzionog fonda. Svi
doprinosi propisani zakonom kojim se reguliše penzijsko osiguranje priznaju se na teret
rashoda po nastanku.
Društvo redovno formira rezervisanja za otpremnine (naknade) koje se odnose na

obavezne uplate izvršene od strane Društva vezano za prekid radnog odnosa zbog
okončanja radnog veka. U skladu sa Pravilnikom o radu, otpremnine koje se plaćaju
zaposlenima Društva prilikom odlaska u penziju jednake su ili više od sledećeg iznosa:
• 2 prosečne mesečne zarade zaposlenog u momentu isplate, ili
• 2 prosečne mesečne zarade u Društvu u momentu isplate.
Obračun i iskazivanje dugoročnih obaveza po osnovu otpremnina izvršeni su korišćenjem

metoda sadašnje vrednosti budućih očekivanih isplata, na osnovu obračuna i uz primenu
odgovarajućih pretpostavki (Napomena 26(b)).
Budući da se radi o dugoročnim naknadama zaposlenima, a ne o naknadama nakon

prestanka radnog odnosa, aktuarski dobici i gubici, kao i troškovi prethodne službe
priznaju se u celini u periodu u kome nastanu. Društvo nema dodatnih obaveza za naknade
zaposlenima po ovom osnovu.
(iii) Otpremnine za raskid radnog odnosa
Otpremnine za raskid radnog odnosa se priznaju kao rashod kada Društvo demonstrira
rešenost, bez realne mogućnosti da odustane od formalnog, detaljnog plana ili za raskid
radnog odnosa pre redovnog datuma za odlazak u penziju, ili za obezbeđenje otpremnine
za raskid radnog odnosa kao rezultat ponude date u cilju da se podstakne dobrovoljno
prihvatanje tehnološkog viška.
Otpremnine za dobrovoljno prihvatanje tehnološkog viška se priznaju kao rashod kada

Društvo uputi ponudu u cilju podsticanja dobrovoljnog prihvatanja tehnološkog viška,
kada postoji verovatnoća da će ponuda biti prihvaćena, i kada se broj prihvaćenih ponuda
može pouzdano proceniti. Kada se otpremnina isplaćuje posle više od 12 meseci od
datuma izveštavanja, onda se ona diskontuje na sadašnju vrednost.
(iv) Ostale kratkoročne naknade zaposlenima
Obaveze za kratkoročne naknade zaposlenima se odmeravaju bez diskontovanja i knjiže

se na teret troškova po pružanju odnosne usluge.
Obaveza se priznaje za iznos koji se očekuje da bude plaćen u okviru kratkoročnog

novčanog bonusa ili plana za učešće u dobiti kada Društvo ima sadašnju zakonsku ili
izvedenu obavezu za plaćanje iznosa kao posledice usluga koje je zaposleni pružio u
prošlosti i kada se takva obaveza može pouzdano odmeriti.
24
3.17. Naknade zaposlenima (Nastavak)
(iv) Ostale kratkoročne naknade zaposlenima (Nastavak)
Neiskorišćeni godišnji odmori se mogu preneti u buduće periode kada pravo na godišnji
odmor u tekućem periodu nije u potpunosti iskorišćeno. Očekivani troškovi neiskorišćenih
godišnjih odmora se priznaju u iznosu za koji se očekuje da će biti iskorišćen do kraja juna
naredne godine, a u skladu sa Zakonom o radu. Obaveze za neiskorišćene godišnje
odmore evidentirane su u okviru kratkoročnih rezervisanja.
3.18. Porez na dobitak
(i) Tekući porez
Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama

Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije.
Tekući porez na dobitak predstavlja iznos obračunat primenom propisane poreske stope
od 15% (2020. godina: 15%) na osnovicu koju predstavlja oporezivi dobitak.
Oporezivi dobitak se utvrđuje u poreskom bilansu kao dobit pre oporezivanja iskazana u
bilansu uspeha, nakon usklađivanja prihoda i rashoda na način propisan poreskim
zakonodavstvom Republike Srbije. Iznos ovako utvrđenog poreza i iskazanog u poreskoj
prijavi se umanjuje po osnovu poreskih kredita i poreskih podsticaja.
Poresko zakonodavstvo Republike Srbije ne predviđa da se poreski gubici iz tekućeg

perioda mogu koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima.
Međutim, gubici iz tekućeg perioda iskazani u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih
proizilaze kapitalni gubici i dobici, mogu se iskoristiti za umanjenje dobiti utvrđene u
poreskom bilansu budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina.
Poreski kredit po osnovu ulaganja u kvalifikovana osnovna sredstva je ukinut zaključno sa

2013. godinom. Međutim, poreski obveznici imaju pravo na korišćenje poreskih kredita
iskazanih na dan 31. decembra 2013. godine u skladu sa odredbama tadašnjih propisa (sa
pravom prenošenja 10 godina).
Poreski bilans se predaje najkasnije u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se
utvrđuje poreska obaveza. Društvo tokom godine porez na dobitak plaća u vidu mesečnih
akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu.
(ii) Odloženi porez
Odloženi poreski efekti obračunavaju se za sve privremene razlike između poreske osnove
sredstava i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti utvrđene u skladu sa propisima o
računovodstvu Republike Srbije.
Važeće poreske stope na dan bilansa stanja ili poreske stope koje su nakon tog dana
stupile na snagu, koriste se za utvrđivanje odloženog poreza.
25
3.18. Porez na dobitak (Nastavak)
(ii) Odloženi porez (Nastavak)
Odložene poreske obaveze priznaju se u celini za sve oporezive privremene razlike.

Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, kao i po osnovu
poreskih gubitaka i poreskih kredita koji se mogu preneti u naredne fiskalne periode do
stepena do kojeg je izvesno da će postojati oporeziva dobit po osnovu koje se preneti
poreski gubitak i poreski krediti mogu iskoristiti.
Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i
priznaju do mere u kojoj je postalo verovatno da će buduća oporeziva dobit dozvoliti
povraćaj odloženog poreskog sredstva.
Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze se netiraju ukoliko postoji

zakonsko pravo da se netiraju tekuća poreska sredstva i tekuće poreske obaveze i
odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze koji se odnose na porez na dobitak
koji je nametnula ista poreska vlast istom poreskom obvezniku ili različitim poreskim
obveznicima koji nameravaju da ili izmire tekuće poreske obaveze i sredstva na neto
osnovi ili da istovremeno ostvare sredstva i izmire obaveze.
Tekući i odloženi porezi priznaju se kao rashodi i prihodi i uključeni su u neto

dobitak/(gubitak) perioda.
Odloženi porez na dobitak koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist
ili na teret kapitala se takođe evidentira u korist, odnosno na teret kapitala.
3.19. Investicije u zavisna pravna lica
Investicije u zavisna pravna lica se odmeravaju po nabavnoj vrednosti u skladu sa MRS 27

„Pojedinačni finansijski izveštaji“, umanjenoj za nastale gubitke po osnovu umanjenja
vrednosti (Napomena 19).
Investicije u zavisna pravna lica se testiraju na umanjenje vrednosti u skladu sa MRS 36

„Umanjenje vrednosti imovine“.
3.20. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima
Za svrhe finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko Društvo ima
mogućnost kontrolisanja drugih pravnih lica, ima učešće u pravnim licima koje mu daje
značajan uticaj nad tim licima ili ima zajedničku kontrolu nad pravnim licima, kao što je
definisano u MRS 24 „Obelodanjivanje povezanih strana“.
Odnosi između Društva i njegovih povezanih lica regulisani su na ugovornoj osnovi. Stanja
potraživanja i obaveza na dan izveštavanja, kao i transakcije u toku izveštajnih godina
nastale sa povezanim pravnim licima se posebno obelodanjuju (Napomena 33).
26
4. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA
Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim

finansijskim rizicima i to:
• tržišnim rizicima;
• riziku likvidnosti; i
• kreditnom riziku.
Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih

uticaja na finansijsko stanje i poslovanje Društva u situaciji nepredvidivosti finansijskih
tržišta.
4.1. Tržišni rizik
Tržišni rizik je rizik od promena tržišnih cena, kao što su devizni kursevi, kamatne stope i
cene instrumenata kapitala, koje mogu imati negativan efekat na prihode Društva ili
vrednost njegovih finansijskih instrumenata.
Cilj upravljanja tržišnim rizikom je kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivih
parametara uz ostvarenje optimalnog prinosa.
(a) Rizik od promene kursa stranih valuta
Društvo je izloženo riziku od promene kursa stranih valuta prilikom poslovanja u zemlji i
inostranstvu, a koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR i USD.
Devizni rizik nastaje u slučajevima neusklađenosti finansijskih sredstava i obaveza
izraženih u stranoj valuti i sa valutnom klauzulom. U meri u kojoj je to moguće, Društvo
minimizira devizni rizik kroz minimiziranje otvorene devizne pozicije.
U narednoj tabeli je prikazana izloženost Društva deviznom riziku na dan 31. decembra
2021. godine:
U hiljadama RSD USD EUR RSD Druge Ukupno
Dugoročni finansijski plasmani i

ostala dugoročna potraživanja 202.345 1.392 48.380 847 252.964
Potraživanja po osnovu prodaje i
ostala kratkoročna potraživanja 391.039 198.357 676.167 30.142 1.295.705
Kratkoročni finansijski plasmani 49.201 7.694 1.911 - 58.806
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 124.311 708.043 4.392.870 123.145 5.348.369
Ukupno 766.896 915.486 5.119.328 154.134 6.955.844
Dugoročne obaveze 4.164.457 2.570.561 12.774 - 6.747.792

Kratkoročne finansijske obaveze 1.274.740 266.927 - - 1.541.667
Obaveze iz poslovanja
osim primljenih avansa 3.036.833 360.846 841.631 105.324 4.344.634
Ostale kratkoročne obaveze 14.561 7.222 268.237 4.536 294.556
Ukupno 8.490.591 3.205.556 1.122.642 109.860 12.928.649

Neto devizna pozicija
na dan 31. decembra 2021. godine (7.723.695) (2.290.070) 3.996.686 4.274 (5.972.805)
27
4. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (Nastavak)
4.1. Tržišni rizik (Nastavak)
(a) Rizik od promene kursa stranih valuta (Nastavak)
U narednoj tabeli je prikazana izloženost Društva deviznom riziku na dan 31. decembra
2020. godine:
Ukupno
U hiljadama RSD USD EUR RSD Druge Korigovano
Dugoročni finansijski plasmani i

ostala dugoročna potraživanja 186.257 1.486 41.595 781 230.119
Potraživanja po osnovu prodaje i
ostala kratkoročna potraživanja 378.063 826.640 5.154.285 2.865 6.361.853
Kratkoročni finansijski plasmani 478.319 55.370 - - 533.689
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 7.147 260.213 3.632.435 159.734 4.059.529
Ukupno 1.049.786 1.143.709 8.828.315 163.380 11.185.190
Dugoročne obaveze 3.695.303 2.361.306 - - 6.056.609

Kratkoročne finansijske obaveze 6.951.335 - - - 6.951.335
osim primljenih avansa 2.227.391 357.221 197.256 65.717 2.847.585
Ostale kratkoročne obaveze 12.452 - 388.471 - 400.923
Ukupno 12.886.481 2.718.527 585.727 65.717 16.256.452

Neto devizna pozicija
na dan 31. decembra 2020. godine (11.836.695) (1.574.819) 8.242.588 97.663 (5.071.262)
Analiza osetljivosti
Razumno moguće slabljenje vrednosti dinara od 5% u odnosu na USD i EUR bi dovelo do

sledećih efekata na rezultat Društva, pod pretpostavkom da ostale promenljive, naročito
kamatne stope, ostaju nepromenjene:
U hiljadama RSD 2021. 2020.
EUR (106.227) (78.864)

USD (333.389) (591.835)
Ukupno (439.616) (670.699)
S druge strane, na dan 31. decembra jačanje vrednosti dinara za 5% u odnosu na navedene
valute bi na bilans uspeha imalo suprotan efekat, u istim iznosima. Navedena kretanja bi
imala isti uticaj i na kapital.
28
4.1. Tržišni rizik (Nastavak)
(b) Rizik od promene kamatnih stopa
Društvo je izloženo raznim rizicima koji kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih stopa
deluju na njegov finansijski položaj i tokove gotovine. Poslovanje Društva je izloženo riziku
promene kamatnih stopa u meri u kojoj kamatonosne obaveze dospevaju za naplatu u
različito vreme ili u različitim iznosima.
U sledećoj tabeli je prikazana izloženost Društva riziku promene kamatnih stopa:
Finansijske obaveze 2.351.642 7.894.572
Instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom 2.351.642 7.894.572
Finansijske obaveze (lizing) 9.709 12.171
Instrumenti sa varijabilnom kamatnom stopom 9.709 12.171
Društvo ima oročena sredstva kod komercijalnih banaka u zemlji. Sredstva se oročavaju
kratkoročno (na mesec ili tri) uz mogućnost prevremenog razročenja tako da je uticaj
promene kamatnih stopa veoma mali.
Dugoročni i kratkoročni krediti su primljeni po fiksnoj kamatnoj stopi, tako da Društvo nije
izloženo kamatnom riziku tokova gotovine po ovom osnovu.
Rizik Društva od promena fer vrednosti kamatnih stopa u 2021. godini proisticao je
prvenstveno iz obaveza po osnovu finansijskog lizinga.
Društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi
uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranje, pre svega za dugoročne
obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju. Aktivnosti
upravljanja rizicima imaju za cilj da optimiziraju neto rashod od kamata, uz uslov da su
tržišne kamatne stope na nivou koji je u skladu sa poslovnom strategijom Društva.
Analiza osetljivosti
S obzirom da Društvo na dan 31. decembra 2021. godine ima neznatne obaveze sa
varijabilnom kamatnom stopom, nije izloženo značajnom riziku njihove promene.
29
4.2. Rizik likvidnosti
Rizik likvidnosti je rizik da Društvo neće biti u mogućnosti da finansira sredstva

odgovarajućim izvorima finansiranja sa stanovišta rokova i stopa i rizik nemogućnosti da
se sredstvo realizuje po razumnoj ceni u odgovarajućem vremenskom okviru.
Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da osigura da izvori finansiranja budu raspoloživi za

izmirenje obaveza u trenutku njihovog dospeća. Društvo neprekidno procenjuje rizik
likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima finansiranja potrebnim za
ispunjenje poslovnih ciljeva Društva, a u skladu sa poslovnom strategijom Društva.
Društvo ima pristup raznolikim izvorima finansiranja. Sredstva se prikupljaju putem:

• kratkoročnih i dugoročnih kredita, i
• akcijskog kapitala.
Ročnost dospeća nederivatnih finansijskih obaveza Društva na dan 31. decembra 2021. i
2020. godine, na osnovu preostalog roka dospeća, prikazana je u sledećem pregledu.
Iznosi u pregledu zasnovani su na nediskontovanim tokovima glavnice duga, uključujući
procenjene iznose ugovorenih kamata bez efekta netiranja obaveza:
Knjigovodstvena Do 1 Od 1 do 5 Preko 5
U hiljadama RSD vrednost godine godina godina Ukupno
Dugoročne finansijske obaveze 2.361.351 68.990 2.389.616 - 2.458.606

Obaveze po osnovu lizinga -
MSFI 16 5.928.108 1.541.667 4.049.360 337.081 5.928.108
Obaveze iz poslovanja,
osim primljenih avansa 4.344.634 4.344.634 - - 4.344.634
Ostale kratkoročne obaveze 294.556 294.556 - - 294.556
Ukupno na dan
31. decembra 2021. godine 12.928.649 6.249.847 6.438.976 337.081 13.025.904
Knjigovodstvena Do 1 Od 1 do 5 Preko 5
U hiljadama RSD vrednost godine godina godina Ukupno
Dugoročne finansijske obaveze 2.361.306 93.252 2.548.538 - 2.641.790

Obaveze po osnovu lizinga -
MSFI 16 5.101.201 1.405.898 2.993.520 701.783 5.101.201
Kratkoročne finansijske obaveze 5.545.437 5.781.253 - - 5.781.253
Obaveze iz poslovanja,
osim primljenih avansa 2.847.585 2.847.585 - - 2.847.585
Ostale kratkoročne obaveze 400.923 400.923 - - 400.923
Ukupno na dan
31. decembra 2020. godine 16.256.452 10.528.911 5.542.058 701.783 16.772.752
30
4.3. Kreditni rizik
Kreditni rizik je rizik nastanka finansijskih gubitaka Društva kao rezultat kašnjenja klijenata
ili druge ugovorne strane u izmirivanju ugovornih obaveza. Kreditni rizik se prvenstveno
vezuje za izloženost Društva po osnovu gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u
bankama i finansijskim institucijama, investiranja u hartije od vrednosti, potraživanja od
pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza.
Društvo je izloženo kreditnom riziku i obezbeđenje od kreditnog rizika uspostavljeno je

preduzimanjem određenih mera i aktivnosti na nivou Društva. U slučaju
neblagovremenog izmirivanja obaveza kupaca prema Društvu, istima se prekida
mogućnost korišćenja usluga Društva. Pored prekida mogućnost korišćenja usluga
Društva, koriste se sledeći mehanizmi naplate: reprogramiranje duga, kompenzacije sa
pravnim licima, utuženja, vansudska poravnanja i ostalo.
Na dan 31. decembra 2021. godine Društvo raspolaže gotovinom i gotovinskim

ekvivalentima u ukupnom iznosu od RSD 5.348.369 hiljada (31. decembar 2020. godine:
RSD 4.059.529 hiljada), što po proceni rukovodstva predstavlja maksimalni kreditni rizik
po osnovu ovih finansijskih sredstava.
(i) Potraživanja po osnovu prodaje
Maksimalna izloženost Društva po osnovu kreditnog rizika za potraživanja od kupaca po

geografskim regionima data je u sledećoj tabeli:
31. decembar 31. decembar

Povezana pravna lica u zemlji (Napomena 33) 6.851 206.312

Ostala povezana pravna lica u inostranstvu
(Napomena 33) 114.118 105.513
Kupci u zemlji 291.469 263.258
Kupci u inostranstvu 516.010 1.141.462
Ukupno 928.448 1.716.545
(ii) Starosna struktura bruto potraživanja po osnovu prodaje
31. decembar 31. decembar

Nedospela potraživanja 409.683 333.206

Kašnjenje 0 - 60 dana 258.958 153.396
Kašnjenje 61 - 120 dana 78.692 280.868
Kašnjenje 121 - 360 dana 132.658 794.769
Kašnjenje preko 360 dana 763.765 512.621
Ukupno 1.643.756 2.074.860
31
4.3. Kreditni rizik (Nastavak)
(iii) Ispravka vrednosti potraživanja po osnovu prodaje
Promene na ispravci vrednosti potraživanja od kupaca u toku godine prikazane su u

narednoj tabeli:
Stanje na dan 1. januara 358.315 346.401

Isknjiženje (159.185) (13.973)
Povećanja – nove ispravke u toku godine
(Napomena 14(b)) 523.182 40.392
Kursne razlike (2.668) (11.017)
Smanjenja – naplaćena ispravljena potraživanja
(Napomena 14(a)) (4.336) (3.488)
Stanje na dan 31. decembra 715.308 358.315
4.4. Upravljanje rizikom kapitala
Procena rukovodstva Društva u vezi sa načelom stalnosti poslovanja („going concern“) je

obelodanjena u Napomeni 2.4, uticaj globalne krize uzrokovane pandemijom Covid-19 na
poslovanje Društva u Napomeni 37, a same mere preduzete od strane vlasnika u cilju
održivosti poslovanja i otklanjanje štete uzrokovane pandemijom Covid-19 u okviru
Napomene 25.
Politike upravljanja kapitalom Društva su kreirane da smanje rizik poslovanja, a u cilju

jačanja i očuvanja optimalne strukture kapitala.
Akcionari se fokusiraju na sveobuhvatnu strategiju dugoročnog i održivog poslovanja i

oporavka Društva kao nacionalne avio kompanije, finansijski samoodržive i konkurentne
na regionalnom i svetskom nivou.
Politika Društva je da se održi jaka kapitalna osnova, koja je u skladu sa svim evropskim i
domaćim regulatornim zahtevima i koja može da obezbedi dovoljnu likvidnost poslovanja,
da uveća vrednost za akcionare, održi tržišno poverenje i podrži budući rast poslovanja.
Glavni ciljevi Društva prilikom upravljanja kapitalom i povezanim rizicima, a u vezi sa gore
navedenim činjenicama su:
• Da obezbedi da Društvo ima pristup kapitalu za servisiranje ugovorenih obaveza
kada one dospevaju za plaćanje.
• Da održi fleksibilnost u sprovođenju strateških poslovnih poduhvata i obezbedi
adekvatnu likvidnost da izdrži različite promene u ekonomskom i regulatornom
okruženju (ulazak u naredne faze ECAA).
• Da održi ravnotežu između finansiranja putem zaduživanja i investiranja akcijskog
kapitala.
32
4.4. Upravljanje rizikom kapitala (Nastavak)
Dodatno, Društvo podleže obavezi ispunjavanja svih zahteva predviđenih Uredbom o

uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na
tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti
Covid-19 („Službeni glasnik RS“, br. 126/2020 od 23. oktobra 2020. godine i 17/2021 od
26. februara 2021. godine) u pogledu izvršene dokapitalizacije u 2020. godini (Napomena
25), kao i po osnovu Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi
otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti („Službeni
glasnik RS“, br. 126/2020, 17/2021 i 125/2021) u pogledu naknade štete u cilju otklanjanja
štetnih posledica u 2021 i 2020. godini (Napomena 6)
4.5 Pravična (fer) vrednost
Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive

za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje
od knjigovodstvene vrednosti.
U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod
kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne
informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće
pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.
Rukovodstvo Društvo vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj
se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.
Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju

vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe
izveštavanja.
(i) Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja
Fer vrednost potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja se procenjuje kao sadašnja

vrednost budućih novčanih tokova diskontovanih po tržišnoj kamatnoj stopi na datum
odmeravanja. Za kratkoročna potraživanja nominalna vrednost se smatra da odražava fer
vrednost.
(ii) Nederivativne finansijske obaveze
Fer vrednost koja se određuje za svrhe obelodanjivanja se obračunava na osnovu sadašnje

vrednosti budućih novčanih tokova povezanih sa glavnicom i kamatom, diskontovanih po
tržišnoj kamatnoj stopi na datum odmeravanja.
33
4.5 Pravična (fer) vrednost (Nastavak)
(iii) Investicione nekretnine
Fer vrednost je iznos za koji investiciona nekretnina može biti prodata između
obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije na dan transakcije.
Društvo iznajmljuje svoje investicione nekretnine. Minimalni iznos budućih naplata po

osnovu ovih ugovora je prikazan u sledećoj tabeli:
Do 1 godine 110.714 110.714

Od 1 do 5 godina 51.283 51.283
Ukupno 161.997 161.997
5. PRIHODI OD PRODAJE, ROBE, PROIZVODA I USLUGA
Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 378 231

Prihodi od prevoza putnika u redovnom
saobraćaju 17.130.816 9.591.507
Prihod od čarter saobraćaja 4.428.492 2.550.335
Prihod od prevoza robe 1.043.139 660.794
Prihod od neiskorišćenih karata 583.427 606.131
Prihodi od ostalih usluga - povezana pravna lica
u zemlji 16.051 29.456
Prihodi od ostalih usluga 65.976 54.384
Ukupno 23.268.279 13.492.838
6. OSTALI POSLOVNI PRIHODI
2020.
U hiljadama RSD 2021. Korigovano
Prihodi od refundacije karata – Covid 19 1.655.101 -

Prihodi od refundacije štete – Covid 19 1.691.586 4.384.696
Prihodi od zakupa nepokretnosti 164.905 168.161
Specijalizovane usluge u vazdušnom saobraćaju 534.603 624.787
Drugi poslovni prihodi 46 337
Ukupno 4.046.241 5.177.981
34
7. TROŠKOVI MATERIJALA, GORIVA I ENERGIJE
Troškovi materijala
Troškovi rezervnih delova 344.892 546.000
Troškovi kancelarijskog materijala i stručne
literature 128.084 158.592
Troškovi ostalog materijala (režijskog) 181.719 88.531
654.695 793.123
Troškovi goriva i energije
Troškovi goriva – kerozin 5.385.420 2.901.800
Troškovi ostalog goriva i energije 58.974 97.531
5.444.394 2.999.331
Ukupno 6.099.089 3.792.454
8. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI

LIČNI RASHODI
Troškovi zarada i naknada zarada 2.534.548 3.322.093

Troškovi poreza i doprinosa na zarade
i naknade zarada 422.317 402.322
Troškovi otpremnina 3.166 101.777
Ostali lični rashodi 192.589 169.426
Ukupno 3.152.620 3.995.618
Starosna struktura prosečnog broja zaposlenih u Društvu prikazana je kako sledi:
2021. 2020.
Starosna struktura zaposlenih:
- Do 30 godina 148 272
- Od 30 do 39 godina 363 448
- Od 40 do 49 godina 207 224
- Od 50 do 59 godina 182 244
- Preko 60 godina 194 223
Prosečan broj zaposlenih 1.094 1.411
35
9. TROŠKOVI AMORTIZACIJE
Troškovi amortizacije:
- nematerijalne imovine (Napomena 16) 120.099 109.585
- nekretnina, postrojenja i opreme
(Napomena 17) 2.227.197 2.043.518
- imovine sa pravom korišćenja po MSFI 16
(Napomena 17) 1.597.208 2.102.069
- investicionih nekretnina (Napomena 18) 16.642 16.827
Ukupno 3.961.146 4.271.999
10. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA
Troškovi prihvata i otpreme aviona 1.992.186 1.393.551

Troškovi tehničkog održavanja aviona 3.704.696 2.788.170
Troškovi navigacionih taksi i taksi preleta 1.678.085 1.110.816
Troškovi poletanja i sletanja 1.495.493 1.164.724
Trošak zakupa aviona 1.035.550 299.486
Troškovi rezervacija avionskih karata 973.374 617.872
Troškovi ostalog zakupa 189.963 137.580
Troškovi keteringa 348.490 215.112
Troškovi ostalog održavanja 47.130 48.398
Troškovi telekomunikacionih usluga 115.931 124.588
Troškovi reklame i propagande 19.786 47.677
Trošak Frequent flyer programa 11.778 12.398
Troškovi usluge elektronske obrade podataka 50.301 70.622
Troškovi boravka i smeštaja putnika u slučaju
neregularnosti u saobraćaju 13.993 26.170
Troškovi održavanja softvera i licenci 189.500 167.415
Troškovi usluga prevoza putnika i prtljaga 48.236 38.101
Troškovi usluga špedicije i srodnih usluga 59.418 31.427
Ostali rashodi 374.828 253.853
Ukupno 12.348.738 8.547.960
36
11. TROŠKOVI REZERVISANJA
2020.
Troškovi rezervisanja za:

- Redelivery conditions– vraćanje aviona u
prvobitno stanje (Napomena 26) 228.803 644.826
- Redelivery conditions za vraćene avione 334.920 -
- naknade zaposlenima - otpremnine (Napomena 26) 22.366 51.909
- sudske sporove (Napomena 26) 1.515 148.319
- neiskorišćene godišnje odmore 30.011 -
Ukupno 617.615 845.054
12. NEMATERIJALNI TROŠKOVI
Troškovi provizija 304.657 178.193

Troškovi intelektualnih i konsalting usluga 68.945 123.720
Troškovi platnog prometa 38.703 67.402
Troškovi osiguranja aviona 62.092 46.216
Troškovi osiguranja - ostalo 67.476 69.411
Troškovi poreza 40.336 31.390
Ostali nematerijalni troškovi 114.273 131.630
Ukupno 696.482 647.962
13. FINANSIJSKI PRIHODI I FINANSIJSKI RASHODI
Finansijski prihodi
Pozitivne kursne razlike 1.280.806 2.974.737
Prihodi od kamata 1.784 904
Prihodi od dividendi 188 61
Ukupno 1.282.778 2.975.702
Finansijski rashodi
Negativne kursne razlike (1.739.434) (1.765.892)
Rashodi kamata (282.750) (987.020)
Rashodi kamata na obaveze po osnovu
lizinga - MSFI 16 (Napomena 27(c)) (426.748) (474.404)
Trošak zaštite od promene cena goriva - (697.131)
Ukupno (2.448.932) (3.924.447)
Neto finansijski rashodi (1.166.154) (948.745)
37
13. FINANSIJSKI PRIHODI I FINANSIJSKI RASHODI (Nastavak)
Prihodi od dividendi u 2021. godini u iznosu od RSD 188 hiljada (2020. godina: RSD 61
hiljada) se odnose na primljene dividende od Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o.
Beograd.
14. OSTALI PRIHODI I OSTALI RASHODI I RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE

IMOVINE KOJA SE VREDNUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA
(a) Ostali prihodi i ostali rashodi
Ostali prihodi
Prihodi od naplaćenih penala 31 640
Prihodi po osnovu izmenjenih uslova ugovora i
smanjenja obaveza 1.769 27.634
Prihodi od ukidanja rezervisanja po osnovu
neiskorišćenih godišnjih odmora 21.214 132.908
Prihodi po osnovu otpisa po odluci 17.317 -
Naplaćena ispravljena potraživanja
(Napomena 4.3) 4.336 3.488
Prihod od prodaje aviona i opreme 48.278 18.058
Prihodi od prodaje zemljišta 75.836 -
Ostali prihodi 295.052 139.344
Ukupno 463.833 322.072
Ostali rashodi
Rashodovanje zaliha materijala i robe (3.858) (7.446)
Gubici po osnovu prodaje nekretnina (16.121) (12.254)
Obezvređenje potraživanja od kupaca (4.397) (5.778)
Neregularnosti u saobraćaju (48.370) (260.411)
Prevoz nepoželjnih putnika (19.044) (11.053)
Ostali rashodi (67.359) (96.113)
Ukupno (159.149) (393.055)
Neto ostali prihodi/(rashodi) 304.684 (70.983)
38
14. OSTALI PRIHODI I OSTALI RASHODI I RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE

IMOVINE KOJA SE VREDNUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA (Nastavak)
(b) Rashodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine koja se iskazuje po fer vrednosti kroz
bilans uspeha
Ispravka vrednosti datih avansa

(Napomena 20) 134.568 -
Ispravka vrednosti potraživanja po osnovu prodaje
(Napomena 4.3) 523.182 40.392
Ispravka vrednosti ostalih kratkoročnih
potraživanja (Napomena 21) 536.288 105.830
Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih
plasmana (Napomena 22) 519.631 -
Ukupno 1.713.669 146.222
15. POREZ NA DOBITAK
(i) Komponente poreza na dobitak
Tekući poreski rashod 6.749 -
Odloženi poreski (prihodi)/rashodi

Efekat korišćenja odložene poreske obaveze (39.884) (39.884)
Umanjenje odloženih poreskih sredstava po osnovu
procene iskorišćenja prenetih poreskih gubitaka - 67.058
Ukupno poreski (prihod)/rashod perioda (33.135) 27.174
39
15. POREZ NA DOBITAK (Nastavak)
(ii) Usaglašavanje iznosa poreza na dobitak i proizvoda dobitka/(gubitka)

pre oporezivanja i propisane poreske stope
Obračunati poreski rashod se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi se dobio primenom

važeće poreske stope od 15% na računovodstveni gubitak pre oporezivanja, kao što sledi:
2020.
Gubitak pre oporezivanja (2.112.129) (5.058.165)
Porez obračunat po propisanoj

poreskoj stopi – 15% (316.819) (758.724)
- Rashodi koji se ne priznaju za poreske svrhe 406.961 457.627
- Neoporezivi prihodi (28) (9)
- Efekat korekcija po osnovu transfernih cena - 3.528
- Iskorišćeni poreski gubici preneti iz ranijih
godina (90.114) -
- Poreski gubici koji se prenose u naredni period - 297.578
- Kapitalni dobici 10.073 -
- Iskorišćeni poreski kredit (3.324) -
- Korišćenje odložene poreske obaveze (39.884) (39.884)
- Ukidanje prethodno priznatih poreskih
sredstava - 67.058
Ukupno poreski (prihod)/rashod perioda (33.135) 27.174
Efektivna poreska stopa 0,00% 0,00%
(iii) Odložena poreska sredstva
Na dan 31. decembra 2021. godine i 2020. godine Društvo nije imalo priznata odložena
poreska sredstva.
Društvo nije priznalo odložena poreska sredstva po osnovu svih neiskorišćenih poreskih
kredita usled neizvesnosti u pogledu mogućnosti njihovog iskorišćenja u budućnosti.
40
15. POREZ NA DOBITAK (Nastavak)
(iv) Odložene poreske obaveze
Na dan 1. januara 2018. godine Društvo je kao efekat prve primene MSFI 15 „Prihodi od
ugovora sa kupcima“ u korist kapitala priznalo iznos od RSD 1.329.447 hiljada. U skladu sa
članom 25a Zakona o porezu na dobit, Društvo je po osnovu prve primene MSFI 15 na dan
1. januara 2018. godine priznalo i odloženu poresku obavezu u iznosu od RSD 199.418
hiljada.
U skladu sa Zakonom o porezu na dobit efekat prve primene se razgraničava na period od

5 godina, usled čega je Društvo prilikom obračuna poreza za 2018., 2019., 2020. i 2021.
godinu otpustilo po 1/5 odloženih poreskih obaveza respektivno, odnosno iznos od RSD
39.884 hiljade po godini, tako da odložene poreske obaveze po ovom osnovu na dan 31.
decembra 2021. godine iznose RSD 39.883 hiljade (31. decembar 2020. godine: RSD
79.767 hiljada).
(v) Nepriznata odložena poreska sredstva
Poreski gubici i poreski krediti
U skladu sa Zakonom o porezu na dobit gubici ostvareni iz poslovnih, finansijskih i

neposlovnih transakcija, utvrđeni u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih proizilaze
kapitalni dobici i gubici utvrđeni u skladu sa ovim Zakonom, mogu se koristiti za umanjenje
poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina.
Poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva na dan 31. decembra 2021. godine
iznosi RSD 132.970 hiljada.
Na dan 31. decembra 2021. i 2020. godine Društvo nema priznata odložena poreska
sredstva po osnovu prenosivih poreskih gubitaka.
U RSD hiljada
Poreski gubitak na dan 31. decembra 2020. godine 1.983.855

Iskorišćeni poreski gubitak u 2021. godini (600.755)
Raspoloživ poreski gubitak za buduće poreske periode 1.383.100
(vi) Transferne cene
U skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, privredna društva koja su
realizovala transakcije sa povezanim licima su dužna da pripreme dokumentaciju o
transfernim cenama i da istu zajedno sa poreskom prijavom i poreskim bilansom dostave
poreskim organima do 29. juna 2022. godine.
Tokom 2021. godine Društvo je realizovalo transakcije sa povezanim licima i po tom

osnovu je izvršena analiza sa aspekta transfernih cena, kao i usklađivanje poreske
osnovice za 2021. godinu. Dokumentacija o transfernim cenama biće dostavljena
nadležnim organima u zakonski propisanom roku.
41
16. NEMATERIJALNA IMOVINA
Promene na nematerijalnoj imovini u toku godine prikazane su u narednoj tabeli:
Ulaganja u Nematerijalna
tuđa osnovna imovina u
U hiljadama RSD Softveri sredstva pripremi Ukupno
NABAVNA VREDNOST
Stanje na dan
1. januara 2020. godine 1.572.171 117.136 205.203 1.894.510
Povećanja 11.508 - 81.173 92.681
Obezvređenje - - (35.462) (35.462)
Rashodovanje i prodaja (11.499) - (128.743) (140.242)
Transfer (sa)/na 55.118 - (55.118) -
Stanje na dan
31. decembra 2020. godine 1.627.298 117.136 67.053 1.811.487
Povećanja - - 218.583 218.583

Rashodovanje i prodaja - (28.815) - (28.815)
Transfer (sa)/na 56.072 - (56.072) -
Stanje na dan
31. decembra 2021. godine 1.683.370 88.321 229.564 2.001.255
AKUMULIRANA ISPRAVKA
VREDNOSTI
Stanje na dan
1. januara 2020. godine 907.061 115.071 128.743 1.150.875
Amortizacija (Napomena 9) 107.520 2.065 - 109.585
Rashodovanje i prodaja (11.499) - (128.743) (140.242)
Stanje na dan
31. decembra 2020. godine 1.003.082 117.136 - 1.120.218
Amortizacija (Napomena 9) 120.099 - - 120.099

Rashodovanje i prodaja - (28.815) - (28.815)
Ostalo (3.165) - - (3.165)
Stanje na dan
31. decembra 2021. godine 1.120.016 88.321 - 1.208.337
Sadašnja vrednost na dan:

- 31. decembra 2021. godine 563.354 - 229.564 792.918
- 31. decembra 2020. godine 624.216 - 67.053 691.269
Nematerijalna imovina, sadašnje vrednosti u iznosu od RSD 792.918 hiljada na dan 31.
decembra 2021. godine (31. decembar 2020: RSD 691.269 hiljada), se najvećim delom
odnosi na softverske licence za rezervacioni sistem, licence za softver letačke operative i
tehnike i novo ERP softversko rešenje.
42
17. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA
Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi u toku 2021. godine prikazane su u narednoj tabeli:
Putnički
avioni, Imovina sa Ulaganja u
Zemljište i motori pravom tuđa Avansi za
građevinski i prateća Kružeći korišćenja – osnovna Ostala osnovna
U hiljadama RSD objekti oprema delovi MSFI 16 sredstva oprema sredstva Ukupno
NABAVNA VREDNOST
Stanje na dan 1. januara 2021. godine 1.416.967 4.829.634 3.027.545 9.441.538 6.859.360 1.591.354 74.179 27.240.577
Povećanja 7.347 132.329 40.706 1.186.845 1.118.731 508.028 318.892 3.312.878
Transfer (sa)/na - 342.077 549.096 618.748 (829.584) (680.337) - -
Prodaja (13.037) (368.725) - - (24.306) - - (406.068)
Rashodovanje i otpis - (836.355) (599) (629.392) (526.178) (14.581) (374.978) (2.382.083)
Transfer na investicione nekretnine (1.513) - - - - - - (1.513)
Stanje na dan
31. decembra 2021. godine 1.409.764 4.098.960 3.616.748 10.617.739 6.598.023 1.404.464 18.093 27.763.791
AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2021. godine 351.200 4.655.593 952.811 4.153.713 3.909.632 1.085.158 - 15.108.107
Amortizacija (Napomena 9) 12.003 273.295 789.669 1.597.208 1.051.902 100.328 - 3.824.405
Prodaja, rashodovanje i otpis - (1.205.080) (192) (629.392) (525.189) (14.305) - (2.374.158)
Transfer (sa)/na - - (2.109) - 2.109 - - -
Ostalo - 6.933 - - - - - 6.933
Stanje na dan
31. decembra 2021. godine 363.203 3.730.741 1.740.179 5.121.529 4.438.454 1.171.181 - 16.565.287
Sadašnja vrednost na dan

31. decembra 2021. godine 1.046.561 368.219 1.876.569 5.496.210 2.159.569 233.283 18.093 11.198.504
U toku 2021. godine izvršena je prodaja i rashodovanje određenih Boeing 737 aviona u vlasništvu nabavne vrednosti od RSD 1.205.080 hiljada,
kružećih delova nabavne vrednosti od RSD 599 hiljada, otpisa imovine sa pravom korišćenja za avione koji su bili u zakupu a vraćeni su (YU-API i
YU-APJ) nabavne vrednosti od RSD 629.392 hiljade i ulaganja u tuđu imovina koja je vezana za avione YU-API i YU-APJ nabavne vrednosti od RSD
526.178 hiljada.
43
17. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (Nastavak)
Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi u toku 2020. godine prikazane su u narednoj tabeli:
Putnički Imovina sa Ulaganja

Zemljište i avioni, motori pravom u tuđa Avansi za
građevinski i prateća Kružeći korišćenja – osnovna Ostala osnovna
U hiljadama RSD objekti oprema delovi MSFI 16 sredstva oprema sredstva Ukupno
NABAVNA VREDNOST
Stanje na dan 1. januara 2020. godine 1.418.486 5.009.534 2.809.700 9.323.623 6.890.898 1.394.388 38.747 26.885.376
Povećanja 797 - - 421.894 1.829.421 405.405 468.927 3.126.444
Transfer (sa)/na 1.583 90.278 239.337 163.429 125.759 (186.891) (433.495) -
Rashodovanje i prodaja - (270.178) (21.492) (467.408) (164.173) (21.548) - (944.799)
Priznata ulaganja - - - - (1.822.545) - - (1.822.545)
Stanje na dan
31. decembra 2020. godine 1.416.967 4.829.634 3.027.545 9.441.538 6.859.360 1.591.354 74.179 27.240.577

Stanje na dan 1. januara 2020. godine 341.584 4.248.537 726.615 2.335.390 2.809.068 998.236 - 11.459.430
Amortizacija (Napomena 9) 11.898 520.690 231.474 2.102.069 1.183.403 96.053 - 4.145.587
Rashodovanje i prodaja - (270.178) (5.199) (467.408) (158.479) (21.484) - (922.748)
Obezvređenje - 156.544 - 185.071 98.878 - - 440.493
Ostalo (146) - (79) (1.409) (23.238) 12.353 - (12.519)
Stanje na dan
31. decembra 2020. godine 351.200 4.655.593 952.811 4.153.713 3.909.632 1.085.158 - 15.108.107
Sadašnja vrednost na dan

31. decembra 2020. godine 1.065.767 174.041 2.074.734 5.287.825 2.949.728 506.196 74.179 12.132.470
U toku 2020. godine izvršeno je obezvređenje određenih aviona u vlasništvu u iznosu od RSD 156.544 hiljade, prava korišćenja za avione u zakupu
u iznosu od RSD 185.071 hiljadu, kao i obezvređenje ulaganja u tuđa osnovna sredstva u iznosu od RSD 98.878 hiljada, koje je evidentirano u
okviru rashoda od usklađivanja vrednosti imovine (osim finansijske).
44
18. INVESTICIONE NEKRETNINE
Promene na investicionim nekretninama u toku godine prikazane su u narednoj tabeli:
NABAVNA VREDNOST
Stanje na dan 1. januara 2020. godine 989.636
Transfer sa nekretnina, postrojenja i opreme 3.899
Rashodovanje i prodaja (180)
Stanje na dan 31. decembra 2020. godine 993.355

Rashodovanje i prodaja (18.056)

Stanje na dan 1. januara 2020. godine 238.851
Amortizacija (Napomena 9) 16.827
Amortizacija (Napomena 9) 16.642

Rashodovanje i prodaja (5.105)
Sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2021. godine 707.461
Sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2020. godine 735.541
Društvo nema zaloga na ovoj imovini na dan 31. decembra 2021. godine.
45
19. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI I DUGOROČNA POTRAŽIVANJA
U hiljadama RSD % vlasništva 2021. 2020.
Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

Air Serbia Catering d.o.o. Beograd (ASC) 100% 651.021 651.021
AeroMak dooel Skoplje, Severna Makedonija 100% 56.479 56.479
Aviation Trade International Limited London,
Velika Britanija 100% 43.611 43.611
Amadeus d.o.o. Beograd 75% 30.325 30.325
Air Serbia Ground Services d.o.o. Beograd 100% 745.236 745.236
Priština Air d.o.o. Priština, Srbija 100% 202 202
AIR Srpska d.o.o. Banja Luka, Republika Srpska 50% 202 202
1.527.076 1.527.076
Minus: Ispravka vrednosti
Air Serbia Catering d.o.o. Beograd (393.460) (393.460)
AeroMak dooel Skoplje, Severna Makedonija (56.479) (56.479)
Aviation Trade International Limited London,
Velika Britanija (43.611) (43.611)
Amadeus d.o.o. Beograd (13.030) (13.030)
Air Serbia Ground Services d.o.o. Beograd (549.551) (549.551)
Priština Air d.o.o. Priština, Srbija (202) (202)
AIR Srpska d.o.o. Banja Luka, Republika Srpska (202) (202)
Ukupno 470.541 470.541
Učešća u kapitalu drugih pravnih lica 8.157 8.157

Minus: Ispravka vrednosti (752) (752)
Ukupno 7.405 7.405
Ukupno 477.946 477.946
Ostali dugoročni finansijski plasmani i

dugoročna potraživanja
Dugoročno dati depoziti dobavljačima 204.584 188.524
Ostala dugoročna potraživanja 48.380 41.595
Ukupno 252.964 230.119
46
20. ZALIHE
Rezervni delovi 666.766 637.062

Materijal 17.259 28.055
Alat i inventar 49.573 94.650
Imovina namenjena prodaji – oprema 34.776 34.776
Roba - 75
Minus: Ispravka vrednosti imovine namenjene
prodaji (34.776) (34.776)
Minus: Ispravka vrednosti zaliha (5.042) (12.006)
728.556 747.836
Dati avansi za zalihe 873.912 398.712

Dati avansi za zalihe – ostala povezana pravna lica
(Napomena 33) 134.718 123.556
Minus: Ispravka vrednosti datih avansa (213.175) (78.607)
795.455 443.661
Stanje na dan 31. decembra 1.524.011 1.191.497
21. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE I OSTALA KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA
2020.
Potraživanja po osnovu prodaje

Kupci u inostranstvu 961.928 1.308.767
Kupci u inostranstvu - ostala povezana pravna lica
(Napomena 33) 114.118 105.513
Kupci u zemlji 429.502 454.268
Kupci u zemlji – povezana pravna lica (Napomena 33) 138.208 206.312
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 4.3) (715.308) (358.315)
Ukupno 928.448 1.716.545
Ostala kratkoročna potraživanja

Potraživanja od Vlade Republike Srbije 105.830 4.490.525
Potraživanja na ime refundacije transakcionih
troškova od EAG Holding 536.288 -
Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 287.166 197.427
Potraživanja od zaposlenih 52.403 50.271
Ostala tekuća potraživanja 9.065 25.376
Potraživanja za više plaćeni porez na dodatu vrednost 66.451 36.077
Minus: Otpisi i ispravka vrednosti potraživanja (689.946) (154.368)
Ukupno 367.257 4.645.308
47
21. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE I OSTALA KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA

(Nastavak)
Maksimalna izloženost kreditnom riziku na datum bilansa jednaka je vrednosti svake klase
potraživanja. Fer vrednost potraživanja približno je jednaka knjigovodstvenoj vrednosti
umanjenoj za procenjenu ispravku vrednosti.
Starosna struktura potraživanja po osnovu prodaje i promene na računima ispravke

vrednosti potraživanja od kupaca prikazani su u Napomeni 4.3.
Promene na računima ispravke vrednosti ostalih kratkoročnih potraživanja u toku godine

prikazane su kako sledi:
Stanje na dan 1. januara 154.368 47.102

Povećanja – nove ispravke u toku godine
(Napomena 14(b)) 536.288 105.830
Kursne razlike (710) -
Ostale promene - 1.436
22. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
Kratkoročni finansijski plasmani

Dati depoziti Etihad Airways za održavanje aviona
(Napomena 33) 519.631 478.319
Minus: Ispravka vrednosti (519.631) -
- 478.319
Kratkoročni finansijski plasmani – ostala
pravna lica
Dati depoziti dobavljačima 58.806 55.370
58.806 55.370
23. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI
Tekući račun 4.392.870 3.632.435

Devizni račun 947.938 329.742
Devizni račun – kratkoročno oročena sredstva - 90.068
Devizna blagajna 7.561 7.284
48
24. KRATKOROČNA AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA
Unapred plaćeni troškovi 410.152 315.600

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 134.087 6.358
Unapred plaćeni troškovi se najvećim delom odnose na unapred plaćen zakup aviona.
25. AKCIJSKI KAPITAL
Osnovni kapital Društva se u celini odnosi na obične akcije. Na dan 31. decembra 2021.
godine akcijski kapital se sastoji od 18.602.730 običnih akcija (31. decembar 2020. godine:
18.602.730 akcija), pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 1.000. Sve emitovane akcije
su u potpunosti uplaćene.
Struktura akcijskog kapitala na dan 31. decembra 2021. i 2020. godine je sledeća:
Broj U hiljadama Pravo

Akcionar akcija RSD glasa
Republika Srbija 15.248.680 15.248.680 81,97%

Etihad Airways PJSC, UAE 3.354.050 3.354.050 18,03%
Ukupno 18.602.730 18.602.730 100,00%
Dana 17. decembra 2020. godine, u skladu sa Uredbom o uslovima i kriterijumima

usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja
poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti Covid-19 („Službeni
glasnik RS“, br. 126/2020 i 17/2021), Nadzorni odbor Društva je usvojio predlog odluke, a
Skupština Društva je usvojila odluku o povećanju akcijskog kapitala emisijom 11.757.730
običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 1.000. Ministarstvo finansija
izvršilo je uplatu 18. decembra 2020. godine, čime je izvršena dokapitalizacija koja je za
rezultat imala povećanje učešća Republike Srbije u akcijskom kapitalu Društva sa 51,0%
na 81,97%. U skladu sa navedenim, a na osnovu Odluke Skupštine Društva od 10. maja
2021. godine, prethodno formirana državna davanja ukinuta su u korist rezervi, koje su
iskorišćene za pokriće gubitaka.
49
26. DUGOROČNA REZERVISANJA
(a) Struktura dugoročnih rezervisanja je prikazana kako sledi:
2020.
Rezervisanja za naknade zaposlenima –

otpremnine 217.990 213.467
Rezervisanja za sudske sporove 191.384 196.227
Rezervisanje za vraćanje aviona u prvobitno
stanje - Redelivery conditions 803.184 3.481.043
(b) Promene na dugoročnim rezervisanjima u toku godine prikazane su kako sledi:
Rezervisanje
za vraćanje
Naknade aviona u
zaposlenima - Sudski prvobitno
U hiljadama RSD otpremnine sporovi stanje Ukupno
Stanje na dan 1. januara

2020. godine, korigovano 192.200 56.160 2.925.015 3.173.375
Dodatna rezervisanja
(Napomena 11) 51.909 148.319 644.826 845.054
Ukidanje rezervisanja - - (88.798) (88.798)
Iskorišćena rezervisanja (30.642) (8.252) - (38.894)
Stanje na dan 31. decembra
2020. godine, korigovano 213.467 196.227 3.481.043 3.890.737
Dodatna rezervisanja
(Napomena 11) 22.366 1.515 228.803 252.684
Prenos sa kratkoročnih
rezervisanja - - 82.685 82.685
Prenos na kratkoročna pasivna
vremenska razgraničenja - - (2.979.907) (2.979.907)
Kursne razlike - - (9.440) (9.440)
Iskorišćena rezervisanja (17.843) (6.358) - (24.201)
Stanje na dan
31. decembra 2021. godine 217.990 191.384 803.184 1.212.558
Rezervisanja za sudske sporove formiraju se na osnovu procene ishoda sporova od strane

nadležnih pravnih službi Društva u visini izdataka koji će nastati da se takve obaveze izmire
(Napomena 36(a)).
50
26. DUGOROČNA REZERVISANJA (Nastavak)
Prilikom obračuna sadašnje vrednosti očekivanih odliva za potrebe obračuna naknada

zaposlenima za odlazak u penziju, primenjena je diskontna stopa od 4% (2020. godina:
4%). Korišćena stopa predstavlja adekvatnu meru usled nepostojanja aktivnog tržišta
korporativnih obveznica. Otpremnine zaposlenima obračunavaju se u skladu sa
Pravilnikom o radu i pretpostavkom o rastu zarada po nominalnoj stopi od 3% godišnje
(2020. godina: 4%) zasnovanoj na projektovanoj dugoročnoj stopi inflacije i fluktuaciji
zaposlenih od 10% (2020. godina: 10%) godišnje.
U skladu sa računovodstvenim politikama, Društvo je priznalo dugoročna rezervisanja za

vraćanje aviona u prvobitno stanje, a u skladu sa zaključenim ugovorima o zakupu.
Dugoročna rezervisanja po ovom osnovu na dan 31. decembra 2021. godine iznose RSD
803.184 hiljade (31. decembar 2020. godine: RSD 3.481.043 hiljade), dok su kratkoročna
rezervisanja po istom osnovu u iznosu od RSD 3.932.421 hiljadu prikazana u Napomeni
31.
27. DUGOROČNE OBAVEZE
Dugoročni krediti u zemlji (a) 2.351.642 2.351.604

Dugoročni krediti u inostranstvu (b) - 5.542.968
Dugoročne obaveze po osnovu lizinga - MSFI 16 (c) 5.928.108 5.101.201
Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga 9.709 12.171
8.289.459 13.007.944
Minus: Tekuća dospeća (Napomena 28):
- dugoročnih kredita u inostranstvu - (5.542.968)
- obaveza po osnovu lizinga – MSFI 16 (1.541.667) (1.405.898)
- obaveza po osnovu finansijskog lizinga - (2.469)
(1.541.667) (6.951.335)
Dospeće obaveza po kreditima i lizingu sa stanjem na dan 31. decembra 2021. i 2020.
godine je prikazano u sledećoj tabeli:
Period otplate:
Do 1 godine 1.541.667 6.951.335
Od 1 do 5 godina 6.410.711 5.354.826
Preko 5 godina 337.081 701.783
51
27. DUGOROČNE OBAVEZE (Nastavak)
(a) Dana 23. decembra 2020. godine, Društvo je zaključilo aneks ugovora o kreditu sa
Komercijalnom bankom a.d. Beograd u iznosu od EUR 20.000 hiljada, kojim je
inicijalno dospeće kredita do decembra 2020. godine produženo do 31. decembra
2023. godine, uz grace period od godinu dana i predviđenu otplatu u dve rate od po
EUR 10.000 hiljada. Kamata se obračunava i plaća mesečno po stopi 3,95% godišnje.
Shodno tome, izvršena je reklasifikacija navedene obaveze po kreditu sa kratkoročnih
finansijskih obaveza (Napomena 28) na dugoročne obaveze.
(b) Dugoročni krediti u inostranstvu su u celini izmireni po dospeću u 2021. i 2020. godini.
(c) Od 1. januara 2019. godine Društvo primenjuje računovodstveni standard MSFI 16

„Lizing“. Prilikom primene MSFI 16, imovina sa pravom korišćenja je merena u iznosu
obaveze po osnovu lizinga, koristeći prosečnu inkrementalnu stopu zaduživanja od
7,4% i 7,9% godišnje za USD (za zaduživanje na pet i deset godina, respektivno) i 3,5%
i 3,75% godišnje za zaduživanje u EUR.
Obaveze po osnovu lizinga se najvećim delom odnose na zakup aviona i motora i

poslovnog prostora po osnovu zaklјučenih ugovora.
Tokom procesa procene obaveza po osnovu lizinga, Društvo je takođe razmatralo

potencijalne izloženosti koje proizilaze iz varijabilnih plaćanja zakupa, opcija obnove i
raskida ugovora i garancija preostale vrednosti i lizinga koji još nisu započeti, ali se
Društvo obavezalo na njih.
Promene u obavezama po osnovu lizinga u toku godine prikazane su kako sledi:
Poslovni
Avioni i prostor i
U RSD hiljada motori ostalo Ukupno
Stanje na dan 1. januara 2021. godine 4,935,550 165,651 5,101,201

Plaćanja lizinga (1,970,462) (55,673) (2,026,135)
Nabavka 1,937,557 - 1,937,557
Modifikacije perioda i cene zakupa 9,678 11,805 21,483
Rashodi kamate (Napomena 13) 410,882 15,866 426,748
Kursne razlike 467,134 120 467,254
Stanje na dan
31. decembra 2021. godine 5,790,339 137,769 5,928,108
52
27. DUGOROČNE OBAVEZE (Nastavak)
(c) Obaveze po osnovu lizinga (Nastavak)
Dospeće obaveza po osnovu lizinga prikazano je kako sledi:
U RSD hiljada Do 3 Od 3 do 12 Od 1 do 2 Od 2 do 5 Preko 5

meseca meseci godine godina godina Ukupno
- 31. decembar
2021. godine 397.553 1.144.114 1.522.876 2.526.484 337.081 5.928.108
- 31. decembar
2020. godine 283.689 1.122.209 819.746 2.173.774 701.783 5.101.201
Iznos koji je evidentiran u izveštaju o tokovima gotovine dat je u sledećoj tabeli:
U RSD hiljada 2021. 2020.
Ukupni odlivi gotovine po osnovu lizinga – MSFI 16 2.026.135 2.415.024
53
28. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE
Tekuće dospeće dugoročnih kredita u inostranstvu

(Napomena 27) - 5.542.968
Tekuće dospeće obaveza po osnovu lizinga - MSFI 16
(Napomena 27) 1.541.667 1.405.898
Tekuće dospeće obaveza po osnovu finansijskog
lizinga (Napomena 27) - 2.469
29. PRIMLJENI AVANSI I OBAVEZE IZ POSLOVANJA
Primljeni avansi, depoziti i kaucije

Primljeni avansi po osnovu saobraćaja 2.506.746 2.257.628
Primljeni avansi od Vlade Republike Srbije 2.367.861 214.187
Ostali primljeni avansi za proizvode i usluge 556.556 1.539.904
Ukupno 5.431.163 4.011.719
Dobavljači – povezana pravna lica u zemlji
(Napomena 33) 86.938 73.629
Dobavljači – ostala povezana pravna lica u
inostranstvu (Napomena 33) 2.649.051 1.743.323
Dobavljači u zemlji 800.201 400.324
Dobavljači u inostranstvu 808.444 630.309
Ukupno 4.344.634 2.847.585
Društvo prodaje karte do godinu dana unapred. Određeni broj karata ima mogućnost
modifikacije ugovora u smislu promene dana letenja. Društvo očekuje da će najveći deo
primljenih avansa realizovati u periodu od godinu dana.
Izloženost Društva deviznom riziku i riziku likvidnosti koja se odnosi na obaveze iz

poslovanja je obelodanjena u Napomeni 4.
54
30. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE
Obaveze za kamate – ostala povezana pravna lica u

inostranstvu (Napomena 33) - 12.452
Obaveze za kamate 13.080 793
Obaveze za doprinose na zarade 30.290 33.266
Obaveze za neto zarade i naknade zarada 141.223 148.594
Obaveze za dopr. na zarade na teret zaposlenog 34.014 37.111
Ostale obaveze prema zaposlenima 6.127 105.513
Obaveze za porez na zarade na teret zaposlenog 18.286 19.019
Obaveze po osnovu poreza na dobitak 6.749 -
Obaveze iz specifičnih poslova – povezana pravna
lica (Napomena 33) - 4.160
Obaveze iz specifičnih poslova - ostalo 43.155 38.553
Ostale kratkoročne obaveze 749 569
Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i
ostalih javnih prihoda 883 893
31. KRATKOROČNA PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA
Ukalkulisane obaveze i rezervisanja za vraćanje

aviona u prvobitno stanje - Etihad Airways PJSC
(Napomena 33) 1.944.212 306.902
Ostale ukalkulisane obaveze – Etihad Airways PJSC
(Napomena 33) 1.988.209 -
Ukalkulisane obaveze – zavisna pravna lica
(Napomena 33) - 789
Ukalkulisani ostali troškovi i pasivna
vremenska razgraničenja 550.228 593.910
Stanje na dan 31. decembra 4.482.649 901.601
32. VANBILANSNA EVIDENCIJA
Date bankarske garancije 418.303 880.015
Date bankarske garancije na dan 31. decembra 2021. godine se najvećim delom odnose
na garancije Ministarstvu građevina, saobraćaja i infrasturture Republike Srbije na ime
usluga obavljanja avio saobraćaja na linijama proglašenim kao linije u javnom interesu
(RSD 361.863 hiljade) i garancije date za zakup poslovnog prostora (RSD 24.874 hiljade).
55
33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA
U svom redovnom poslovanju Društvo ostvaruje poslovne transakcije sa povezanim licima. Društvo pruža usluge povezanim pravnim licima i
istovremeno je korisnik njihovih usluga. Odnosi između Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po tržišnim
uslovima.
Transakcije sa povezanim pravnim licima za godinu koja se završava na dan 31. decembra 2021. godine prikazane su u sledećoj tabeli:
Potraži-
vanja po
osnovu
prodaje i
Prihodi ostala Obaveze Ukalkuli-
i ostali Troškovi Ostali Kratkoročni Dati kratkoročna prema sane
poslovni materijala poslovni plasmani avansi potraživanja dobavlja- obaveze
U hiljadama dinara prihodi i usluga rashodi (bruto) (bruto) (bruto) čima (PVR)
Aeromak dooel Skopje 1 217 - - - - - -

ATIL London - 480 - - - - 192.146 -
Amadeus d.o.o. Beograd - - - - - - - -
Air Serbia Ground Services d.o.o.
Beograd 8.093 - 45.514 - - 4.810 80.817 -
Air Serbia Catering d.o.o. Beograd 10.167 4.470 1.157 - - 133.398 6.121 -
Etihad Airways PJSC, UAE 4.833 571.447 - 519.631 137.344 114.118 2.456.905 3.932.421
Ukupno 23.094 576.614 46.671 519.631 137.344 252.326 2.735.989 3.932.421
56
33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)
Transakcije sa povezanim pravnim licima za godinu koja se završava na dan 31. decembra 2020. godine prikazane su u sledećoj tabeli:
Kratko-
ročne
Potraži- obaveze
Prihodi vanja po Obaveze po Ostale Ukalkuli-
i ostali Troškovi Ostali Kratkoročni Dati osnovu prema osnovu kratko- sane
poslovni materijala poslovni plasmani avansi prodaje dobavlja- prava ročne obaveze
U hiljadama dinara prihodi i usluga rashodi (bruto) (bruto) (bruto) čima korišćenja obaveze (PVR)
Aeromak dooel Skopje - - - - - - 166 - 325 -

ATIL London - - - - - - 196.214 - 3.835 -
Amadeus d.o.o. Beograd - - - - - - - - - -
Air Serbia Ground Services
d.o.o. Beograd 7.332 - 3 - - - 73.024 - - 763
Air Serbia Catering d.o.o.
Beograd 20.893 8.237 - - - 206.312 605 - - 26
Etihad Airways PJSC, UAE 22.171 1.474.308 - 478.319 123.556 105.513 1.546.943 184.027 12.452 306.902
Ukupno 50.396 1.482.545 3 478.319 123.556 311.825 1.816.952 184.027 16.612 307.691
57
34. KOREKCIJE UPOREDNIH PODATAKA
Društvo je tokom 2021. godine identifikovalo izvesne računovodstvene greške koje potiču
iz prethodnog perioda i izvršilo je odgovarajuću retrospektivnu korekciju uporednih
padataka u priloženim finansijskim izveštajima u skladu sa zahtevima MRS 8
„Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške“, kao što sledi.
(a) Korekcije podataka na početku najranijeg prezentovanog uporednog perioda (31.

decembar 2019. godine)
31. decembar
2019. 31. decembar
BILANS STANJA prethodno 2019.
iskazano Korekcija korigovano
Gubitak ranijih godina 23.190.108 1.139.033 24.329.141
Dugoročna rezervisanja za vraćanje

aviona u prvobitno stanje 1.785.982 1.139.033 2.925.015
Navedena korekcija po svojoj prirodi se odnosi na previd prilikom tumačenja odredbi

određenih ugovora o najmu aviona iz 2017. godine u odnosu na preuzetu obavezu Društva
za vršenjem remonta na 4 motora prilikom vraćanja aviona zakupodavcu.
(b) Korekcije podataka u prezentovanom uporednom periodu (2020. godina)
2020. godina 2020.

prethodno godina
BILANS USPEHA iskazano Korekcija korigovano
Troškovi rezervisanja 475.638 369.416 845.054

Ostali poslovni prihodi 793.285 4.384.696 5.177.981
Neto gubitak 9.100.618 (4.015.280) 5.085.338
31. decembar
2020. 31. decembar
prethodno 2020.
BILANS STANJA iskazano Korekcija Korigovano
Ostala kratkoročna potraživanja 260.612 4.384.696 4.645.308
Ukupan efekat korekcija u aktivi 4.384.696
Akumulirani gubitak 22.454.697 (4.015.280) 18.439.417

Dugoročna rezervisanja za vraćanje
aviona u prvobitno stanje 3.111.627 369.416 3.481.043
Ukupan efekat korekcija u pasivi 4.384.696
58
34. KOREKCIJE UPOREDNIH PODATAKA (Nastavak)
Priroda korekcije koja se odnosi na troškove rezervisanja i ostala dugoročna rezervisanja

je prethodno objašnjena u tački (a).
Društvo je aktivno tokom 2020 i 2021. godine analiziralo uslove i kriterijume za primenu
propisa u vezi državne pomoći radi otklanjanja štete prouzrokovane epidemijom zarazne
bolesti Covid-19, u cilju definisanja kako obima tako i raspoloživih instrumenata radi
nadoknade nastalih gubitaka tokom epidemije koji su odobreni i velikom broju evropskih
avioprevoznika na osnovu primenjene prakse Evropske komisije za privredna društva u
sektoru vazdušnog saobraćaja u skladu sa odlukama Evropske komisije i propisima koji su
preuzeti u celosti u regulatornom okviru Republike Srbije kroz Uredbu o uslovima i
kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica uzrokovanih
epidemijom zarazne bolesti Covid-19 („Službeni glasnik RS“, br. 54/2020, 126/2020,
17/2021 i 125/2021) i Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći
kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi
prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 ("Službeni glasnik RS", br.
126/2020, 17/2021 i 132/2021). Tek po ispunjavanju svih preduslova definisanih
relevantnim propisima Republike Srbije krajem 2021. godine, Društvo je finalno definisalo
opseg pomoći i izabralo raspoložive instrumente usaglašene sa praksom Evropske
komisije, te sprovelo korektivna knjiženja koja se pre svega odnose na korekciju ostalih
potraživanja i ostalih poslovnih prihoda u iznosu od RSD 4.384.696 hiljada, a koja se
odnose na primenu Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi
otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti Covid-19
(„Službeni glasnik RS“, br. 54/2020, 126/2020, 17/2021 i 125/2021).
35. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA
U skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu Društvo je izvršilo usaglašavanje

potraživanja i obaveza sa dužnicima i poveriocima. Na mesečnom nivou se vrše
usaglašavanja sa najvećim kupcima i dobavljačima. Sa pojedinim dobavljačima
usaglašavanja se vrše na dve nedelje.
Zbog specifičnosti poslovanja 54% ukupnih potraživanja čine potraživanja od IATA

Clearing House-a, BSP agenta i direktne prodaje. Od preostalih 46%, 40% je pokriveno na
način što je Društvo poslalo svih 186 izvoda otvorenih stavki (IOS obrasci) kupcima na dan
31. oktobra 2021. godine. Od poslatih IOS-a, od kupaca je vraćeno 40 IOS-a u kojima su
potvrdili saglasnost otvorenih stavki, što čini 19% poslatog salda, dok je kod 8 IOS-a
osporeno stanje u iznosu od RSD 29.463 hiljade (7% salda), najvećim delom zbog
neproknjiženih faktura u evidenciji kupaca. Za ostalih 74% IOS-a na koje nismo dobili
odgovor prema klauzuli koja je navedena na IOS-u se smatra da je stanje potvrđeno.
Od svih primljenih IOS-a od dobavljača osporeno je svega nekoliko IOS-a, uglavnom zbog
nedostatka fakture koje nakon usaglašavanja bivaju dostavljene i proknjižene ili zbog
spornih faktura koje su u procesu daljih usaglašavanja. Imajući u vidu da je usaglašavanje
sa dobavljačima vršeno na različite datume, nije praktično navesti koliko iznose
usaglašene obaveze sa dobavljačima, ali nije bilo materijalno značajnih neusaglašenih
stanja obaveza.
Društvo je izvršilo usaglašenje sa svim poslovnim bankama sa stanjem na dan 31.

decembra 2021. godine. Nije bilo neusaglašenih stanja.
59
36. POTENCIJALNE OBAVEZE
(a) Sudski sporovi
Društvo je uključeno u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog
poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih
odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja.
Društvo procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili
razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva
nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane
pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i
njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.
Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se

iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može
promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija.
Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se

obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi
veoma mala.
Kao što je obelodanjeno u Napomeni 26, na dan 31. decembra 2021. godine Društvo je
formiralo rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz sudskih sporova u
ukupnom iznosu od RSD 191.384 hiljade (31. decembar 2020. godine: RSD 196.227
hiljada).
Društvo smatra da za sudske sporove za koe nije formirano rezervisanje je mala

verovatnoća da će proizvesti odliv ekonomskih resursa.
(b) Poreski rizici
Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici

Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima,
poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne
poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo
Društva smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima
pravilno iskazane.
37. UTICAJ GLOBALNE KRIZE UZROKOVANE PANDEMIJOM COVID-19

NA POSLOVANJE DRUŠTVA
Air SERBIA, kao i ostatak globalne avio-industrije, je suočena sa ozbiljnim i naglim padom
saobraćaja, odnosno odvijanja putovanja širom sveta u ograničenom obimu, a samim tim
i padom prihoda kao posledica pandemije korona virusa (“Covid-19”), što je imalo
direktan uticaj na poziciju likvidnosti i ostvaren neto rezultat poslovanja Društva u 2020. i
2021. godini.
60

NA POSLOVANJE DRUŠTVA (Nastavak)
Društvo je uspostavilo Covid-19 tim odgovoran za sledeće zadatke: implementaciju

operativnih mera, planiranje, organizaciju i koordinaciju aktivnosti vezanih za zaštitu
zdravlja zaposlenih i stvaranje uslova za nesmetano obavljanje poslovnih aktivnosti u
Društvu tokom trajanja pandemije, u skladu sa svojim planom zaštite protiv Covid-19, kao
i u skladu sa planom kontinuiteta poslovanja.
Kao nacionalni avio-prevoznik Republike Srbije i strateški entitet u njenoj infrastrukturi,

Air SERBIA i dalje obavlja svoju ulogu vršenjem letova za specijalne potrebe (humanitarni,
kargo i repatrijacioni letovi) i omogućava vitalnu ulogu vazdušnog mosta za državljane i
ekonomiju Republike Srbije.
I pored povećanja broja letova i prihoda o redovnog i čarter saobraćaja u 2021. godini,
ukupan broj otkazanih komercijalnih letova u periodu od 1. januara 2021. godine do 31.
decembra 2021. godine je iznosio 4.933, što se odrazilo na umanjenje prihoda i
gotovinskih priliva Društva.
Društvo, kroz svoja članstva u Privrednoj komori Srbije, po zahtevu Nadležnih organa, je
nastavilo da aktivno učestvuje i doprinosi proceni predloženih mera i inicijativa koje imaju
za cilj da podrže sveobuhvatnu privredu i sektor turizma u cilju ublažavanja posledica
pandemije.
Kao odgovor na pandemiju zarazne bolesti Covid-19, rukovodstvo Društva je nastavilo sa

sprovođenjem mera sa ciljem umanjenja uticaja pandemije na njene operacije, zaposlene
i negativnog uticaja na likvidnosti. Neke od najvažnijih mera su navedene u nastavku:
Bezbedonosne mere
• Društvo postavlja bezbednost na prvom mestu u svemu što radi i konstantno uključuje
nove informacije vezane za Covid-19 u svoje politike i procedure bezbednosti i zdravlja
na radu, a koje primenjuje kako za putnike tako i za sve svoje zaposlene na svim
radnim mestima.
• Ovo je, između ostalog, obuhvatalo:

o Propisivanje obaveze svih putnika da nose zaštitne maske kao i da poštuju mere
fizičkog distanciranja, odnosno unapređenje obavezne zaštitne opreme za
letačko osoblje Društva.
o Redovnu dezinfekciju aviona, u skladu sa zahtevima regulatornih tela civilne
avijacije.
o Efikasnost u sprovođenju svih propisanih mera obezbedila je da do današnjeg
dana nije došlo ni do jednog kritičnog poremećaja poslovnih operacija usled
uticaja Covid-19.
o Prilagođavanje usluga servisa putnicima na svim letovima u skladu sa svim
zdravstvenim i sigurnosnim preporukama.
o Podstiče se sprovođenje sigurnosnih mera, kao što je češće pranje i dezinfikovanje
delova tela izloženih spoljnjem uticaju, uz saradnju sa nadležnim organima i
aerodromima.
o Testiranja IATA digitalnog pasoša („IATA Travel Pass“), mobilne aplikacije koja
pomaže putnicima da lako i bezbedno organizuju putovanje u skladu sa zahtevima
država koji se tiču testiranja na Covid-19 ili vakcinacije, a u saradnji sa
Međunarodnom asocijacijom za vazdušni saobraćaj (IATA).
61

Operativne i finansijske mere

• Air SERBIA je obavila 89 međunarodnih letova od 18. marta 2020. godine, kako bi
prevezla medicinsku opremu i medicinske radnike tokom pandemije, prevezla preko
5 hiljada srpskih državljana nazad u Srbiju i preko 1.8 hiljada stranih državljana u
njihove zemlje i dopremila milione doza vakcina. I u 2021. godini, Društvo je nastavilo
da obavlja humanitarne letove za potrebe transporta novih kontingenata vakcina.
• Nakon što su sprovedena značajna smanjenja komercijalnog reda letenja usled
značajnih ograničenja i smanjenja tražnje, kao i ukidanje prethodno najavljenih novih
destinacija u 2020. godini, Društvo je u 2021. godini uspevalo da se uspešno
prilagođava novim okolnostima.
• Društvo nastavlja da proaktivno prilagođava svoje kapacitete u skladu sa tražnjom,
kao i da služi građanima Srbije na svim redovnim i sezonskim destinacijama gde su
ograničenja ukinuta.
• Od izbijanja pandemije virusa, za sve otkazane letove, Društvo je ponudilo svojim
putnicima punu refundaciju karata ili korišćenje novog proizvoda – vaučera, uvećanih
za 10%, koji se mogu iskoristiti u budućnosti, kada se redovni saobraćaj ponovo
uspostavi (do 31. decembra 2021. godine).
• U skladu sa potrebnim kapacitetima, Air SERBIA je racionalizovala broj aviona u floti i
ispregovarala sa najmodavcima, kao strateškim dobavljačima, određene olakšice i
odlaganja uključujući i dogovore kao što su varijabilne naplate po izletenom satu
umesto fiksnih iznosa zakupa.
• Svi avioni za koje je planiran ograničen nalet u specifičnim periodima su u potpunosti
servisirani u skladu sa preporukama proizvođača i/ili su u statusu produženog
parkiranja.
• Rukovodstvo je osnovalo stalne odbore za likvidnost, pod supervizijom Izvršnog
odbora, sa fokusom na upravljanje kratkoročnom i srednjoročnom likvidnošću
Društva.
• Do današnjeg dana, Air SERBIA izmiruje svoje obaveze na vreme prema svim ključnim
i strateškim dobavljačima, kao i dobavljačima koji nisu ključni, a u skladu sa obostrano
usaglašenim uslovima i planovima otplate.
• Kroz industrijske inicijative, Društvo je obezbedilo privremeno umanjenje
aerodromskih naplata na relevantnim destinacijama, kao i odlaganje plaćanja
navigacionih taksi za 2021. godinu.
• Osim projektovanih ušteda koje su direktno povezane sa umanjenjem kapaciteta,
rukovodstvo je nastavilo sa programom „Deliver“, a koji je iniciran krajem marta 2020.
godine i koji značajno doprinosi poziciji likvidnosti Društva, kao i smanjenju svih
identifikovanih usluga koje nisu od vitalnog značaja za Društvo u ovoj situaciji.
• Društvo je u celini izmirilo obaveze po dugoročnim kreditima EA Partners II BV koje su
dospele u 2021. godini.
• Društvo je odložilo nekoliko zahteva aerodroma i dobavljača vezanih za garancije ili
depozite koji su pozitivno uticali na likvidnost.
• Društvo je iskoristilo dodatne suspenzije regulacije slotova tokom 2020. godine u
Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, kao svojim primarnim tržištima, i
obezbedilo iste slotove za 2021. godinu.
• Puna podrška ključnih partnera za sve aspekte IT operacija je ponovo ispregovarana i
obezbeđena pod boljim uslovima.
62

Trenutno postoji veoma ograničen uvid u tražnju za putovanjima usled važećih

ograničenja različitih država i konstantnih promena koje se primenjuju na svaku zemlju
pojedinačno. Ove restrikcije i zabrinutost oko putovanja usled virusa Covid-19 i očekivanja
putnika oko potrebe za određenim merama predostrožnosti, poput fizičkog distanciranja,
značajno smanjuje tražnju.
U cilju predviđanja potencijalnog razvoja i uticaja Covid-19 pandemije na osnovne

operacije u trenutnom ekonomskom okruženju u kome Društvo posluje, rukovodstvo je
razmatralo brojne verovatne scenarije imajući na umu da Air SERBIA posluje u sektoru koji
je pod uticajem usled velikog pada tražnje i imajući na umu specifične mere u smislu avio-
prevoza koje su već sprovedene od strane Republike Srbije, kao i vlada država članica
Evropske Unije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih tržišta gde se obavlja najveći deo
operacija Društva i gde se prevozi najveći broj putnika.
U saradnji sa Međunarodnom asocijacijom za vazdušni saobraćaj (IATA), Društvo se

uključilo u inicijativu testiranja IATA digitalnog pasoša koji treba da omogući lakše i
bezbednije planiranje putovanja.
Imajući u vidu otežane uslove poslovanja usled pandemije virusa Covid-19, rukovodstvo
Društva je pripremilo i kontinuirano ažurira projekcije korporativnog poslovanja i
likvidnosti za nastupajući period u zavisnosti od različitih scenarija oporavka saobraćaja
na nivo iz 2019. godine. Rukovodstvo Društva će nastaviti sa aktivnim sprovođenjem mera
racionalizacije i inovacija poslovanja u cilju što boljeg pozicioniranja na tržištu i brzi
oporavak saobraćaja.
Akcionari Društva aktivno sagledavaju potrebne mere i različite vidove podrške radi
otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih korona virusom, koje su potpuno
usklađene sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije i lokalnom regulativom,
kojim se uređuju mere u toku trenutne pandemije Covid-19.
63
SADRŽAJ
1. POSLOVNA AKTIVNOST I ORGANIZACIONA STRUKTURA AIR SERBIA ........................................... 3

2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE .................................................................................................... 7
3. RAZVOJ, FINANSIJSKI POLOŽAJ I FINANSIJSKI REZULTATI UKLJUČUJUĆI FINANSIJSKE I
NEFINANSIJSKE KLJUČNE POKAZATELJE PERFORMANSI............................................................. 10
4. POSLOVNO OKRUŽENJE I TRŽIŠNA POZICIJA .............................................................................. 12
5. BEZBEDNOST I USKLAĐENOST .................................................................................................... 21
6. ENERGETSKA EFIKASNOST I ODRŽIVOST .................................................................................... 25
7. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ .............................................................................................................. 26
8. UPRAVLJANJE RIZICIMA .............................................................................................................. 27
9. NEFINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE .................................................................................................. 31
10. IZJAVA LICA ODGOVORNIH ZA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ................................... 36
2
1. POSLOVNA AKTIVNOST I ORGANIZACIONA STRUKTURA AIR SERBIA
1.1. Poslovna aktivnost
Air SERBIA a.d. Beograd (u daljem tekstu „Air SERBIA“ ili „Društvo“), nacionalni avio-prevoznik
Republike Srbije, je 82% u vlasništvu Vlade Republike Srbije, dok je preostalih 18% akcija u vlasništvu
Etihad Airways, nacionalne avio-kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Air SERBIA pruža usluge komercijalnog vazdušnog prevoza putnika i robe u redovnom i čarter
saobraćaju. Osim osnovne delatnosti, Air SERBIA se bavi školovanjem letačkog i ostalog
vazduhoplovnog osoblja, najmom različitih kapaciteta i ostalim aktivnostima.
Air SERBIA je tokom 2021. godine upravljala flotom od osamnaest aviona – jedanaest erbas letelica
A319, jedan A320, jedan A330 i pet ATR turboelisnih aviona.
Tokom 2021. godine, avio-prevoznik je obavljao saobraćaj ka četrdeset destinacija u Evropi,

Mediteranu i Severnoj Americi sa matičnog međunarodnog aerodroma „Nikola Tesla Beograd“, a
ujedno je povezivao Beograd sa Bliskim Istokom, Azijom, Afrikom, Australijom, kao i Severnom i
Južnom Amerikom u saradnji sa kod-šer partnerima i kompanijom Etihad Airways, svojim strateškim
partnerom sa udelom u vlasništvu.
Air SERBIA je pod tim imenom počela sa radom kao nacionalni avio-prevoznik Republike Srbije 26.
oktobra 2013. godine i predstavlja novi brend i rekonstruisanu verziju prethodne nacionalne avio-
kompanije „Jat Airways“. Ali njena istorija je mnogo duža.
Naime, Air SERBIA baštini tradiciju nekadašnje kompanije „Aeroput“, osnovane 17. juna 1927. godine.
Posle Drugog svetskog rata, 1. aprila 1947. godine, formiran je Jugoslovenski aerotransport (JAT), koji
je 15. avgusta 2003. godine promenio naziv u Javno preduzeće za vazdušni saobraćaj „Jat Airways“.
Pravni status kompanije „Jat Airways“ promenjen je 28. jula 2008. godine u Akcionarsko društvo za
vazdušni saobraćaj „Jat Airways“.
Društvo je članica Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA) još od 1961. godine. Jedna
je od prvih vazduhoplovnih kompanija koja je dobila IATA sertifikat o bezbednosti 2005. godine.
Tokom osamdesetih godina prošlog veka, avioni JAT-a saobraćali su na više od 300 linija. Rekordnih
godina, od 1987. do 1989. godine, JAT je povezivao Jugoslaviju sa 61 svetskom destinacijom na pet
kontinenata. Godišnje je prevozio pet miliona putnika i 46.000 tona robe. Visoko se kotirao na listama
najvećih avio-prevoznika, zauzimajući 31. mesto u svetu i 10. mesto u Evropi.
Međutim, sukobi u bivšoj Jugoslaviji imali su ozbiljan uticaj na kompaniju, uključujući političko
okruženje, a zatim i nacionalni ekonomski pad koji je ograničio poslovanje nekada velikog
međunarodnog avio-prevoznika. Nakon prestanka neprijateljstava i formiranja Republike Srbije, avio-
prevozniku je bila potrebna potpuna rekonstrukcija kako bi ponovo postao pouzdan i efikasan
operater.
Danas Air SERBIA nastoji da postane lider u regionu Balkana sa obnovljenom flotom, novom tarifnom
strukturom i razgranatom saobraćajnom mrežom.
U cilju postizanja maksimalnih efekata svojih operacija i bolje kontrole nad sopstvenim standardima
poslovanja, Air SERBIA uključuje nekoliko dodatnih komplementarnih delatnosti.
3
1. POSLOVNA AKTIVNOST I ORGANIZACIONA STRUKTURA AIR SERBIA (Nastavak)
1.1. Poslovna aktivnost (Nastavak)
Air SERBIA ima sledeća zavisna pravna lica:
Air Serbia Ground Services d.o.o. Beograd
Air Serbia Ground Services (ASGS), licencirani hendling agent, u stopostotnom je vlasništvu Društva.
Pruža usluge supervizije, prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika, prtljaga, robe i pošte na
beogradskom aerodromu i usluge špedicije u vazdušnom prevozu robe.
Air Serbia Catering d.o.o. Beograd
Air Serbia Catering (ASC) pruža usluge supervizije i koordinacije snabdevanja aviona obrocima, u okviru
novog koncepta kupovine hrane i pića i koordinira obezbeđivanje oko 80% od ukupnog broja obroka
koje Air SERBIA služi na svojim letovima.
Ova kompanija vrši kontrolu procesa nabavke, pakovanja i isporuku svih potrošnih artikala tokom leta,
kao i inspekciju nivoa kvaliteta svih tekstilnih artikala koji se koriste u avionu, koje servisira i isporučuje
pružalac usluge na Aerodromu Beograd.
Amadeus d.o.o. Beograd
Air SERBIA ima 75% udela u kapitalu kompanije Amadeus Beograd, dok je vlasnik preostalih 25 odsto
društvo Amadeus IT Group S.A., jedan od vodećih snabdevača IT rešenja neophodnih za uspeh u
sektoru putovanja i turizma.
Osnovna delatnost kompanije Amadeus Beograd je marketing i promocija svih Amadeusovih

proizvoda, širenje korisničke mreže, istraživanje i praćenje potreba tržišta, obuka korisnika za rad u
Amadeusovom sistemu i pružanje tehničke i poslovne podrške krajnjim korisnicima.
Aviation Trade International Ltd. London i AeroMak dooel Skopje
Aviation Trade International Limited (ATIL) i AeroMak su dva privredna društva, u celosti u posedu
kompanije Air SERBIA, koja su prethodno posedovala nekretnine u drugim državama. Ova preduzeća
su registrovana u Velikoj Britaniji i Severnoj Makedoniji. Navedena privredna društva nisu više aktivna
i imaju status društava u mirovanju.
Air Srpska d.o.o. Banja Luka i Priština Air d.o.o. Prština
Air Srpska d.o.o. u Republici Srpskoj, 50% je u vlasništvu Društva i 50% u vlasništvu Aerodroma
Republike Srpske, dok je Priština Air d.o.o. 100% u vlasništvu Air SERBIA. Obe kompanije su u statusu
mirovanja.
Transakcije sa poveznim pravnim licima detaljno su obelodanjene u Napomeni 33. uz finansijske

izveštaje Društva za 2021. godinu
4
1.2. Organizaciona struktura Air SERBIA
Društvo u svojoj organizacionoj strukturi nema ogranke.
Na dan 31. decembra 2021. godine Društvo je imalo 1.062 ukupno angažovanih lica
(31. decembar 2020. godine: 1.216 ukupno angažovanih lica), dok je prosečan broj zaposlenih u 2021.
godini iznosio 1.094 (2020. godina: 1.411 angažovanih lica).
Što se tiče letačkog osoblja, Air SERBIA je na kraju 2021. godine zapošljavala 187 pilota i 237 članova
kabinskog osoblja.
5
1.3. Dostignuća u 2021. godini
Air SERBIA je u toku 2021. godine prevezla preko 1,5 miliona putnika. Ostvareni rezultat predstavlja
uvećanje od čak 83% u odnosu na broj prevezenih putnika u 2020. godini, koju je obeležila najveća
kriza u istoriji globalnog avio-saobraćaja. Prosečna popunjenost putničke kabine na letovima Air
SERBIA za 2021. godinu iznosila je 64%.
Tokom cele 2021. godine, srpka nacionalna avio-kompanija je beležila više od 50% tržišnog udela na
aerodromu „Nikola Tesla Beograd“, čime je nadmašila procenat učešća koji je imala u
pretpandemijskoj 2019. godini i dodatno učvrstila svoj liderski položaj na beogradskom aerodromu.
U 2021. godini, Air SERBIA je realizovala za 39% veći obim saobraćaja nego u 2020. godini. Taj rezultat
je za 35% manji nego što je bio u pretpandemijskoj 2019. godini, ali je bolji od evropskog proseka u
2021. godini, koji je bio na nivou od 44% manje u odnosu na 2019. godinu.
Popunjenost putničke kabine na letovima Air SERBIA dostigla je najvišu vrednost od 72% u trećem
kvartalu 2021. godine. Poređenja radi, u toku cele 2021 godine, popunjenost putničke kabine bila je
iznad popunjenosti nekih od najvećih evropskih avio kompanija.
10 ruta sa najvećom prodajom u 2021. godini bili su Njujork, Moskva, Tivat, Pariz, Podgorica, Cirih,
Istanbul, Amsterdam, London i Atina.
Air SERBIA je tokom letnje sezone, od sredine aprila do kraja oktobra 2021. godine, obavila ukupno
1.100 povratnih čarter letova na kojima je prevezla više od 140.000 putnika do poznatih letovališta u
Turskoj, Egiptu i Grčkoj, kao i drugih destinacija širom sveta. Najpopularnije čarter destinacije do kojih
putuju gradjani Srbije su Antalija u Turskoj i Hurgada u Egiptu.
Na letovima za Njujork Air SERBIA je u 2021. godini dostigla prosečnu godišnju popunjenost putničke
kabine od 71%, a u letnjim mesecima je dostizala čak i 80%. Prihod ostvaren na ovoj ruti skoro je
dostigao nivo od pre pandemije i manji je za samo 7% u odnosu na prihod iz 2019. godine. Od
pokretanja letova u junu 2016. godine do danas, Air SERBIA je između Beograda i Njujorka prevezla
preko 360 hiljada putnika.
6
2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE
Akcionarska struktura
Air SERBIA je organizovana kao zatvoreno akcionarsko društvo. Poseduje samo jednu klasu akcija. Sve
akcije u Društvu su obične i nose jednaka glasačka prava.
Većinski akcionar Društva na dan 31. decembra 2021. i 2020. godine je Vlada Republike Srbije
(81,97%). Preostale akcije (18,03%) su vlasništvo Etihad Airways PJSC, UAE. Nema dispariteta glasačkih
prava između akcionara.
U toku 2021. godine, kao ni ranijih godina, nije bilo otkupa sopstvenih akcija.
Korporativno upravljanje i organi Društva
Air SERBIA je uvela i sprovodi principe korporativnog upravljanja koji se smatraju optimalnim u njenoj
grani privrede. Akcionari Društva su saglasni da je dobar sistem korporativnog upravljanja neophodan
kako bi Društvo ostvarilo svoj cilj i postalo uspešna evropska avio-kompanija. Društvo je stoga usvojilo
Kodeks poslovne etike i Pravilnik o ovlašćenjima kojima su utvrđeni okviri njegovog upravljanja.
Organi Društva uključuju Skupštinu akcionara, Nadzorni odbor i Izvršni odbor. U skladu sa Zakonom o
privrednim društvima, formirani su i odbori (Odbor za etiku i Odbor za reviziju) koji pomažu rad Izvršnog
i Nadzornog odbora, posebno u pogledu pripreme predloga odluka i davanja stručnog mišljenja.
Skupština akcionara
Skupština akcionara sastoji se od dva člana, od kojih jednog imenuje Vlada Republike Srbije, a drugog
Etihad Airways. Ukupni broj glasova na Skupštini akcionara je 18.602.730, pri čemu član kojeg imenuje
Vlada Republike Srbije ima 15.248.680 glasova, a član kojeg imenuje Etihad Airways ima 3.354.050
glasova.
Skupština akcionara ima sva ovlašćenja koja su propisana Zakonom o privrednim društvima,
uključujući pitanja navedena u Statutu, odnosno ima ovlašćenja da odlučuje o:
1. Izmenama Statuta;
2. Povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i izdavanju hartija od vrednosti;
3. Broju odobrenih akcija;
4. Promenama u pravilima ili privilegijama bilo koje klase akcija;
5. Statusnim promenama i promenama pravne forme;
6. Sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti;
7. Raspodeli profita i pokrivanju gubitaka;
8. Usvajanju finansijskih izveštaja kao i o izveštajima revizora ako su finansijski izveštaji revidirani;
9. Usvajanju izveštaja Nadzornog odbora;
10. Naknadama za članove odbora, pravilima za njihovo određivanje, uključujući naknade plaćene
u akcijama i drugim hartijama od vrednosti;
11. Imenovanju i razrešenju Nadzornog odbora;
12. Formiranju i likvidiranju zavisnih društava i ogranaka Društva;
13. Imenovanju i raspuštanju skupštine akcionara zavisnih lica;
14. Pokretanju postupka likvidacije, tj. podnošenju predloga za stečaj Društva;
15. Izboru revizora i naknadi za njegov rad;
16. Drugim pitanjima koja su uključena u dnevni red Skupštine akcionara u skladu sa Zakonom o
privrednim društvima i Statutom; i
17. Drugim pitanjima koja su određena Zakonom o privrednim društvima i Statutom.
7
2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE (Nastavak)
Nadzorni odbor
U skladu sa Statutom i Ugovorom akcionara, Nadzorni odbor ima devet članova, koje imenuje
Skupština akcionara, od kojih pet članova imenuje Vlada Republike Srbije, a četiri Etihad Airways.
Osim ovlašćenja koja su u skladu sa važećim zakonskim odredbama ili u skladu sa Statutom u pogledu
nadležnosti Skupštine akcionara, Nadzorni odbor ima sva ovlašćenja koja su mu na raspolaganju da
upravlja Društvom i odlučuje o ključnim pitanjima vezanim za politiku i strategiju Društva, uključujući
usvajanje godišnjih poslovnih planova i budžeta, značajna ulaganja u flotu i bitne izmene u konfiguraciji
mreže.
U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Nadzorni odbor takođe:

1. Utvrđuje poslovne ciljeve i strategije Društva i nadzire njihovo izvršavanje;
2. Nadzire rad Izvršnog odbora;
3. Vrši internu kontrolu poslovanja Društva;
4. Odobrava računovodstvene politike i politike upravljanja rizikom Društva;
5. Odobrava finansijske izveštaje i podnosi ih Skupštini Društva na usvajanje;
6. Izdaje i povlači punomoćja;
7. Saziva sastanke Skupštine akcionara i utvrđuje predlog dnevnog reda iste;
8. Izdaje odobrene akcije, na osnovu ovlašćenja koja ima na osnovu Statuta ili odluke Skupštine
akcionara;
9. Utvrđuje cenu po kojoj se emituju akcije i druge hartije od vrednosti, u skladu sa Zakonom o
privrednim društvima;
10. Utvrđuje tržišnu vrednost akcija u skladu sa Zakonom o privrednim društvima;
11. Odlučuje o otkupu sopstvenih akcija u skladu sa Zakonom o privrednim društvima;
12. Odlučuje o raspodeli privremenih dividendi akcionarima u skladu sa Zakonom o privrednim
društvima;
13. Predlaže Skupštini Društva politiku nagrađivanja Izvršnog odbora, ukoliko pomenuta politika
nije utvrđena Statutom i predlaže ugovore o radu ili druge oblike ugovora o angažovanju za
izvršne direktore;
14. Daje odobrenje Izvršnom odboru za radnje ili poslove u skladu sa Zakonom o privrednim
društvima, Statutom i odlukama Skupštine Društva i Nadzornog odbora; i
15. Obavlja druge poslove i donosi odluke u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Statutom i
odlukama Skupštine Društva.
8
2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE (Nastavak)
Izvršni odbor
Izvršni odbor se sastoji od četiri izvršna direktora: generalnog direktora, izvršnog direktora za finansije,
izvršnog direktora za saobraćaj i izvršnog direktora za odnose sa državnim organima i organizacijama.
U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Izvršni odbor takođe:

1. Rukovodi svakodnevnim radom Društva i utvrđuje njegovu internu organizaciju;
2. Odgovara za tačnost poslovnih knjiga Društva;
3. Odgovara za tačnost finansijskih izveštaja Društva;
4. Priprema sednice Skupštine Društva i predlaže dnevni red sastanaka Nadzornog odbora;
5. Obračunava iznos dividendi koje se, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Statutom i
odlukama Skupštine isplaćuju određenim klasama akcionara i utvrđuje datum i postupak isplate
istih;
6. Sprovodi odluke Skupštine Društva; i
7. Obavlja druge poslove i donosi odluke u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Statutom i
odlukama Nadzornog odbora.
Odbori
Nadzorni odbor Air SERBIA formirao je Odbor za etiku i Odbor za reviziju.
Odbor za etiku predstavlja telo odgovorno za primenu Kodeksa poslovne etike, koje za svoj rad
odgovara generalnom direktoru Društva. Odbor nadgleda istrage i prijave o prevarama i ozbiljnim
povredama Kodeksa i stara se o njihovom doslednom rešavanju.
Odbor za etiku obuhvata pet članova: izvršnog direktora za finansije, izvršnog direktora za odnose sa
državnim organima i organizacijama, direktora za ljudske resurse, glavnog pravnog savetnika i
menadžera za etiku i usklađenost poslovanja. Kvorum se postiže prisustvom većine članova (redovnih
ili zamena). Sve odluke Odbora usvajaju se isključivo većinom glasova prisutnih članova.
Uloga Odbora za reviziju je da pripremi, predloži i prati sprovođenje računovodstvenih politika i

upravljanja rizikom, da predlaže odboru imenovanje i smenjivanje lica odgovornih za internu reviziju
u kompaniji, da nadzire poslove interne revizije, prati primenu računovodstvenih standarda tokom
pripreme finansijskih izveštaja i da oceni sadržaj finansijskih izveštaja, da oceni ispunjavanje zahteva
za pripremu konsolidovanih finansijskih izveštaja, da sprovodi postupak imenovanja revizora
kompanije i da imenuje budućeg revizora Društva tako što daje stručno mišljenje o njegovom/njenom
stručnom znanju i nezavisnosti od kompanije, da daje mišljenje o nacrtu ugovora sa revizorom Društva
i, kada je to neophodno, da daje obrazložen predlog za raskid ugovora sa revizorom Društva, nadzire
postupak revizije, uključujući i identifikaciju ključnih pitanja koje treba revidirati i pregledati uz pomoć
nezavisnosti i objektivnosti revizora i da vrši druge dužnosti u oblasti revizije koje su mu poverene od
strane Nadzornog odbora.
Odbor za reviziju se sastaje četiri puta godišnje.
9
NEFINANSIJSKE KLJUČNE POKAZATELJE PERFORMANSI
Air SERBIA, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, u 2021. godini je ostvarila neto gubitak od
EUR 17.7 miliona, odnosno RSD 2.079 miliona. Poslovni prihodi avio-kompanije dostigli su iznos od
EUR 232.3 miliona, odnosno RSD 27.315 miliona.
Iako Air SERBIA nije dostigla broj letova i putnika u odnosu na 2019. godinu pre pandemije, primetan
je delimičan oporavak. Kao i 2020. godine, postojala je redukcija saobraćaja u smislu ograničenja
ulaska u različite zemlje, ali je Air SERBIA uspevala da se prilagodi tržištu i talasima COVID-19.
Tokom 2021. godine, Air SERBIA je u redovnom saobraćaju letela do ukupno 48 destinacija iz
Beograda, 11 destinacija iz Niša, kao i jedne destinacije iz Kraljeva.
Broj destinacija dostupnih u okviru kod-šer partnerstava Društva je iznosio 82, a Društvo je na kraju
2021. godine imalo 14 kod-šer partnera.
Air SERBIA je u 2021. godini obavila ukupno 1.229 čarter rotacije.
Ključni finansijski i operativni podaci

2021/2020
Ključni podaci merna jedinica 2020. 2021.
(var %)
Finansijski podaci
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga mlrd RSD 13.49 23.27 72%
EBITDAR (1) mlrd RSD 1.519 3.174 109%

Ukupna aktiva mlrd RSD 26.74 22.20 -17%
Operativni podaci
Operativna flota broj 21 17 -19%
Broj povratnih letova (2) broj 6,838 9,935 45%
Destinacije iz Beograda (3) broj 48 40 -17%
(3)
Destinacije iz Niša broj 11 2 -82%
Destinacije iz Kraljeva (3) broj 1 2 100%
(4)
Kapacitet hiljade sedišta 1,563 2,371 52%
Broj plaćenih putnika (2) hiljade putnika 882 1,552 76%
ASK (4) mlrd. 2.11 2.94 39%
(1) Prinos pre troškova kamate, poreza, amortizacije i iznajmljivanja. EBITDAR i slične mere se računaju
i koriste na različite načine od strane kompanija i zbog toga se ne treba oslanjati na njih za potrebe
poređenja kompanija koje koriste ovaj pokazatelj (pozitivan prinos).
(2) Ukupan saobraćaj
(3) Redovan saobraćaj
(4) Sedišta kilometri - Broj raspoloživih sedišta za prodaju pomnožen brojem izletenih kilometara
u ukupnom saobraćaju.
10
NEFINANSIJSKE KLJUČNE POKAZATELJE PERFORMANSI (Nastavak)
Društvo je u 2021. godini ostvarilo ukupan prihod u iznosu od RSD 29.125 miliona, što predstavlja
povećanje od 32% u odnosu na prihod ostvaren u 2020. godini. Istovremeno su ukupni rashodi iznosili
RSD 31.204 miliona, što je imalo za rezultat neto gubitak od RSD 2.079 miliona. U odnosu na prethodnu
godinu kada je iznosio RSD 5.085 miliona, neto gubitak u 2021. godini je smanjen za 59%.
U strukturi poslovih prihoda u 2021. godini, najveće učešće od 63% imaju prihodi od prevoza putnika
u redovnom saobraćaju, dok u strukturi poslovnih rashoda najveće učešće imaju troškovi proizvodnih
usluga (troškovi tehničkog održavanja aviona, prihvata i otpreme aviona, navigacionih taksi i taksi
preleta, troškovi poletanja i sletanjai sl.) od 46% i troškovi goriva od 20%.
Ukupna bilansna suma Društva na dan 31. decembra 2021. godine iznosi RSD 22.201 milion (31.
decembar 2020. godine: RSD 26.736 miliona). U strukturi aktive najveće učešće imaju nekretnine,
postrojenja i oprema u iznosu od RSD 11.906 miliona ili 54% i gotovina i gotovinski ekvivalenti u iznosu
od RSD 5.348 miliona ili 24%.
U strukturi pasive, najveće učešće imaju obaveze po osnovu lizinga (MSFI 16) u iznosu od RSD 5.928
miliona ili 27% i primljeni avansi u iznosu od RSD 5.431 milion ili 24%.
Operativna flota
Struktura i starost flote Air SERBIA prikazana je u sledećoj tabeli:
Tip aviona 31.12.2020. 31.12.2021.

ATR 72-200 3 3
ATR 72-500 2 2
A319-100 11 9
A320-200 1 1
A330-200 1 2
Boeing 737-300 3 0
UKUPNO 21 17
Prosečna starost (godine)* 18,33 18,71

* Bez Boeing flote
Prosečna starost flote Air SERBIA na redovnim letovima na dan 31. decembra 2021. godine je 18,71
godina (bez Boeing flote).
Tokom 2021. godine iz AOCa su isključena tri aviona B737 i dva aviona A319 koja su bila u procesu
vraćanja vlasnicima, dok je u isto vreme preuzeta jedna letelica A330 za potrebe dugolinijskog
saobraćaja s obzirom da je prethodni avion u fazi pripreme za vraćanje zakupodavcu.
11
4. POSLOVNO OKRUŽENJE I TRŽIŠNA POZICIJA
4.1. POSLOVNO OKRUŽENJE
Bruto domaći proizvod
U sledećoj tabeli prikazano je kretanje bruto domaćeg proizvoda u poslednjih osam godina.
Razvoj društvenog bruto proizvoda na glavnim tržištima Air SERBIA
U% 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Svet 3,4 3,1 3,4 3,8 3,6 2,9 -3,6 5,9

Evropska Unija 1,5 1,9 1,8 2,5 2,1 1,3 -6,7 5,2
Ruska Federacija 0,7 -2,8 -0,2 1,6 2,3 1,3 -3,0 4,7
Francuska 0,9 1,1 1,2 2,2 1,5 1,5 -8,1 7,0
Nemačka 1,9 1,7 1,9 2,5 1,5 0,6 -4,9 2,8
Italija 0,1 1,0 0,9 1,6 0,9 0,3 -8,9 6,6
Švajcarska 2,5 1,2 1,4 1,7 2,5 2,7 -2,9 3,7
Austrija 0,6 1,0 1,5 2,6 2,7 1,5 -6,6 4,5
Crna Gora 1,8 3,4 3,0 4,7 4,5 3,6 -15,2 12,4
Srbija -1,8 0,8 2,8 2,0 4,4 4,2 -1,0 7,4
Izvor: Svetska banka, MMF, International Monetary Fund
Kursne razlike
U poređenju sa prethodnim godinama, odnos između kursa evra i dinara u 2021. godini je bio prilično
stabilan. Evro je u odnosu na dinar porastao 0,11% kada se poredi kraj izveštajne godine i kraj
prethodne godine.
U odnosu na evro, američki dolar je imao značajnu fluktuaciju i disperziju tokom godine, a na kraju
2021. godine je oslabio 7.41% vrednosti u poređenju sa istim datumom 2020. godine.
Kretanje kursa američkog dolara i dinara i američkog dolara i evra

140 1.0
120 0.9
100 0.8
80 0.7
60 0.6
2011/ 2012/ 2013/ 2014/ 2015/ 2016/ 2017/ 2018/ 2019/ 2020/ 2021/ 2022/
USD/RSD (л.c.)* USD/EUR (д.с.)**
12
4. POSLOVNO OKRUŽENJE I TRŽIŠNA POZICIJA (Nastavak)
4.1. POSLOVNO OKRUŽENJE (Nastavak)
Kretanje kursa američkog dolara i dinara i američkog dolara i evra
135
130
125
120
115
110
105
100
95
90
85
80
75
70
65
60
55
50
2009/ 2011/ 2013/ 2015/ 2017/ 2019/ 2021/
EUR/RSD, месечни просек (л.с.)**
Izvor: Narodna banka Srbije
Cena sirove nafte
Prilikom utvrđivanja cene mlaznog goriva uzima se u obzir indeks mlaznog goriva koji objavljuje
kompanija Platts, čija se vrednost određuje na osnovu proporcionalne potražnje za mlaznim gorivom
širom sveta.
Vrednosti iz ovog izvora koriste svi snabdevači i svi kupci. Predviđanje kretanja tih cena je pouzdano
moguće samo u kraćem vremenskom periodu jer globalna politička dešavanja imaju jak uticaj na
formiranje cena. Kretanje cene mlaznog goriva je u bliskoj korelaciji sa kretanjem cene Brent-a.
Ponovno otvaranje ekonomija, kao i povećanje avio-saobraćaja uticalo je na to da cena sirove nafte
značajno poraste tokom 2021. godine.
Prosečna cena barela sirove nafte Brent u avio industriji od 2010. do 2022. godine
13
Cena sirove nafte (Nastavak)
Grafik u nastavku potvrđuje da su cene mlaznog goriva u 2021. godini imale rastući trend koji se
preneo i u narednu godinu. Kako se svetska ekonomska aktivnost oporavaljala posle udarnog
negativnog šoka u 2020. godini, sirova cena naftre se postepeno povećavala.
Imala je trenutni pad u avgustu 2021. godine nakog čega je nastupio oštriji rast i u oktobru je dostigla
vrednosti za oko 40% veću u odnosu na vrednost iz avgusta. Cena je opet blago pala do kraja
novembra, nakon cega je usledio ponovni rast i 2021. godina se završila sa većom cenom nafte nego
što je započela, što je bio samo nagoveštaj trenda koji je mogao da se očekuje u narednoj godini, a za
koji se pokazalo da je usled novih okolnosti na tržištu bio i gori.
Indeks cena goriva pokazuje koliko je mlazno gorivo poskupelo u protekloj godini.
U novembru 2021. godine pojavom Omikron varijante korona virusa došlo je do privremenog
zatvaranja pojedinih zemalja, što je imalo za posledicu smanjenje tražnje i pada cene mlaznog goriva.
Međutim pad cene mlaznog goriva je bio privremenog karaktera. Kada su evropske zemlje prvi put
počele da se zatvaraju u martu 2020., rafinerije su morale da smanje proizvodnju jer su se njihova
skladišta brzo punila usled pada potražnje za gorivima.
Postepenim oporavkom svetskih privreda, rafinerije su se prvenstveno opredelile za prozvodnju goriva

za putnička vozila, tako da se krajem 2021. godine avio industrija suočila sa novim problemom
nedovoljne ponude mlaznog goriva na tržištu, što je imalo za posledicu ponovni rast cene mlaznog
goriva. Ovaj trend nastavljen je i početkom 2022. godine.
14
Učinak Air SERBIA tokom COVID-19 pandemije

Prihod od međunarodnih putnika – uticaj COVID na svet i Evropu
Air SERBIA je u 2019. godini ostvarila rekordne rezultate, najbolje od pokretanja kompanije 2013.
godine. Prevezeno je 2,81 miliona putnika (9,5% više u odnosu na 2018. godinu), uz popunjenost
putničke kabine (load factor) od 72%. Air SERBIA je letela do 63 destinacije, pri čemu je samo u 2019.
godini uvela 23 nove destinacije – 10 iz Beograda, kao i 12 iz Niša i 1 iz Kraljeva (dva dodatna
aerodroma u Srbiji sa kojih je počela da leti te godine). U prva dva meseca 2020. godine, Air SERBIA je
takođe ostvarila rast broja putnika od 27% u januaru i 28% u februaru, u odnosu na iste mesece 2019.
godine. Ujedno je i popunjenost putničke kabine porasla u januaru na 69% (7% više u odnosu na januar
2019. godine), a u februaru na 66% (8% više u odnosu na februar 2019. godine).
U martu 2020. godine, pandemija korona virusa izazvala je najveću krizu u istoriji svetskog putničkog
avio-saobraćaja. Iako preko dva meseca nije bilo putničkog avio-saobraćaja, srpska nacionalna avio-
kompanija nijednog trenutka nije prestala da leti, svoje ljudske i materijalne resurse stavila je u
potpunosti na raspolaganje Vladi Republike Srbije.
Između 18. marta i 27. maja 2020. godine, Air SERBIA je obavila ukupno 204 leta – (1) repatrijacione i
evakuacione letove, kojima su u Srbiju vraćani naši državljani koji su ostali zarobljeni na aerodromima
i u zemljama širom sveta i strani državljani vraćani u svoje matične zemlje (preko 10.000 ljudi
prevezeno u tom periodu) i (2) kargo-letove (45 rotacija) kojima je u našu zemlju dopremljeno više
stotina tona medicinske opreme i materijala. Air SERBIA je tokom ta dva meseca letela od Kine i Seula
na istoku do Los Anđelesa na zapadu. Do Kine su obavljene čak 32 rotacije.
Prihod od međunarodnih putnika na Prihod od međunarodnih putnika na

svetskom nivou evropskom nivou
- Air SERBIA je u julu 2021. godine, sa - Air SERBIA je konstantno iznad učinka
povratkom letnje potražnje, zabeležila evropskih avio-kompanija.
smanjenje od 18.5% ukupnih prihoda od - Čak i tokom COVID-19 talasa, učinak Air
redovnog i čarter putničkog saobraćaja u SERBIA po pitanju prihoda je bolji za više od
poređenju sa 2019. godinom. 20% u poređenju sa evropskim avio-
- Air SERBIA je u leto 2021. godine bila za više kompanijama.
od 50% iznad učinka svetskih avio-
kompanija.
15
Učinak Air SERBIA tokom COVID-19 pandemije

Prihod od međunarodnih putnika – uticaj COVID na svet i Evropu (Nastavak)
Air SERBIA je, kao odgovor na dramatično izmenjene tržišne uslove i fluktuaciju potražnje, primenila
nove interne procese, uključujući reviziju mreže i prilagođavanja reda letenja na dnevnoj bazi. Sa
skraćenim rokom za rezervaciju na 8-10 dana pre polaska, takav pristup je omogućio brzu reakciju na
stalnu fluktuaciju tražnje, raspoređivanje odgovarajućih kapaciteta na relevantnim tržištima, a takođe
i traženje potpuno novih prilika na tržištu.
Uprkos činjenici da je većina uobičajenih tržišta Air SERBIA bila pod velikim uticajem strogih
ograničenja putovanja, a da građanima Srbije nije bio dozvoljen ulazak na većinu tržišta EU tokom
2020. i dela 2021. godine, Air SERBIA je, zahvaljujući fleksibilnom upravljanju kapacitetima i
prilagođavanju komercijalne strategije novim trendovima tražnje postigla određeni uspeh, pretežno
na nivou oporavka prihoda u odnosu na period pre pandemije 2019. godine, kada je sama 2019. godina
bila rekordna godina za Air SERBIA i njene komercijalne indikatore poslovanja. Iskustvo i znanje
stečeno tokom poslednjih 20 meseci rada tokom pandemije doveli su do kreiranja ambicioznog
petogodišnjeg razvojnog plana, sa planom rasta ka profitabilnom, održivom poslovanju.
Najnovije procene uticaja COVID-19 pandemije na industriju
Prema poslednjim procenama IATA, avio-industija se postepeno oporavlja od COVID-19 pandemije

očekujući da će 2021. godinu završiti na samo 40% obima saobraćaja koji je bio pre pandemije. Posle
2020. godine, najgore godine u istoriji vazdušnog saobraćaja koja je zabeležila pad od 66%, oporavak
saobraćaja u 2021. godini se odvijao sporo usled čestih zabrana putovanja u međunarodonom
saobraćaju.
Ipak, spremnost putnika na putovanja posle otvaranja zemalja za putovanja pokazala je da se potražnja
za istim vraća brzo i da će dalji tok oporavka vazdušnog saobraćaja najviše zavisiti od stepena i brzine
vakcinacije kao i pravila zemalja u vezi sa borbom protiv pandemije i pravilima putovanja. Procene su
da će vazdušni saobraćaj u 2022. godine dostići 61% obima saobraćaja koji je bio pre pandemije.
Međutim, sve procene i tok oporavka saobraćaja direktno su zavisne od razvoja dalje situacije po
pitanju novih talasa pandemije i napretka vakcinacije.
Oporavak avio-industrije od pandemije nije isti za sve regione. Regioni sa velikim domaćim tržištima,
bržim stepenom vakcinacije i manje restriktivnim pravilima će nasaviti da se oporavljaju brže u odnosu
na ostale delove sveta. Očekuje se da će se finansijska situacija u 2022. godini poboljšati u donosu na
2021. godinu u svim regionima. Ipak, gubici će se nastaviti i u 2022. godini, ali se ne očekuje da će biti
veći od petine gubitaka iz 2021. godine.
Očekuje se da će se tržište Severne Amerike najbrže oporaviti najviše zahvaljujući domaćem

saobraćaju, dok će oporavak saobraćaja preko Severnog Atlantika dodatno doprineti oporavku i
pozitivno uticati i na oporavak interkontinentalnog evropskog saobraćaja.
Očekivanja su da ni oporavak vazdušnog saobraćaja unutar Evrope neće zaostajati, ali za razliku od
domaćeg američkog saobraćaja, evropski oporavak zavisi od međunarodnog saobraćaja između
evropskih zemalja što oporavak čini sporijim. Procene su da će Severna Amerika ostvariti profit od 9,9
milijardi američkih dolara u 2022. godini, dok će Evropa imati gubitke od 20,9 milijardi američkih
dolara u 2021. godini koji će se u 2022. godini smanjiti, ali će rezultat i dalje biti negativan i gubitak će
iznositi 9,2 milijardi američkih dolara.
16
Najnovije procene uticaja COVID-19 pandemije na industriju (Nastavak)
Sveukupno, situacija u avio-industriji se značajno promenila u poslednje dve godine usled COVID-19
pandemije i istorijski pad u vazdušnom saobraćaju je imao jak negativan uticaj na sve regione. Očekuje
se da će povraćaj uloženog kapitala ROIC (Return on Invested Capital) u avio-industriji u 2021. godini
biti negativan -10,4%, dok će se u 2022. godini postepeno popravljati usled vraćanja potražnje, ali će
avio-kompanije i dalje imati poteškoća u ostvarivanju prihoda i pokrivanju troškova, pa će ROIC i dalje
ostati negativan i procena je da će iznosiiti -2,7% u 2022. godini.
Prema poslednjoj prognozi EUROCONTROL za period 2021-2027. godine procenjuje se da će

pandemija i na dalje imati ekonomski uticaj na ceo svet kao i na avio-industiju. Višegodišnja prognoza
pokazuje tri moguća scenarija:
- Optimistički scenario: efikasna vakcinacija, minimalne restrikcije putovanja, visok stepen
potrošnje gde će potrošači brzo trošiti novac akumuliran u toku pandemije i biti glavni
pokretač oporavka svetske ekonomije.
- Osnovni scenario: nivo vakcinacije do dostizanje kolektivnog imuniteta, umerene restrikcije
putovanja, zadovoljavajući stepen potrošnje.
- Pesimistički scenario: nedovoljan nivo vakcinacije, stroge restrikcije putovanja, inflacija i
delimičan oporavak potražnje.
Prema optimističkom scenariju oporavak evropskog vazdušnog saobraćaja na nivo iz 2019. godine se
očekuje sredinom 2023. godine, a prema kratokoročnoj prognozi koja je napravljena pre pojave novog
Omikron soja korona virusa očekivanja su bila da će vazdušni saobraćaj u najboljem slučaju završiti
2021. godinu na 90% nivoa saobraćaja iz 2019. godine.
Po osnovnom scenariju potpuni oporavak na nivo iz 2019. godine se očekuje krajem 2023. godine, a
na kraju 2021. godine bi bilo dostignuto 82% nivoa iz 2019. godine.
Pesimistički scenario predviđa najlošije prognoze gde bi potpuni oporavak bio dostignut tek 2027.
godine, a na kraju 2021. godine bi bilo dostignuto 68% nivoa iz 2019. godine.
Pojava Omikron varijante korona virusa je pokazala istovremeni negativan utican na evropski vazdušni
saobraćaj. Procenat oporavka u novembru 2021. godine je iznosio 77% u odnosu na nivo iz 2019.
godine što je bilo za 1% bolje od prognoziranog oporavka u osnovnom scenariju, i čak 12% bolje od
pesimističkog scenarija.
Pojavom Omikron soja došlo je do istovremenog pooštravanja restrikcija putovanja što se odrazilo
istovremenim padom u saobraćaju sa negativnim trendom imeđu novembra i decembra 2021. godine,
pa je procenjen oporavak u decembru 2021. godine 74% nivoa iz 2019. godine, što je za 8% lošije od
prognoziranog oporavka u osnovnom scenariju i samo 6% bolje od pesimističkog scenarija.
Trend oporavka saobraćaja u toku 2021. godine koji je sve do novembra bio bolji od osnovnog
scenarija, a u julu i avgustu bolji i od optimističnog scenarija, pojavom novog soja istog trenutka se
spustio ispod osnovnog scenarija i približio pesimističkom scenariju. Visok stepen neizvesnosti
oporavka vazdušnog saobraćaja i njegova direktna zavisnost i snažan negativan uticaj pojavom novih
talasa i sojeva korona virusa ne postaje slabija sa vremenom i ostaće jedan od najjačih uticaja sve do
okončanja pandemije.
17
Analiza uticaja poremećaja prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19 u sektoru

vazdušnog saobraćaja i u poslovanju domaćeg avio-prevoznika
Prikaz 1 Eurocntrol prognoza za Evropu za period 2021-2027. godine
Prema podacima ERUOCONTROL-a¹ oporavak saobraćaja u Evropi u toku 2021. godine je bio
delimičan, ali prisutan tokom cele godine. Godina je počela sa 36% nivoa iz 2019. godine u januaru
dostižući 70% u toku leta, najviše zahvaljujući masovnoj vakcinaciji i EU digitalnom COVID sertifikatu.
Sezona letnjih putovanja se prenela i na jesen kada je saobraćaj dostigao 81% u oktobru.
Uprkos Omikronu i merama zastite od COVID-a još uvek prisutnim na mnogim destinacijama,
saobraćaj u decembru je dostigao 78% nivoa iz 2019. godine. Na nivou cele 2021. godine saobraćaj u
Evropi je bio na 56% saobraćaja koji je ostvaren u 2019. godini.
Finansijski i društveni uticaj pandemije na Evropu je u toku cele 2021. godine bio izražen i ne ni
značajno bolji u odnosu na prvu godinu pogođenu pandemijom:
• 1,4-1,5 milijardi putnika manje nego u 2019. godini (2020: -1,7 milijardi);
• 4,9 miliona manje letova (2020: -6,1 miliona); i
• €18,5 milijardi gubitaka evropskih aviokompanija (2020: -€22,2 milijardi).
Pored prethodno navedene situacije prouzrokovane korona virusom, početkom marta 2022. godine
došlo je do povećane nestabilnosti na svetskim finansijskim i robnim tržištima usled eskalacije
konflikta u Ukrajini, koja je praćena uvođenjem šestog paketa sankcija Evropske Unije prema Ruskoj
Federaciji i Belorusiji. Do datuma izdavanja finansijskih izveštaja za 2021. godinu Društvo nije
identifikovalo negativne posledice osim indirektnih, koje su rezultat značajne volatilnosti cena avio-
goriva prouzrokovane nestabilnim tokovima na berzama i potencijalnim ograničenjima u snabdevanju.
Rukovodstvo pažljivo prati i procenjuje potencijalni uticaj novonastale situacije i preduzima sve
neophodne mere kako bi se obezbedila stabilnost poslovanja Društva.
18
4.2. TRŽIŠNA POZICIJA
Beogradski aerodrom
Aerodrom „Nikola Tesla Beograd“ matično je čvorište kompanije Air SERBIA. Konstantan rast broja
prevezenih putnika koji aerodrom „Nikola Tesla Beograd“ beleži u poslednjih skoro deset godina
prekinut je uticajem pandemije COVID-19 i ograničenjima putovanja koja su za rezultat imala značajan
pad u broju prevezenih putnika u 2020. i 2021. godini.
Godina 2020. bila je godina smanjenog obima poslovanja za aerodrom „Nikola Tesla Beograd“ sa
padom od 68,8% u odnosu na broj prevezenih putnika u 2019. godini, nakon čega je usledio delimičan
oporavak u 2021. godini.
Pad putika u 2021. godini smanjen je za 22,7% u odnosu na 2020. godinu i dostigao je 46,1% u odnosu
na 2019. godinu.
Uprkos nepovoljnoj situaciji za poslovanje, Air SERBIA je uspela da zadrži nivo saobraćaja koji je
obezbedio učešće od 47,7% u broju prevezenih putnika u 2021. godini na aerodromu „Nikola Tesla
Beograd“ i koji je za 3,4% veći u odnosu na učešće koje je Air SERBIA imala u 2019. godini.
Broj putnika na Aerodromu Nikola Tesla Beograd (u milionima)
Učešće putnika Air SERBIA u broju prevezenih putnika na Aerodromu Nikola Tesla Beograd
Izvor: Aerodrom Nikola Tesla Beograd
19
4.2. TRŽIŠNA POZICIJA (Nastavak)
Pregled glavnih tržišta
Gradovi iz mreže linija Air SERBIA najvećim delom se nalaze u Evropi, pa su najveća evropska tržišta
ujedno i najznačajnija tržišta za prihode kompanije. Air SERBIA je u prvoj polovini 2021. godine imala
veći obim saobraćaja od proseka za evropske avio-kompanije. Sa oporavkom putovanja u letnjim
mesecima oporavak Air SERBIA i oporavak evropskih avio-kompanija se izjednačio, nakon čega je
usledio uticaj jesenjeg talasa COVID-a koji je imao veći uticaj na saobraćaj Air SERBIA nego na saobraćaj
evropskih avio-kompanija.
Promena saobraćaja 2021. godine u odnosu na 2020. godinu
Izvor: https://www.eurocontrol.int/publication/eurocontrol-forecast-update-2021-2027; Air Serbia 2021 Flown Data
Dinamičnim praćenjem promena ograničenja putovanja i prilagođavanjem kapaciteta i tarifa u skladu

sa tim promenama, Air SERBIA je uspela da održi nivo saobraćaja na optimalnom nivou kako bi u
svakom trenutku odgovorila potrebama trenutne potražnje i time smanjila negativan uticaj pandemije
na poslovanje kompanije. Ovakvom strategijom Air SERBIA je uspela da napravi optimalan balans
potrebnog kapaciteta i odgovarajuće tarife.
Najproduktivnija tržišta u 2021. godini prema broju prevezenih putnika i ostvarenim prihodima su:
Top tržišta 2021. Putnici Top tržišta 2021. Prihodi (EUR)

Rusija 121.860 USA 17.948.338
Crna Gora 89.858 Rusija 17.274.251
Francuska 88.917 Francuska 8.301.535
USA 74.393 Crna Gora 6.918.565
Nemačka 68.447 Nemačka 5.519.717
Švajcarska 56.856 Švajcarska 4.450.953
UK 40.182 UK 4.124.414
Holandija 35.273 Holandija 3.123.852
Švedska 30.578 Švedska 2.904.751
Italija 27.333 Italija 2.282.099
Norveška 23.422 Norveška 2.236.989
Grčka 21.291 Grčka 1.978.724
Izvor: Air Serbia 2021 Flown Data
20
4.2. TRŽIŠNA POZICIJA (Nastavak)
Potvrda uspešnosti primenjene strategije je promena jediničnog prihoda po prevezenom putniku

kilometru (Yield) koji je u 2021. godini dostigao vrednost od 9.0 što je vrednost za 1.2 veća u odnosu
na 2019. godinu kada je Yield iznosio 7.8. Na pojedinim tržištima rast Yield-a je imao i nekoliko puta
veće vrednosti što dodatno potvrđuje uspešnost posebnog pristupa svakom tržištu kako bi se njegovi
potencijali što više iskoristili.
Promena YIELD-a (cEUR) 2021. godine u odnosu na 2019. godinu
Izvor: Air Serbia 2020 Flown Data
5. BEZBEDNOST I USKLAĐENOST
Bezbednost i usklađenost je prioritet broj jedan za Air SERBIA. Primarni cilj Društva je da prevoz
putnika i robe sprovodi na bezbedan način, u skladu sa svim regulatornim zahtevima.
Bezbednost operacija u Društvu se oslanja na proces upravljanja rizicima i postojanje različitih

odbrambenih nivoa koji štite naše operacije od latentnih propusta.
Izvršni direktor za saobraćaj (Accountable Manager) je odgovoran za efikasnost, implementaciju i

održavanje sistema upravljanja bezbednošću. Deo svojih odgovornosti on je, prema utvrđenoj
organizacionoj šemi, preneo na direktore operativnih celina: Bezbednost i usklađenost, Letačke
operative, Tehniku/održavanje vazduhoplova, Opslugu aviona na zemlji i Trening letačkog i kabinskog
osoblja. Zaposleni u ovim celinama su odgovorni za pružanje najvišeg nivoa bezbednosti kada su u
pitanju letovi Air SERBIA.
U 2021. godini, Air SERBIA je obavila ukupno 19.189 letova (29% vise letova nego u 2020. godini). Na
ovaj broj letova 7 slučajeva je zahtevalo istragu nivoa 2. Ovo su slučajevi koji su ocenjeni kao slučajevi
„umerenog uticaja“ na bezbednost operacija, tj. slučajevi za koje se sumnjalo da su mogli da ugroze
bezbednost leta ili nanesu štetu vazduhoplovu.
Ukupno 213 slučajeva su ocenjeni kao slučajevi „minimalnog uticaja“ na bezbednost operacija, mada
je i kod njih sprovedena temeljna istraga kako bi se utvrdilo da li postoji trend koji bi mogao da ugrozi
bezbednost u narednom periodu. Dodatno, letačko osoblje i osoblje iz sektora za održavanje
vazduhoplova kao i osoblje koje sprovodi opslugu aviona na zemlji prijavili su 511 slučajeva koji nisu
imali neposredan uticaj na bezbednost, ali su svakako analizirani.
21
5. BEZBEDNOST I USKLAĐENOST (Nastavak)
Na osnovu navedenog, a prema klasifikaciji rizika svih prijavljenih i neprijavljenih, ali od strane
Odeljenja za bezbednost uočenih događaja zaključeno je da su svi letovi Air SERBIA u 2021. godini
obavljeni na bezbedan i siguran način.
Pored gore navedenog, Odeljenje za bezbednost i usklađenost je uspešno sprovelo i niz aktivnosti koji
su imali karakter uštede finansijskih sredstava, kao i unapređenje procesa rada, a neki od tih su:
− Aktivno učešće Safety u IATA De/Anti-Icing Quality Control Pool-u;
− Sprovođenje radionica i obuka iz oblasti Upravljanja sistemom bezbednosti i Upravljanja
rizicima;
− Konstantna promocija bezbednosti i podizanje svesti kod zaposlenih publikovanjem Biltena o
bezbednosti, sprovođenjem anonimnih anketa i analizom istih, organizovanjem online seminara
i „recurrent“ treninga za letačko i kabinsko osoblje;
− Pružanje podrške iz oblasti Upravljanja sistemom bezbednosti ASGS-u i ASC-u;
− Praćenje trendova tehničkih događaja;
− Razvijanje radionica i održavanje istih iz oblasti Vazduhoplovne regulative, Upravljanja
dokumentacijom i Sistema praćenja usklađenosti;
− Revizija AOC-a;
− Kontrola upravljanja dokumentacijom je unapređena kroz harmonizaciju procesa u slučaju kada
se ponavljaju kroz više operativnih priručnika;
− Upravljanje eksternim dokumentima je unapređeno u skladu sa zahtevima proizašlim iz
pandemije COVID-19, jer je Usklađenost analizirala i distribuirala svu dokumentaciju izdatu od
strane DCV, EASA, FAA, drugih vazduhoplovnih vlasti, ICAO i IATA;
− Sistem praćenja usklađenosti se prilagodio uslovima rada u pandemiji, te se većina audita za
inostrane lokacije sprovelo u remote mode-u i na taj način se obezbedilo kontinuirano praćenje
usklađenosti; i
− Veliki broj besplatnih webinara je pohađan kako bi se ispratili neophodni trendovi i aktivnosti
Godišnja SAFA ocena je bila 0,55, što je bolji rezultat od zadatog cilja za 2021. godinu (cilj je bio 0,90)
- ukupno sedam nalaza kategorije 3. Tokom 2021. godine broj SAFA inspekcija je bio 38.
Sprovedeno je 128 internih provera/inspekcija sa ukupno 241 utvrđeni nalaz.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije obavio je ukupno 34 periodičnih provera/

inspekcija Air SERBIA i otvorio 36 nalaza. Ukupno 25 inspekcija/provera je proteklo bez ikakvih nalaza
i opservacija.
5.1. EMERGENCY RESPONSE PLANIRANJE
Emergency Response Planning odeljenje bavi se procesima i procedurama koje je neophodno sprovesti
u slučaju ozbiljne nezgode/nesreće vazduhoplova, kao i kompletnom pripremom odgovornih lica u
kompaniji i na stanicama kroz treninge i izvođenje simulacija, a u skladu sa svim regulatornim
zahtevima.
Krizni direktori na nivou Društva rukovode kriznim menadžmentom (izvršni direktor za saobraćaj,
direktor Letačke operative, menadžer Jet flote, direktor Treninga za letačku operativu u slučaju
odsustva prva tri rukovodioca) i odgovorni su za efikasnost, implementaciju i sprovođenje svih već
pomenutih procesa i procedura.
22
5.1. EMERGENCY RESPONSE PLANIRANJE (Nastavak)
Krizni menadžment sačinjen je od predstavnika operativnih i određenih neoperativnih celina i snosi

odgovornost u skladu sa utvrđenim check-listama, ličnom ekspertizom i opisima poslova.
Strukturu kriznog menadžmenta čine celine: Letačka operativa, Zemaljski poslovi, Korporativne
komunikacije, Tehnika, Obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, Obezbeđenje/Odnosi sa državnim
organima, Bezbednost i usklađenost i Operativni centar (NOC). Lanac se nadovezuje na ostale celine
od ključnog značaja, kao što su na primer Pravna služba, Finansije, Ljudski resursi, Komercijala itd.
Najveći izazov za Emergency Response Planning (ERP) u 2021. godini sa tekućom pandemijom COVID-
19 bilo je očuvanje svih postojećih sistema, infrastrukture i resursa na nivou koji je minimum za
situaciju koja bi predstavljala potencijalnu aktivaciju naših procedura, kao i održavanje svesti da su i u
takvim vremenima nesreće / nezgode moguće.
Pored navedenih izazova i ad hoc projekata, ERP je uspešno realizovao i niz aktivnosti sa ciljem da se
u slučaju vanredne situacije avio-kompanija spremno suoči sa nastalom situacijom i uloži sve moguće
napore i resurse kako bi eventualna kriza imala što manje ekonomske i poslovne posledice. Između
ostalih sprovedene su i sledeće aktivnosti: više on-line treninga za rukovodeću strukturu kriznog
menadžmenta, uspešno ispraćene aktivnosti za nove destinacije i revidirane sve postojeće informacije
na u tom trenutku aktivnim destinacijama, uspešno sprovedeni auditi od strane DCV-a Republike
Srbije, više parcijalnih simulacija i testiranja procesa uspešno je sprovedeno sa nosiocima procedura
iz domena ERP-a uz angažovanje neophodnih zaposlenih.
U cilju nastavka poslovanja u otežanim uslovima pandemije, a vezanim za obavljanje dužnosti Cabin
Safety Officer-a u okviru Safety celine i obavljanje dužnosti internih cabin audita u sklopu Compliance
celine, ERP je preuzeo sve dužnosti uključujući interne i eksterne aktivnosti vezane za nacionalne i
internacionalne regulatorne zahteve i standarde propisane od strane ICAO, EU i EASA, kao i IATA.
5.2. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Tokom 2021. godine, nastavljene su aktivnosti i operativni procesi, saglasno smernicama, rokovima i
politici HSE. Proces operativnih opservacija je nastavljen, što je rezultiralo daljim unapređenjem
kulture izveštavanja o bezbednosti i zdravlju na radu i poboljšanju transparentnosti izveštavanja.
U poređenju sa 2020. godinom, u 2021. godini broj povreda na radu je smanjen sa 4 na 3, dok je broj
izgubljenih dana usled povreda na radu smanjen sa 34 na 26.
Nastavljena je dobra praksa provere dokumentacije za predkvalifikaciju izvođača radova i odobrenja

izvođača radova sa aspekta HSE zahteva, kao i obuke izvođača radova pre početka izvođenja radova
što je dovelo do odsustva negativnih bezbednosnih događaja i smanjenje rizika za zaposlene u
kompaniji, infrastrukturi, opremi, operativnim procesima, radnom okruženju i trećim licima. Takođe,
nastavljen je proces podele lične zaštitne opreme (LZO) zaposlenima, čija je organizacija i kontrola
zaduživanja i razduživanja unapređena uvođenjem SAP sistema.
Organizovani su periodični pregledi opreme i sredstava za rad u skladu sa zakonskom regulativom i

otklonjeni utvrđeni nedostaci, što je dovelo do prevencije sprečavanja potencijalnih nezgoda i povreda
na radu.
23
5.2. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU (Nastavak)
Nastavljena je dobra saradnja sa službom medicine rada Vazduhoplovno-medicinskog centra (VMC),

radi upućivanja zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom koji su redovno slati na
prethodne i periodične lekarske preglede, kao i na vanredne lekarske preglede radi utvrđivanja
negativnih uticaja radne okoline po zdravlje zaposlenih.
Permanentno se organizovao i pratio proces dezinfekcije aviona i sprovodilo organizovanje, praćenje

i pakovanje materijala – lične COVID zaštitne opreme za zaštitu kabinske posade i pilota od korona
virusa.
Izvršena je kontrola i priprema dokumentacije za prebacivanje na unapređeni sistem upravljanja

procesima (SAP) – pripremljena baza podataka svih HSE aktivnih ugovora, usklađena matrica lične
zaštitne opreme sa sistematizacijom rada i dr.
5.3. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
U skladu sa regulatornim zahtevima Zakona o zaštiti životne sredine, Društvo je pripremilo u 2021.
godini godišnji Izveštaj o generisanom otpadu za 2020. godinu, kao i posebnim tokovima proizvoda
koji nakon upotrebe postaju otpad, koji su dostavljeni Agenciji za zaštitu životne sredine.
Urađena je i Prijava radi upisa hemikalija u registar hemikalija za hemikalije uvezene u 2020. godini i
dostavljena Agenciji za zaštitu životne sredine.
Permanentno se kontrolišu, prate i izvršavaju aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom u kompaniji u

vezi sa zaštitom životne sredine (redovno organizovanje uklanjanja neopasnog i opasnog otpada radi
daljeg tretmana, najave kretanja opasnog otpada Agenciji za zaštitu životne sredine i dr.).
Redovno se sarađuje sa operaterima za odnošenje otpada sa svih kompanijskih lokacija shodno

potpisanim ugovorima i regulatornim zahtevima.
24
6. ENERGETSKA EFIKASNOST I ODRŽIVOST
Energetska efikasnost
Kompanijski pristup kontroli operativne efikasnosti odnosi se na održavanje aviona, optimizaciju

letačkih i zemaljskih operacija, optimizaciju mase vazduhoplova, uvođenje novih alata koji
omogućavaju bolji uvid u kompanijske procese i podizanje svesti zaposlenih da obavljaju svoje zadatke
efikasnije.
U programu operativne efikasnosti učestvuju različita odeljenja, poput odeljenja Letačke operative,
Podrška letačkoj operativi, Operativni centar, Tehnika, DCS i Load kontrola, Guest Experience, IT, i
mnogi drugi.
Program operativne efikasnosti prati se upotrebom sistema za praćenje potrošnje goriva, koji
omogućava monitoring primena pilotskih procedura, koje za cilj imaju uštedu goriva. Potom se
kvantifikuju navedene uštede i pruža se detaljan uvid u performanse.
Kao rezultat dobre komunikacije i kooperacije između već pomenutih odeljenja, kao i primenom
modernih tehnologija u vidu mobilne aplikacije namenjene letačkom osoblju, primetan je značajan
porast stope primene operativnih procedura za efikasnu potrošnju goriva, kao što su rulanje
upotrebom samo jednog motora, kontinuirano poniranje, sletanje upotrebom manjeg otklona
zakrilaca i drugo.
U planu su dalja istraživanja i analize u cilju sprovođenja novih i optimizacije starih inicijativa koje za
cilj imaju dodatnu uštedu goriva i smanjenje emisije štetnih gasova.
Održivo poslovanje
Poslovanje Air SERBIA usklađeno je sa svim regulatornim zahtevima EU ETS (European Union Emission
Trading System), sistemom Evropske unije za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Air SERBIA u potpunosti ispunjava zahteve ovog procesa, počev od praćenja letova na teritoriji
Evropske unije na godišnjem nivou, preko izveštavanja i verifikacije podataka o letovima od strane
ovlašćenih verifikatora.
Air SERBIA je jedna od avio-kompanija koje u prvoj fazi dobrovoljno učestvuju u CORSIA procesu, čije
je regulatorno telo ICAO. Air SERBIA je započela sa praćenjem ugljenične emisije 1. januara 2019.
godine za sve obavljene letove.
Srpska nacionalna avio-kompanija je verifikovala godišnji izveštaj za 2021. godinu i podnela Izveštaj o
emisiji CO2 Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije.
Air SERBIA je u svojim planovima fokusirana na optimizaciju internih operativnih procedura, praćenje,
kontrolu i izveštavanje, a sve u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida. CORSIA i EU ETS predstavljaju
samo neke od stubova programa Air SERBIA za očuvanje životne sredine.
25
7. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ
Istraživanje i razvoj
Air SERBIA se fokusira na nove tehnologije, novu opremu i inovativne procese poslovanja, uz pomoć
zapošljavanja, obuka i investiranja u prave ljude.
Radeći na poboljšanjima u okviru sopstvenih resursa, Air SERBIA koristi vezu sa drugim pružaocima
usluga i to deljenjem znanja, zajedničkim obukama, zajedničkim nabavkama i prihvatanjem najboljih
praksi koje se trenutno koriste od strane partnerskih avio-kompanija.
Planiran budući razvoj
Osnovni cilj Air SERBIA je da bude održiv i profitabilan regionalni lider. U postizanju tog cilja, Air SERBIA
nastoji da kontinuirano poboljšava korisničko iskustvo i angažovanje zaposlenih i stvara vrednost za
akcionare, fokusirajući se na nekoliko ključnih prioriteta:
- Identifikovanje i sprovođenje inicijativa za smanjenje troškova i povećanje prihoda;

- Traženje profitabilnih mogućnosti za rast na međunarodnom nivou i korišćenje svojih
konkurentskih prednosti za povećanje marži, velikim delom povećanjem transfernog
saobraćaja kroz svoje strateške međunarodne pravce u Beogradu i rastom i efikasnom
konkurencijom, kako na tržištu poslovnih putovanja, tako i na tržištima turističkih putovanja
ka i iz Srbije;
- Da teži saradnji sa svim glavnim avio-kompanijama na kratki rok, kao i da teži dubljoj integraciji
sa jednom od glavnih grupa aviokompanija na duži rok;
- Traženje partnera za uspostavljanje novih direktnih dugolinijskih destinacija, što je od ključnog
značaja za dalju ekspanziju regionalne mreže i učvršćivanje pozicije lidera u regionu;
- Da se kreće ka poslovnom modelu niskotarifnih avio-kompanija po pitanju operativne
efikasnosti, visoke iskorišćenosti aviona, operativne organizacije i da usvoji njihove
komercijalne modele i distributivne strategije;
- Da razmotri priliku da postane predvodnik u oblasti turboprop flote i priliku da se razvije u
kompaniju koja obezbeđuje turboprop kapacitete za druge avio-kompanije;
- Kao uspešan regionalni lider, Air SERBIA može da postane inkubator i platforma za dalju
konsolidaciju između avio-kompanija šireg balkanskog regiona;
- Uticaj na zadovoljstvo putnika stalnim poboljšanjem njihovog iskustva u putovanju i
doslednim postizanjem izvrsnosti korisničke usluge; i
- Podsticanjem pozitivne promene u kulturi koja uključuje značajna ulaganja u obuku i druga
oruđa koja podržavaju pružanje izuzetnih korisničkih iskustava i koji promovišu poboljšanu
saradnju kako bi se omogućilo da Air SERBIA i njeni zaposleni bolje rade zajedno u okruženju
koje podržava i obogaćuje.
26
8. UPRAVLJANJE RIZICIMA
Upravljanje rizicima
Rizici u poslovanju Društva predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata po poslovni i

finansijski rezultat i/ili kapital Društva. Rizik nikada nije moguće u potpunosti eliminisati, ali ga je
moguće svesti na prihvatljiv nivo kroz proces kontinuiranog identifikovanja, merenja, monitoringa,
izveštavanja i kontrole izloženosti rizicima, što predstavlja okvir za kvalitetno upravljanje rizicima.
Nadzorni odbor Društva ima opštu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad strategijom upravljanja
rizicima. Menadžment Društva redovno obaveštava Nadzorni odbor o aktivnostima koje sprovodi. U
skladu sa internom organizacijom, upravljanje rizicima je definisano kao obaveza na nivou
organizacionih jedinica u okviru različitih segmenata poslovanja.
Politike upravljanja rizikom Društva uvedene su u cilju identifikovanja i analiziranja rizika sa kojima se
Društvo suočava, kao i postavljanja ograničenja i kontrola. Politike i sistemi upravljanja rizicima se
proveravaju na redovnoj osnovi da bi odrazili promene u tržišnim uslovima i samim aktivnostima
Društva. Air SERBIA ima za cilj da, kroz obuke i uspostavljanje procedura, razvije disciplinovano i
konstruktivno kontrolno okruženje u kome svi zaposleni jasno razumeju svoje uloge i obaveze u
kompaniji.
Interna revizija prati da li je poslovanje Društva u skladu sa politikama i procedurama upravljanja

rizikom i proverava adekvatnost politika koje se koriste, a u vezi sa rizicima sa kojima se Društvo
suočava. Interna revizija obavlja redovne i ad hoc preglede kontrola i procedura za upravljanje rizicima,
i o tome izveštava generalnog direktora i Komisiju za reviziju Društva.
Interna revizija sprovodi svoje aktivnosti u skladu sa odobrenim strateškim i godišnjim planovima koje
usvaja generalni direktor i Komisija za reviziju Društva. Prilikom Strateškog planiranja revizija, Interna
revizija vrši procenu rizika na nivou Air SERBIA uzimajući u obzir sve poslovne procese u cilju
usmeravanja svojih aktivnosti i resursa u oblasti i procese koji se procene kao rizični.
Procena rizika
Airr Serbia je uvela proces procene rizika tokom 2014. godine. Radi se o značajnom procesu koji
doprinosi fokusiranju na rizike u donošenju odluka, imajući u vidu korporativne ciljeve Društva, a
sprovodi se kontinuirano. Procena rizika se sprovodi u konsultaciji sa višim menadžmentom Društva.
Procena se sprovodi uz korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih mera rizika da bi se obezbedilo
identifikovanje izloženosti riziku i mogućnostima i njihova procena nasuprot korporativnim ciljevima.
Rizik se procenjuje na osnovu dva kriterijuma i to uticaja i verovatnoće. Finansijski rizici se sagledavaju
na vremenskoj osnovi i prevashodno se izbegavaju umanjenjem izloženosti Društva i zavisnih pravnih
lica ovim rizicima. U svom poslovanju, Društvo se suočava sa sledećim finansijskim rizicima:
- rizik likvidnosti;
- tržišni rizik;
- operativni rizik;
- kreditni rizik;
- kamatni rizik;
- valutni rizik; i
- rizik uticaja pandemije COVID-19 na poslovanje.
27
8. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)
Rizik likvidnosti
Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva da

ispunjava svoje dospele obaveze, usled nelikvidnosti imovine Društva. Društvo kontroliše ovaj rizik
praćenjem ročne strukture imovine i obaveza i obezbeđivanjem dovoljnog iznosa likvidnih sredstava
radi izmirenja obaveza iz poslovanja.
Društvo je formiralo Odbor za likvidnost sastavljen od predstavnika različitih organizacionih jedinica

koji ima zadatak da pomogne u upravljanju likvidnošću kompanije.
Tržišni rizik
Tržišni rizik podrazumeva rizike ekonomskog okruženja, privredne grane i sl. na koje Društvo ne može
da utiče, kao što su: inflacija, promena poreskih propisa, carinskih propisa, limitiranje kamatnih stopa,
privrednog okruženja, konkurencije, sirovinske baze i sl. Društvo redovno prati i sprovodi aktivnosti u
cilju usaglašavanja sa promenama na tržištu.
Operativni rizik
Operativni rizik je rizik od potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital zbog
propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neadekvatnih unutrašnjih postupaka i procesa,
neadekvatnog upravljanja informacijama, kao i nepredvidljivih spoljnih događaja. Operativni rizik
uključuje pravni rizik, koji predstavlja rizik od mogućih negativnih efekata na finansijski rezultat i
kapital i proističe iz sudskog i vansudskog postupka u vezi sa poslovanjem kompanije (obligacioni
odnosi, radni odnosi, itd.).
Društvo ovim rizikom upravlja uspostavljanjem efikasnog sistema internih kontrola i procedura koje u
najkraćem roku mogu da identifikuju značajne rizike bez odlaganja kojih se zaposleni moraju
pridržavati u cilju zaštite i očuvanja vrednosti imovine i kapitala Društva, kao i njegove nematerijalne
komponente (brend, reputacija).
Društvo održava sistem upravljanja operativnim rizikom u skladu sa pravilima, propisima,

korporativnim zahtevima i razvojem tržišta, uz usklađenost sa međunarodnim standardima najbolje
prakse.
Kreditni rizik
Kreditni rizik je rizik nastanka finansijskih gubitaka Društva kao rezultat kašnjenja klijenata ili druge
ugovorne strane u izmirivanju ugovornih obaveza.
Kreditni rizik se prvenstveno vezuje za izloženost Društva po osnovu gotovine i gotovinskih

ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama, investiranja u hartije od vrednosti,
potraživanja od pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza.
Obezbeđenje od kreditnog rizika uspostavljeno je preduzimanjem određenih mera i aktivnosti na

nivou Društva. U slučaju neblagovremenog izmirivanja obaveza kupaca prema Društvu, istima se
prekida mogućnost korišćenja usluga. Pored prekida mogućnosti korišćenja usluga Društva, koriste se
sledeći mehanizmi naplate: reprogramiranje duga, kompenzacije sa pravnim licima, utuženja,
vansudska poravnanja i ostalo.
28
Kreditni rizik (Nastavak)
Prodaja usluge prevoza putnika se pretežno odvija preko agenata koji su odobreni i predstavljaju
članove Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA). Agenti su uglavnom povezani sa BSP
(Billing Settlement Plans) kojim upravlja IATA. Kreditna sposobnost agenata se kontroliše od strane
nadležnih kliring sistema. Zbog široke diversifikacije, kreditni rizik agenata širom sveta je nizak.
Potraživanja i obaveze između avio-kompanija se međusobno prebijaju kroz bilateralne sporazume ili
preko IATA kliringa, ukoliko ugovori eksplicitno ne preciziraju drugačije. Poravnanje stanja
potraživanja i obaveza na redovnoj bazi značajno smanjuje mogući rizik naplate.
Prodaja usluge prevoza tereta obavlja se kroz ugovore sa agentima za opšte usluge („GSA“), sa
agentima za prevoz tereta širom sveta. Odnosi sa navedenim agentima prate se od strane odeljenja
koje se bavi potraživanjima od kupaca. U nekim slučajevima, pre otpočinjanja bilo kakvog posla,
Društvo zahteva od agenata dostavljanje bankarskih garancija.
Društvo vrši ispravku vrednosti koja predstavlja procenu očekivanih gubitaka u pogledu potraživanja
od prodaje i ostalih kratkoročnih potraživanja i plasmana.
Kamatni rizik
Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Društva
usled promene kamatnih stopa, u meri u kojoj kamatonosne obaveze dospevaju za naplatu u različito
vreme ili u različitim valutama.
Cilj upravljanja kamatnim rizikom je minimiziranje negativnih efekata koji mogu nastati po osnovu
promena tržišnih kamatnih stopa. Aktivnosti upravljanja kamatnim rizikom imaju za cilj da optimiziraju
neto rashod od kamata, uz uslov da su tržišne kamatne stope na nivou koji je u skladu sa poslovnom
strategijom Društva.
Rizik Društva od fer vrednosti kamatnih stopa najvećim delom proizilazi iz obaveza po osnovu
dugoročnih kredita. Krediti primljeni po promenljivim kamatnim stopama izlažu Društvo kamatnom
riziku tokova gotovine. Krediti primljeni po fiksnim kamatnim stopama izlažu Društvo riziku promene
fer vrednosti kamatnih stopa.
Krediti su primljeni po fiksnoj kamatnoj stopi, tako da Društvo nije izloženo kamatnom riziku tokova
gotovine po ovom osnovu.
Valutni rizik
Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Društva
usled promene vrednosti finansijskih instrumenata prilikom promena deviznog kursa.
Air SERBIA je izložena riziku od promene kursa stranih valuta prilikom poslovanja u zemlji i
inostranstvu, a koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR i USD.
Devizni rizik nastaje u slučajevima neusklađenosti finansijskih sredstava i obaveza izraženih u stranoj
valuti i sa valutnom klauzulom. U meri u kojoj je to moguće, Društvo minimizira devizni rizik kroz
minimiziranje otvorene devizne pozicije.
29
Rizik uticaja od COVID-19
Rizik uticaja od COVID-19 predstavlja značajan rizik za ukupno poslovanje Društva. 2021. godinu
karakterišu promenljiva ograničenja u uslovima putovanja, postepeno ublažavanje ograničavajućih
faktora i uspostavljanje redovnog saobraćaja, što je imalo uticaj na prihode od prevoza putnika i
finansijski rezultat. Air SERBIA redovno prati stanje i usmerava svoje aktivnosti u skladu sa aktuelnom
situacijom.
Ostali rizici
Tokom 2021. godine, infrastrukturni radovi na poletno-sletnoj stazi, prilaznim saobraćajnicama, kao i
radovi rekonstrukcije i proširenja Terminalne zgrade odvijali su se po izmenjenoj dinamici, ali bez
značajnog uticaja na odvijanje saobraćaja Air SERBIA.
Rizici se sagledavaju na vremenskoj osnovi i prevashodno se izbegavaju umanjenjem izloženosti

Društva ovim rizicima. Društvo ne može da eliminiše sve finansijske i operativne rizike, ali uvođenjem
rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem (sprovođenjem koordiniranih mera i
aktivnosti) na potencijalne rizike, Društvo je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima.
Rukovodstvo Društva smatra da su u tekućim okolnostima politike upravljanja rizicima adekvatne i

efektivne i da se njihovom odgovarajućom primenom u svakodnevnom poslovanju minimizira
izloženost Društva prvenstveno negativnim efektima finansijskih rizika.
Izloženost i upravljanje finansijskim rizicima detaljno su obelodanjeni u Napomeni 4. uz finansijske

izveštaje Društva za 2021. godinu.
30
9. NEFINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE
Poslovni model Društva
Air SERBIA pruža usluge komercijalnog vazdušnog prevoza putnika i robe u redovnom i čarter
saobraćaju. Osim osnovne delatnosti, Air SERBIA se bavi školovanjem letačkog i ostalog
vazduhoplovnog osoblja, najmom različitih kapaciteta i ostalim aktivnostima.
Air SERBA nastoji da održi svoju poziciju lidera u regionu Balkana obnavljanjem flote, unapređenjem
tarifne strukture i širenjem mreže linija.
Pored značaja poslovanja Društva za sopstveni razvoj, poslovni model Društva ima značajan pokretaćki
uticaj i na poslovanje drugih kompanija učesnika u industiji vazdušnog saobraćaja u Srbiji, regionu kao
i svim detinacijama iz svoje mreže linija.
Air SERBIA je organizovana kao zatvoreno akcionarsko društvo. Većinski akcionar Društva na dan 31.
decembra 2021. godine je Vlada Republike Srbije (81,97%). Preostale akcije (18,03%) su vlasništvo
Etihad Airways PJSC, UAE.
Air SERBIA je uvela i sprovodi principe korporativnog upravljanja koji se smatraju optimalnim u njenoj
grani privrede. Društvo je stoga usvojilo Kodeks poslovne etike i Pravilnik o ovlašćenjima kojima su
utvrđeni okviri njegovog upravljanja.
Organi Društva uključuju Skupštinu akcionara, Nadzorni odbor i Izvršni odbor. U skladu sa Zakonom o
privrednim društvima, formirani su i odbori (Odbor za etiku i Odbor za reviziju) koji pomažu rad
Izvršnog i Nadzornog odbora, posebno u pogledu pripreme predloga odluka i davanja stručnog
mišljenja. Dužnosti i odgovornosti organa Društva detaljno su navedene u poglavlju 2. Godišnjeg
izveštaja o poslovanju.
U toku 2021. godine poslovni model Društva bio je najviše usmeren na prevazilaženje negativnih
uticaja pandemije COVID-19 i teških okolnosi po pitanju kretanja između zemalja čime je prevoz
putnika bio značajno otežan.
Napori Društva bili su usmereni na svakodnevno praćenje promena po pitanju restrikcija kretanja,
praćenje promena u potražnji za putovanjima, praćenje pojedinačnih ruta i zemlja destinacija, brzom
delovanju po pitanju otvaranja ili zatvaranja pojedinačnih ruta u zavisnosti od promena po pitanju
kretanja i tražnje, određivanjem odgovarajućih kapaciteta dodeljivanjem odgovarajucih aviona i
prilagođavanjem reda letenja, dinamičkim određivanjem cena i njihovim brzim prilagođavanjem u
zavisnosti od promena potražnje, kao i drugim fleksibilnostima omogućenim zbog neizvesnosti razvoja
pandemijske situacije, kao sto su dozvoljene besplatne promene datuma i refundacija karata putem
izdavanja vaučera čime je Društvo nastojalo da u najvećoj meri izađe u susret potrebama putnika
istovremeno vodeći računa i o sopstvenom poslovaju.
Postojala je redukcija saobraćaja u smislu ograničenja ulaska u različite zemlje, ali je Air SERBIA
preduzetim merama i aktivnostima uspevala da se prilagodi tržištu i talasima COVID-19.
Stabilan komercijalni razvoj Društva prekinut je pojavom pandemije korona virusa početkom 2020.
godine koji je izazvao pad rezultata u industrji vazdušnog saobraćaja globalno, pa i poslovnih rezultata
Društva.
Strategijom prilagođavanja okolnostima i brzim promenama Air SERBIA je uspela da prevaziđe prvi i
najveći udar pandemije u trenutku kada se ona pojavila u 2020. godini, da sačuva lidersku poziciju u
regionu u toku 2021. godine i da nastavi dalje da je gradi.
31
9. NEFINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE (Nastavak)
Poslovni model Društva (Nastavak)
Dinamičnim praćenjem promena ograničenja putovanja i prilagođavanjem kapaciteta i tarifa u skladu

sa tim promenama, Air SERBIA je uspela da održi nivo saobraćaja na optimalnom nivou kako bi u
svakom trenutku odgovorila potrebama trenutne potražnje i time smanjila negativan uticaj pandemije
na svoje poslovanje. Ovakvom strategijom Air SERBIA je uspela da napravi optimalan balans potrebnog
kapaciteta i odgovarajuće tarife.
Potvrda uspešnosti primenjene strategije je promena jediničnog prihoda po prevezenom putniku

kilometru (Yield), koji je u 2021. godini dostigao vrednost od 9.0 što je vrednost za 1.2 veća u odnosu
na 2019. godinu, kada je Yield iznosio 7.8. Na pojedinim tržištima rast Yield-a je imao i nekoliko puta
veće vrednosti, što dodatno potvrđuje uspesnost posebnog pristupa svakom tržištu kako bi se njegovi
potencijali što više iskoristili.
Prihodi u 2021. godini bili su za 83% veći u odnosu na 2020. godinu i dostigli su nivo od 62% prihoda iz
2019. godine. Broj prevezenih putnika u 2021. godini je bio za 66% veći u odnosu na 2020. godinu i
dostigao je nivo od 53% u odnosu na broj prevezenih putnika u 2019. godini.
Prosečna tarifa je bila prilagođena tako da najbolje odogovori potražnji i maksimizuje prihode i time
što je moguće više ubrza i u pospeši oporavak društva. Prosečna tarifa u 2021. godini iznosila je EUR
105 po segmentu putovanja, što je u proseku EUR 15 više nego u 2019. godini i EUR 10 više nego u
2020. godini koja je u kombinaciji sa povećani obimom saobraćaja doprinela uspešnom oporavku
prihoda u 2021. godini.
Air SERBIA je u redovnom saobraćaju letela do ukupno 48 destinacija iz Beograda, 11 destinacija iz

Niša, kao i jedne destinacije iz Kraljeva. Broj destinacija dostupnih u okviru kod-šer partnerstava
Društva je iznosio 82, a Društvo je na kraju 2021. godine imalo 14 kod-šer partnera. Air SERBIA je u
2021. godini obavila ukupno 1.229 čarter rotacije.
Pored dirktnog uticaja na sopstveno poslovanje, Društvo je svojim merama za pevazilaženje

nepovoljnih tržišnih uslova usled uticaja pandemije indireknto uticalo i na oporavak drugih društava
značajnih za celokupan oporavak domaće ekonomije i avio-industrije. Povećanjem broja preveznih
putnika Društvo je povećavalo i broj prevezenih putnika u svom najvećem čvorištu Beograd, čime je
pozitivno uticalo i na oporavak poslovanja aerodroma „Nikola Tesla Beograd“.
Kao potvrda višestrukog pokretačkog potencijala Društva, učešće u ukupnom broju prevezenih
putnika na beogradskom aerodromu u 2021. godini bilo je za 3.4% veće nego u 2019. godini i u
pojedinim mesecima dostizao i 50%, čime je Društvo od svih ostalih aviokompanija, korisnika usluga
beogradskog aerodroma, najviše doprinosilo oporavku poslovanja aerodroma „Nikola Tesla Beograd“,
koji je u 2020. godini zabeležio pad od 68.8% u odnosu na 2019. godinu, dok je u 2021. godini taj pad
smanjen na 46.1% u odnosu na 2019. godinu.
Celokupna 2021. godina bila je obeležena smenjivanjem udara pandemijskih talasa kada je nivo
poslovanja drastično padao nakon čega bi usledio oporavak smanjenjem zaraženih COVID-19
slučajeva, kada bi poslovanje Društva doživelo izrazit pozivan skok i oporavak.
Značaj poslovanja Društva utoliko je veći što osim na sopstveno poslovanje pokretački utiče i na
poslovanje drugih privrednim društava i doprinosi oporavku nacionalne ekonomije, takođe pogođene
negativnim pandemijskim uticajem.
32
Osnovni rizici koji se odnose na poslovanje Društva
U martu 2020. godine, pandemija korona virusa izazvala je najveću krizu u istoriji svetskog putničkog
avio-saobraćaja, koja se nastavila i tokom 2021. godine.
Cene mlaznog goriva u 2021. godini imale su rastući trend koji se preneo i u narednu godinu. Kako se
svetska ekonomska aktivnost oporavaljala posle udarnog negativnog šoka u 2020. godini, sirova cena
naftre se postepeno povećavala. Imala je trenutni pad u avgustu 2021. godine, nakog čega je nastupio
oštriji rast i u oktobru je dostigla vrednosti za oko 40% veću u odnosu na vrednost iz avgusta.
Cena goriva je opet blago pala do kraja novembra, nakon čega je usledio ponovni rast i 2021. godina
se završila sa većom cenom nafte nego sto je započela, što je bio samo nagoveštaj trenda koji je mogao
da se očekuje u narednoj godini, a za koji se pokazalo da je usled novih okolnosti na tržištu bio i gori.
Air SERBIA je uvela doplatu za gorivo kako bi ublažila negativan uticaj visoke cene goriva na poslovanje.
Društvo je, kao odgovor na dramatično izmenjene tržišne uslove i fluktuaciju potražnje, primenilo nove
interne procese, uključujući reviziju mreže i prilagođavanja reda letenja na dnevnoj bazi.
Air SERBIA je, zahvaljujući fleksibilnom upravljanju kapacitetima i prilagođavanju komercijalne

strategije novim trendovima tražnje postiglo određeni uspeh, pretežno na nivou oporavka prihoda u
odnosu na nivo pre pandemije iz 2019. godine, koja je bila rekordna godina za Air SERBIA i njene
komercijalne indikatore poslovanja.
Ključni operativni podaci (finansijski i nefinansijski), kao i pokazatelji uspešnosti poslovanja Društva
prikazani su u poglavlju 3. Godišnjeg izveštaja o poslovanju.
Etika i usklađenost poslovanja
Principi postupanja sa integritetom i etički standardi poslovanja Air SERBIA uređeni su Kodeksom
poslovne etike Air SERBIA („Kodeks“). Poštujući pravila postupanja i prateći propisane standarde
uređene Kodeksom, Air SERBIA gradi svoj kredibiltet ispunjavajući poslovne ciljeve isključivo kroz
časno i pošteno postupanje zaposlenih Air SERBIA u svom poslovanju uz njihovo zadržavanje
integriteta u svim odnosima prema državnim službenicima, dobavljačima i klijentima.
U delu koji se odnosi na postupanje sa integritetom ka trećim licima, Kodeks propisuje zabranu davanja
mita, uz objašnjenje da navedena radnja uključuje isplate u gotovini i davanje bilo čega od vrednosti
državnom službeniku ili zaposlenom u privatnom sektoru kako bi njihove odluke bile od koristi Air
SERBIA.
Takođe, Kodeks ukazuje zaposlenima Društva da mogu snositi krivičnu odgovornost za radnje svojih
agenata ukoliko ta lica učestvuju u podmićivanju ili korupciji kada postupaju u ime Air SERBIA. Stoga
su pre stupanja u poslovni odnos sa ovom vrstom dobavljača zaposleni dužni da sprovedu prethodno
istraživanje navedenih lica kako bi se rizik od podmićivanja i korupcije sveo na minimum.
Radi svrsishodne primene Kodeksa, zaposlenima Air SERBIA stoji na raspolaganju Služba za etiku i
usklađenost poslovanja, čiji je glavni cilj pružanje odgovora na pitanja koja se odnose na predmetni
kodeks i podizanje svesti zaposlenih u vezi sa principima postupanja sa integritetom i zadatim etičkim
standardima.
33
Etika i usklađenost poslovanja (Nastavak)
Takođe, imajući u vidu da Air SERBIA sa posebnom pažnjom pristupa radnjama koje su u suprotnosti
sa odredbama Kodeksa, u okviru Društva ustanovljen je Odbor za etiku čija je nadležnost sadržana u
sprovođenju temeljnih i poverljvih istraga po podnetim prijavama u vezi sa povredama Kodeksa,
sprovođenja mera po procedurama predviđenim lokalnim zakonodavstvom i propisima (podnošenje
krivičnih prijava i pokretanje postupka, raskid radnog odnosa, suspenzija itd.) i blagovremenom
izveštavanju o rezultatima istrage Izvršnom odboru i Odboru za reviziju.
U skladu sa prirodom poslovanja Air SERBIA dolazi u kontakt i obrađuje veliki broj podataka o ličnosti
svojih putnika, ali i drugih lica za potrebe izvršavanja svojih usluga. Stoga Air SERBIA ozbiljno shvata
svoju odgovornost u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti i prava na privatnost.
Prilikom obrade podataka o ličnosti Društvo postupa zakonito, pošteno i transparetno, uz

ograničavanje obrade u odnosu na svrhu obrade podataka, svodeći broj podataka o ličnosti koji
obrađuje na minimum, sa težnjom da podaci koje obrađuje ostanu tačni i po potrebi ažurirani i čuvani
u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade,
poštujući odredbe Zakona o zaštiti podatka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 87/2018) i internih
akata koji se odnose na zaštitu privatnosti i čuvanje podaka o ličnosti.
Za potrebe nadzora nad poštovanjem principa i obaveza propisanih Zakonom o zaštiti podataka o
ličnosti, ali i internih akata u vezi sa podacima o ličnosti, Air SERBIA je imenovala lice za zaštitu
podataka o ličnosti koje je dužno da informiše i daje mišljenje rukovaocu ili obrađivaču, kao i
zaposlenima koji vrše radnje obrade o njihovim zakonskim obavezama, prati primenu odredbi zakona
i internih propisa, uključujući i pitanja podele odgovornosti, podizanja svesti i obuke zaposlenih koji
učestvuju u radnjama obrade, kao i kontrole, daje mišljenje o proceni uticaja obrade na zaštitu
podataka o ličnosti i prati postupanje po toj proceni, ali i sarađuje sa Poverenikom za informacije od
javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i savetuje se sa njim u vezi sa pitanjima koje se odnose na
obradu.
Zaposleni
Osnovni kapital Air SERBIA su njeni zaposleni, raznih profila, ali stručni i obučeni kadrovi sposobni za
donošenje pravovremenih i kvalitetnih odluka.
Razvoj zaposlenih i timski rad su jedno od ključnih načela Društva. Društvo kontinuirano prati
individualni razvoj svakog zaposlenog uz prepoznavanje potreba i stalno ulaganje u usavršavanje
zaposlenih kroz razne seminare, edukacije i predavanja.
Pored toga, Društvo je posvećeno suzbijanju bilo kakve rodne ili druge neravnopravnosti na radnom
mestu. Politika Društva je da se obezbede jednaki uslovi za sve zaposlene, bez obzira na rasu, boju
kože, veroispovest, etničko poreklo, pol, uzrast, bračno stanje, invaliditet.
Svi zaposleni su odgovorni za primenu procedura Društva i ne smeju vršiti diskriminaciju u odnosu na
drugog zaposlenog. Svaka vrsta diskriminišućeg ponašanja od strane bilo kog zaposlenog predstavlja
povredu internih procedura i ozbiljan disciplinski prekršaj.
34
Društvena odgovornost
U okviru aktivnosti iz oblasti društveno odgovornog poslovanja, Društvo je u maju 2021. godine,
zajedno sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, pokrenulo kampanju pod sloganom „Vreme je za
predah“, u okviru koje su za 10.000 zdravstvenih radnika angažovanih u kovid sistemu obezbeđeni
vaučeri sa popustom za letove Er Srbijom. Air SERBIA je na taj način želela da izrazi zahvalnost
zdravstvenim radnicima za svakodnevnu posvećenost očuvanju života i zdravlja svih građana.
Pored navedenog, takođe u oblasti društveno odgovornog poslovanja, Društvo je i tokom 2021. godine
nastavilo sa ekološkim inicijativama i aktivnostima na smanjivanju potrošnje goriva i emisije gasova.
U okviru aktivnosti koje sprovodi sa ciljem zaštite životne sredine, Air SERBIAje implementirala
mobilnu aplikaciju „SkyBreathe“, programa za praćenje i kontrolu potrošnje goriva, namenjenu svom
letačkom osoblju. Mobilna aplikacija pilotima Air SERBIApruža uvid u sve letove koje su obavili, uz
mogućnost analize svake faze leta, poređenja odstupanja između realizacije i plana, kao i praćenja
uspešnosti primene implementiranih inicijativa koje doprinose smanjenju emisije gasova.
Aktivnosti Društva koje se odnose na zaštitu životne sredine takođe su navedene i u poglavlju 5.3.
Godišnjeg izveštaja o poslovanju, dok je pristup Društva u pogledu energetske efikasnosti sumiran u
poglavlju 6. Godišnjeg izveštaja o poslovanju
Kada je reč o radu sa zaposlenima tokom 2021. godine, važno je naglasiti da je Društvo i u otežanim
uslovima poslovanja u avio-industriji nastavilo da posebnu pažnju posvećuje identifikaciji i razvoju
talenata u organizaciji, kao i kreiranju brojnih razvojnih programa kojima se podstiču lični i
profesionalni razvoj zaposlenih.
Air SERBIA se aktivno bavi i privlačenjem mladih talenata, kroz redovno učestvovanje u programu
„Moja prva plata“, kao i pružanjem mogućnosti dualnog obrazovanja, kako bi im pomogla u daljem
profesionalnom usavršavanju i izgradnji karijere.
Tokom 2021. godine je potpisan Memorandum o saradnji na razvoju dualnog modela studija u
visokom obrazovanju između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vazduhoplovne
akademije i Društva, koji se budućim stručnjacima kroz mentorske programe pruža prilika da
unapređuju svoje znanje i profesionalne kompetencije iz oblasti vazduhoplovstva.
Kao rezultat takvog pristupa, u tradicionalnom Talent X istraživanju, koje organizuje najposećeniji
portal za zapošljavanje Poslovi Infostud, Air SERBIAje u konkurenciji od 100 kompanija proglašena za
jednog od tri najpoželjnija poslodavca u zemlji. U okviru obimnog istraživanja, u kojem je učestvovalo
10.887 ispitanika, nacionalni avio-prevoznik našao se u tri najbolja poslodavca u Srbiji, zajedno sa
kompanijama NIS i Coca-Cola HBC Srbija.
35

AIR SERBIA - Izvestaj Revizora I Finansijski Izvestaji - 2021 - Epotpisan

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

AIR SERBIA - Izvestaj Revizora I Finansijski Izvestaji - 2021 - Epotpisan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1-4

Izveštaj o ostalom rezultatu

Izveštaj o promenama na kapitalu

Izveštaj o tokovima gotovine

Napomene uz finansijske izveštaje 1 - 64

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

AKCIONARIMA “Air SERBIA” a.d. BEOGRAD

Po našem mišlјenju, priloženi finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim

Materijalno značajna neizvesnost povezana sa stalnošću poslovanja

Skrećemo pažnju na Napomenu 2.4. i Napomenu 37. uz finansijske izveštaje, u kojima je

AKCIONARIMA “Air SERBIA” a.d. BEOGRAD (Nastavak)

Materijalno značajna neizvesnost povezana sa stalnošću poslovanja (Nastavak)

Pored toga, Društvu je u skladu sa Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne

Usled postepenog ukidanja zabrana međudržavnih putovanja i relativne stabilizacije avio

Skrećemo pažnju na Napomenu 2.1. uz finansijske izveštaje u kojoj je obelodanjeno da je Društvo

Rukovodstvo je odgovorno za ostale informacije. Ostale informacije obuhvataju Godišnji izveštaj

U vezi sa našom revizijom finansijskih izveštaja, naša odgovornost je da pročitamo ostale

U vezi sa Godišnjim izveštajem o poslovanju, sproveli smo postupke u skladu sa Zakonom o

AKCIONARIMA “Air SERBIA” a.d. BEOGRAD (Nastavak)

Odgovornosti rukovodstva i lica ovlašćenih za upravlјanje

Rukovodstvo je odgovorno za sastavlјanje i istinito prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu

Pri sastavlјanju finansijskih izveštaja, rukovodstvo je odgovorno za procenu sposobnosti Društva

Lica ovlašćena za upravlјanje su odgovorna za nadzor nad procesom finansijskog izveštavanja

Odgovornosti revizora za reviziju finansijskih izveštaja

Kao deo revizije u skladu sa Zakonom o reviziji i Međunarodnim standardima revizije mi

• Identifikujemo i procenjujemo rizike od materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim

AKCIONARIMA “Air SERBIA” a.d. BEOGRAD (Nastavak)

Odgovornosti revizora za reviziju finansijskih izveštaja (Nastavak)

• Donosimo zaklјučak o prikladnosti primene načela stalnosti kao računovodstvene osnove od

Beograd, 28. jun 2022. godine

Ksenija Ristić Kostić

2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1. Osnova za sastavljanje i izjava o usklađenosti

Priloženi finansijski izveštaji Društva sastavlјeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu

Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim

Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije o utvrđivanju prevoda Međunarodnih

Ovi MSFI, shodno navedenim rešenjima Ministarstva, primenjuju se od finansijskih

Prilikom sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja, Društvo je primenilo zvanično

Zakon o računovodstvu zahteva određena prikazivanja i određeni tretman računa i stanja,

2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (Nastavak)

2.1. Osnova za sastavljanje i izjava o usklađenosti (Nastavak)

S obzirom na napred navedeno i na to da pojedina zakonska i podzakonska regulativa

Shodno tome, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu smatrati finansijskim izveštajima

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju redovne (pojedinačne) finansijske izveštaje

Društvo je u sastavlјanju ovih finansijskih izveštaja primenilo računovodstvene politike

2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (Nastavak)

2.2. Osnove odmeravanja

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske)

2.3. Funkcionalna valuta i valuta izveštavanja

Funkcionalna i izveštajna valuta Društva je dinar (RSD). Finansijski izveštaji Društva su

2.4. Načelo stalnosti poslovanja („Going concern“)

Finansijski izveštaji su pripremljeni od strane rukovodstva u skladu sa načelom stalnosti

Rukovodstvo je razmotrilo pitanja koja mogu biti relevantna za sposobnost Društva da

Najveći izazov današnjice, kako za međunarodnu zajednicu, tako i za čitavu avio-industriju,

Od početka pandemije Covid-19, IATA apeluje na vlade zemalja u svetu na implementaciju

2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (Nastavak)

2.4. Načelo stalnosti poslovanja („Going concern“) (Nastavak)

Evropska komisija u dokumentu „Odgovor Evrope na pandemiju Covid-19“ je izdala

Kao odgovor na moguće scenarije koji su analizirani, rukovodstvo Društva se fokusiralo na

Tražnja za putovanjima u Republici Srbiji, nakon perioda potpune obustave u prvom

Gore navedeni događaji i okolnosti ukazuju na postojanje materijalno značajne

Shodno navedenom, rukovodstvo smatra da je načelo stalnosti poslovanja koje je