,,Seobe”

Miloš Crnjanski

Karakter, lik I psihološki profil gospože Dafine je sagledan očima

muža I devera. Na samom početku romana, Vuk je karakteriše kao
dosadnu.
„Psovao je njene zagrljaje  i poljubce. Bila mu je dosadila“.
Uprkos tome, ona je njega idalje volela, bila je nežna I brižna I kada
je odlazio u rat. Nakon njegovog odlaska u rat, Dafina se slomila.
Uočava I pojavljivanje ljubomore I misli da je odlazak u rat samo
izgovor zato što je on više ne voli.
Dafina izbija u prvi plan tek nakon preseljenja u deverovu kuću
zajedno sa decom. U tom delu romana uočava se njena lepota,
ženstvenost I strast.
Portret Dafininog lika predstavljen je u pojedinostima: mlada je,
zdrava, prava, jedra, snažna, visoka, pravih ramena, uvek bleda, duge
trepavice, očaravajući osmeh, damsko držanje I velike modre oči.
‘’Stade tek onda kad dublje zagleda u oči gospože Dafine koja
izdahnu, u dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog
i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su iz bliza rasli i obuhvatili
ga celog. Taj pogled mu ostade jedino, i njegovu boju nikada više nije
mogao da
zaboravi. U izdisanju njegove snahe, koja više nije mogla da govori,
njemu se učini kao da se pojavljuje visoko nebo. Kao i njegov brat, u
snu, i on je nad njom video, van sebe od straha i žalosti, plave
krugove i u njima zvezdu.’’
U temperament se ističu čulnost, koja ima toliku snagu da izazove
glavobolje, vrela krv I nezasita ljubav. Njeno duševno stanje opisano
je usamljenošću, dosadom, prazninom I razočarenjem.
Dok provodi vreme u Aranđelovoj kući, Dafina postaje predmet
deverove žudnje. U početku ona se držala po strain, primećivala je
njegove poglede , ali htela je da se poigrava sa njim.
‘’ Želela je da vidi šta će joj dever uciniti, kad jednog dana potpuno
poludi. Želela je da se to dogodi, prosto, od dosade, zbog praznine u
kojoj, bezdanoj, činjaše joj se katkad da visi glavačke.’’
Zavodila ga je zbog čežnje za Vukom I znatiželjno je isčekivala šta će
to dever uraditi I kako će se ponašati.

Brak gospože Dafine I Vuka Isakoviča je bio dogovoren I bez ljubavi.

Aranđel Isakovič, Vukov brat joj je pružio pažnju koju nikada nije
dobijala od muža. Ali, uprkos tome uvek se predomišljala kada bi
dolazilo do prevare. Aranđel uporno nastavlja sa znacima pažnje,
poklonima, cvećem, zbog čega ona na kraju ipak odlučuje da prevari
muža. Čin preljube nije detaljno opisan. Ono što jeste posebno
istaknuto jesu Dafinina osećanja. Na jednoj strani ona se gadi zbog
toga što se desilo, oseća odbojnost prema deveru. Sa druge strane, ona
to ipak odobrava I prija joj pažnja koju dugo nije osetila, ne kaje se
zbog toga. U toj protivrečnosti se najviše izdvaja njena nesigurnost,
izgubljenost I ravnodušnost prema svemu.
Već na prvi pogled se vidi da u odnosu Aranđela I Dafine ima dosta
požude I strasti. Međutim, kada se situacija dublje zagleda, primećuje
se da nije baš tako. Oni traže nove vrednosti u svom životu. Aranđel
novac I zadovoljstva koja on pruža, a Dafina bračna uživanja. Ona pri
svakoj pomisli na prevaru, pred očima ima sliku svog muža, što nam
govori da joj potrebu I žudnju za drugim zapravo predstavlja
nedostatak njegove ljubavi I pažnje.
Kao posledica prevare, dešava se Dafinina opsednutost time što je
učinila, zapada u halucinogeno stanje I razboljeva se. Želi da pobegne
od nemira koji joj donosi život sa mužem, a brak sa deverom vidi kao
izlaz Iz te situacije. Preljuba donosi nesreću ne samo gospoži Dafii,
već I njenoj deci, mužu I deveru. Njena protivrečnost je nije napuštala
do smrti. Poslednju sliku koju vidi jeste lik muža, Vuka Isakoviča na
konju, kog je sve manje volela.
Gospoža Dafina je jedini lik koji zrači svetlošću, svežinom I lepotom,
ali nalazi se u svetu mraka I hladnoće. Ona je u njemu jedina svetla
tačka I bez njenog lika svet bi bio previse sumoran.
Ona predstavlja ogledalo unutrašnjih svetova dva brata. Zagonetno
ulazi u njihove živote I svakome na svoj način daje smisao.
Neodređena je, kreće se kao nestvarni anđeo, kao žena iz sna I nikada
ne ostvarene želje, ali ipak vrlo realna. Dafina svojom lepotom deluje
kao svetlost koja vodi u drugačiji svet, svet pun nade I ispunjenja. Bez
njenog lika Seobe bi bile veoma hladne I grube. Utisak o njoj nije
stabilan, niti stalan, već se oblikuje s vremena na vreme I iz situacije u
situaciju. Sagledana kroz Vukove oči ona je veoma nejasna, još uvek
se samo nazire, naslućuju se njene konture, a njena duševnost je
potisnuta I zasenčena Vukovom ličnošću I njegovim preokupacijama.
Njen lik je pažljivo izvajan, da bi se postepeno otkrio njen portret, a
fokus je na njenoj neizmernoj lepoti.

Gospoža Dafina je tip fatalne žene. U istoriji književnosti često

srećemo žene koje svojom lepotom izazivaju nesreće. Započinju se
ratovi, svadje grehovi… A meni je zapala za oko konstantna pojava
muškaraca koji su toliko slabi na žensku lepotu, da je samo jedan
pogled dovoljan da bi se započeo niz njihovih ishitrenih, iracionalnih
odluka koje izazivaju silnu nesreću. Da li su oni zapravo nestabilni,
kada ih mali osmeh jedne lepe žene poljulja I odvuče sa razumnog
puta. Ili u ženinoj fatalnoj lepoti stvarno ima nečeg toliko jakog da
može da poljulja I najstabilnijeg muškarca.