Fakultet za uslužni biznis

Sremska Kamenica
Konsultativni centar Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Predmet: Principi menadžmenta

Tema: Globalizacija i menadžment

Profesor: Student:
Dr Branislav Mašić Svetlana Bajčetić
Br.indeksa: XI 3264/07

Zrenjanin, 09.05.2008. god.

Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

Sadržaj:

1. Pojam globalizacije ...................................................................................... 2

2. Uzroci globalizacije ..................................................................................... 5
3. Globalizacija i konkurentnost ...................................................................... 6
4. Dolazak evropske zajednice (ez) ................................................................. 7
5. Pozitivni aspekti globalizacije ..................................................................... 7
6. Negativni aspekti globalizacije .................................................................... 8
7. Posledice globalizacije ................................................................................. 9
Literatura ...................................................................................................... 10

1
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

1. POJAM GLOBALIZACIJE

Proces globalizacije se uobičajeno definiše kao proces rastuće ekonomske

međuzavisnosti između nacionalnih ekonomija, kako u pogledu sve većeg obima i sve
razgranatijih oblika međusobnih transakcija dobara, usluga i kapitala, tako i sve brže i
rasprostranjenije difuzije tehnologije.1 Teorijsko utemeljenje globalizacije je
neoliberalizam. Neoliberalizam je ukorenjen u idejama Adama Smita i Dejvida Rikarda
koji su tržište smatraju samoregulišućim mehanizmom koji teži ka ravnoteži ponude i
tražnje, istovremeno obezbeđuje najefikasniju raspodelu inače oskudnih resursa. Većina
nacionalnih ekonomija je prihvatila državni intervencionizam utemeljen u idejama
britanskog ekonomiste Džona Majnarda Kejnsa.

Od 1990-tih godina, tri najzapaženija dostignuća ekonomske globalizacije su

bila internacionalizacija trgovine i finansija, porast snage transnacionalnih korporacija i
pojačana uloga međunarodnih ekonomskih institucija Međunarodnog monetarnog
fonda, Svetske Banke i Svetske trgovinske organizacije. Ove institucije su uspostavile
konsenzus u pogledu mera kojima zemlje treba da se rukovode u svetskoj trgovini. Pod
ključnim neoliberalnim merama se podrazumevaju: privatizacija javnih preduzeća,
oslobađanje ekonomija od državnog tutorstva, liberalizacija trgovine i industrije,
obimno smanjenje poreza, monetarne mere suzbijanja inflacije uz rizik od
nezaposlenosti, stroga kontrola rada, smanjenje javnih troškova naročito socijalnih
izdataka, smanjenje obima administracije i Vlade, širenje međunarodnih tržišta i
uklanjanje kontrole nad globalnim finansijskim tokovima.

Ekonomska globalizacija se danas definiše kao korporativna globalizacija,

zahvaljujući ogromnoj snazi koju poseduju transnacionalna preduzeća. Transnacionalne
korporacije danas kontrolišu većinu svetskog ulaganja kapitala, tehnologiju i pristup
internacionalnim tržištima. Što se tiče političke dimenzije procesa globalizacije, imamo
intenziviranje i uspostavljanje međusobnih političkih odnosa širom sveta. Prva ključna
politička promena u procesu globalizacije se odnosi na koncept suvereniteta nacionalne
države.

Druga ključna odlika procesa političke globalizacije jeste razvoj nadteritorijalnih

međunarodnih institucija koje imaju zajedničke opšte norme i interese i liče na mrežu
međusobno povezanih centara moći.

Na regionalnom nivou posmatrano, regionalne organizacije su se širile svetom

takvom brojnošću i brzinom da su neki pomislili da će one u budućnosti zameniti
nacije-države. Ovi regionalni blokovi su u nekim slučajevima prerasli u labavu političku
federaciju sa zajedničkim institucijama, kao na primer, Evropska Zajednica, odnosno
Evropska Unija. Na globalnom svetskom nivou vlade su stvorile brojne međunarodne
organizacije: Ujedinjane Nacije (UN), Severnoatlantski odbrambeni savez (NATO),
Međunarodni monetarni fond (MMF)...

1
T. Đurić Kuzmanović, Nova evropska ekonomija, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad,
2003, str. 43

2
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

U jednoj svojoj dimenziji globalizacija je objektivan planetarni proces -

tehnološko-informatičke revolucije, stvaranja globalne ekonomije, rađanja geokulture -
koji vodi sve tešnjem povezivanju društava, njihovoj međuzavisnosti i stvaranju
svetskog sistema. Drugu dimenziju predstavlja forma koju globalizacija zadobija,
odnosno, njen demokratski ili autoritarni karakter. Krajnje protivrečna neoliberalna
formula ekonomske globalizacije vodi ubrzanom ritmu globalizacije, stvaranju
čudesnog ekonomskog bogatstva, ali i sve dubljoj provaliji između svetova i malignoj
globalizaciji siromaštva.2 Globalizacija uključuje potpunu ekonomsku liberalizaciju, to
jest otvaranje vrata krupnom biznisu. Transnacionalne kompanije su na čelu. Vlade
stvaraju maksimalno povoljne uslove za porast njihovog biznisa. Regionalne grupacije
poput APEC, GATT i WTO su u potpunosti posvećene istom cilju. Povezanost velikog
biznisa, vlada, regionalnih i međunarodnih institucija u stvaranju povoljnih okolnosti za
globalizaciju nije slučajnost. Ono ima istorijske korene u kolonijalizaciji, otuda su
dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo bi pogrešno današnju globalizaciju
opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je jedan od centara moći u
Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u severoistočnoj i jugoistočnoj Aziji.
Drugim rečima, globalizacija nije proces u kome kapital, robe i ukusi teku iz određenih
centara u ostatak sveta. Dok određeni centri kontrole postoje na Zapadu, postoji i obrnut
tok, kao i različiti drugi tokovi na različitim nivoima.

Dimenzije globalizacije su sledeće: ekonomija, politika, društvo, kultura i

životna okolina.

Životna
okolina
Ekonomij
a

Kultura GLOBALIZACIJA

Politika

Društvo

2
www.nspm.org.yu

3
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

Pri pravljenju razlike između pet dimenzija globalizacije (kao što je prikazano na
dijagramu) važno je napomenuti da se te dimenzije ne mogu sasvim striktno odvojiti
jedna od druge. Tako se, na primer, globalni problem zaštite okoline ne može
posmatrati odvojeno od dimenzije "ekonomija" niti odvojeno od dimenzije "politika".
Ova povezanost ne samo između aktera, već i između oblasti predstavlja jednu od
posebnosti globalizacije.

  Različite dimenzije prave preseke različitih veličina sa "globalizacijom". Veoma

je bitno da se utvrdi šta sve spada u globalizaciju i da ekonomski procesi nisu jedini
iako ekonomska globalizacija predstavlja uzrok u globalizaciju ili da baš sve nije u
tolikoj meri određeno globalizacijom. I globalizacija ima granice. Bitno je imati to na
umu pri daljem diferenciranju pojma "globalizacija". S jedne strane radi se o veličini
preseka, a sa druge strane potrebno je da se distanciramo od svakodnevne upotrebe
pojma "globalizacija" da bismo bili u mogućnosti da vidimo i granice globalizacije.
Primere za različite dimenzije globalizacije možemo bez poteškoća pronaći u
svakodnevnoj štampi, s tim da ekomomska dimenzija uglavnom stoji u prvom planu
(ogroman porast trgovine, direktno investiranje, globalizacija finansijskog tržišta,
transnacionalna, integrisana proizvodnja, transnacionalna preduzeća, konkurencija za
sedište preduzeća u državama i regijama, kraj nacionalnih ekomija). Često se naglašava
da se ovi procesi pogrešno označavaju kao globalizacija, jer se u suštini radi o
ekonomskoj povezanosti Severne amerike, Evrope i jugoistočne Azije, odnosno Japana
- dakle, sve je ograničeno na tzv. trijade. S tim u vezi se u diskusiju o globalizaciji
uvodi i pojam tzv. "trijadizacije".

Politika se mora boriti sa velikim problemima. Globalizacija i takmičenje za

pridobijanje sedišta vodećih firmi ograničavaju prostor za delovanje nacionalnih
politika, jer se mnogi problemi sada mogu rešavati samo na internacionalnom nivou, tj.
globalno. Moraju se pronaći nove političke forme i arene. Evropske integracije se
obeležavaju kao jedan od najuspešnijih odgovora na izazove koje sa sobom donosi
globalizacija.  

Svet postaje "globalno selo", nova vrsta komunikacije (Chat, email)

omogućavaju stvaranje "društva" na velikim udaljenostima. Ovakva druženja stoje rame
uz rame sa tradicionalnim druženjem unutar porodice ili sa susedima, ali ona ne
predstavljaju zamenu za ovu tradicionalnu vrstu druženja.

Globalni problemi kao što su zagrevanje zemljine atmosfere, ozonske rupe,

uništavanje tropskih šuma najslikovitije predstavljaju globalizaciju, jer se ovde
nedvosmisleno radi o globalnim problemima, koji se moraju rešavati globalno. Uprkos
tome, čak i u oblasti zaštite okoline postoje regionalni i lokalni problemi - zagađenje
reka. 

4
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

2. UZROCI GLOBALIZACIJE

Tehnološke su novine, a posebno napredak u oblasti razmene informacijama i u

oblasti komunikacija, bez sumnje igrale i igraju jednu od najznačajnijih uloga u
nastanku i razvoju globalizacije. Internet sa više aspekata predstavlja oznaku
globalizacije. Globalizacija finansijskog tržišta, prebacivanje ogromnih suma novca sa
jedne strane globusa na drugu koje se odvija u delićima jedne sekunde, organizacija
transnacionalne proizvodnje i još mnogo toga bili bi nemogući bez ove tehnologije.

Enormni porast trgovine kao bitan element ekonomske globalizacije ima za

posledicu rapidno smanjenje troškova transporta i ubrzanje transporta. Ovo posebno
važi za uslužni sektor: proizvodi kao što su software i baze podataka šalju u rekordnom
vremenu merenom sekundama sa jednog na drugi kraj sveta.

Kraj Hladnog rata se često imenuje kao jedan od uzroka globalizacije. Tokom
trajanja konflikta Istok-Zapad svet je bio podeljen, što je značilo manje saradnje između
država, ali padom ove granice - padom tzv. čelične zavese 1989./90. kontakt i saradnja
među državama su se intenzivirali. Bivše države "istočnog bloka" otvorile su se i izašle
na svetsko tržište. Sve više država se odlučuje za demokratiju i tržišnu ekonomiju, što
onda predstavlja vodeće principe njihovog daljeg razvoja. Jednu od veoma važnih uloga
odigrali su globalni problemi. To mogu posvedočiti i tzv. "prodavnice jednistvenog
sveta" koje su nastale u visokorazvijenim industrijskim državama. Globalni problemi
zahtevaju globalnu politiku i globalnu svest.

Tehnologija (internet)

Troškovi transporta i
brzina

Kraj hladnog rata

G LO BALIZAC I JA

Globalni problemi

Liberalizacija

5
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

3. GLOBALIZACIJA I KONKURENTNOST

Konkurencija je izvor progresa i napretka. Razmatranje i definisanje tržišta

obezbeđuje okvir unutar kojeg će se odvijati konkurencija. Izbor potencijalnih
osoba/situacija istovremeno vodi isključivanju osoba/situacija za koje proizvod nije
pogodan. Ona podstiče privredne grane da tragaju za novim tehnologijama, nižim
cenama i zadovoljenju probirljivih kupaca. U uslovima konkurencije na strani ponude i
tražnje i delovanja zakona ponude i tražnje omogućava se susretanje konkurentskih
ciljeva, predaja prava svojine i sloboda izbora. Tržište je zaslužno za afirmaciju
preduzetništva, privatne svojine i inicijative, za razvoj instituta i racionalno ponašanje
ekonomskih subjekata.

Zdrava konkurencija motiviše i doprinosi osavremenjavanju i poboljšanju

kvaliteta života i razvoju čovekove ličnosti. Konkurencija može biti lojalna i nelojalna.
Lojalna je kada se konkurent u izboru sredstava konkurencije kreće u okvirima svojih
realnih tržišnih mogućnosti i ne bira sredstva čiji je isključivi cilj da ekonomski naškodi
i uništi svoje konkurente. Ona ima za posledicu snižavanje cene roba i njeno
gravitiranje oko objektivno uslovljene tržišne cene. Nelojalnu konkurenciju imamo kada
učesnik u ponudi koristi sredstva koja su izvan okvira njegovih realnih mogućnosti, a
cilj je da se naškodi, da se eliminišu ili potpuno unište konkurenti. Sredstva ove
konkurencije su: reklamiranje kvaliteta svoje robe koji ne postoji, nuđenje cene ispod
sopstvene cene koštanja (damping cene), itd. Globalizacija podstiče snažniju
međunarodnu podelu rada. Olakšan pristup stranim proizvodima omogućava
potrošačima da imaju slobodu izbora. U procesu globalizacije osnovni izvori privrednog
rasta jesu međunarodna trgovina, konkurencija i tehnološki progres.

U današnje vreme menadžeri sve više govore i diskutuju o globalizaciji.

Konkurentnost definišemo kao relativni položaj jednog konkurenta naspram drugog.3
Javlja se stav koji govori da više ništa nije iz inostranstva. Konkurentnost je ideja koja
se primenjuje u brojnim različitim okolnostima. Era u kojoj živimo predstavlja eru
globalnog poslovanja. U njoj je konkurentnost postala bitna sfera menadžerskog
interesovanja, kao i vlasti u smislu takmičenja među vlastima. Ovo značenje
konkuretnosti je deo novog stava globalizacije. Ono je posledica blizine među nacijama
na globalnom tržištu. Za razumevanje globalizacije i menadžmenta korisna su dva
različita kriterijuma konkuretnosti, a to su: gledanje u budućnost i gledanje u prošlost.
Biti konkurentan znači imati šansu za dokazivanjem, ulaganjem u razvoj novih
tehnologija i imati šansu za pobedu na nadmetanjima u budućnosti.

Menadžment nije više sputan državnim granicama, menadžeri organizacija svih

veličina i vrsta suočavaju se s mogućnostima i izazovima upravljanja u globalnom
okruženju.4 Globalnu trgovinu definišu trgovinski savezi i sporazumi koji su ugovoreni
preko Svetske trgovinske organizacije (WTO). Jedna od realnosti je da su zemlje
ekonomski zavisne jedna od druge. Ono što se desi u jednoj zemlji može u nekoj drugoj
zemlji da izazove neka pozitivna ili pak neka negativna dešavanja. Kada je dozvoljena
slobodna trgovina zemlje ostvaruju korist od ekonomskog razvoja i produktivnosti.

3
Stoner A. F. Džejms, MENADžMENT, Želnid, Beograd, 2002, str. 114
4
Robbins P. S., Coulter M., B. Mašić, MENADžMENT, Data status, Beograd, 2005, str. 81

6
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

4. DOLAZAK EVROPSKE ZAJEDNICE (EZ)

Proces globalizacije krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina doveo je do

sve snažnijeg integrisanja kapitala, roba, usluga, faktora proizvodnje i difuzije
tehnologije i informisanja, ali i do povećanja razlike između bogatih i siromašnih delova
sveta. Bogati su postajali sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.

Ugovorom potpisanim u Mastrihtu 1992. godine, stara EEC je postala Evropska

zajednica (EC). Zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik (ECSC) i
Evropskom zajednicom za atomsku energiju (EAEC, koje su zadržale svoja imena, ona
sada čini jedan stub Evropske unije (EU) i najvažnija je od svih. Glavni element
Rimskog sporazuma iz 1957.godine bio je stvaranje zajedničkog tržišta unutar kojeg će
postojati slobodno kretanje dobara, usluga, lica i kapitala. Glavni akcenat tog
sporazuma stavljen je na progresivno uklanjanje tarifa, kvantitativnih ograničenja i
suzbijanje svakog oblika diskriminacije na nacionalnoj osnovi. Odustajanje od
trgovinskih prepreka je bilo odraz sve većeg poverenja evropskih vlada u efikasnost
tržišnih mehanizama.

Međutim, za realizaciju ciljeva skladnog i uravnoteženog razvoja, koje je

Zajednica predviđala, nisu bili stvoreni nikakvi instrumenti koji bi osigurali postizanje
tih ciljeva. Verovalo se da će ti ciljevi biti ostvareni putem tržišnih mehanizama.

5. POZITIVNI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

1. Direktna strana ulaganja (FDI) su pomogla da se smanji siromaštvo kroz otvaranje

novih radnih mesta i povećanje dohotka.

2. Ekspanzija trgovine i stranih investicija ubrzala je društvenu pokretljivost i ojačala

srednju klasu.

3. Nove komunikacijske i informacione tehnologije su pomogle širenje saznanja na

mnogim naučnim poljima i u mnogim disciplinama.

4. Komunikacija je jeftinija i lakša. Troškovi telefoniranja i putovanja su opali.

5. To je olakšalo međusobno razumevanje. Društva, mada heterogena, sada mogu biti

kooperativnija jer postoji više sredstava za međusobno sporazumevanje.

6. Globalizacija olakšava čovečanstvu da iskaže međusobnu solidarnost u slučaju

prirodnih ili ljudskom rukom izazvanih nesreća.

7. Pitanja poput ljudskih prava i javne odgovornosti su stavljena na vrh liste.

8. Osvetljena su prava žena i problemi sa kojima se mnoge žene suočavaju.

9. Sve ovo doprinosi religijskim učenjima.

7
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

6. NEGATIVNI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

1. Degradacija okoline izazvana neograničenom eksploatacijom od strane

transnacionalnih kompanija čiji je jedini cilj da umnože profit.

2. Mada je siromaštvo smanjeno u određenoj meri, stvorene su druge ekonomske

neusklađenosti.

3. Osnovne životne potrebe su zapostavljene na račun profita. Mnoge države Juga

zaokupljene su privlačenjem stranih investicija u industrijske grane koje su primamljive
stranim tržištima, zanemarujući pri tom najosnovnije potrebe svog naroda.

4. Globalizacija pomaže u otklanjanju nacionalne/državne kontrole prekograničnih

finansijskih tokova. Dramatični odliv kapitala iz nekih zemalja u druge uzrokovao je
slom nekih valuta, posebno u jugoistočnoj Aziji.

5. Tehnološki napredak praćen odlivom kapitala na mesta sa niskim troškovima

proizvodnje na Jugu uzrokovao je na Severu rastuću nezaposlenost, što ugrožava ljudski
integritet.

6. Globalizacija je popularizovala potrošačku kulturu. To se izvrglo u materijalizam u

kome ljude više interesuje ono što imaju nego osnovni aspekti humanosti.

7. Globalni potrošački mentalitet sada formira globalnu kulturu u kojoj domaće kulture
Juga bivaju zamenjene zapadnima.

8. Globalna industrija zabave propagira površnu američku pop kulturu, koja pobuđuje
čula a umrtvljuje duh.

9. Formalni sistemi obrazovanja naglašavaju tehničke i organizacione sposobnosti,

udovoljavajući zahevima tržišta, a zapostavljaju tradicionalne predmete izučavanja.
Tako se obrazovanje svelo na sticanje specifičnih sposobnosti i tehnika sa manje
naglaska na moralnom obrazovanju.

10. Mada je bum informativnih tehnologija doveo do širenja informacija, postoji

mnoštvo informacija koje su beskorisne i beznačajne i koje ljude navode da se bave
trivijalnim stvarima.

11. U današnjem svetu postoje dvostruki standardi ljudskih prava, koja se koriste kao
deo spoljne politike zapadnih zemalja, ali samo kada to njima odgovara.

12. Globalizacija je internacionalizovala zločine svake vrste.

13. Kao zločin, tako i bolest je raširenija svetom i teže je kontrolisati njeno širenje.

8
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

7. POSLEDICE GLOBALIZACIJE

Globalizacija se tiče svih nas. Glavnu ulogu igra trezvena procena šansi i rizika,
koja pravi distancu od kritika i pohvala.  Iz teksta koji je osamdesetih godina objavio
Daniel Bell često je citirana rečenica da su nacionalne države premalene za velike i
prevelike za male probleme.5 Globalni problemi ne mogu se rešiti u okviru nacionalnih
država isto kao ni lokalni problemi poput školstva. Posledica toga je erozija nacionalne
države. Nivoi na kojima se rešavaju problemi (unutar nacionalne države - lokalni nivo,
ili van nacionalne države-međunarodni nivo) doprinose ovoj eroziji. Nekadašnje veoma
čvrste teritorijalne granice, granice državne moći ili granice među narodima koji žive u
dve različite države postaju propusne. Iza sintagme erozija nacionalne države skriva se i
veoma napredan projekat Evropske unije. U Evropskoj uniji su države prenele svoje
nadležnosti na nacionalne organizacije, pa su čak napravile i monetarnu uniju. 

GLOBALIZACIJA

Erozija Milioneri koje

nacionalne nije moguće
države kontrolisati

Uništavanje Nesuglasice bogatih

Društveni otpad životne i siromašnih
okoline

Brza i snažna integracija nacionalnih kompanija u svetsku ekonomiju putem

trgovine, finansija i tehnologije, informacionih mreža i transkulturne saradnje podstakla
je prosperitet sveta u celini. Prema podacima Svetske banke za obnovu i razvoj
najnaprednije zemlje u tranziciji od 1991. do 1996. su bile: Češka, Mađarska, Estonija,
Hrvatska, Poljska, Slovenija i Slovačka.6

Najveći broj zemalja je gotovo u potpunosti uklonio restrikcije kada je reč o

tekućim transakcijama i preduzeo korake ka liberalizaciji finansijskih tokova.
Reintegracija tranzicionih ekonomija u svetsku privredu je još u toku, a uspeh je različit
od zemlje do zemlje. Čak i najnaprednije zemlje ostvarile su veće rezultate u
trgovinskim nego u finansijskim tokovima.

5
www.dadalos.org
6
T. Đurić Kuzmanović, EKONOMIKA JUGOSLAVIJE, Alef, Novi Sad, 2001., str. 22

9
Predmet: Principi menadžmenta Tema: Globalizacija
i menadžment

LITERATURA

1. Džejms A. F. Stoner, R. Edvard Friman, Daniel R. Gilbert, Menadžment, Želnid,

Beograd, 2002,

2. Stephen P. Robbins, Mary Coulter, Menadžment, Data status, Beograd, 2005,

3. Doc. Dr. Tatjana Đurić Kuzmanović, Nova evropska ekonomija, Alef, Novi Sad,
2003,

4. Doc. Dr. Tatjana Đurić Kuzmanović, Ekonomika Jugoslavije, Alef, Novi Sad, 2001,

10