Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“

Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ

Projekat: Transformacija sukoba i osnaživanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavača: Birgit Stanzel, Stanislava Vidović i Marija Radovanović
Autori teksta:Stanislava Vidović i Vesna Dejanović

V Radionica: Uloge i odgovornosti (120 minuta)

CILJ:
Cilj ove radionice je da pomogne učesnicima da se upoznaju sa ulogama i
odgovornostima koje osobe i institucije imaju u procesu ostvarivanja prava
deteta.

PROCES se odvija kroz sledeće korake:

• analiza mogućnosti uticaja dece na ostvarivanje prava,

• analiza obaveza odraslih u ostvarivanju prava deteta,
• analiza odgovornosti države u ostvarivanju prava deteta.

MATERIJAL za rad:

• papiri A4, olovke i flomasteri,

• komplet “Kartice prava” - za svaku grupu po dva,
• poster “Dimenzija uticaja” - za svaku grupu po jedan,
• pakpapir za zajednički poster.

UVODNA AKTIVNOST: DIMENZIJA UTICAJA (40’)

A (25’)
Voditelj poziva učesnike koji sede u krugu, da razmisle o prethodnoj radionici i
zaključcima do kojih su došli. Voditelj govori učesnicima da su u toj aktivnosti
videli da i mladi imaju pravo da utiču i rade na ostvarivanju svojih prava.
Naravno, postoje neke situacije gde mladi mogu da rade zajedno sa odraslima
na ostvarenju svojih prava, ali postoje i situacije u kojima mladi mogu samostalno
da rade tj. da se angažuju.

! Napomena za voditelja: za ilustraciju i davanje uvodne instrukcije voditelj može

da koristi i materijal koji je korišćen u prethodnoj aktivnosti / radionici.

Nakon ovoga, voditelj poziva učesnike da se podele u manje grupe. Svaka grupa
dobija isečen komplet kartica prava kao i poster Dimenzije uticaja.
 Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“
Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ
Projekat: Transformacija sukoba i osnaživanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavača: Birgit Stanzel, Stanislava Vidović i Marija Radovanović
Autori teksta:Stanislava Vidović i Vesna Dejanović
Učesnici dobijaju zadatak da u okviru svojih grupa porazgovaraju o mogućnosti
uticaja same dece na ostvarenje pojedinih prava, a na osnovu kartica koje su
dobili od voditelja. Nakon toga razvrstavaju pojedinačne kartice na Dimenziji
uticaja od pola A (najviše zavisi od dece) do pola B (najmanje zavisi od dece).

B (15’)
Kada su učesnici završili razvrstavanje, voditelj poziva grupe da izdvoje 3 prava
(kartice) sa pola A, na čije ostvarivanje po njihovom mišljenju deca najviše mogu
da utiču.

Sledi razmena u kojoj predstavnici grupa iznose svoje zaključke.

Voditelj podstiče diskusiju pomažući učesnicima da shvate da odgovornost u

procesu zaštite i ostvarivanja prava deteta imaju i sama deca.

• Hajde da pogledamo ove kartice koje se nalaze na dimenziji A. KAKO, po

vašem mišljenju, mladi mogu da utiču na ostvarivanje svojih prava?
• Zašto mislite da na ostvarenje ovog prava deca mogu mnogo da utiču?
• Kako deca mogu konkretno da utiču? Koji su to postupci / načini / akcije?
• Da li je moguće da prilikom rada na ostvarenju svojih prava, mladi dođu u
sukob ili sa svojim vršnjacima ili, možda, i sa odraslima?
• Šta može da se uradi u takvim situacijama?
• Da li VEŠTINE MEDIJACIJE, tj. posredovanja u sukobu mogu da nam
pomognu da se prevaziđu situacije sukoba prava, ali i da se na bolji način,
možda u saradnji i sa drugim osobama, radi na ostvarivanju dečjih prava?

! Napomena – ukoliko primeti pasivnost učesnika i stav tj. neprepoznavanje

mogućnosti mladih da rade na ostvarivanju svojih prava, voditelj može da koristi
prilog »Šta ja mogu da uradim« da bi ih naveo na moguće akcije.

CENTRALNA AKTIVNOST: KO I KAKO (80’)

A (20’)
Učesnici ostaju i dalje u malim grupama. Voditelj naglašava da deca neosporno
mogu i treba da doprinesu ostvarenju prava, ali da to čak ni u situacijama koje su
izabrali kao one na koje mogu najviše da utiču, ne mogu u potpunosti sami.

Radeći u grupama, učesnici imaju zadatak da za svako od tri izabrana prava (iz
prethodnog koraka – prava na čije ostvarenje mogu najviše da utiču) navedu KO
je još po njihovom mišljenju odgovoran za njegovu potpunu zaštitu / poštovanje /
ostvarenje.
 Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“
Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ
Projekat: Transformacija sukoba i osnaživanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavača: Birgit Stanzel, Stanislava Vidović i Marija Radovanović
Autori teksta:Stanislava Vidović i Vesna Dejanović
! Napomena – voditelj obilazi grupe i podstiče učesnike da daju što je moguće
konkretnije odgovore i da se sete što je moguće više nosilaca uloga u procesu
ostvarenja prava deteta (znači, ne samo “odrasli”, već – roditelji, nastavnici,
lekari, političari, itd.).

Predstavnici grupa iznose zaključke do kojih su došli, a voditelj zapisuje

odgovore (jedan ispod drugog) na poster praveći zbirnu listu odgovornih (bez
obzira o kom je pravu reč).

Nakon ovog koraka ne sledi razmena.

B (25’)
Voditelj sada poziva učesnike da se vrate svojim Dimenzijama uticaja i da
nasumice izaberu još 3 kartice, ali tako da uzimaju kartice počevši od sredine ka
polu B (uključujući i kartice na samom kraju pola B). Za svaku od izabranih
kartica prave listu '‘drugih’' odgovornih.

Predstavnici grupa pročitaju naziv svake kartice (vrste prava) i listu odgovornih.
Voditelj upisuje odgovore na poster (nove uloge dopisuje, a one koje se
ponavljaju označava nekim znakom, npr. dodajući crtice uz nosioca uloge).

Kada je ovaj postupak okončan, sledi razmena i diskusija u kojoj voditelj pomaže
učesnicima da shvate da se odgovornost odraslih odnosi na ostvarenje svih
prava bez obzira na to koliko na ostvarenje određenog prava mogu da utiču i
sama deca.

• Šta primećujete, da li se ovde javlja neka pravilnost?

• Da li prava na čije ostvarenje mogu da utiču deca isključuju odgovornost
odraslih?
• Čija je odgovornost veća – dece ili odraslih? Zašto je to tako?
• Kada bismo istim postupkom za svako od prava pravili listu odgovornih,
da li bi tu uvek bili odrasli?
• Da li se odgovornost odraslih odnosi na ostvarenje svih prava?

C (30’)
“Videli smo sada zajedno da je odgovornost odraslih prevashodna. Kao što
učešće dece u donošenju odluka i akcijama (a time i odgovornost u ostvarivanju
prava) zavisi od više faktora, tako se i odgovornost odraslih za ostvarivanje prava
deteta može posmatrati u odnosu na to iz koje uloge u društvu oni deluju.”

Na osnovu liste odgovornih odraslih sa postera, voditelj zajedno s učesnicima

formira nekoliko najznačajnijih grupa/kategorija (npr. ministarstva-vlada-država,
mediji, političke partije, sudovi, nevladine organizacije, zdravstvo, roditelji, i td.).
Ukoliko originalna lista ne sadrži neke od važnih aktera, voditelj podseća
učesnike na njih i uvodi tu grupu.
 Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“
Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ
Projekat: Transformacija sukoba i osnaživanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavača: Birgit Stanzel, Stanislava Vidović i Marija Radovanović
Autori teksta:Stanislava Vidović i Vesna Dejanović
Nakon toga i u velikom krugu, voditelj podstiče diskusiju o tome kako (na koji
način) su ove različite grupe odgovorne za ostvarivanje prava deteta. Takođe,
voditelj podstiče učesnike da se sete nekih primera koji ilustruju delovanje
odraslih u zaštiti prava deteta.

Kao pomoć u vođenju diskusije može koristiti neka od sledećih pitanja:

• Ako je reč o pravu na….koje od navedenih grupa nose posebnu

odgovornost?
• Šta to konkretno znači? Šta treba da radi država,…, mediji,…? (voditelj
podstiče učesnike da za svaku grupu u konkretnom slučaju navedu što je
moguće preciznije objašnjenje).
• Da li možete da se setite nekog pozitivnog ilustrativnog primera koji
pokazuje kako se ta odgovornost sprovodi u delo?
• Postoji li neka situacija koja ilustruje kada su odrasli propustili da zaštite ili
su svojom aktivnošću direktno kršili prava deteta? Kako su postupili, a šta
je trebalo da urade?

! Napomena – najbolji način za podsticanje diskusije jeste njeno fokusiranje na

neko pojedinačno pravo (npr. pravo na obrazovanje, pravo na izražavanje
sopstvenog mišljenja, itd.). U zavisnosti od toka diskusije, voditelj uvodi nova
prava i postepeno uopštava pitanje odgovornosti pojedinih grupa/kategorija.

Podstičući diskusiju, voditelj se oslanja na tekst iz uvoda u priručniku (deo o

obavezi države) navodeći i nadopunjavajući primere. Pomaže učesnicima da
shvate da primarnu odgovornost u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta ima
država s obzirom na to da se ona pristupanjem ovom međunarodnom ugovoru
obavezala da će njene standarde sprovoditi u delo. Takođe, i druge grupe dele tu
odgovornost u skladu sa ulogom koju imaju u društvu, a država ima obavezu da
stvara pretpostavke koje će omogućiti puno ostvarivanje prava deteta (donošenje
zakona, informisanje o pravima deteta, razvoj ustanova i službi za zaštitu dece,
podsticanje unapređenja u zaštiti, budžetske preraspodele koje zaštitu dece
stavljaju na prioritetno mesto, zalaganje za sprovođenje zakona i usvojenih mera,
nadzor i sankcionisanje kršenja prava deteta, itd.).
 Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“
Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ
Projekat: Transformacija sukoba i osnaživanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavača: Birgit Stanzel, Stanislava Vidović i Marija Radovanović
Autori teksta:Stanislava Vidović i Vesna Dejanović
Prilog za voditelja: »ŠTA JA MOGU DA URADIM?«

U okviru radionice o ulogama i odgovornostima, voditelj treba da podstakne

učesnike na razmišljanje o mogućnosti da se i oni angažuju na polju ostvarivanja
sopstvenih prava.

• Naime, iako je primarna odgovornost države, tj. odraslih, i mlade osobe

mogu dosta toga da urade da bi se Konvencija o pravima deteta sprovela
u delo. Oni mogu da traže od odgovornih institucija ili pojedinaca da
preuzmu akcije za poštovanje Konvencije, da sami pokreću ili učestvuju u
akcijama koje se realizuju u školi ili u njihovoj lokalnoj zajednici.

• Na primer, u proceduri je novi Zakon o nevladinim organizacijama koji

dozvoljava osobama starijim od 14 godina da se udružuju i sami osnivaju
svoje organizacije sa ciljem sprovođenja aktivnosti.

Takođe, lobiranje, kao način delovanja, u kome se vrši pritisak na neku grupu
(vlada, ministarstvo, nastavnici i dr.) radi realizacije nekih promena, često može
da dovede do pozitivnih rezultata.

• Ponekada je dovoljno da se mladi u školi sami organizuju i predlože neku

promenu ili akciju koju bi voleli da realizuju. Ukoliko smatraju da im treba
neka dodatna pomoć da bi svoju zamisao ostvarili, jer smatraju da nisu u
stanju da zagovaraju svoje interese (npr.edukacija iz neke oblasti), mogu
da rade na podizanju svoje kompetencije time što će se obratiti nekoj
osobi za pomoć, u početku ili čak pre realizacije samog pritiska, tj. akcije.

• Nekada mladi nemaju dovoljno veština i znanja da bi se izborili sa

problemom koji imaju, ali tada mogu da se obrate nekoj odrasloj,
kompetentnoj osobi, i od nje tražiti pomoć, tj. zajedno sa tom
osobom/osobama raditi na ostvarenju svojih prava (pogledati deo o
participaciji).

• U slučaju da je promena koju mladi zahtevaju izuzetno velika, ili se

strahuje da odrasli neće odgovoriti na potrebe koje mladi imaju, oni mogu
da se udruže sa drugim školama i da zajednički vrše pritisak, koji je tada
veći nego u pojedinačnom slučaju. Na ovaj način postoji snaga u samom
broju mladih ljudi koji se bore za neku ideju, i verovatnije je da će doći do
promene ukoliko više ljudi traži istu stvar.
 Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“
Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ
Projekat: Transformacija sukoba i osnaživanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavača: Birgit Stanzel, Stanislava Vidović i Marija Radovanović
Autori teksta:Stanislava Vidović i Vesna Dejanović
• Takođe, u nekim školama postoje i učenički parlamenti / odbori u koje je
izabran po jedan predstavnik iz svakog odeljenja kao predstavnik razreda
u tom telu. Ova tela mogu da daju predloge o školskim aktivnostima,
uređenju škole, ili u slučaju da postoji očigledno kršenje prava učenika da
skrenu pažnju nastavnika na ovaj problem. Predstavnici odeljenja se
stalno konsultuju sa učenicima iz svog razreda i zajednički donose odluke
koje će se predstaviti na učeničkim parlamentima.

Naravno, da bi se neke od ovih akcija sprovele potrebno je da se mladi informišu

i upoznaju sa postojanjem dokumenta koji štiti njihova prava, kao i da dobro
poznaju problem i stepen ostvarivanja svojih prava. Oni takođe treba da veruju
da mogu nešto da promene u svojoj sredini, u čemu im je jako bitna podrška od
strane odraslih.