Okvirna konvencija Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana

Prvi globalni javnozdravstveni međunarodni ugovor nastao pod mandatom

SZO;
Jedan od najbrže ratificiranih i najprihvaćenijih ugovora UN – − usvojen
2003. (WHA); stupio na snagu 27. 02. 2005.;
potpisalo/ratificiralo/pristupilo 180 članica (88% svjetske populacije)
Bosna i Hercegovina pristupila 2009.

Preambula

Strane ugovornice ove Konvencije,

Rešene da daju prioritet svom pravu da štite javno zdravlje,

Konstatujući da je širenje epidemije duvana globalni problem s ozbiljnim posledicama za

javno zdravlje, što zahteva najširu moguću međunarodnu saradnju i učešće svih zemalja u
efikasnoj, odgovarajućoj i sveobuhvatnoj međunarodnoj akciji,

Izražavajući zabrinutost međunarodne zajednice zbog pogubnih zdravstvenih, socijalnih,

ekonomskih i ekoloških posledica konzumiranja duvana i izlaganja duvanskom dimu
svuda u svetu,

Ozbiljno zabrinute zbog povećanja potrošnje i proizvodnje cigareta i drugih duvanskih

proizvoda svuda u svetu, posebno u zemljama u razvoju, kao i zbog opterećenja koje to
predstavlja za porodice, siromašne, te za nacionalne zdravstvene sisteme,

Konstatujući da je naučno nesumljivo dokazano da potrošnja i izlaganje duvanskom dimu

uzrokuje smrt, bolest i invaliditet, te da postoji vremenska distanca od izlaganja pušenju i
upotrebe drugih duvanskih proizvoda do pojave obolenja povezanih s duvanom,

Konstatujući takođe da cigarete i neki drugi proizvodi koji sadrže duvan stvaraju i
održavaju veliku zavisnost, i da su mnoge komponente koje sadrže kao i dim koji
proizvode farmakološki aktivni, toksični, mutageni i kancerogeni, te da se zavisnost od
duvana posebno klasifikuje kao poremećaj u značajnijim međunarodnim klasifikacijama
obolenja,

Uviđajući da postoje jasni naučni dokazi da izlaganje dece duvanskom dimu pre rođenja
negativno utiče na njihovo zdravlje i razvoj,

Duboko zabrinute širenjem pušenja i drugih oblika potrošnje duvana među decom i
omladinom svuda u svetu, a sve više u ranom uzrastu,
Uznemirene zbog povećanja pušenja i drugih oblika potrošnje duvana među ženama i
devojkama svuda u svetu i imajući na umu potrebu punog učešća žena na svim nivoima u
donošenju i primeni političkih odluka i potrebu izrade rodno usmerene strategije za
kontrolu duvana,

Duboko zabrinute zbog intenzivnog pušenja i drugih oblika potrošnje duvana autohtonih
naroda,

Ozbiljno zabrinute zbog uticaja svih oblika reklamiranja, promocije i sponzorisanja čiji je
cilj podsticanje upotrebe duvanskih proizvoda,

Konstatujući da je potrebna zajednička akcija kako bi se iskorenili svi oblici nezakonite

trgovine cigaretama i drugim duvanskim proizvodima, uključujući šverc, nezakonitu
proizvodnju i falsifikovanje,

Uviđajući da su za kontrolu duvana na svim nivoima, a posebno u zemljama u razvoju i u

zemljama čije su privrede u tranziciji, potrebna dovoljna finansijska i tehnička sredstva
srazmerna sadašnjim i planiranim akcijama za kontrolu duvana,

Konstatujući potrebu stvaranja odgovarajućih mehanizama za bavljenje dugoročnim

socijalnim i ekonomskim implikacijama uspešnih strategija smanjenja tražnje duvana,

Imajući na umu socijalne i ekonomske teškoće koje programi kontrole duvana

srednjoročno i dugoročno mogu proizvesti u nekim zemljama u razvoju i zemljama čije
su privrede u tranziciji, a konstatujući njihovu potrebu za tehničkom i finansijskom
pomoći u sklopu nacionalnih strategija održivog razvoja,

Svesne značajnih napora koje mnoge zemlje ulažu u kontrolu duvana i odajući priznanje
rukovodstvu Svetske zdravstvene organizacije, te naporima drugih organizacija i tela iz
sistema Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih i regionalnih međuvladinih
organizacija u koncipiranju mera za kontrolu duvana,

Ističući poseban doprinos koji su nacionalnim i mežunarodnim naporima za kontrolu

duvana dale nevladine organizacije i drugi predstavnici civilnog društva koji nisu
povezani s duvanskom industrijom, uključujući stručna zdravstvena tela, ženske,
omladinske i potrošačke grupe, te akademske i zdravstvene institucije i ogroman značaj
njihovog učešća u nacionalnim i međunarodnim naporima za kontrolu duvana,

Konstatujući potrebu budnosti u pogledu nastojanja duvanske industrije da ugrozi ili

sabotira napore za kontrolu duvana i potrebu informisanosti o aktivnostima duvanske
industrije koje negativno utiču na napore za kontrolu duvana,

Podsećajući na član 12. Mežunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim

pravima koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 16. decembra 1966., u
kojem stoji da svako ima pravo na najviči mogući standard fizičkog i psihičkog zdravlja,
Podsećajući takođe na preambulu Ustava Svetske zdravstvene organizacije u kojoj se
kaže da je uživanje najvišeg mogućeg standarda zdravlja jedno od osnovnih prava svakog
čoveka bez obzira na rasu, veru, političko uverenje, ekonomske ili socijalne prilike,

Odlučne da unapređuju mere kontrole duvana zasnovane na sadašnjim i relevantnim

naučnim, tehničkim i ekonomskim saznanjima,

Podsećajući da se Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena koju je

usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 18. decembra 1979, predviđa da države
članice preduzimaju odgovarajuće mere da bi se eliminisala diskriminacija žena u oblasti
zdravstvene zaštite,

Podsećajući nadalje da se Konvencijom o pravima deteta koju je usvojila Generalna

skup[tina Ujedinjenih nacija 20. novembra 1989. predviđa da države članice priznaju
pravo deteta da uživa najveći mogući standard zdravlja,

Saglasile su se o sledećem:

DEO PRVI: UVOD

Član 1.
Definicije pojmova

Za svrhe Konvencije:

(a) «nezakonita trgovina» označava svaku praksu ili postupanje zabranjeno zakonom,
a odnosi se na proizvodnju, isporuku, prijem, posedovanje, distribuciju, prodaju
ili kupovinu, uključujući svaku praksu ili postupanje s ciljem da se olakša takva
aktivnost;
(b) «regionalna ekonomska integraciona organizacija» označava organizaciju koja se
sastoji od više suverenih država, a na koju su njene članice prenele nadležnost za
niz pitanja, uključujući ovlašćenje da se donose odluke koje obavezuju njene
članice u vezi s tim pitanjima;1
(c) «reklamiranje i promocija duvana» označava sve oblike komercijalnog
obaveštavanja, preporuka i akcija koje se preuzimaju s ciljem, efektom ili
verovatnim efektom promovisanja nekog duvanskog proizvoda ili direktne ili
indirektne upotrebe duvana;
(d) «kontrola duvana» označava niz strategija smanjenja ponude, tražnje i štete, s
ciljem da se poboljša zdravlje stanovništva eliminisanjem ili smanjenjem
potrošnje duvanskih proizvoda I izlaganja duvanskom dimu;
(e) «duvanska industrija» označava proizvođače duvana, distributere i uvoznike
duvanskih proizvoda na veliko;
(f) «duvanski proizvodi» označavaju proizvode koji se u celosti i delom proizvode od
lista duvana kao sirovine, a prave se da bi se pušili, sisali, žvakali ili ušmrkivali;
 (g) «sponzorisanje duvana» označava svaki oblik doprinosa bilo kom događaju,
aktivnosti ili pojedincu s ciljem, efektom ili verovatnim efektom promovisanja
nekog duvanskog proizvoda ili direktne ili indirektne upotrebe duvana.

1
Gde to odgovara, termin nacionalne odnosi se i na regionalne ekonomske integracione
organizacije.

Član 2.
Odnos ove Konvencije i drugih sporazuma i pravnih instrumenata

1. Kako bi se bolje zaštitilo zdravlje ljudi, strane se podstiču da primenjuju i mere

koje ne nalaže ova Konvencija i njeni protokoli, a ništa u tim instrumentima ne
sprečava stranu ugovornicu da postavi strože zahteve koji su u skladu s njenim
zakonodavstvom i međunarodnim pravom.
2. Odredbe Konvencije i njeni protokoli ni na koji način ne utiču na pravo strana da
sklapaju bilateralne i multilateralne sporazume, uključujući regionalne i
subregionalne sporazume, ukoliko su ti sporazumi u skladu sa njihovim
obavezama iz ove Konvencije iz protokola uz Konvenciju. Strane koje to učine
obaveštavaju o tome Konferenciju strana ugovornica preko Sekretarijata.

DEO DRUGI: CILJEVI, RUKOVODEĆI PRINCIPI I OPŠTE OBAVEZE

Član 3.
Ciljevi

Cilj ove Konvencije i njenih protokola je da se sadašnje i buduće generacije zaštite od

pogubnih zdravstvenih, socijalnih, ekoloških i ekonomskih posledica potrošnje duvana i
izlaganja duvanskom dimu tako što će se stvoriti okvir za mere kontrole duvana koje će
strane primenjivati na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou kako bi se
trajno i značajno smanila dominacija duvana i izlaganje duvanskom dimu.

Član 4.
Rukovodeći principi

Kako bi se postigli ciljevi ove Konvencije i njenih protokola i primenile njene odredbe,
strane se, između ostalog, rukovode dole izloženim principima:

1. Svako lice treba da se obavesti o posledicama po zdravlje i o zavisnom i

smrtonosnom karakteru potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu i treba
razmotriti preduzimanje efikasnih zakonskih, izvršnih, administrativnih i drugih
mera na odgovarajućem noviu vlasti kako bi se lica zaštitila od izlaganja
duvanskom dimu.
2. Potrebna je velika politička odlučnost da se na nacionalnom, regionalnom i
međunarodnom nivou ustanove i podrže sveobuhvatne, multisektorske mere i
koordinirani koraci, vodeći računa o:

(a) potrebi preduzimanja mera da se zaštiti sva lica od izlaganja duvanskom

dimu;
(b) potrebi preduzimanja mera da se spreči otpočinjanje i promoviše i
podržava prestanak te smanji potrošnja duvanskih proizvoda u bilo kom
obliku;
(c) potrebi preduzimanja mera da se promoviše učešće pojedinaca i zajednica
autohtone populacije i uzradi, primeni i ocenjivanju programa za kontrolu
duvana koji socijalno i kulturološki odgovaraju njihovim potrebama i
perspektivama; i
(d) potrebi da se preduzmu mere koje bi se pozabavile rizikom vezanim za
polove pri izradi strategija za kontrolu duvana.

3. Međunarodna saradnja, posebno transfer tehnologije, znanja i finansijske pomoći,

te pružanja relevantne stručne pomoći kako bi se izradili i primenili efikasni
programi kontrole duvana koji vode računa o lokalnoj kulturi, kao i o socijalnim,
ekonomskim , političkim i pravnim činiocima, značajan su deo Konvencije.

4. Sveobuhvatne multisektorske mere i koraci za smanjenje potrošnje svih

duvanskih proizvoda na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou od
bitnog su značaja za sprečavanje, u skladu s javnim zdravstvenim načelima,
pojave bolesti, prevremene invalidnosti i smrtnosti usled potrošnje duvana i
izlaganja duvanskom dimu.

5. Pitanja koja se odnose na odgovornost, kako je definiše svaka strana u okviru

svoje pravne nadležnosti, značajniji su deo sveobuhvatne kontrole duvana.

6. U konteksu razvoja nacionalnih strategija održivog razvoja, treba konstatovati i

posvetiti pažnju značaju tehničke i finansijske pomoći koja je potrebna da bi se
olakšala ekonomska tranzicija uzgajivača duvana i radnika čija egzistencija je
ozbiljno ugrožena programima kontrole duvana u zemljama u razvoju članicama u
tranziciji.

7. Učešće civilnog društva od bitnog je značaja za postizanje cilja Konvencije i

njenih protokola.

Član 5.
Obaveze opšteg karaktera

1. Svaka strana će izraditi, primenjivati, povremeno ažurirati i revidirati

multisektorske nacionalne strategije, planove i programe kontrole duvana u skladu
s ovom Konvencijom i protokolima čija je zemlja članica.
2. U tom cilju, svaka strana će u skladu sa svojim mogućnostima:
 (a) osnovati ili osnažiti i finansirati nacionalni mehanizam za koordinaciju ili
koordinatore za kontrolu duvana; i
(b) usvojiti i primenjivati efikasne zakonske, izvršne, administrativne i/ili
druge mere i, po potreebi, sarađivati sa stranama i uzradi odgovarajuće
politike za sprečavanje i smanjenje potrošnje duvana, zavisnosti od
nikotina i izlaganja duvanskom dimu.

3. Pri određivanju i primeni nacionalne zdravstvene politike u vezi s kontrolom

duvana, strane preduzimaju mere da zaštite tu politiku od komercijalnih i drugih
interesa industrije duvana u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom.
4. Strane sarađuju u formulisanju predloženih mera, procedura i smernica za
primenu Konvencije i protokola čije su one strane.
5. Strane, po potrebi, sarađuju s nadležnim međunarodnim organizacijama i drugim
telima kako bi se postigli ciljevi Konvencije i protokola čije su one strane.
6. Strane, u okviru sredstava i resursa s kojima raspolažu, sarađuju na prikupljanju
sredstavam za efikasnu primenu Konvencije putem bilateralnih i multilateralnih
mehanizama finansiranja.

DEO TREĆI: MERE ZA SMANJENJE

TRAŽNJE DUVANA

Član 6.
Cene i poreske mere za smanjenje tražnje duvana

1. Strane uviđaju da su cene i poreske mere efikasna i značajna sredstva za

smanjenje potrošnje duvana raznih slojeva stanovništva, posebno omladine.
2. Ne zadirući u suvereno pravo strana da određuju i donose poresku politiku, svaka
strana treba da, u vezi s kontrolom duvana, vodi računa o ciljevima zdravlja
stanovništva i da, po potrebi, usvaja i zadržava mere koje mogu uključivati:
(a) primenu poreske politike i, po potrebi, politike cena na duvanske
proizvode kako bi se dao doprinos zdravstvenim ciljevima usmerenim na
smanjenje potrošnje duvana; i
(b) po potrebi, zabranu ili ograničavanje putnicima na međunaronim
linijama prodaje i/ili uvoza duvanskih proizvoda oslobođenih poreza i
carina.

3. Strane će u skladu s članom 21, u periodičnim izveštajima Konferenciji strana

obaveštavati o poreskim stopama na duvanske proizvode i o kretanjima u
potrošnji duvana.

Član 7.
Mere za smanjenje tražnje duvana koje ne uključuju cene

Strane konstatuju da su mere koje ne uključuju cene efikasno i značajno sredstvo

smanjenja potrošnje duvana. Svaka strana će usvojiti i primenjivati efikasne zakonske,
izvršne, administrativne i druge mere neophodne za primenu obaveza shodno članovima
8. do 13. i po potrebi će međusobno sarađivati neposredno ili preko nadležnih
međunarodnih tela u cilju njihove primene. Konferencija strana predlaže odgovarajuće
smernice za primenu odredaba pomenutih članova.

Član 8.
Zaštita od izlaganja duvanskom dimu

1. Strane konstatuju da naučni dokazi nedvosmisleno potrvđuju da duvanski dim

uzrokuje smrt, bolest i invalidnost.
2. Svaka strana usvaja i primenjuje u okviru postojeće nacionalne pravne nadležnosti
definisane nacionalnim zakonima, i aktivno promoviše na drugim jurisdikcionim
nivoima usvajanje i primenu efikasnih zakonskih, izvršnih, administrativnih i/ili
drugih mera kojima će se predvideti zaštita od izlaganja duvanskom dimu u
zatvorenom radnom prostoru, javnom prevozu, na zatvorenim javnim mestima, i
po potrebi, na drugim javnim mestima.

Član 9.
Regulisanje sadržaja duvanskih proizvoda

Konferencija strana, konsultujući nadležna međunarodna tela, predlaže smernice

za ispitivanje i merenje sadržaja i supstanci koje ispuštaju duvanski proizvodi, te za
regulisanje tih sadržaja i supstanci. Svaka strana će, po odobrenju nadležnih nacionalnih
organa, usvojiti i primenjivati efikasne zakonske, izvršne i administrativne ili druge mere
za takva ispitivanja, merenja i regulisanje.

Član 10.
Pružanje informacija o sadržaju duvanskih proizvoda

Svaka strana, u skladu s nacionalnim zakonima, usvaja i primenjuje efikasne

zakonske, izvršne, administrativne ili druge mere kojima se od proizvođača i uvoznika
duvanskih proizvoda traži a vladinim organima pruže informacije o sadržaju i
supstancama koje ispuštaju duvanski proizvodi. Svaka strana, nadalje, usvaja i primenjuje
efikasne mere za informisanje javnosti o toksičnosti sastojaka duvanskih proizvoda i
supstanci koje oni mogu proizvesti.

Član 11.
Pakovanje i obeležavanje duvanskih proizvoda

1. Svaka strana, u periodu od tri godine po stupanju na snagu ove

Konvencije za tu stranu, usvaja i primenjuje u skladu sa nacionalnim zakonima efikasne
mere kako bi se obezbedilo da:
 (a) pakovanje i obeležavanje duvanskih proizvoda ne promoviše duvanski
proizvod na bilo koji pogrešan, manipulišući, obmanjivački ili sličan način
kako bi se stvorio pogrešan utisak o njegovim svojstvima, delovanju i
opasnosti po zdravlje, te supstancama koje sagorevanjem ispušta,
uključujući bilo koji termin, opis, znak, stilski ili neki drugi prikaz koji
direktno ili direktno stvara pogrešan utisak da je neki duvanski proizvod
manje štetan od drugih duvanskih proizvoda. Tu mogu spadati termini kao
što su «nizak procenat katrana», «lak», «ultra-lak» ili «blag»; i
(b) na svakoj paklici i pakovanju duvanskih proizvoda, te na svakoj ambalaži i
označavanju takvih proizvoda se nalazi i upozorenje u kojem se navodi
štetan uticaj upotrebe duvana na zdravlje, a može uključivati i druge
odgovarajuće poruke. Ta upozorenja i poruke:
(i) odobrava nadležni nacionalni organ,
(ii) se rotiraju,
(iii) su velike, jasne, vidljive i čitke,
(iv) treba za zauzimaju 50 % ili više, ali ne manje od 30 % prostora
na kome se ističe upozorenje ili poruka,
(v) mogu biti u obliku ili uključivati slike ili piktograme.

2. Svaka paklica ili pakovanje duvanskih proizvoda i svaka ambalaža ili

označavanje takvih proizvoda, pored upozorenja navedenih u stavu 1(b) ovog člana,
sadrži informacije o relevantnim sastojcima i supstancama koej sagorevanjem ispuštaju iz
duvanskih proizvoda kako su ih definisali nacionalni organi.
3. Svaka strana traži da se upozorenja i druge tekstualne informacije
navedene u članu 1(b) i stavu 2 ovog člana istaknu na svakoj paklici i pakovanju
duvanskih proizvoda i na ambalaži i obeležavanju tih proizvoda na svom glavnom jeziku
ili jezicima.
4. Za svrhe ovog člana, termin «spoljna ambalaža i oznake» u vezi s
duvanskim proizvodima primenjuje se na svaku ambalažu i označavanje proizvoda u
maloprodaji.

Član 12.
Edukacija, obaveštavanje, obuka i javna svest

Svaka strana unapređuje i jača svest javnosti o pitanjima kontrole duvana, koristeći,
po potrebi, sva raspoloživa sredstva obaveštavanja. U tom cilju svaka strana usvaja i
primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili druge mere kako bi unapredila:

(a) širok pristup efikasnim i sveobuhvatnim programima stvaranja edukativne i javne

svesti o štetnosti duvana po zdravlje, uključujući zavisnost koju stvara njegova
potrošnja i izlaganje duvanskom dimu;
(b) javnu svest o štetnosti po zdravlje potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu i
o koristi od prestanka korišćenja duvana, te načina života bez duvana, kako se
navodi u članu 14.2;
(c) javni pristup, u skladu s nacionalnim zakonom, širokom spektru informacija o
duvanskoj industriji relevantnim za ovu Konvenciju;
(d) efikasne i odgovarajuće programe obuke ili sensibilizovanje i podizanje svesti o
kontroli duvana za lica kao što su zdravstveni radnici, društveni radnici, socijalni
radnici, radnici u medijima, obrazovni radnici, donosioci odluka, administratori i
druga zainteresovana lica;
(e) svest i učešće društvenih i privatnih agencija i nevladinih organizacija koje nisu
povezane s duvanskom industrijom u izradi i primeni međusektorskih programa i
strategija kontrole duvana; i
(f) javnu svest o, kao i pristup informacijama u vezi s negativnim zdravstvenim,
ekonomskim i ekološkim posledicama proizvodnje i potrošnje duvana.

Član 13.
Reklamiranje, promocija i sponzorisanje duvana

1. Strane konstatuju da bi sveobuhvatna zabrana reklamiranja, promovisanja i

ponzorisanja smanjila potrošnju duvanskih proizvoda.

2. Svaka strana, u skladu sa sopstvenim ustavom i ustavnim načelima, preduzima

sveobuhvatnu zabranu svakog reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja duvana.
Zavisno od pravnog ambijenta i tehničkih mogućnosti kojima strana raspolaže, to
uključuje sveobuhvatnu zabranu prekograničnog reklamiranja, promovisanja i
sponzorisanja koje se vrši s njene teritorije. S tim u vezi, svaka strana u periodu
od pet godina posle stupanja na snagu ove Konvencije za tu stranu preduzima
odgovarajuće zakonske, izvršne, administrativne i/ili druge mere i o njima
podnosi izveštaje u skladu sa članom 21.

3. Strana koja nije u mogućnosti da preduzme sveobuhvatnu zabranuzbog svog

ustava ili ustavnih principa ograničava svako reklamiranje, promociju i
sponzorisanje duvana. Zavisno od pravnog ambijenta i tehničkih mogućnosti
kojima strana raspolaže, to bi obuhvatilo ograničavanje ili sveobuhvatnu zabranu
reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja prekograničnih efekata koje se vrši s
njene teritorije. U tom smislu svaka strana će preduzimati odgovarajuće zakonske,
izvršne, administrativne i/ili druge mere i o njima podnosi izveštaje u skladu sa
članom 21.

4. Svaka strana kao minimum a u skladu sa svojim ustavom i ustavnim načelima:

(a) zabranjuje sve oblike reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja duvana
kojima se promoviše neki duvanski proizvod na pogrešan, manipulišući,
obmanjivački ili sličan način kako bi se stvorio pogrešan utisak o njegovim
svojstvima, uticaju i opasnostima po zdravlje, te o supstancama koje
sagorevanjem ispušta;
(b) zahteva da uz svaku reklamu i, po potrebi, promociju i sponzorisanje
duvana stoji zdravstveno ili neko drugo odgovarajuće upozorenje ili poruka;
(c) ograničava direktno ili indirektno podsticanje građana da kupuju duvanske
proizvode;
 (d) zahteva, ukoliko ne postoji sveobuhvatna zabrana, da duvanska industrija
nadležnim organima vlasti pruži podatke o izdcima na reklamiranje, promovisanje
i sponzorisanje koje jođ nije zabranjeno. Ti organi mogu da odluče da te podatke,
pod uslovima predviđenim nacionalnim zakonima, stave na raspolaganje javnosti
i Konferenciji strana shodno članu 21;
(e) uvodi sveobuhvatnu zabranu ili, ukoliko neka strana nije u mogućnosti da
uvede sveobuhvatnu zabranu zbog svog ustava ili ustavnih principa, ograničava
reklamiranje, promovisanje i sponzorisanje duvana na radiju, televiziji, u
štampanim i, po potrebi, drugim medijima kao što su internet u periodu od pet
godina; i
(f) zabranjuje, ili ukoliko neka strana nije u mogućnosti da donese zabranu
zbog svog ustava ili ustavnih načela, ograničava da duvanska industrija
sponzoriše međunarodne skupove i/ili učesnike u njima.

5. Strane se podstiču da primenjuju i one mere koje nisu predviđene stavom 4.

6. Strane sarađuju u razvoju tehnologije i drugih sredstava neophodnih za lakše

suzbijanje prekograničnog reklamiranja.

7. Strane koje zabranjuju neke oblike reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja

duvana imaju suvereno pravo da zabrane one oblike prekograničnog reklamiranja,
promovisanja i sponzorisanja duvana koji dolaze na njihovu teritoriju i da odrede
iste kazne kao i one za reklamiranje, promovisanje i sponzorisanje koje potiču s
njihove teritorije u skladu nacionalnim zakonima. Ovim se stavom ne podržava i
ne odobrava nijedna posebna kazna.

8. Strane bi razmotrile izradu protokola kojim bi se predvidele odgovarajuće mere

međunarodne saradnje na sveobuhvatnoj zabrani prekograničnog reklamiranja,
promovisanja i sponzorisanja.

Član 14.
Mere smanjenja tražnje koje se odnose na zavisnost i prestanak pušenja

1. Svaka strana izrađuje i distribuira odgovarajuće, sveobuhvatne i integralne

smernice zasnovane na naučnim dokazima i najboljoj praksi, uzimajuči u obzir
prilike i prioritete u pojedinim državama i preduzima efikasne mere da se
podstakne prestanak upotrebe duvana i adekvatno lečenje zavisnosti od duvana.
2. U tom cilju svaka strana nastoji da:

(a) sačini i primenjuje efikasne programe usmerene na promovisanje

prestanka upotrebe duvana na mestima kao što su obrazovne institucije,
zdravstvene ustanove, radna mesta i sportske priredbe;
(b) uključi dijagnoziranje i lečenje zavisnosti od duvana i savetodavne usluge
u vezi s prestankom upotrebe duvana u nacionalne zdravstvene i obrazovne
 programe, planove i strategije uz učešće, po potrebi, zdravstvenih radnika,
društvenih i socijalnih radnika.
(c) Uvede u zdravstvene ustanove i rehabilitacione centre programe za
dijagnosticiranje, savetovanje, sprečavanje i lečenje zavisnosti od duvana; i
(d) Sarađuje s drugim stranama na lakšem pristupu i dostupnosti terapije za
zavisnost od duvana, uključujući farmaceutske proizvode shodno članu 22. Ti
proizvodi i njihove komponente mogu, po potrebi, uključivati lekove, proizvode
koji se koriste za uzimanje lekova i u dijagnostici.

DEO ČETVRTI: MERE KOJE SE ODNOSE NA

SMANJENJE PONUDE DUVANA

Član 15.
Nedozvoljena trgovina duvanskim proizvodima2
1. Strane konstatuju da su iskorenjivanje svih oblika nedozvoljene trgovine
duvanskim proizvodima, uključujući švers, nezakonitu proizvodnju i
falsifikovanje, te donošenje i primena nacionalnih zakona uz subregionalne,
regionalne i globalne sporazume bitne komponente kontrole duvana.
2. Svaka strana usvaja i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili
druge mere kako bi se obezbedilo da na svakoj paklici i pakovanju duvanskih
proizvodima i na svakoj ambalaži takvih proizvoda bude oznaka kojom bi se
pomagalo stranama da ustanove poreklo duvanskih proizvoda i da, u skladu s
nacionalnim zakonima i relevantnim bilateralnim ili multilateralnim
sporazumima, ustanove mesto skretanja iz legalnih tokova, te da prate,
evidentiraju i kontrolišu kretanje duvanskih proizvoda i njihov pravni status.
Pored toga, svaka strana:

(a) zahteva da se na svakoj paklici ili pakovanju duvanskih proizvoda za

prodaju na malo i veliko na domaćem tržištu stavi nalepnica: «Prodaja
dozvoljena jedino u (ubaciti ime zemlje, subregionalne, regionalne ili federalne
jedinice)» ili neka druga efikasna oznaka koja označava krajnje odredište
proizvoda ili bi pomogla vlastima da ustanove da li se proizvod može legalno
prodavati na domaćem tržištu; i
(b) razmatra, po potrebi, formiranje praktičnog režima praćenja kojim bi se
dodatno osigurao sistem distribucije i pomogla istraga nezakonite trgovine.

3. Svaka strana zahteva da obaveštenja ili oznake na ambalaži navedeni u stavu 2.

ovog člana budu ispisani čitko i/ili na glavnom jeziku ili jezicima.
4. U cilju suzbijanja nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, svaka strana:

(a) prati i prikuplja podatke o prekograničnoj trgovini duvanskim

proizvodima, uključujući nezakonitu trgovinu, i, po potrebi, a u skladu s
nacionalnim zakonima i relevantnim važećim bilateralnim i multilateralnim
 sporazumima, razmenjuje informacije o carinskim, poreskim i drugim
organima;
(b) donosi i pooštrava zakone, uz odgovarajuće kazne i pravne lekove, protiv
nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, uključujući krivotvorenje i šverc
cigareta;

2
Pre i u toku pregovra dosta se raspravljalo o tome da se brzo usvoji protokol o
nedozvoljenoj trgovini duvanskim proizvodima. Pregovore o takvom jednom protokolu
mogao bi inicirati INB odmah po usvajanju Okvirne Konvencije o kontroli duvana ili u
kasnijoj fazi Konferencije strana ugovornica.

(c) preduzima odgovarajuće korake da se obezbedi uništavanje ili uklanjanje

u skladu s nacionalnim zakonom celokupne zaplenjene opreme za proizvodnju
cigareta i drugih duvanskih proizvoda, te za njihovo krivotvorenje i
krijumčarenje, uz koriščenje gde god je moguće ekološki neškodljivih metoda;
(d) usvaja i primenjuje mere za praćenje, evidentiranje i kontrolu skladištenja
i distribucije duvanskih proizvoda koji se nalaze ili cirkulišu bez poreza i
dažbina unutar njene jurisdikcije; i
(e) usvaja odgovarajuće mere kako bi se omogućilo konfiskovanje prihoda
koji potiču od nezakonite trgovine duvanskim proizvodima.

5. Strane, po potrebi, dostavljaju ukupne informacije koje prikupe shodno

podstavovima 4(a) i 4(d) ovog člana u periodičnim izveštajima Konferenciji
strana u skladu sa članom 21.
6. Strane, po potrebi i u skladu s nacionalnim zakonima, unapređuju saradnju
između nacionalnih agencija, te relevantnih regionalnih i međunarodnih
međuvladinih organizacija koja se odnosi na istragu, krivično gonjenje i postupak
u cilju suzbijanja nezakonite trgovine duvanskim proizvodima. Poseban naglasak
stavljaju na saradnju na regionalnom i subregionalnom nivou u borbi protiv
nezakonite trgovine duvanskim proizvodima.
7. Svaka strana nastoji da donese i primeni i druge mere, uključujući, po potrebi,
izdavanje dozvola radi kontrole i regulisanja proizvodnje i distribucije duvanskih
proizvoda u cilju sprečavanja nedozvoljene trgovine.

Član 16.
Prodaja maloletnicima i od strane maloletnih lica

1. Svaka strana donosi i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili

druge mere na odgovarajućim nivoima vlasti kako bi se zabranila prodaja
duvanskih proizvoda licima mlađim od 18 godina ili maloletnim licima kako je
definisano prema unutrašnjem pravu ili nacionalnim zakonima. Ove mere mogu
uključivati:

(a) zahtev da svi prodavci duvanskih proizvoda stave jasnu i uočljivu naznaku
u svom prodajnom objektu da je zabranjeno prodavanje duvana maloletnim licima
 i da, u slučaju kad u to posumnjaju, od svakog kupca duvana traže da pruži
odgovarajući dokaz o punoletstvu;
(b) zabranu prodaje duvanskih proizvoda na bilo koji način koji ih čini
direktno dostupnim, kao na policama u prodavnicama;
(c) zabranu proizvodnje i prodaje slatkiša, grickalica, igračaka ili bilo kojih
predmeta u vidu duvanskih proizvoda koji privlače maloletnike; i
(d) preduzimanje mera da automati za prodaju duvana pod jurisdikcijom
strana ne bududostupni maloletnicima i da ne podstiču prodaju duvanskih
proizvoda maloletnicima.

2. Svaka strana brani ili podstiče zabranu distribucije besplatnih duvanskih

proizvoda građanima, posebno maloletnicima.

3. Svaka strana nastoji da zabrani prodaju cigareta na komad ili u malim paklicama
čime bi povećala dostupnost takvih proizvoda maloletnicima.

4. Strane su svesne da u cilju povećanja efikasnosti, po potrebi i uz druge odredbe

sadržane u ovoj Konvenciji, treba preduzimati mere za sprečavanje prodaje
duvanskih proizvoda maloletnicima.

5. Prilikom potpisivanja, ratifikovanja, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja

Konvenciji ili bilo kad posle toga, strana može obavezujućom pismenom izjavom
naznačiti da je rešena da na teritoriji svoje zakonske nadležnosti zabrani automate
za prodaju duvana ili da, po potrebi, potpuno zabrani automate za prodaju duvana.
Depozitar dostavlja izjavu datu u skladu sa ovim članom svim članicama
Konvencije.

6. Svaka strana usvaja i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administativne ili

druge mere, uključujući kazne za prodavce i distributere, kako bi se sprovele
obaveze sadržane u stavovima 1-5 ovog člana.

7. Svaka strana treba, po potrebi, da usvoji i primenjuje efikasne zakonske, izvršne,

administativne ili druge mere kako bi se zabranilo da maloletna lica kako su
definisana unutrašnjim pravom ili nacionalnim zakonima ili mlađa od osamnaest
godina prodaju duvanske proizvode.

Član 17.
Odredba o podržavanju ekonomski isplativih alternativnih aktivnosti

U međusobnoj saradnji, te u saradnji s nadležnim međunarodnim i regionalnim

međuvladinim organizacijama, strane po potrebi unapređuju ekonomski isplative
alternativne aktivnosti duvanskih radnika i proizvođača duvana, kao i pojedinaca
prodavaca duvana, zavisno od slučaja.

DEO PETI: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

 Član 18.
Zaštita životne sredine i zdravlja ljudi

U izvršavanju obaveza prema ovoj Konvenciji, strane su saglasne da posvećuju

dužnu pažnju zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi u vezi s prilikama u kojima se uzgaja
i proizvodi duvan na njihovoj teritoriji.

DEO ŠESTI: PITANJA U VEZI S ODGOVORNOŠĆU

Član 19.
Odgovornost

1. U cilju kontrole duvana, strane po potrebi razmatraju pokretanje

zakonodavne akcije ili pooštravanju postojećih zakona u vezi s krivičnom i građanskom
odgovornošću, uključujući, gde to bude odgovaralo, davanje obeštećenja.
2. Strane međusobno sarađuju na razmeni informacija preko Konferencije
strana u skladu sa članom 21. uključujući:

(a) informacije o posledicama po zdravlje potrošnje duvanskih proizvoda i izlaganja

duvanskom dimu u skladu sa članom 20.3 (a); i
(b) informacije o važećim zakonima i propisima, te o nadležnim pravnim aktima.

3. Strane , po potrebi i uz međusobnu saglasnost, te u okviru nacionalnog

zakonodavstva, politike, zakonske prakse i postojećih ugovornih aranžmana koji su na
snazi, pružaju međusobnu pomoć u sudskim postupcima u vezi s građanskom i krivičnom
odgovornošću u skladu sa ovom Konvencijom.

4. Konvencija ni na koji način ne utiče i ne ograničava bilo koje pravo strana

da se obrate sudu druge strane ukoliko takva prava postoje.

5. U ranoj fazi, Konferencija strana može, po mogućstvu, imajući u vidu rad

relevantnih međunarodnih foruma, da razmotri pitanja koja se odnose na odgovornost,
uključujući odgovarajući međunarodni pristup tim pitanjima, te odgovarajuća sredstva
podrške, ako se ona zatraže, stranama u zakonodavnim i drugim aktivnostima u skladu sa
ovim članom.

DEO SEDMI: NAUČNOTEHNIČKA SARADNJA I PRUŽANJE INFORMACIJA

Član 20.
Istraživanja, nadgledanje i razmena informacija
1. Strane se oabvezuju da razvijaju i podstiču nacionalna istraživanja i da
koordiniraju istraživačke programe u oblasti kontrole duvana na regionalnom i
međunarodnom nivou. U tom cilju, svaka strana:

(a) Pokreće i sarađuje neposredno ili preko nadležnih međunarodnih i regionalnih

međuvladinih organizacija i drugih tela na sprovođenju programa istraživanja i
naučne procene i na taj način unapređuje i podstiče istraživanja koja se bave
parametrima i posledicama potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu, te
istraživanja za utvrđivanje alternativnih kultura; i
(b) uz podršku nadležnih međunarodnih i regionalnih međuvladinih organizacija i
drugih tela, podstiče i jača obuku i podršku svim onim koji su angažovani u
aktivnostima kontrole duvana, uključujući istraživanja, primenu i procenu.

2. Strane, po potrebi, ustanovljuju programe za nacionalno, regionalno i globalno

praćenje razmera, puteva, odrednica i posledica potrošnje duvana i izlaganja duvanskom
dimu. U tom cilju strane treba da uključe programe praćenja duvana u nacionalne,
regionalne i globalne programe praćenja tako da se, po potrebi, podaci mogu upoređivati
i analizirati na regionalnom i međunarodnom nivou.
3. Strane konstatuju značaj finansijske i tehničke pomoći međunarodnih i
regionalnih međuvladinih organizacija i drugih tela. Svaka strana nastoji:

(a) da postepeno uspostavlja nacionalni sistem za epidemiološko praćenje potrošnje

duvana i relevantnih socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih pokazatelja;
(b) da sarađuje s nadležnim međunarodnim i regionalnim međuvladinim
organizacijama i drugim telima, uključujući vladine i nevladine agencije, u
regionalnom i globalnom praćenju duvana i da razmenjuje informacije o
pokazateljima navedenim u stavu 3(a) ovog člana; i
(c) da sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u izradi opštih smernica ili
procedura za definisanje prikupljanja, analize i distribucije podataka u vezi s
praćenjem koje se odnosi na duvan.

4. Strane, u skladu s nacionalnim zakonima, podstiču i olakšavaju razmenu javno

dostupnih naučnih, tehničkih, socio-ekonomskih, komercijalnih i pravnih informacija,
kao i informacija o praksi industrije i gajenja duvana koje su u vezi sa ovom
Konvencijom i pritom uzimaju u obzir i bave se posebnim potrebama zemalja u razvoju–
strana ugovornica i zemalja u tranziciji–strana ugovornica. Svaka strana nastoji:

(a) da postepeno uspostavlja i ažurira bazu podataka o zakonima i propisima koji se

odnose na kontrolu duvana i, po potrebi, informacije o njihovoj primeni, kao i
relevantnoj zakonskoj regulativi i da sarađuje na izradi programa regionalne i
globalne kontrole duvana;
(b) da postepeno uspostavlja i ažurira bazu podataka o nacionalnim programima
praćenja u skladu sa stavom 3(a) ovog člana; i
(c) da sarađuje s nadležnim međunarodnim organizacijama u cilju postepenog
uspostavljanja i održavanja globalnog sistema za redovno prikupljanje i
 distribuciju informacija o proizvodnji, preradi i aktivnostima duvanske industrije
u vezi sa ovom Konvencijom ili aktivnostima nacionalne kontrole duvana.

5. Strane treba da sarađuju u okviru regionalnih i međuvladinih organizacija i

finansijskih i razvojnih institucija čije su članice na unapređenju i podsticanju stavljanja
tehničkih i finansijskih sredstava na raspolaganje Sekretarijatu kako bi on članicama
zemljama u razvoju i članicama zemljama čije su privrede u tranziciji pomogao da
odgovore obavezama u pogledu istraživanja, praćenja i razmene informacija.

Član 21.
Izveštavanje i razmena informacija

1. Svaka strana preko Sekretarijata podnosi Konferenciji strana periodične izveštaje

o tome kako primenjuje ovu Konvenciju, što treba da uključi sledeće:

(a) informacije o zakonodavnim, izvršnim, administrativnim ili drugim

merama koje su preuzele radi primene Konvencije;
(b) informacije, po potrebi, o bilo kakvim ograničenjima ili preprekama na
koje nailazi u primeni Konvencije i o merama koje su preduzete za prevazilaženje
tih prepreka;
(c) informacije, po potrebi, o pruženoj ili primljenoj finansijskoj i tehničkoj
pomoći u vezi s aktivnostima kontrole duvana;
(d) informacije o praćenju i istraživanjima navedenim u članu 20; i
(e) informacije navedene u članovima 6.3, 13.2, 13.3, 13.4(g), 15.5 i 19.2.

2. Koliko šesto i u kojoj formi strane podnose takve izveštaje određuje Konvencija
strana. Svaka strana podnosi inicijalni izveštaj u roku od dve godine pošto Konvencija
stupi na snagu za tu stranu.
3. Konferencija strana, shodno članovima 22. i 26., razmatra aranžmane pružanja
pomoći članicama zemljama u razvoju i članicama čije su privrede u tranziciji na njihov
zahtev kako bi one mogle ispuniti obaveze prema ovom članu.
4. Izveštavanje i razmena informacija u skladu sa ovom Konvencijom podležu
nacionalnim zakonima koji se odnose na poverljivost i privatnost. Strane, u skladu s
međusobnim dogovorom, štite sve poverljive informacije koje razmenjuju.

Član 22.
Saradnja i pružanje stručne pomoći u naučnoj, tehničkoj i pravnoj oblasti

1. Strane saražuju neposredno ili preko nadležnih međunarodnih tela jačanju

kapaciteta u cilju ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz ove Konvencije, vodeći računa
o potrebama članica zemalja u razvoju i članica čije su privrede u tranziciji. Takvom
saradnjom se, po dogovoru, unapređuje transfer, tehničkog, naučnog i pravnog stručnog
znanja i tehnologije kako bi se ustanovile i ojačale nacionalne strategije, planovi i
programi za kontrolu duvana, s ciljem da se, između ostalog:
 (a) olakša razvoj, transfer i nabavka tehnologije, znanja, veština, kapaciteta i stručnog
znanja u vezi s kontrolom duvana;
(b) pruže tehnička, naučna, pravna i druga stručna znanja kako bi se ustanovile i
ojačale nacionalne strategije, planovi i programi kontrole duvana s ciljem da se
Konvencija primeni, između ostalog:
(i) pružanjem pomoći, na zahtev, da se stvori snažna zakonska osnova, kao i
tehnički programi, uključujući i one o sprečavanju početka i podsticanju
prestanka pušenja, te zaštiti od izlaganja duvanskom dimu;
(ii) pružanjem, po potrebi, pomoći duvanskim radnicima u obezbeđivanju
odgovarajućih ekonomski i zakonski prihvatljivih alternativnih načina sticanja
sredstava za život na ekonomski rentabilan način; i
(iii) pružanjem, po potrebi, pomoći uzgajivačima duvana da se u
poljoprivrednoj proizvodnji prebace na uzgajanje alternativnih kultura na
ekonomski rentabilan način;
(c) podrže odgovarajući programi obuke ili senzibilizacije odgovarajućeg kadra u
skladu s članom 12;
(d) stave, po potrebi, na raspolaganje potrebni artikli, oprema i potrošni materijal, kao
i logistička podrška strategiji, planovima i programima kontrole duvana;
(e) ustanove metodi kontrole duvana, uključujući sveobuhvatno lečenje zavisnosti od
nikotina; i
(f) podstakne, po potrebi, istraživanje kako bi se unapredile mogućnosti
sveobuhvatnog lečenja zavisnosti od nikotina.

DEO OSMI: ARANŽMANI I FINANSIJSKA SREDSTVA

Član 23.
Konferencija strana

1. Ovim se ustanovljava Konferencija strana. Prvo zasedanje Konferencije saziva

Svetska zdravstvena organizacija u roku od godinu dana od stupanja na snagu ove
Konvencije. Konferencija će odrediti mesto i vreme sledećih redovnih zasedanja na
svojoj prvoj sednici.
2. Vanredna zasedanja Konferencije strana se mogu održavati u neko drugo vreme
koje odredi Konferencija ili na pismeni zahtev bilo koje strane pod uslovom da u roku od
šest meseci pošto ih o tome obavesti Sekretarijat Konvencije taj zahtev podrži najmanje
jedna trećina strana.
3. Konvencija strana koncenzusom usvaja poslovnik o radu na svojoj prvoj sednici.
4. Konferencija strana sama koncenzusom usvaja finansijska pravila, kao i uputstva
za finansiranje nekog pomoćnog tela koje ustanovi, kao i finansijske odredbe za
finansiranje Sekretarijata. Na svakom redovnom zasedanju ona usvaja budžet za fiskalni
period do sledećeg redovnog zasedanja.
5. Konferencija strana vrši redovan pregled primene Konvencije i donosi potrebne
odluke za unapređenje njene efikasne primene i može usvajati protokole, anekse i izmene
i dopune Konvencije u skladu sa članovima 28, 29. i 33. U tom cilju, Konferencija:
(a) podstiče i olakšava razmenu informacija shodno članovima 20. i 21;
 (b) podstiče i usmerava razvoj i povremeno usavršavanje komparativnih metodologija
istraživanja i prikupljanja podataka, pored onih predviđenih u članu 20,
relevantnih za primenu Konvencije;
(c) podstiče, po potrebi, razvoj, primenu i evaluaciju strategija, planova i programa,
kao i politike, zakona i drugih mera;
(d) razmatra izveštaje koje podnesu strane sa članom 21. i usvaja redovne izveštaje o
primeni Konvencije;
(e) podstiče i olakšava izdvajanje finansijskih sredstavaza primenu Konvencije u
skladu sa članom 26;
(f) osniva pomoćna tela koja su potrebna za podsticanje ciljeva Konvencije;
(g) zahteva, po potrebi, usluge i saradnju, te informacije od nadležnih i relevantnih
organizacija i tela iz sistema ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih i
regionalnih međuvladinih organizacija i nevladinih organizacija i tela kao
sredstvo da se ojača primena Konvencije; i
(h) razmatra, po potrebi, i druge akcije radi postizanja ciljeva Konvencije u svetlu
iskustava stečenih u njenoj primeni.

6. Konferencija strana ustanovljava kriterijume učešća posmatrača u njenom radu.

Član 24.
Sekretarijat

1. Konferencija strana imenuje stalni sekretarijat i stvara aranžmane za njegovo

funkcionisanje. Konferencija strana će nastojati da to učini na svojoj prvoj sednici.
2. Dok se imenuje i ustanovi stalni sekretarijat, funkcije sekretarijata prema ovoj
Konvenciji obavlja Svetska zdravstvena organizacija.
3. Sekretarijat:

(a) obavlja poslove oko organizovanja zasedanja Konferencije strana i nekog

pomoćnog tela i pruža im potrebne usluge;
(b) dostavlja izveštaje koje primi u vezi s Konvencijom;
(c) pruža, na zahtev, podršku stranama, posebno stranama-zemljama u razvoju i
stranama-zemljama čija je privreda u tranziciji, u prikupljanju i dostavljanju
traženih informacija u skladu sa odredbama Konvencije;
(d) priprema izveštaje o svojim aktivnostima shodno Konvenciji prema uputstvima
Konferencije strana i podnosi ih Konferenciji strana;
(e) obezbeđuje, po uputstvima Konferencije strana, potrebu koordinaciju s nadležnim
međunarodnim i regionalnim međuvladinim organizacijama i drugim telima;
(f) stupa, po uputstvima Konferencije strana, u administrativne ili ugovorne
aranžmane koji mogu biti potrebni za efikasno obavljanje funkcija; i
(g) vrši druge funkcije sekretarijata navedene u Konvenciji ili u njenim protokolima,
kao i druge funkcije o kojima odluči Konferencija strana.

Član 25.
Odnosi Konferencije strana i međuvladinih organizacija
 U cilju tehničke i finansijske saradnje radi postizanja ciljeva ove Konvencije,
Konferencija strana može zatražiti saradnju nadležnih međunarodnih i regionalnih
međuvladinih organizacija, uključujući finansijske i razvojne institucije.

Član 26.
Finansijska sredstva

1. Strane uviđaju značajnu ulogu koju finansijska sredstva igraju u postizanju ciljeva
ove Konvencije.
2. Svaka strana pruža finansijsku podršku nacionalnim aktivnostima usmerenim na
postizanje ciljeva Konvencije u skladu s nacionalnim planovima, prioritetima i
programima.
3. Strane, po potrebi, podstiču korišćenje bilateralnih, regionalnih, subregionalnih i
drugih multilateralnih kanala kako bi se obezbedila sredstva za razvoj i jašanje
sveobuhvatnih multisektorskih programa kontrole duvana u zemljama u razvoju i
zemljama čije su privrede u tranziciji. Shodno tome, u kontekstu nacionalnih
nacionalnih strategija održivog razvoja treba se zalagati i podržavati uvođenje
ekonomski prihvatljivih alternativa proizvodnji duvana, ukljušujući diverzifikaciju
kultura.
4. Strane zastupljene u relevantnim regionalnim i međunarodnim međunarodnim
međuvladinim organizacijama, te finansijskim i razvojnim institucijama, bi podsticale
te entitete da daju finansijsku pomoć stranama zemljama u razvoju i stranama čije su
privrede u tranziciji kako bi im pomogle da odgovore obavezama koje imaju prema
Konvenciji bez ograničavanja prava učešća u tim organizacijama.
5. strane su saglasne:
(a) da, radi pomoći stranama da odgovore obavezama koje imaju prema Konvenciji,
treba angažovati i koristiti sva raspoloživa relevantna potencijalna i postojeća
sredstva, finansijska, tehnička ili neka druga, bilo da su javna ili privatna, za
aktivnosti kontrole duvana, u korist svih strana, posebno zemalja u razvoju i
zemalja čije su privrede u tranziciji;
(b) da Sekretarijat, na zahtev, informiše strane-zemlje u razvoju i one čije su privrede
u razvoju i one čije su privrede u tranziciji o raspoloživim izvorima sredstava
kako bi im se olakšalo da odgovore obavezama koje imaju prema Konvenciji;
(c) da Konferencija strana na svom prvom zasedanju izvrši pregled postojećih i
potencijalnih izvora i mehanizama pomoći na osnovu studija koje izvrši
Sekretarijat i drugih relevantnih informacija i da razmotri da li su ona adekvatna; i
(d) da rezultate tog pregleda Konferencija strana uzme u obzir prilikom utvrđivanja
potrebe za jačanje postojećih mehanizama ili za formiranje dobrovoljnog
globalnog fonda ili drugih odgovarajućih finansijskih mehanizama za
usmeravanje, po potrebi, dodatnih finansijskih sredstava stranama-zemljama u
razvoju i stranama čije su privrede u tranziciji kako bi im se pomoglo da postignu
ciljeve Konvencije.

DEO DEVETI: REŠAVANJE SPOROVA

Član 27.
 Rešavanje sporova

1. U slučaju spora između dve ili više strana u vezi s tumačenjem ili primenom ove
Konvencije, dotične strane će diplomatskim putem nastojati da reše spor pregovorima
ili na neki drugi miroljubiv način koji same odaberu, uključujući dobre usluge,
posredovanje ili mirenje. U slučaju da se sporazum ne postigne dobrim uslugama,
posredovanjem ili mirenjem, strane u sporu se ne oslobađaju obaveze da i dalje
nastoje da reše taj spor.

2. Prilikom ratifikovanja, prihvatanja, odobravanja, zvaničnog potvrđivanja ili

pristupanja Konvenciji, te bilo kad posle toga, država ili regionalna organizacija za
ekonomsku integraciju može pismeno izjaviti depozitaru da u vezi sa sporom koji se
ne reši u skladu sa stavom 1. ovog člana prihvata, kao obavezujuću, ad hoc arbitražu
u skladu s procedurama koje Konferencija strana usvoji koncenzusom.

3. Odredbe ovog člana se primenjuju na bilo koji protokol sačinjen između strana
protokola ukoliko u njemu nije drugačije predviđeno.

DEO DESETI: DOGRADNJA KONVENCIJE

Član 28.
Izmene i dopune ove Konvencije

1. Svaka strana može da predlaže izmene i dopune ove Konvencije. Te izmene i dopune
razmatra Konferencija strana.
2. Izmene i dopune usvaja Konferencija strana. Sekretarijat dostavlja stranama tekst svih
predloženih izmena i dopuna Konvencije najmanje šest meseci pre sednice na kojoj se
predlaže da se on usvoji. Sekretarijat takođe podnosi predložene izmene i dopune
potpisnicama Konvencije, kao i depozitaru za informaciju.
3. Strane čine sve da postignu dogovor koncenzusom o svakoj predloženoj izmeni i
dopuni Konvencije. Ukoliko se iscrpe sva sredstva u nastojanju da se postigne
koncenzus a dogovor ne postogne, izmene i dopune se na kraju usvajaju
tročetvrtinskoj većinom prisutnih strana koje glasaju na sednici. Za svrhe ovog člana,
termin prisutne strane koje glasaju označava strane koje su prisutne i glasaju za ili
protiv. Sekretarijat sve izmene i dopune koje se usvoje dostavlja depozitaru koji ih
upućuje svim stranama na prihvatanje.
4. Instrumenti o prihvatanju izmena i dopuna se deponuju kod depozitara. Izmena i
dopuna usvojena u skladu sa stavom 3. ovog člana stupa na snagu za one strane koje
su ih prihvatile devedesetog dana od dana prijema od strane depozitara instrumenata o
prihvatanju najmanje dve trećine strana Konvencije.
5. Za neku drugu stranu izmena i dopuna stupa na snagu devedesetog dana od dana kada
ta strana deponuje kod depozitara svoj instrument o prihvatanju navedene izmene i
dopune.

Član 29.
Usvajanje i menjanje aneksa ove Konvencije
1. Aneksi ove Konvencije i njihove izmene i dopune se predlažu, usvajaju i stupaju na
snagu u skladu s procedurom predviđenom u članu 28.
2. Aneksi ove Konvencije čine njen sastavni deo i, ukoliko nije drugačije izričito
predviđeno, pozivanje na Konvenciju znači istovremeno i pozivanje na bilo koji njen
deo.
3. Aneksi se ograničavaju na spiskove, formulare ili bilo koji deskriptivni materijal koji
se odnosi na proceduralna, naučna, tehnička ili administrativna pitanja.

DEO JEDANAESTI: ZAVRŠNE ODREDBE

Član 30.
Rezerve

Nisu predviđene rezerve na ovu Konvenciju.

Član 31.
Istupanje

1. Bilo kad po isteku dve godine od dana kada ova Konvencija stupi na snagu za neku
stranu, ta strana može istupiti iz Konvencije dostavljanjem pismenog obaveštenja
depozitaru.

2. Istupanje stupa na snagu godinu dana od dana kada depozitar primi obaveštenje o
istupanju ili bilo kog kasnijeg datuma naznačenog u obaveštenju o istupanju.

3. Smatra se da je strana koja istupi iz Konvencije istupila i iz svakog protokola čiji je

strana.

Član 32.
Pravo glasa

1. Svaka strana ove Konvencije ima jedan glas, osim u slučaju predviđenom stavom 2.
ovog člana.

2. U vezi s pitanjima za koja su nadležne regionalne organizacije za ekonomsku

integrciju koriste pravo da glasaju s onim brojem glasova koji odgovara broju
njihovih zemalja članica koje su strane Konvencije. Ta organizacija ne koristi svoje
pravo glasa ako bilo koja njena zemlja šlanica iskoristi svoje pravo i obratno.

Član 33.
Protokoli
1. Svaka strana može predlagati protokole. Te protokole razmatra Konferencija strana.

2. Konferencija strana može usvajati protokole uz ovu Konvenciju. Prilikom usvajanja

protokola čini se svaki napor da se postigne koncenzus. Ukoliko se iscrpe sva
sredstva da se postigne koncenzus a dogovor izostane, protokol se na kraju usvaja
tročetvrtinskom većinom prisutnih strana koje glasaju na sednici. U svrhe ovog člana,
termin prisutne strane koje glasaju označava prisutne strane koje glasaju za ili protiv.

3. U svojim instrumentima o zvaničnom potvrđivanju ili u svojim instrumentima o

pristupanju, regionalne organizacije za ekonomsku integraciju navode u kojoj meri su
nadležne u pitanjima koja se tiču Konvencije. Te organizacije obaveštavaju i
depozitara, koji pak obaveštava strane, o svakoj bitnoj promeni svoje nadležnosti.

Član 36.
Stupanje na snagu

1. Ova Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od datuma deponovanja kod

depozitara četvdesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja, zvaničnog
potvrđivanja ili pristupanja.

2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati ili odobri Konvenciju ili joj pristupi pošto se
ispune uslovi za stupanje na snagu iz stava 1. ovog člana, Konvencija stupa na snagu
devedesetog dana od datuma deponovanja njenog instrumente o ratifikaciji,
prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.

3. U svrhe ovog člana, svaki instrument koji deponuje regionalna organizacija za

ekonomsku integraciju se ne ubraja kao dodatak onim instrumentima koje s
deponovale države članice te organizacije.

Član 37.
Depozitar

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je depozitar ove Konvencije i njenih izmena

i dopuna, te protokola i aneksa koji se usvoje u skladu s članovima 28, 29. i 33.

Član 38.
Originalni tekstovi

Original ove Konvencije, čiji su tekstovi na arapskom, engleskom, kineskom,

ruskom, francuskom i španskom jeziku jednako verodostojni, deponuje se kod
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
U POTVRDU ČEGA, dolepotpisani, u tu svrhu propisno ovlašćeni, su potpisali ovu
Konvenciju.

SAČINJENO u ŽENEVI ovog (dan i mesec) dvehiljadeitreće godine.