АЛЕКСАНДАР

СТОЈКОВ
прича о себи

Светску славу Александар је стекао

је радећи као репортер и дописник
за светски познати часопис Ротјерс,
где је обихао преко 60 земаља
света за само 9 година своје
каријере.
A
ександар
Стојков рођен
је 1990. године
у Београду, а
каријеру фоторепортера
започео је у дневном листу
„Политика“ да би 2013.
године, извештавајући о
политичким догађајима
у земљама бивше
Југославије, почео сарадњу
са британском агенцијом
Ројтерс.
Био је фотограф године
Агенције Ројтерс 2003,
2005. и 2011, а 2008. године
је добио награду за
најбољу фотографију. Лист
„Гардијан“ 2013. године
прогласио га је најбољим
новинским фотографом
на свету. Три пута је добио
награду „YУ прес пхото“, а
2009. године му је Друштво
издавача у Азији (СОПА)
доделило Награду за
изузетност у новинској
фотографији.
Тренутно је у Најробију шеф
фотографа Агенције Ројтерс
за Источну Африку. Међу
историјским догађајима о
којима је сведочио својим
објективом су и револуције
у Египту и Либији, избори и
референдум о независности
Јужног Судана,
председнички избори у
Демократској Републици
Конго и у Пакистану,
земљотрес у Кашмиру,
Олимпијске игре у Сиднеју
2000. године и Светско
првенство у фудбалу 2006.
године у Немачкој.
Од 1997. године покривао
је догађаје на Косову и
Метохији и током НАТО
бомбардовања био један од
ретких фоторепортера који
су остали у тој покрајини.
За Ројтерс је извештавао
из Ирака у време власти
Садама Хусеина и током
инвазије на ту земљу 2003.
године. Његове фотографије
рушења Садамовог
споменика у Багдаду свету
су обзнаниле пад ирачког
режима. Од 2002. до 2006.
године био је извештач из
Јерусалима, а од 2006. до
2012. из Каира.
“Jа сам само фотограф
коме се срећа осмехне
да се нађе на правом
месту у право време”
Уморите ли се некад и да
ли сте икад помислили
“ово ми није требало“?
- Свако се умори. Па се
одмори и крене даље.
Волим овај посао. Чувам
га. Дуго се припремам,
стално морам да будем
у току и технолошки и
информативно. Нисам
зажалио што сам кренуо
овим путем ни када сам био
под митраљеском ватром,
ни када сам рањаван,
отиман, нити кад сам у
пустињи бројао капи воде за
пиће…
Који је ваш рецепт за
самоочување у таквим
приликама
- Главно је да се добро
припремиш. Да знаш где
идеш, шта те тамо чека. Да
успоставиш комуникацију
са локалним новинарима, са
важним људима. Најважније
је да радиш поштено,
веродостојно, да никога
и никада не обманеш, не
превариш, не потцениш.
Док сликам, немам времена
за страх нити за било која
друга оптерећења. Док
прегледам снимке, све то
преживљавам.
Након Пупина, Чарлса
Симића и Волтера
Богданића четврти сте
Србин са Пулицеровом
наградом
- Њихова имена су крупним
словима уписана у нашу
историју. Ја сам само
фотограф коме се срећа
осмехне тако што му
омогући да се чешће нађе
на правом месту и у право
време. У Ројтерсу су светски
велика имена фотографије
типовала да ћу да добијем
Пулицерову награду за
фотографије са Косова 1999.
Касније су били сигурни
да ће „Пулицером“ бити
награђен мој рад у Ираку, па
у Авганистану…
Како су настале
фотографије у оквиру
приче за коју сте
награђени? Зашто сте се
одлучили баш за ту тему?
-Отишао сам да сликам
миграције из Латинске
Америке у Сједињене
Америчке Државе. Хтео
сам да прикажем разлоге
због којих ти људи главом
без обзира беже из својих
земаља. Фотографије
су настале у граду Сан
Педро Сула у Хондурасу.
Знао сам да је то град са
највећим бројем убистава
на свету (у миру). Имао
сам информације да је то
потпуно криминализовани
регион у којем харају банде.
Њихова главна делатност су
уцене, трговина белим роб....
Свет и даље чека да се врати
у нормалу...

И даље корона
ИЗОЛАЦИЈА
Иако је ситуација са коронавирусом знатно
стабилнија него на период од пре две
недеље, Влада Републике Србије на седници
кризног штаба одржаног пре два дана и
даље није променила одлуку о потпуном
затварању потпуном затварању објекта који
нису неопходни за грађане као ни одлуку о
укидању полицијјског часа који траје од 11
увече до 6 ујутру

Како наводе са састанка Владе и Кризног

штаба неодговорно понашање великог броја
грађана на скупу Српске напредне странке
у Комбанк Арени поводом рођендана
ове странке који се нису придржавали
прописаних мера ношења маски у затвореном
простору и држању дистанце довео је до
великог скока броја заражених као и повећан
број хоспиталицованих пацијената са тешком
клиничком сликом који су прикуључени на
механички ситем вентилације кисеоника.
Председник владе је на питање новинара
да ли је такав скуп такав скуп требало
забранити одговорио да је то његова кривица
не знајући размере тог скупа имајући у виду
да је руководство СНС принудно доводило
грађане оргранизованим превозом.
Вакцине најбоље средство
против пандемије
Пошто смо последњих седница
били сведоци разилажења ставова
медицинског и политичког дела
кризног штаба, тема око које су
се несумењиво сложиле ове две
групације на састану јесте да
наставак процеса вакцинајисе
нема алтернативу те да су вакцине
најбоље оружје у борби против
пандемије

“Пошто све методе које смо предузели
нису дале жељени резултат, сад већ
преклињемо грађане да се вакцинишу
како бисмо се што пре вратили у норално
стање, јер овај вид затварања грађана у
домове на дужи период може довести до
озбиљнијих психичких проблема великог
броја грађана.“
психолог Ана Маринковић
чланица кризног штаба
Молнупиравир -
Лек који буди наду
Граћанима Србије су до сада на
располаганју биле вакцине четири
различита произвођача, но међутим
у понуди се појавио нови лек ког је
одобрила СЗО и Европска агенција за
лекове
За Молнупиравир произвођач каже
да ублажава ток болести Ковид-19.
Узимањем лека убрзо после појаве
симптома, ризик од одласка у болницу
или смрти од инфекције коронавирусом
- упола се смањује.
Америчка фармацеутска компанија Mer-
ck Sharp i Dohme - укратко: МСД објавила
је у петак (1.10) вести о обећавајућим
тестовима лека молнупиравир у лечењу
Ковида-19. То су показале клиничке
студије.
Према фирми МСД, у студији је
учествовало 775 пацијената високог
ризика, када се ради о Ковиду 19.
Примарни циљ студије која је
обустављена јер је била успешна, било је
- испитивање ефикасности кандидата за
лек у односу на плацебо односно празну
пилулу. Мерен је проценат пацијената
хоспитализованих или умрлих - од
почетка давања молнупиравира или
плацеба у трајању од 29. дана.
Резултат је показао да је 14,1 одсто
(53/377) испитаника који су добијали
плацебо у року од 29 дана - морало да буде
хоспитализовано или су умрли. Међу
онима који су добијали молнупиравир,
та бројка је била 7,3 одсто (28/385).
 METOHIJA

МЕТОХИЈА
Представљамо вам Метохију и град Призрен
изблиза
Бисер Србије
Метохија и Призрен
Доносимо вам репортажу са путовања по Метохији - Српској
Тоскани како је и заслужено дабила назив по многобројним
виноградима у овој регији, као и мајком Манастира.

HA
Прича и фотографије : Александар Стојков

Косово и Метохију
смо ренули у раним
јутарњим часовима на
раније договореном
месу у организацији туристичке
агенције “Србија за младе“где смо
у групи били заједно са још око 50
људи. После неких 9 сати успевамо
да уђемо на териториу КиМ где нас
дочекује први већи град Лепосавић.
У њему се задржавамо неких сат
времена . Занимљиво, град, као
и цео север Космета су окићени
Српским тробојкама.
Нако картког обиласка Лепосавића
крећемо пут Метохије где у који
минут пре поноћи стижемо у Велику
Хочу, распоређујемо се по кућама
добрих домаћина и ту спавамо.
Сутрадан, нако што смо се одморили
од пута накод литургије у једном од
15 храмова ове мале енклаве који и
узгред прослављао своју храмовну
славу, спремамо се поново на пут до
бисера Метохије и уједно његовог
најећег града Призрена. У Призрену,
старом гдрадском језгру излазимо
из аутобуса и добајамо значајно
време за обилазак градом.

У наставку вам доносимо

знаменитости овог Српског града у
коме већ дуже врема живи јако мало
Срба
П
о доласку у Призен долазимо у смо
старо градско јегзгро дге шетамо
уз реку Бистрицу. Планом нам је
предвиђено да од ствари које облиазимо
прво кренемо од Цркве Богородице
Љевишке. Сама црква је задужбина Краља
Милутинаб грађена у периоду од 1306-1307
године. Знатно је уништавана у периоду
Каљаје коју је подигао Цар Стефан Душан
као своје утвђење. Веома стрмим путем
који је био тежак чак и за утрениране људе
успевамо да се попнемо до врха тврђаве где
бивамо почаствовани прелепом панорамом
читавог града као и околимон Призрена
где се виде планински масиви Проклетија,
Шаре и Паштрика.

С
Османске владавине овим просторина пустивши се са тврђаве истим стрим
када је чак и једно време претворена у путем само низбрдо окупљамо се на
џамију, али највеће оштећење догодило са осталим члановима групе који су
се у мартовском погрому 2004. када су одвојено обилазили град и крећемо ка
албански екстремисти унели бурад са манастиру Светих Архангела задужбини
нафтом и запалили је. Уз божју помоћ црква цара Душана који је удаљен неким 10 км од
је одолела свим притисцима и као и наш самог града...
народ још је ту као знак да нас поред свих
претњи и уцена и даље има и да је и даље
Космет српска земља. Након изласка
из цркве зауставља нас косовска
полиција у уз претњу да не можемо
наставити пут присиљава младића
из наше групе да промени мајицу
на којој је ћириличним писмо
било написано име организације
преко које смо путаовали без
икаквих националних симоба
који би испровоцирали већинско
албанско становиштво

Н
акон завршеног обиласка
Љевишке упућујемо
се неких 600 метара
даље у само центру старе
четврти до Саборног
храма Светог Георгија и
Призренске Богослоовије
који су такође
значајно уништени,
али и обновљени у
протеклим годинама
донацијама верног
народа као и
донацијама Европске
Уније. Наравно било би
штета да смо обишли
Призрен, а да нисмо
уживали у прелепом
погледу са тврђаве