Fakultet za uslužni biznis

Sremska Kamenica
Konsultativni centar Zrenjanin

Predmet:
BANKARSKO I BERZANSKO PRAVO
Tema:
Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

17.11.2007., Zrenjanin Student:

Delić (Bajčetić) Svetlana,
br. indeksa:
JMBG:0711973855011
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

Sadržaj:

1. Uvod ...................................................................................................... 2
2. Izvori bankarskih prava ......................................................................... 3
3. Pojam banke .......................................................................................... 4
4. Opšta podela banaka .............................................................................. 5
4.1 Centralna i emisiona banka ........................................................... 5
4.2 Depozitne (komercijalne) banke ................................................... 5
4.3 Univerzalne banke ......................................................................... 6
4.4 Specijalizovane i granske banke .................................................... 6
4.5 Poslovne banke .............................................................................. 6
4.6 Štedno – kreditne organizacije ...................................................... 6
4.6.1 Poštanska štedionica ........................................................... 7
4.6.2 Štedionica ........................................................................... 7
4.6.3 Štedno-kreditna organizacija .............................................. 7
4.6.4 Štedno-kreditna zadruga ..................................................... 8
4.7 Ostale bankarske i finansijske institucije ...................................... 8
5. Vrste bankarskih poslova ...................................................................... 9
5.1 Aktivni bankarski poslovi ............................................................. 9
5.1.1 Ugovor o kreditu ................................................................ 9
5.1.2 Lombard ............................................................................. 10
5.1.3 Relombard .......................................................................... 10
5.1.4 Eskont ................................................................................. 10
5.1.5 Reeskont ............................................................................. 10
5.2 Pasivni bankarski poslovi .............................................................. 10
5.2.1 Emisioni poslovi ................................................................. 11
5.2.2 Izdavanje obveznica ........................................................... 11
5.2.3 Izdavanje založnica ............................................................ 11
5.2.4 Izdavanje blagajničkih zapisa ............................................. 11
5.2.5 Izdavanjem potvrda o deponovanim sredstvima ................ 11
5.2.6 Ulog na štednju ................................................................... 11
5.3 Neutralni bankarski poslovi ........................................................... 12
5.3.1 Ugovor o depozitu .............................................................. 12
5.3.2 Ugovor o sefu ..................................................................... 12
5.3.3 Devizni 12
poslovi ...................................................................
5.3.4 Klirinški poslovi ................................................................. 13
5.3.5 Bankarske garancije ........................................................... 13
6. Literatura ............................................................................................... 14

-1-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

1. Uvod
Prvi bankarski poslovi nastali su već u ranim perodima razvoja ljudskog
društva. Poslovi su se odnosili na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično
žita i druge vrste sličnih proizvoda na čuvanje. Primljena roba se čuvala ili davala
dalje na promet na određeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim
proizvodima koje su i same postajale predmet samostalnog finansijskog prometa za
obračune i plaćanje.
U rimsko doba stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i
drugih finansiskih poslova.
U feudalno doba paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova odumirao je i
razvoj bankarskih poslova, odnosno banaka gde su veći značaj imali samo menjački i
emisioni poslovi.
Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u srednjovekovnoj Italiji gde se javlja
potreba za stalnim kreditima i sigurnijim platnim prometom. U XII veku u Italiji se
razvijaju preteče današnjih banaka koje se nazivaju „montes“. Prve bankarske
institucije su komercijalne i imisione banke. Najpoznatije medju njima su Banka di
Genove i Sasa di Sant Georgio, koje su se bavile žiro prometom pa se zato smatraju
najstarijim bankama u istoriji bankarstva. U ovom periodu se razvila i upotreba
menica koja vrlo brzo postaje važno i nezamenljivo sredstvo poslovnog prometa i
kreditiranja.
Osnovi savremenog bankarstva su postavljeni u XVIII i XIX veku kada su
osnovane velike bankarske institucije koje su sopstvenim i tuđim sredstvima postale
veoma važan faktor razvoja privrede i prometa kako u zemljama u kojima su nastale,
tako i u međunarodnim odnosima. Najpoznatije među njima su: Sverigen Risbank,
nastala u Švedskoj 1668. godine, zatim Bank of England, osnovana u Engleskoj
1694. godine itd. U Srbiji je 1862. godine osnovana prva banka pod nazivom Uprava
fondova, koja kasnije prelazi u Državnu hipotekarnu banku, a od 1883. godine je
poslovala kao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije.

-2-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

2. Izvori bankarskih prava

Osnovni izvori bankarskih prava su zakoni od kojih su najznačajniji:
- Zakon o bankama,
- Zakon o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka,
- Zakon o agenciji za osiguranje depozita,
- Zakon o Narodnoj banci Srbije,
- Zakon o platnom prometu,
- Zakon o sprečavanju pranja novca,
- Zakon o obligacionim odnosima,
- Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata,
- Zakon o menici,
- Zakon o čeku,
- Zakon o deviznom poslovanju,
- Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom, i
- Zakon o privrednim društvima.

Pored zakona kao izvori bankarskog i berzanskog prava javljaju se

podzakonski akti koji su pretežno regulatornog organizacionog karaktera pa su im
norme najčešće imperativnog karaktera jer ih donosi Vlada.
Pored zakona i podzakonskih akata, kao izvori bankarskog i berzanskog prava
su:
- Bankarski i berzanski običaji i uzanse,
- Opšti uslovi poslovanja, i
- Tipski i formularni ugovori.

Funkcija banaka:
- Kreditno posredovanje,
- Novčano izravnavanje,
- Uslužna funkcija, i
- Trgovačka (preduzetnička) funkcija.

-3-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

3. Pojam banke
Banke su specijalizovane institucije čija je osnovna funkcija da privredu i
njenu reprodukciju snabdeju sa potrebnom količinom novca i kredita. Bankarstvo u
celini kao specifična privredna delatnost je određeno vrstom i sadržinom bankarskih
poslova. Zakon reguliše postupak osnivanja banke. Po odredbama zakona o bankama
i drugim finansijskim organizacijama, banka se osniva kao akcionarsko društvo,
ugovorom o osnivanju i obezbedjenjem sredstava za osnivački kapital banke. Banke
su pravna lica koja mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica. Banku mogu
osnovati najmanje dva osnivača. Strana lica mogu da osnuju banku pod uslovima
uzajamnosti.
Ugovorom o osnivanju banke utvrđuju se naročito:
1. Naziv i sedište osnivača banke,
2. Naziv i sedište banke,
3. Iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom
obliku, kao i udeo svakog osnivača u tom kapitalu,
4. Rok do koga su osnivači banke dužni da uplate i prenesu novčana i
nenovčana sredstva u osnivački kapital banke,
5. Prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke za obaveze banke,
6. Uslovi za sticanje i prestanak prava osnivača,
7. Poslovi koje banka obavlja,
8. Način rasporedjivanja dela dobiti na osnivače banke,
9. Način snošenja rizika i pokrića gubitaka banke,
10.Uslovi i način povećanja osnivačkog kapitala i rezervi banke,
11.Način rešavanja sporova medju osnivačima banke,
12.Uslovi za prestanak rada banke ako ne postoji ekonomski interes,
13.Način odlučivanja o statusnim promenama banke i prava osnivača banke u
slučaju statusnih promena banke.

Sredstva za osnivački kapital banke obezbedjuju osnivači banke, i ona mogu

biti u novčanom i nenovčanom obliku (zgrade, oprema i druga sredstva). Novčani
deo osnivačkog kapitala ne može biti manji od milion i pet stotina hiljada SAD dolara
u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan uplate tih sredstava.
Banka samostalno obavlja delatnost radi ostvarivanja dobiti i može se baviti
depozitnim, kreditnim i drugim bankarskim poslovima u zemlji i to:
1. Primanjem svih vrsta depozita,
2. Davanjem i uzimanjem kredita,
3. Deviznim, devizno-valutnim i menjačkim poslovima,
4. Izdavanjem hartija od vrednosti i novčanih kartica,
5. Čuvanjem sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima,
6. Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti,
7. Izdavanjem jemstva, garancija, avala i drugih oblika jemstva,
8. Poslovima platnog prometa.

-4-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

4. Opšta podela banaka

Banke se mogu razvrstati na više tipova (vrsta). U okviru bankarskog
poslovanja, najčešći tipovi bankarskih i drugih finansijskih institucija su:
1. Centralna ili emisiona banka,
2. Depozitne banke (komercijalne banke),
3. Univerzalne banke (komercijalne banke),
4. Specijalizovane i granske banke,
5. Poslovne banke,
6. Štedno-kreditne organizacije zadruge i štedno-kreditne službe,
7. Ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, insttitucije za
podršku izvoza, berze, ustanove osiguranja, fondova i dr.)
8. Medjunarodne i regionalne banke i medjunarodne finansijske orgsanizacije.

Banke se mogu razvrstati i prema drugim kriterijumima, i to prema:

- Ročnosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje se bave
odobravanjem kratkoročnih, srednjeročnih, dugoročnih ili investicionih
kredita,
- Pravnoj formi, banke se razvrstavaju na: inokosne ili jednovlasničke banke,
banke u vidu društava sa ograničenim jemstvom, u vidu akcionarskih društava,
u vidu zadruga i u vidu javno-pravnih ustanova,
- Regionalnom rasporedu, banke se dele na: lokalne, oblasne i savezne banke.

4.1 Centralna i emisiona banka

Prema svom poslovnom obeležju to je jedinstvena emisiona banka. Njena

uloga, funkcija i odgovornost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i devizne
politike i regulisanje novčane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovlašćenja koje
država zakonom prenosi na nju kao monetarnu instituciju te države, i njeno osnovno
pravo je da odredjuje ukupnost odnosa u kreditno-monetarnoj sferi odnosne države, i
ima obeležje nacionalne banke.

4.2 Depozitne (komercijalne) banke

To je najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja. Osnovni zadatak im

je da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na štednju, i da ih usmeravaju za kredite
privrednih subjekata, pa se zato i nazivaju komercijalnim bankama. Depozitne
(komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao što su:
- Devizni, devizno-valutni i menjački poslovi,
- Izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao),
- Čuvanje sredstava i hartija od vrednosti,
- Kupovanje i prodaja hartija od vrednosti,
- Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),

-5-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

- Poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom).

-6-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

4.3 Univerzalne banke

To su banke opšteg tipa koje se bave svim poslovima iz oblasti bankarskog

poslovanja u obimu i širini samom veličinom banke i njenim potencijalom. I kod ovih
banaka je depozitni posao primarni bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi
bankarski poslovi u određenoj veličini.

4.4 Specijalizovane i granske banke

Ove banke se bave pojedinačnim vrstama bankarskih poslova, sa svim

obeležjima poslovne specijalizacije.Ovde se posebno razlikuju banke koje se bave:
investicionim poslovima, izvoznim poslovima, deviznim poslovima, eskontnim
poslovima, odnosno poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim
bankarskim poslovima.
Granske banke obavljaju sve ili samo neke bankarske poslove za potrebe
pojedinih delatnosti, privrednih grana, za određenu proizvodnu grupaciju preduzeća
ili njihovo udruženje. Ove banke su obično poznate kao: „investiciona“, „privredna“,
„izvozna“ i slično.

4.5 Poslovne banke

To su banke koje se po pravilu razvijaju u zemljama tržišne ekonomije i bave

se finansiranjem krupnih proizvodnih i trgovinskih aglomeracija. Najčešće se bave
kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa dugim rokom.

4.6 Štedno – kreditne organizacije

Po svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i finansijskih

institucija, mada ne ispunjavaju primarni uslov bankarskih aktivnosti kreiranja
novčanih sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i strukture poslova,
pojavljuju se kao oblici organizovanja:
- Poštanska štedionica,
- Štedionica,
- Štedno-kreditna organizacija, i
- Štedno-kreditna zadruga.

-7-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

4.6.1 Poštanska štedionica

Glavni joj je zadatak prikupljanje slobodnih novčanih sredstava stanovništva,

njihovog čuvanja i kasnijeg vraćanja kao štednih uloga. U Srbiji, u skladu sa
zakonom ih osnivaju poštanska preduzeća, uz obezbeđenje osnivačkog kapitala u
iznosu od 1.500.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan uplate.
Poštanska štedionica obavlja sledeće poslove:
- Prikuplja dinarske i devizne štedne uloge fizičkih lica, vodi tekuće račune,
žiro račune i devizne račune fizičkih lica i obavlja platni promet za fizička lica,
- Daje kredite,
- Izdaje hartije od vrednosti i novčane hartije (emisioni posao),
- Kupuje i prodaje hartije od vrednosti,
- Čuva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima,
- Otkupljuje bankarske i putničke čekove,
- Naplaćuje hartije od vrednosti u drugim zemljama,
- Obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

4.6.2 Štedionica

To je finansijska organizacija koja prikuplja dinarske i devizne štedne uloge i

depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim fizičkim licima. Moze se osnovati
ako osnivači obezbede osnivački kapital u minimalnom iznosu od 600.000 SAD
dolara u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan uplate tih sredstava.

4.6.3 Štedno-kreditna organizacija

Mogu je osnovati pravna lica koja su organizovana za obavljanje delatnosti i

usluga, uz obezbeđenje osnivačkog kapitala u minimalnom iznosu od 400.000 SAD
dolara u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan uplate. Ona obavlja sledeće
poslove:
- Prikuplja sredstva za finansiranje prometa određene robe i usluga u okviru
delatnosti njenih osnivača,
- Prikuplja dinarske štedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licima koje su
je osnovale,
- Daje i uzima kredite za račun njenih osnivača,
- Obavlja platni promet u skladu sa zakonom.

-8-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

4.6.4 Štedno-kreditna zadruga

Mogu je osnovati zemljoradničke, zanatske, stambene i druge zadruge ako

obezbede osnivački kapital u iznosu ne manjem od 400.000 SAD dolara u dinarskoj
protivvrednosti, po kursu na dan uplate. Poslovi štedno-kreditne zadruge su:
- Prikuplja dinarske namenske štedne uloge i depozite fizičkih lica,
- Daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivača,
- Obavlja platni promet u skladu sa zakonom,
- Obavlja određene bankarske poslove predviđene saveznim zakonom.

4.7 Ostale bankarske i finansijske institucije

To su uskospecijalizovane institucije koje raspolažu, koriste i usmeravaju

znatna finansijska sredstva i najpoznatije su:
- Novčane i robne berze,
- Stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem,
- Fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, kao i specijalizovani idrugi javni
i društveni fondovi,
- Ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica,
- Poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala,
- Ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa,
- Ustanove koje se bave forfeting i faktoring poslovima,
- Ostale pomoćne finansijske organizacije (menjačnice, agencije, komisionari,
posredničke ustanove i slično).

-9-
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

5. Vrste bankarskih poslova

Bankarski poslovi se najčešće svrstavaju prema njihovim zajedničkim
osobinama na: aktivne, pasivne i neutralne bankarske poslove.

5.1 Aktivni bankarski poslovi

To su poslovi kod kojih se organizacija javlja kao poverilac svog klijenta

(dužnika) i to su:
- Ugovor o kreditu,
- Lombard,
- Relombard,
- Eskont, i
- Reeskont.

5.1.1 Ugovor o kreditu

To je pismena isprava kojom se banka obavezuje da će korisniku kredita staviti

na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, za neku namenu ili bez namene,
uz obavezu korisnika da vrati dobijeni novac uz odgovarajuću kamatu, u vreme i na
način određen ugovorom. Ugovor o kreditu je strogo formalan i zaključuje se u
pismenoj formi.
Ugovor o kreditu banke određuje uslove davanja kredita, vodeći računa o
interesima banke, sa ciljem da se razvijaju materijalna dobra komintenta. Njime se
regulišu sledeći odnosi: iznos kredita, namena kredita, rok vraćanja kredita, visina
kamate, način obračuna i vreme plaćanja kamate, uslov raskida ugovora i drugo.
Klasifikacija kredita koje banke odobravaju mogu biti:
- Prema roku vraćanja: kratkoročni, srednjeročni i dugoročni,
- Prema obliku kredita: eskontni, lombardni, hipotekarni i krediti po tekućem
računu,
- Prema svrsi za koju se daju: potrošački, proizvođački i krediti za osnovna i
obrtna sredstva,
- Prema osiguranju: personalni ili otvoreni, i realni i pokriveni,
- Prema načinu upotrebe: redovni ili stalni i vanredni ili sezonski,
- Prema tome ko je dužnik: industrijski, trgovački, poljoprivredni, državni i
komunalni,
- Prema načinu vraćanja: jednokratni i višekratni,
- Prema kamatama: kamatni i bezkamatni.

Ako komintent koristi kredit suprotno odredbama ugovora, banka ga može

otkazati. Takođe ga može otkazati u slučaju prestanka pravnog položaja komintenta
(promene radnog odnosa).

- 10 -
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

Korisnik kredita može odustati od ugovora o kreditu ako kredit vrati pre roka
utvrđenog ugovorom, u kom će slučaju banka naplatiti kamatu samo za vreme
korišćenja kredita.

5.1.2 Lombard

To je davanje kredita uz zalog i zaključuje se u pismenoj formi. Zalog može

biti: vrednosti, dragocenosti, uskladištena roba, kao i neka potraživanja klijenata.

5.1.3 Relombard

To je poseban ugovor o lombardu, gde banka koja je dala kredit komintentu,

zalogu stvari primljene od njega prenosi na drugu banku i od nje dobija novčana
sredstva, a komintent uzeta sredstva vraća onoj banci kod koje su u zalogu njegove
stvari.

5.1.4 Eskont

To je prodaja određenih hartija od vrednosti njenom korisniku pre njegove

dospelosti na naplatu, uz odbitak pripadajuće kamate od dana eskontovanja do dana
dospelosti.
Hartije od vrednosti su menice, čekovi, varanti, uputnice i drugo.

5.1.5 Reeskont.

On predstavlja posebnu vrstu ugovora o eskontu, pri čemu banka koja je

obavila eskontovanje prodaje hartije od vrednosti drugoj banci i time obezbeđuje sebi
potrebna novčana sredstva.

5.2 Pasivni bankarski poslovi

To su poslovi kod kojih se banka javlja kao dužnik u odnosu na svoje

poverioce i to su:
- Emisioni poslovi,
- Izdavanje obveznica,
- Izdavanje založnica,
- Izdavanje blagajničkih zapisa,
- Izdavanjem potvrda o deponovanim sredstvima, i
- Ulog na štednju.

- 11 -
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

5.2.1 Emisioni poslovi

To su poslovi u okviru kojih ovlašćena banka obavlja emisiju novčanica,

kovanog novca i hartija od vrednosti. U našoj zemlji ove poslove obavlja Narodna
banka Srbije.

5.2.2 Izdavanje obveznica

Obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da će licu

naznačenom na obveznici isplatiti određenog dana iznos naveden na obveznici.
Banka može da izda obveznice na tri načina:
- U svoje ime i za svoj račun,
- U svoje ime i za tuđ račun, i
- U tuđe ime i za tuđ račun.

5.2.3 Izdavanje založnica

Bankarska založnica je pismena isprava koju bankarska organizacija,

hipotekarna banka, izdaje klijentu kada mu se na osnovu njegovih nepokretnosti
odobrava kredit. One glase na donosioca, imaju stalno ukamaćenje, duže rokove,
neotkazive su, a za pokriće imaju založene nepokretnosti.

5.2.4 Izdavanje blagajničkih zapisa

Blagajnički zapis je kratkoročni papir i sredstvo za regulisanje količine novca u

opticaju i za regulisanje likvidnosti banaka, i mogu da ga izdaju Narodna banka
Srbije i sve druge naše banke.

5.2.5 Izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima

Potvrda o deponovanim sredstvima je pismena isprava o deponovanim

sredstvima bez namene kod banke, sa rokom vraćanja dužim od jedne godine. Izdaje
je banka koja je primila novčana sredstva.
5.2.6 Ulog na štednju

To je ugovor kojim lice koje raspolaže novčanim sredstvima predaje ova

sredstva na čuvanje bankarskoj organizaciji, uz njenu obavezu da mu ih čuva i na
njegov zahtev isplati u željenom iznosu, kao i da mu za korišćenje tih sredstava
isplati ugovorenu kamatu.

- 12 -
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

5.3 Neutralni bankarski poslovi

To su poslovi kod kojih se banka ne pojavljuje ni kao poverilac, a ni kao dužnik.

Neutralni bankarski poslovi su:
- Ugovor o depozitu,
- Ugovor o sefu,
- Devizni poslovi,
- Klirinški poslovi, i
- Bankarske garancije

5.3.1 Ugovor o depozitu.

Prilikom sklapanja ugovora o depozitu banka se obavezuje da primi a deponent

da preda banci predmet depozita. Predmet depozita može biti novac, hartije od
vrednosti, predmeti od zlata i drugih plemenitih metala i slično. Kod novčanog
depozita banka je dužna da deponentu plati odgovarajuću kamatu. Novčani depozit
može da bude po viđenju ili oročen. Kod nenovčanog depozita banka po pravilu ne
koristi deponovane stvari i dužna je da ih deponentu vrati na njegov zahtev. Stvari
koje se predaju na čuvanje mogu biti otvorene i zatvorene. Za primljene stvari
deponentu se izdaje posebna isprava.

5.3.2 Ugovor o sefu.

To je ugovor po kojem se banka obavezuje da će korisniku staviti na

raspolaganje sef za određeni period vremena, uz uslov da za to korisnik plati banci
određenu naknadu. Po zaključenju ugovora, banka korisniku stavlja na raspolaganje
odgovarajući sef i ključeve od njega. Banka ne može i ne sme da ima duplikat
ključeva od sefa, a dužna je da korisniku ili njegovom punomoćniku omogući pristup
sefu, dok je korisnik dužan da banci pravovremeno isplati ugovorenu sumu za
korišćenje sefa.

5.3.3 Devizni poslovi

Pod pojmom devizni poslovi se podrazumevaju oni poslovi koji se obavljaju u

vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Zakonskim regulativama pod
devizama se smatraju sva potraživanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu
valutu, kao i sve vrste efektivnog stručnog novca, osim kovanog zlatnog novca.
Devize se ostvaruju poslovanjem sa inostranim partnerima, ali se takođe mogu
kupovati i za dinarska sredstva, pod uslovom utvrđenim zakonskim regulativama.

- 13 -
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

5.3.4 Klirinški poslovi

Pod kliringom se podrazumeva obračun međusobnih dugovanja i potraživanja,

koji se obavlja prebijanjem posredstvom neke bankarske organizacije, koje se u
unutrašnjem platnom prometu naziva kompenzacija. Kliring je međusobno prebijanje
dugovanja i potraživanja putem kojeg se roba plaća robom, a samo se razlika
podmiruje plaćanjem u novcu.
Postoje tri vrste kliringa: jednostrani, dvostrani i višestrani. Jednostrani se
uvodi jednostranom odlukom neke zemlje i može se obaviti samo u domaćoj valuti,
dvostrani nastaje međusobnim sporazumom dve države, a višestrani se ugovara
između više zemalja.

5.3.5 Bankarske garancije

Pod bankarskom garancijom se podrazumeva pisani dokument kojim banka

kao garant preuzima na sebe obavezu da će obaviti plaćanje umesto dužnika ako on
to ne učini u određenom roku. Banka može da da garanciju po osnovu investicija u
svoje ime i za svoj račun do visine svog likvidnog kreditnog potencijala. Banka daje
garanciju u svoje ime i za svoj račun putem garantnog pisma ili avaliranjem menice
na određenu sumu novca, najviše do iznosa trajnih obrtnih sredstava utvrđenih po
završnom računu za prethodnu godinu, pod uslovom da u prethodnih šest meseci
komitent nije imao neispunjenih obaveza. Garancija izdata po ovlašćenju predstavlja
akt koji banka daje u svoje ime i za tuđ račun. Davalac ovlašćenja ima status garanta,
a banka koja je izdala garanciju po ovlašćenju preuzima ulogu supergaranta – garanta
drugog reda.

- 14 -
 Bankarski poslovi, pojam, vrste, karakteristike

6. Literatura:
1. Prof dr Mile Račić, Poslovno pravo, Futura Petrovaradin, Novi Sad, 2006

- 15 -