Poslovna tajna - Interno

Ako vam kažu da se na smrt može navići, lažu vas. Ako poverujete u to, onda vam je tu priču prodao
neki kameni spomenik krajputaš, karijatida u mermernom mauzoleju, ili odlivak u bronzi sa nekog
gradskog trga. A vi naivni pa poverovali. Smrt je odlazak bez "doviđenja", bez "vidimo se" ili "čujemo
se". Nisu sve smrti iste, samo sopstvena ne boli, ostale se ponude većom ili manjom boli u
zavisnosti koliko ste nekog voleli, poštovali i cenili, koliko je ostavio traga u vama. Nikada o Vladi
Divljanu nisam razmišljao na takav način, nisam znao da mi je bio toliko blizak da bih imao potrebu
da to javno ispoljim. Zahvaljujući profesiji kojom se bavim, imao sam priliku da upoznam ovog
čoveka, da razmenimo reči, i da ga smatram većim svakom novom izgovorenom rečenicom,
ispoljenim gafom. Danas me ispunjava saznanje da sam snimio nekoliko njegovih koncerata. Uvek
je znao da se šmekerski namesti, neprimetno, nenametljivo, da otvori kadar za žice njegove gitare i
pokloni ga mom objektivu. U nebrojenim emisijama je uvek bio drag gost. Ne, bio je domaćin u
svakom našem novom susretu. . Kada sam završavao drugi razred srednje, proleće u Novom Sadu
je zamirisalo New wave-om, Novim talasom. Mi tek stasali klinci smo ga odmah prihvatili, svrstali se
u armiju istomišljenika i počeli da ispisujemo stranice naših Hipi pokreta, naših potonjih Vudstoka.
Film, Šarlo akrobata, Idoli, Prljavo kazalište, Električni orgazam, EKV, Azra ... trebali su nam u tim
našim adolescentnim venama baš oni, ali smo trebali i mi njima. Neraskidivom vezom su se uvlačili
u naša stasavanja svakim novim rifom. Prve akorde sam skinuo svirajući „Crni leptir“ i „ Devojko
mala“. Vlada Divljan je svojim baritonom slikao osamdesete, šmekerski zadirući svakim stihom u
neispričane tajne. Momak sa asfalta, šmeker sa ulice je uspeo da to prenese u pop kulturu, ubaci u
enciklopedije i dnevnike naših odrastanja. Malena,zašto su danas devojke ljute dok dobuje kiša u
ritmu tam-tama? Ona to zna... devojko mala,slatka si kao čokolada, moja si u ovom radosnom danu,i
retko te viđam sa devojkama dok kenozoik nije za tebe! Tužan sam, nisam dovoljno pio pivo sa ovim
čovekom a mogao sam. Ipak, osmehujem se pri pomisli, kako tamo gore uveliko uštimava neki novi
bend, sa Magi, Milanom i Ipetom na primer! Ne piše se nekrolog za Petra Pana, on večno živi!
Vladimire, vole te tvoji Maljčiki!