JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:

predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:

predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

“This paper deals with the presentation of motherhood in public discourse

of Serbia from the point of view of critical discourse analysis. The main
thesis of this paper is that the intensive motherhood is present in the public
discourse in Serbia and has served to reintroduce in new packaging old
patriarchal definitions of women as caring mother and protector of family.
On the outside women magazines in Serbia are paying lip service to
feminism and women emancipation, but are in effect promoting intensive
motherhood that is putting women in unequal position in relation to man.
This paper is largely based on the feminist studies and on the particular
book –“The Mommy Myth: The Idealization of Motherhood and How it Has
Undermined Women” (Douglas & Michaels, 2004).
This paper is divided in two parts. The first part deals with theoretical
background of the studies of language and gender and the role of the
critical discourse analysis in this respect whereas the second part refers to
application of the ideas from the abovementioned study to celebrity
magazine “Gloria” through the perspective of critical discourse analysis,
which exercise served to show that the main elements of the myth of
motherhood are present in Serbian magazines.”

1
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

UVOD

U ovom radu želim da posmatram položaj žene u savremenom društvu

kroz diskurse koji cirkulišu u javnom prostoru a odnose se na predstavu o

ženama i njenu ulogu u društvu. Pre svega ću pažnju posvetiti ženskim

časopisima i tome kako postfeministički diskurs, koji se provlači kroz ove

časopise, predstavlja savremenu ženu.

Mi živimo u postfeminističkom dobu (Douglas & Michaels, 2004). Vreme

feminističke borbe za ravnopravnost polova je navodno iza nas. Danas

žene uglavnom rade, pozitivna diskriminacija na tržištu rada postoji makar

na papiru. Žene su danas predsednici, ministri, izvršni direktori.

Postfeministički diskurs nas pokušava uveriti da su žene danas potpuno

ravnopravne i da ne postoji potreba za daljom borbom za ravnopravnost

polova. Međutim da li je to tako?

U neku ruku jeste, žena jeste danas manje podređena muškarcu nego što

je nekada bila. Ipak, i pored toga što velika većina žena danas radi, mali je

procenat žena na veoma visokim pozicijama – dobro poznati fenomen

„staklenog plafona“1, zatim možemo videti da se žena i dalje objektifikuje u

časopisima, neravnopravnost se ogleda i u podeli kućnih poslova između

1
Označava barijere na koje žene nailaze kod napredovanja do visokih menadžerskih pozicija u poslovnom
svetu. Metaforički, plafon je staklen, jer te barijere nisu toliko vidljive, ali ipak postoje i stoje ženama na
putu prema vrhu hijerarhije u organizacijama.

2
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

muškarca i žene, ali se pre svega ogleda u dužnostima koje se odnose na

podizanje dece.

Slika rodne ravnopravnosti u našem društvu se u ovom radu posmatra kroz

kritičku analizu diskursa. Ja sam pažnju posvetila ženskim časopisima, pre

svega časopisima o slavnim ličnostima, kao što su Glorija, (Gloria), Stori

(Story) i Bazar. Ovi časopisi predstavljaju deo javnog rodnog diskursa koji

se može videti i na televiziji, u različitim institucijama koje se odnose na

pružanje podrške i regulisanje porodičnog života ali i u svakodnevnom

životu. Analizom ovakvog jednog segmenta javnog rodnog diskursa

dobićemo sliku i status žene u savremenom srpskom društvu. Časopisi su

pogodni za ovakvu analizu jer su namenjeni emancipovanim ženama i

njihova svrha je da pomognu ženi da se što lakše snađe u toj svojoj ulozi,

ali u stvari nameću ideal žene koji običnim ženama čitaocima ovih časopisa

postavlja nemoguće standarde i stavlja ih u neravnopravan položaj u

odnosu na muškarce.

Naravno, da bi žena prihvatila ovakav ideal koji joj se nameće kao obrazac

ponašanja on mora biti predstavljen kao prirodno dat, iako je u stvari

istorijski i društveno konstruisan – iza ovakvog obrasca ponašanja se krije

patrijarhalna ideologija. Jezik ne prenosi stvarnost kakva jeste već na

njegovo značenje i smisao utiče sistem verovanja i znanja koji su na snazi

3
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

u nekom društvu. Ovaj uticaj je dvosmeran, s druge strane jezik konstruiše

značenja i kulturne prakse koje opet utiču na sistem verovanja i znanja u

tom društvu. Ova značenja i kulturne prakse mogu otvoreno ili prikriveno

podržavati patrijarhat ili ga dovesti u pitanje, a često u isto vreme mogu

činiti i jedno i drugo. Tako razlikujemo eksplicitne i implicitne ciljeve nekog

diskursa u okviru neke ideologije. (Douglas & Michaels, 2004) Upravo je

zbog toga postfeministički diskurs toliko uspešan jer eksplicitno ženama

govori da su emancipovane i ravnopravne, a implicitno pokušava da im

nametne dobro poznatu ulogu žene majke koja je u potpunosti podređena

svojoj deci i koja i pored toga što radi puno radno vreme može da preuzme

na sebe glavnu ulogu u podizanju dece. Dobro poznati patrijarhalni ideal

žene kao majke i zaštitnice.

1. TEORETSKI OKVIR

1.1 Istorijat i istraživanja odnosa jezika i roda

Prvobitno su postojale dve feminističke struje proučavanja jezika i roda.

Sedamdesetih i osamdesetih godina jezik i rod su se proučavali na dva

načina: kao rod i jezik u upotrebi pri čemu je akcenat bio na rodnim

4
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

razlikama u govoru ali i kao rod u jeziku kao apstraktnom sistemu gde je

akcenat bio na pojedinačnim rečima. Diskurs, koji će tek kasnije objediniti

oba interesovanja, još uvek nije bio predmet proučavanja. Rad Robin

Lejkof, Jezik i mesto žene iz 1975 (Robin Lakoff, Language and Woman’s

Place) se smatra prelomnim za obe struje. Njena osnovna teza je da

muškarci i žene govore različito i da je taj drugačiji jezik ujedno i posledica

i uzrok ženine podređenosti u društvu. Ona je prva ukazala da je jezik

represivno sredstvo patrijarhalne ideologije koji žena mora da koristi da bi

funkcionisala u društvu iako je jezik kao takav stavlja na društvenu

marginu.

Cilj kasnijih istraživača roda i jezika u upotrebi bio je razotkrivanje

dominacije muškaraca u svim lingvističkim oblicima jezika.

Prvo, ukazivanjem na to da neki gramatički oblici čine ženu

nevidljivom kao što upotreba muške zamenice on kao generičkog oblika) ili

je definišu u odnosu na muškarca, a ne kao individuu u punom smislu, kao

što je slučaj sa različitim titulama za žene (gđa., gđica) i muškarce (gdin.),

zatim na upotrebu reči koje predstavljaju ženu kroz stereotip i trivijalizuju

je (plavuša), i reči koje vređaju i degradiraju ženu (kučka i sl.) kao i

predlaganje alternativnih neseksističkih oblika za ove reči i uvođenje novih

kategorija koje daju izraz iskustvima žena na koje se do sada nije obraćala

pažnja (npr. seksualno uznemiravanje).

5
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

Međutim već osamdesetih i devedesetih godina pojavljuje se

kritika ovakvih pristupa koji su zasnovani na razlikama između muškog i

ženskog govora i to ovaj put iz feminističke, lingvističke i

poststrukturalističke perspektive. Ideja da postoji razlika između govora

muškaraca i žena pretrpela je kritiku iz više razloga. Zato što umanjuje

značaj konteksta, varijacije u okviru grupa kao i preklapanja između grupa

i zato što je usmerena na jezik kao apstraktni sistem. Pored toga ideja je

postala reakcionarna jer je u istraživanju razlika zanemarivala i prikrivala

sličnosti u govoru muškaraca i žena, ali i zbog podsticanja binarnog načina

razmišljanja. Ovakav način razmišljanja pretpostavlja kulturni

determinizam, tj, da muškarci i žene govore kako govore zato što su

biološki muškarci ili žene, tako da se na taj način poistovećuju rod i pol. Ne

samo da takav način razmišljanja pretpostavlja neminovnost ovakve

dihotomije i nemogućnost promene kroz ljudsko delovanje, već

pretpostavlja način razmišljanja koji podrazumeva jednostrani proces u

kojem rod utiče na jezik, a ne uzima u obzir i obrnutu situaciju da jezik

može uticati na rod.

U međuvremenu je i struja usmerena na seksističku prirodu jezika

„izašla iz mode“. Međutim ovakvo insistiranje na seksističkoj strani jezika

imalo je i dobru stranu, skrenulo je pažnju na to da jezik utiče na način

6
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

razmišljanja kao i na to da je moguće promeniti jezik kroz individualan ili

kolektivan otpor.

Ispostavilo se da rane studije jezika i roda nisu išle u korak sa

najnovijim teorijama o rodu koje su se pojavile u nekim drugim društvenim

naukama. Ove nove teorije su prevazišle teoretski esencijalizam koji je

posmatrao rod kao niz ponašanja koje društvo nameće pojedincu, a rodove

kao suprotstavljene, umesto toga nove teorije posmatraju rod kao

potencijalno mesto borbe i ukazuju na značaj diskursa kao i na činjenicu da

jezik oblikuje rod.

Teorija danas ne prihvata da razlike u polovima proizvode različite

kognitivne stilove muškaraca i žena. Samim tim se eliminiše rodna

dihotomija koja je bila glavni oslonac patrijarhalne ideologije. Danas se rod

posmatra kao dinamička kategorija. Kako što je Simon de Bovoar (Simone

de Beauvoir) to još davnih dana primetila osoba se ne rađa kao žena, već

to postaje. Američka filozofkinja Džudit Batler (Judith Butler) je začetnik

teorije performativnosti koja podrazumeva da rod nije nešto što proizilazi iz

našeg biološkog pola već nešto što stvaramo tokom života.

Zato je u jezičkom istraživanju došlo je do pomeranja težišta sa

opisivanja jezičke strukture na njegovu upotrebu (parole) i kritičku analizu

diskursa, odnosno proučavanje jezika u kontekstu. U kritičkoj analizi

diskursa, jezik se ne proučava na nivou reči niti rečenice, već na nivou

7
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

teksta, a rod se posmatra kao višestruk, promenljiv i podložan uticaju

jezika.

U našem društvu se rodna dihotomija uzima zdravo za gotovo, rod je nešto

što nam je dato. Rod definiše pojmove kao što su muško i žensko,

muževno i ženstveno, nameće odgovarajuće obrasce ponašanja. Ponašanje

u skladu sa takvim obrascima i organizovanje društvenih aktivnosti prema

rodnoj dihotomiji, potvrđuje ovakvu dihotomiju i obezbeđuje njen

opstanak. Budući da zastupam teoriju da rod nije prirodna niti neminovna

kategorija, jezik će se u ovom radu neće posmatrati kao nešto što prosto

odražava dihotomiju rodova, već kao nešto što je stvara i održava.

Rodna dihotomija je sastavni deo dominantne rodne ideologije.

Ideologija je sistem verovanja koji s vremenom bivaju prihvaćeni kao

bezvremenske, nepromenljive, prirodne, zdravorazumske kategorije koje

se jednostavno ne dovode u pitanje. Rodna ideologija je sistem verovanja

koji upravlja rodnim odnosima i praksama i definiše podelu uloga između

žene i muškarca kao i trenutno važeće odnose moći između njih.

Dominantna ideologija ne duguje uspeh sili, već obezbeđivanju konsenzusa

od strane svih pa čak i potlačenih grupa koje dobrovoljno prihvataju takvu

8
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

konstelaciju odnosa kao prirodno stanje stvari, ne shvatajući da se u stvari

radi o ideologiji.

Ženski časopisi po svom tiražu imaju značajnu ulogu u društvu i budući da

pružaju razne savete ženama kako da budu žene, i što je još značajnije za

potrebe ovog rada kako da budu majke i podižu svoju decu, te stoga imaju

veoma važnu ulogu u stvaranju i održavanju rodne ideologije u društvu.

2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Rad je koncipiran na teoretskom i metodološkom okviru kritičke analize

diskursa.

2.1. Diskurs. Kritička analiza diskursa. Osnovne definicije

Termin diskurs je teško definisati jer se koristi na više načina i ima više

značenja u zavisnosti od konteksta u kojem se koristi. U lingvistici, ovaj

termin se definiše u formalnom smislu. Svoje različite oblasti ova disciplina

definiše polazeći od nivoa lingvističkih jedinica, pa tako kao što se

fonologija bavi nivoom jezika u kojem se slova, tj. foneme, kombinuju u

reči, tako je i diskurs lingvistički nivo u kojem se rečenice kombinuju u

veće jedinice. Nasuprot tome, diskurs možemo definisati ne kao apstraktnu

lingvističku formu, već prema njegovoj funkciji u jeziku. U tom smislu,

diskurs je jezik u kontekstu, tj. diskurs je jezik koji je stavljen u upotrebu u

društvenim situacijama. U praksi se ove dve definicije dopunjuju. Diskurs

9
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

se analizira na nivou teksta, tj, većeg broja rečenica, a čak i najformalnija

analiza diskursa uzima u obzir kontekst.

Kritička analiza rodnog diskursa po svojoj definiciji uzima u obzir širi

kontekst u upotrebi jezika tako da se reč diskurs uglavnom primenjuje u

ovom drugom smislu.

Kritička analiza diskursa (KAD)

Kritička analiza diskursa je samo jedna od metoda analize diskursa. Analiza

diskursa se može vršiti iz perspektive etnografije govora, pragmatike,

konverzacijske analize, interakcione sociolingvistike, poststrukturalizma itd.

Dok svaka od ovih metoda ima svoje osobenosti, npr. neke metode

zasnivaju analizu na eksplicitnom stavu da je većina tekstova

intertekstualna, tj. da se u njima odražavaju uticaji drugih tekstova i

žanrovskih konvencija, druge se pre svega usmeravaju na diskurzivne i

socio-kulturne prakse. Većina ovih metoda podrazumeva kritičku svest o

jeziku što je važan korak u nastojanjima da se iskorene one lingvističke

prakse koje stvaraju odnose nejednakosti.

U smislu rodne nejednakosti, najranija perspektiva koja je gajila kritičku

svest o jeziku u sprezi sa aktivnim osporavanjem seksističkih praksi je bila

10
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

feministička lingvistika koja je zagovarala i aktivno koristila alternativne

izraze umesto seksističkih. Međutim jedna šira kritička perspektiva

pretpostavlja mogućnost postojanja seksističkih diskursa koji mogu i ne

moraju podrazumevati eksplicitno seksističke termine. Kritička analiza

diskursa je posebno pogodna za analizu diskursa iz feminističke

perspektive. Feministička lingvistika i kritička analiza diskursa dele mnoge

pretpostavke. Između ostalih, jedna od zajedničkih pretpostavki je

identifikacija „skrivenih namera“ i šta je to što je iz izvesne (feminističke)

perspektive trebalo biti rečeno u nekom tekstu, a namerno je prećutano.

Kritička analiza diskursa je relativno nova disciplina, ova disciplina se ne

bavi samo društvenom nepravdom, nejednakošću, strukturama moći, već,

kao što smo već rekli, i razotkrivanjem suptilne uloge koju diskurs ima u

konstruisanju i održavanju nepravde, nejednakosti i dominacije, tj. na

„skrivene namere“ nekog diskursa. Kritička analiza diskursa treba da ukaže

na veze koje postoje između jezika, moći i ideologije. Najčešće se ova

demistifikacija postiže ukazivanjem na to da su neke opšte prihvaćene

istine, koje se podrazumevaju, smatraju „prirodnim“, nepromenljivim, u

stvari su istorijski uslovljene, konstruisane, a samim time podložne

promenama.

Stoga kritička/feministička analiza diskursa ima za cilj:

11
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

 da razotkrije, skrene pažnju na one društvene procese i mehanizme

koji produžavaju nepravdu, nejednakost, manipulaciju i rodnu

diskriminaciju kako u očiglednim tako i u suptilnim oblicima

(Fairclough 1989; Wodak 1989, u Jane Suderland and Lia Litosseliti,

2002:29)

 da skrene pažnju na mehanizme koji promovišu i reprodukuju

androcentrični pogled na svet, što podrazumeva i utvrđivanje

odgovarajućeg ponašanja u ime žena kao i koje to atribute bi bilo

poželjno da žena ima.

 Da ukaže na one jezičke strategije koje pomažu prikrivanju rodne

ideologije u nekom tekstu.

Ova poslednja lingvistička perspektiva podrazumeva da se utvrdi koje

lingvističke forme čine neki diskurs i na koji način. Iz kritičke perspektive

izbor lingvističkih formi je sam po sebi značajan, šta je rečeno i na koji

način, i zašto je rečeno na baš taj način, a ne na neki drugi. Ovaj pristup

nam skreće pažnju na ideološko značenje jezičkih izbora. Ono na šta

kritička analiza diskurs (KAD) obraća pažnju je česta upotreba nekih

termina (npr. seksističkih), izostanak nekih termina koji bi logički ili

sintaksički trebalo da budu pomenuti kao i reči koje dobijaju posebno

značenje u nekom kontekstu (kao što ćemo primetiti prilikom analize

ženskih časopisa, stalno se govori kako očevi pomažu ženama, što nam

12
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

govori da očevi ne treba ravnopravno da dele teret podizanja dece sa

majkama, već su tu samo da pomažu, a majka je ta koja snosi sav teret i

odgovornost).

Kritička analiza diskursa podrazumeva analizu forme, strukture i

organizacije teksta na svim nivoima jezika, uključujući i više nivoe

organizacije teksta kao što su sistem distribucije redosleda govora,

struktura argumentacije i žanrovska struktura. Pored toga podrazumeva i

analizu konteksta. Budući da je diskurs jedna od društvenih praksi

podrazumeva se da će analiza konteksta podrazumevati i analizu

institucionalnih i diskurzivnih praksi kojima tekst pripada.

KAD nije jedinstvena teorija nit jedinstven metod, već zbir perspektiva o

situacijskoj upotrebi jezika koje dele zajedničku teoretsku orijentaciju i

manje više sličan metodološki pristup.

2.2 Metoda

U ovom radu želim da utvrdim da li je savremeni rodni diskurs o

ravnopravnosti polova odraz stvarne ravnopravnosti ili služi da zamaskira

neravnopravnost među njima. To želim da postignem analizom tekstova

koji se odnose na majčinstvo u ženskim časopisima u Srbiji. Zanimalo me

da vidim da li su žene i muškarci u Srbiji zaista ravnopravni u javnom

diskursu.

13
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

U tom smislu primenjen je okvir kritičke analize diskursa radi određivanja i

tumačenja dominantne rodne ideologije u javnom diskursu i sama analiza

teksta izvršena je u skladu sa preporučenim postupcima kritičke analize

diskursa. Za tumačenje analiziranih tekstova oslonila sam se na principe

feminističkih istraživanja kao i na studiju Mit o majčinstvu, Suzan Daglas i

Meredit Majkls (Douglas & Michaels, 2004) koja govori o idealizaciji

majčinstva i na koji način takva idealizacija podriva položaj žene u društvu.

2.3 Korpus

Kritička analiza diskursa ne može funkcionisati na korpusu velikih dimenzija

zbog akcenta na širokom kontekstu takvih tekstova kao i finoj lingvističkoj

analizi. S druge strane, budući da kritička analiza diskursa predstavlja

kvalitativni metod nije ni potrebno koristiti korpus velikih dimenzija, te se

preporučuje odabir manjeg korpusa koji se sastoji od reprezentativnih

tekstova.

Idealizacija majčinstva sveprisutna u srpskom javnom prostoru o posebno

je izražena u ženskim časopisima. Ženski časopisi se uglavnom smatraju

delom mreže diskursa ili diskurzivnim praksama koji održavaju

kapitalističko-patrijarhalne definicije žene. Baš kao ljubavni romani,

sapunice i ženski časopisi su bili često predmet kritike zbog toga što

14
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

pružaju ženama veoma ograničenu predstavu o tome šta znači biti žena.

(Wodak, 1997: 168) ili kao što autorke studije Mit o majčinstvu kažu za

sliku majke koja nam je data u ženskim časopisima: „Ovi časopisi

podržavaju jednu uskogrudnu, homogenu, korporativno izgrađenu sliku

majke iz više srednje klase“.2 Upravo zbog toga sam odlučila da uzmem

kao reprezentativne tekstove, tekstove iz časopisa Glorija, Bazara i Stori

(Primerak časopisa Stori je iz Hrvatske kako bi se uzeo širi kontekst i

potvrdila univerzalnost koncepta majčinstva na ovim našim prostorima)

3.3 Časopisi

Glorija je nedeljni magazin o životu poznatih i navodno ima najveći tiraž

Namenjen je ženama svih starosnih dobi. Ovaj časopis ima za cilj da približi

svet zvezda običnom čoveku.

Stori je takođe magazin o životu poznatih, namenjen ženama svih uzrasta.

Bazar je nedeljni magazin i namenjen je ženama i porodici. Ovaj časopis

piše o modi, lepoti, kulturi i stilu naših najpopularnijih glumica, manekenki

i pevačica, o porodičnom životu poznatih ličnosti.

Kritička analiza diskursa uvek polazi od neke teze, neke teoretske ideje

koja čini osnovu za analizu diskursa, naravno to nije jednostran proces, u

2
„..reinforcing one narrow, homogenized, upper-middle class, corporately defined
image of motherhood“, str 33.

15
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

kojem se analizom pokušava dokazati neka teza, već rezultati analize

mogu u velikoj meri uticati na kvalifikaciju teze ili je potkrepiti. Moja teza

je da se patrijarhalni diskurs vraća na mala vrata u novom obliku u ovim

časopisima u kojem je ženu predstavljena kao podređena deci i ponovo se

definiše kroz ulogu majke.

3. MIT O MAJČINSTVU

Knjiga Mit o Majčinstvu Suzan Daglas i Meredit Majkls posvećena je

idealizaciji majčinstva u medijima i posledicama koje ovakva idealizacija

ima po živote običnih žena.

Autorke govore o tome kako je idealizacija majčinstva prisutna u ženskim

časopisima, knjigama o odgajanju dece, savetima psihologa, sapunicama,

vestima, tj. u javnom diskursu. One tvrde da se ova idealizacija

najuspešnije sprovodi u liku slavnih majki koji ispunjava stranice časopisa.

Ovo je poseban profil u ženskim časopisima koji prikazuje poznate ličnosti

u ulozi majke. Slike ovih nasmejanih i zadovoljnih žena definisale su novu

karakterističnu pozu potpuno požrtvovane, saosećajne majke koja grli,

ljubi svoju decu i igra se sa njima. Poruka u medijima upućena običnim

majkama je ta da ove žene rade u filmskim studijima 12 sati dnevno, a

ipak pronalaze vremena da se igraju sa svojom decom, vode ih u park,

čitaju im pred spavanje i ustaju u tri ujutro kad ona plaču. Priče ovih žena

16
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

služe da nas uvere da su im deca na prvom mestu, daleko ispred karijere.

To su žene koje zarađuju ogromne količine novca, imaju uspešne karijere,

dobijaju nagrade i priznanja, ali jedino što ih zaista ispunjava su njihova

deca.

Mediji stalno pokušavaju da nas uvere da je majčinstvo nešto što apsolutno

ispunjava ženu, da je to najvažnija stvar koja se može desiti u životu jedne

žene i pri tom nam strogo propisuju na koji način treba da podižemo svoju

decu i govore nam da ako ne uživamo u apsolutno svakom trenutku i

aspektu majčinstva, onda nešto nije u redu sa nama. Ovaj ideal od žene

traži da bude potpuno emotivno i intelektualno posvećena svojoj deci 24

sata dnevno i u svakom trenutku bude zabavna, spontana i opuštena.

U ovoj idealizaciji majčinstva se ide toliko daleko da se ne očekuje od

majke samo da odgovori na apsolutno sve potrebe deteta, već i da ih

unapred predviđa. Ne samo da majka treba da bude neka vrsta psihologa u

odgajanju svoje dece, već se insistira na tome da majke svet posmatraju iz

perspektive svoje dece, da se stalno stavljaju u njihovu subjektivnu

poziciju. To je suština intenzivnog majčinstva, u kojem je majka potpuno

predana potrebama deteta i zanemaruje ili odgađa svoje potrebe za

autonomijom i profesionalnim ili ličnim razvojem.

Ovaj ideal naizgled veliča majčinstvo, ali nam u suštini postavlja kao uzor

nemoguće standarde. Preterivanje nije jedino što autorke zameraju

17
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

intenzivnom majčinstvu, one zameraju i to da se ženama nameće jedan

izbor kao pravi. Naime, ne radi se o tome da neke majke ne bi ionako

odabrale da stave decu pre karijere ili da ostanu sa njima kod kuce. I to je

legitiman izbor. Ovde se radi o tome da se jedna reakcionarna, normativna

ideologija predstavlja kao pravi i jedini izbor.

Kao i svaka ideologija i ova je zasnovana na suštinskim protivrečnostima.

Sa jedne strane, u sebi nosi elemente modernog i progresivnog diskursa,

jer danas majke mogu da biraju, da rade ili da ostanu kod kuće sa decom.

Ona se delom poziva na feministički diskurs jer predstavlja ženu kao

autonomnu koja upravlja svojom sudbinom i ima pravo izbora, s tim što je

samo jedan izbor pravilan, a to je da deca dolaze ispred karijere. U ovom

novom diskursu žene nisu podređene muškarcima kao nekada, ali su zato

podređene deci. Zaključak je isti, ženi je mesto kod kuće. Ovaj diskurs se u

isto vreme poziva na feminizam i opovrgava ga. Ovaj ideal majke pokušava

da ograniči i eliminiše sve društvene promene koje nam je doneo

feminizam. To je povratak patrijarhata na mala vrata, tamo gde smo

najranjivije, preko naše ljubavi prema deci.

Idealizacija majčinstva je sastavni deo ideologije postfeminizma.

Danas živimo u postfeminističkom dobu koje pokušava da nas uveri da su

svi zahtevi koje je feministički pokret proklamovao zadovoljeni. Da je žena

u potpunosti ravnopravna sa muškarcem kao i da uživa i podršku države u

18
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

brizi za decu. Ali to nije tako, žena se i dalje smatra primarnim roditeljem

iako danas ona radi puno radno vreme kao i muškarac, a od države i

društva i dalje ne dobija adekvatnu podršku. Međutim u postfeminističkom

diskursu žena jeste dostigla ravnopravnost sa muškarcima i iako je

potpuno slobodna da ima karijeru koju poželi ona dobrovoljno bira da se

posveti svojoj deci. U ovom diskursu se uloga brižne i požrtvovane majke

koja je u patrijarhalnoj ideologiji držala ženu u podređenom položaju sada

servira ženama kao njihov izbor. Kao što to kažu autorke žena se u

postfeminističkom diskursu ženskih časopisa prestavlja na sledeći način:

„Žena je ravnopravna, može da radi koji god posao želi, ali pod uslovom da

ostane mršava, modno osvešćena i brižna i požrtvovana majka“ (Douglas

and Michaels 2004:36).

Autorke objašnjavaju kako se ovaj mit o majčinstvu koji ponovo vraća ženu

u kuću, definiše je isključivo kao majku i koji pri tom postavlja nemoguće

standarde, „primio“. Kako je uspeo da postane dominantan posle toliko

godina emancipacije žena i borbe za ženska prava:

 Zato što je upakovan u novu i modernu retoriku koja prividno daje

ženi slobodu izbora.

 Zato što je žene iskustvo naučilo da moraju da budu bolje od

muškaraca da bi se dokazale pa im je samim time lakše da sa istom

takvom rešenošću i izdržljivosti priđu i odgajanju dece.

19
JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

 Zato što žene osećaju potrebu da nadomeste sve ono što bi društvo

trebalo da pruža deci. Da nadomeste loš obrazovni sistem, da ih

zaštite od nasilja na ulicama i droge i sl.

 Zatim zato što su majke kad su počele da zarađuju postale nova

ciljna grupa na tržištu pa su se mnoge reklamne kampanje okrenule

upravo prema njima, stavljajući akcenat na bezbednost deteta,

dečija sedišta za automobile, kacige za bicikl. Iz istog razloga su se

pojavile nebrojene tv sapunice, serije, časopisi, vesti, oglasi čija

ciljna grupa su zaposlene majke, preko kojih se majke konstantno

bombarduju medijskom konstrukcijom dobrog majčinstva. Jer dobra

majka kupuje proizvode koji joj se nude da bi stimulisala, zaštitila,

obrazovala i udovoljila željama svog deteta.

 Zato što se žene osećaju superiornije u odnosu na muškarce makar

u jednom aspektu života. Upravo je to još jedna od zamki

intenzivnog majčinstva: sa jedne strane nas vraća na patrijarhalnu

definiciju žene prirodno predisponirane da brine o deci, a sa druge

strane nam govori da smo superiornije u odnosu na muškarce jer

jedino mi možemo i biti i dobri radnici i biti 24 sata majke, jedino mi

možemo doseći ovaj, u stvari, nemogući ideal.

20
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

A sa druge strane, ovaj diskurs je toliko prisutan u javnom životu da je

nemoguće izbeći da utiče na to kako se mi kao majke osećamo i šta

osećamo prema svojoj deci. U nedostatku drugačijih diskursa ovakav, pre

svega medijski konstruisan ideal, može postati društvena norma koja od

nas iziskuje da ne odstupamo previše od takvog ideala čak i ako se mi lično

ne slažemo sa njim.

Žene bez dece su takođe bombardovane romantizovanim slikama žena

koje insistiraju da su presrećne i ispunjene zato što imaju decu, tako da bi

žene koje nemaju decutrebalo da osećaju da su njihovi životi isprazni jer

nemaju dece.

Majčinstvo je zamenilo brak kao predmet romantičnih maštanja za neudate

žene bez dece u dvadesetim i tridesetim godinama. I kao što autorke

citiraju Pegi Orenstain (Peggy Orenstein) „Majčinstvo je u životu jedne

žene postalo centralno za koncepciju ženstvenosti, mnogo više nego brak“ 3

(Douglas and Michaels, 2004:39). I deca su odgovor na sva egzistencijalna

pitanja o smislu života, jer su tu da pruže bezuslovnu ljubav koju muškarci

ne mogu. Nove generacije žena koje su zaboravile koliko je žena bila

uskraćena i podređena u patrijarhatu mogu lako da padnu na padnu na

priče ovih poznatih majki koje nam govore da je moguće roditi dete u

dvadesetim godinama i nastaviti karijeru, kao što u Gloriji imamo primer

3
„Motherhood has become increasingly central to woman’s conception of femininity,
far more so than marriage“.

21
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

glumice Mirke Vasiljević koja je trudna u dvadesetoj godini života i njena

svekrva očigledno idealizuje njenu trudnoću: „čudesni božiji dar stvaranja

novog bića...čin rađanja novog čoveka... činjenica da te svoje čarobne

moći mnoge žene nisu svesne“.

4. ANALIZA TEKSTOVA

Profil majke koja je poznata ličnost je verovatno najuticajniji medijski oblik

koji je doprineo rasprostranjivanju mita o majčinstvu jer su u njemu

osnovni elementi ovog mita bili dodatno naglašeni i romantizovani.

Časopis Glorija je preplavljen poznatim ličnostima koje su fotografisane sa

decom. Od fotografija svetski poznatih do lokalnih zvezda, gotovo u

svakom broju se može naći barem po jedna životna priča o nekoj majci

koja je poznata ličnost. U vizuelnom smislu, ove majke su fotografisane sa

detetom (i ocem), nasmejane, zadovoljne, doterane, našminkane, sa

savršenim frizurama, obasjane sunčevom svetlošću. One žive u stanovima

koji izgledaju kao da nikad nisu korišteni, a kamoli da su u njima ikada

živela deca. Nema razbacanih igračaka, nereda.

U idejnom smislu doslovna poruka koju ove žene šalju drugim ženama je

„Živim zbog dece i porodice, a ne zbog posla. Priželjkujem prinovu, nadam

22
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

se uskoro“ (Glorija) izjavljuje Riz Viderspun slavna glumica po treći put

trudna.

Ana Mitic prezenterka vesti, „Nikada nisam bila od onih žena koje se

potpuno razneže kad vide malo dete... a sada sam samo mama koja je

potpuno posvećena svom mališanu“ (Glorija).

Iako se razvodi „ Dženifer (Lopez) blista kad je uz svoju decu. Neverovatna

je, balansira između posla i majčinstva“ (Glorija).

Ili kratak tekst u rubrici Holivudske priče koji stoji uz fotografiju Džulije

Roberts na plaži sa sinom – „Dok su deca uživala na plaži....brižna mama

je podigla šator od grana i marama da bi im napravila hlad“. (Glorija)

To su neke od poruka koje ovaj časopis i ove žene upućuju čitaocima:

koliko god bila uspešna, žena je pre svega mama koja živi samo za svoju

decu i brine o njima na svakom koraku i blista od sreće samo kad su deca

pored nje. Majčinstvo je za ove žene krajnje ostvarenje, nešto sa čim ni

nagrade, ni karijera, ni priznanja ne mogu da se mere.

Svaki negativni aspekt majčinstva je eliminisan. Bilo kakva negativna ili

ambivalentna osećanja u vezi sa majčinstvom su prećutana. Profil slavne

majke je simboličan, čak fantastičan odgovor na stvarne nedostatke koje

majke doživljavaju u svojim životima: umor, nedostatak novca, dosadni

kućni poslovi, višak kilograma, otuđenost od partnera itd. U životima ovih

23
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

savršenih žena nema mesta za bes, histeriju, nesigurnost, postporođajnu

depresiju.

Ovi tekstovi pripadaju žanru ženskih časopisa, tj. časopisa o životima

slavnih ličnosti. Već smo napomenuli da su takvi časopisi patrijarhalnog

karaktera. Žena je u ovim časopisima predstavljena kao objekat ili kao

potrošač. Ona je uvek iz srednje klase, heteroseksualna, a klasne i

ekonomske razlike su potpuno zanemarene.

Eliminišući svaki društveni kontekst ovi časopisi nam nude idealnu sliku

žene i majke. „Savršeni stanovi, savršeni supruzi, savršena deca, savršena

karijera i savršen život“ (Douglas and Michaels, 2004:130).

Časopisi o poznatim ličnostima se bave ekstremima i fantazijama. Oni

apeluju na naše želje da barem na kratko živimo u svetu u kojem je

moguće raditi puno radno vreme i intenzivno brinuti o deci i u isto vreme

savršeno izgledati, biti u svakom trenutku veseo, odmoran i zadovoljan.

Kao što su autorke studije Mit o majčinstvu primetile, žene žele da na

trenutak poveruju da postoji svet u kojem se može opušteno letovati sa

devetomesečnom bebom. Interesantno je da je i u našem korpusu u

časopisu Stori postoji upravo takav primer - članak o Penelope Krus i

Havijeru Bardemu naslovljen je „Tek sad znaju šta je idealan odmor“, tj.

tek sada kada su na odmoru sa devetomesečnom bebom. I taj element

fantazije većina žena može da prozre, ali ono što je mnogo suptilnije i što

24
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

mnogi čitaoci ne primećuju, jeste to da je u osnovi ovih portreta slavnih

majki dobropoznati stereotip o ženama: žene su po svojoj prirodi brižne,

požrtvovane, nežne i obožavaju svoju decu i stavljaju majčinstvo ispred

svega, a pre svega ispred posla. Živimo u 21. veku, a poruka koja glasi je

da je ženi mjesto u kući. Reč je uglavnom o ženama koje rade i koje su

našle savršenu ravnotežu između rada i porodice i koje mogu sve. I budući

da one mogu sve, i ostale majke mogu i treba da budu još posvećenije

svojoj deci nego ikada čak iako su veoma uspešne u svom poslu i

privređuju i rade isto kao i muškarci.

Ovakav profil majke poznate ličnosti je kontradiktoran i nosi u sebi

elemente bajke, ali iako smo svesni toga, on nekako uspeva da se nametne

kao obrazac ponašanja koji treba da oponašamo. Te priče su brižljivo

upakovane fantazije, ali iziskuju da im čitaoci priđu kao da se radi o istini.

Obraćaju se nama kao privilegovanim čitaocima koji imamo pravo da

zavirimo iza kulisa i uđemo u domove ovih poznatih ličnosti i čujemo

njihovu autentičnu priču. Traže od nas da se poistovećujemo sa takvim

majkama koje su pored sve slave i bogatstva u stvari obične žene koje su

često morale da prođu iskušenja da bi bile tu gde su, što olakšava našu

identifikaciju sa njima iako su njihove životne okolnosti u stvari

dijametralno suprotstavljene našima.

25
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

4.1 Osnovne karakteristike idealnog majčinstva – profil slavne majke

Profil slavne majke se pretvorio u okamenjenu formu sa određenim

elementima koji se pojavljuju u svim pričama tako da svaka ta priča liči

jedna na drugu. Okamenjena fabula sve sa zapletom koji podrazumeva i

prepreku koju treba prevazići da bi se postigao uspeh.

Ovo su neki osnovni elementi mita o intenzivnom majčinstvu koje su

autorke izdvojile:

 Majke u časopisima su predivne, imaju kontrolu nad svojim životom i

partner ih voli još više sada kad su trudne ili majke njihove dece.

One uvek zrače neizmernom srećom kad su pored svoje dece.

Partneri ih vole i pomažu im u odgajanju dece.

TV voditeljki Ani Mitić i njenom suprugu „uprkos tome što tokom noći retko

sastave dva-tri sata spavanja, prija svaki trenutak proveden pored

jedanaestomesečnog sina“ (Glorija). Glumici sapunice Džejdi Duvenži ne

treba dadilja, jer dete čuvaju suprug i ona zajedno, „jer hoću da ovaj divan

osećaj bude samo naš“ (Glorija):

Uglavnom su partneri tu negde blizu svojih supruga i dece i ove žene se

ponosne što im partneri „pomažu“ u roditeljskim i vaspitnim obavezama.

Osim ako je otac Marko Jarić srpski košarkaš i ako je njegova supruga

„prelepa i zgodna“ manekenka Adriana Lima fotografisana u hrvatskom

26
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

izdanju časopisa Stori, samo u tom slučaju stoji komentar „Dok su dvije

ljepotice uživale u oceanskim valovima i gradnji pješčanih kula, tate nije

bilo u blizini“. Ali ovo je u stvari ostatak nekog drugog dominantnijeg

diskursa koji je tipičan za ovaj region. U svim drugim slučajevima supruzi

su tu nasmejani, zaljubljeni i spremni da pomažu svojim ženama.

Treba skrenuti pažnju na lingvistički izbor u ovim novinama. Muškarci

„pomažu“ ženama. Pa tako novinar/ka nalazi za shodno da pita voditeljku

Irenu Spasić da li joj suprug „pomaže u obavezama oko deteta“. Voditeljki

Ivani Zarić suprug najviše „pomaže“ oko ćerkica.

Irena Spasić kaže da su ona i njen suprug „srećniji i zadovoljniji nego ikad“

(Glorija) i da ih je beba zbližila. Voditeljki Aleksandri je suprug kad se

porodila doneo „korpu sa sto jednom ružom“. Viktoriju Bekam i ćerku je

Dejvid dočekao kući „nežnim zvucima muzike“ koju je nasnimio samo za

njih.

Iako novine pokušavaju da predstave da su muževi naizgled ravnopravno

učestvuju u odgajanju dece. Makar u vizuelnom smislu su podjednako

prisutni na fotografijama kao i žene. Kao što Kres i Van Loven (Kress and

Van Leeuwen, 1990:2 u Wodak, 1997: 169) navode, vizuelno

predstavljanje se u našoj kulturi doživljava kao „prirodno“ te samim time

nije potrebno uključiti kritičko tumačenje, vizuelna gramatika funkcioniše

27
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

na nesvesnom nivou. Ipak ovakav lingvistički izbor u tekstovima nam

govori gde je njihovo mesto u podizanju dece.

 Uvek savršeno izgledaju, čak i kad su trudne. Ove majke su mršave,

vode brigu o ishrani i obavezno rade do pred sam porođaj.

Tako je Penelope Krus „Unatoč napornom ritmu trudnoću uspešno iznela do

kraja“ (Stori). U intervju sa Milicom Spasić, voditeljkom, novinarka insistira

na lepoj i vitkoj figuri voditeljke. Na to Milica odgovara da, ako provodite

sve vreme sa detetom i stalno se igrate sa njim, sve kile će same od sebe

nestati.

 Kakav god da vam je raspored, koliko god obaveza imali, uvek

morate naći vremena za svoje dete

Geri Halivel, bivša Spajsica, fotografisana je kako se ludo zabavlja na

trampolini sa svojom petogodišnjom ćerkom. Anđelina Džoli nalazi

vremena da sa svojim suprugom odvede decu u pozorište na matine ili u

prodavnicu igračaka. Voditeljka Milica Spasić je fotografisana u seriji

fotografija kako uživa u igri sa svojom „nestašnom“ devojčicom.

28
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

Ove žene koje imaju svu pomoć u kući biraju da provode vreme sa svojoj

decom jer to vole da rade. Ono što obične majke rade svaki dan nam se

servira kao nešto posebno, kao praznik za ove majke.

 Slavna majka troši što više novca na svoju decu

Ovo je više izraženo u pričama o svetskim poznatim zvezdama, nego u

pričama o lokalnim zvezdama. Priče o lokalnim zvezdama su nešto

suzdržanije pa u njima nema ovog elementa konzumerizma. Dok u

reportaži o rođenju ćerke Viktorije Bekam stoji da je Viktorija naručila

unikatne Louboutin cipelice za svoju ćerku. A u reportaži u kojoj piše da

Viktorija želi da sve bude „savršeno i prirodno za moju ćerku“ i da je

Viktorija izvadila silikone da bi mogla dojiti svoju ćerku, navodi se i da bi

rođenje ćerke moglo podstaći Viktoriju da lansira vlastitu kolekciju odeće

za devojčice. Ovde imamo i primer konzumerizma da dobra majka mora

svom detetu kupovati najbolje koliko god da to koštalo, a pored toga

imamo i primer da se to isto dete koristi i u reklamne svrhe. Tako i Ceca

Veličković koristi svoju ćerku kao reklamu za svoj novi album. U jednom

članku koji je verovatno potpuno izmišljen i koji pravi poređenje dve ikone

jedne lokalne Cece Veličković i jedne svetske Anđeline Džoli između ostalog

se navodi da su obe majke (sve sa fotografijama koje to dokazuju, dve

29
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

majke okružene decom) i da je to razlog zašto je Anđelina zapazila Cecu i

poželela da snima film o njoj. U tom istom članku se navodi da će ćerka

pevati na turneji sa Cecom, vidimo primer kako se majčinstvo i deca

koriste u komercijalne svrhe.

Ili primer Džejdže Duvendži koja očigledno koristi priču o borbi za život

njenog prevremeno rođenog deteta u komercijalne svrhe, ova priča je

propraćena fotografijom našminkane majke koja se mazi sa prevremeno

detetom rođenim sa 1900 grama snimljenom očigledno neposredno posle

porođaja.

S druge strane deca su postala važan aksesoar poznatih zvezda da

doslovno nigde ne idu bez njih. Tako je Madona fotografisana i ljubavnom

zagrljaju sa 24 godine mlađim ljubavnikom dok se njena usvojena deca i

deca iz prethodnih brakova igraju pored njih u pesku.

 Majka mora da bude ne samo fizički, već mentalno i intelektualno

podređena svojoj deci

Intenzivno majčinstvo se može videti i u frekvenciji nekih izraza koji se

provlače kroz ove intervjue, gotovo da nema intervjua sa nekom poznatom

majkom, a da se ne pomene da je „potpuno posvećena svojoj deci“, ili da

je „deci sve podređeno“, ili malo inventivnije fraze koje se svode na isto

30
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

„Igramo kako Đorđe svira“ ili, „Dio tebe postane opsednut tim drugim

bićem“ kaže „atraktivna crnka“ Penelope Krus za svog sina od kojeg se

„nikada ne odvaja“ i koji je „njen centar sveta“. Intervju sa pijanistkinjom

Irinom Dečermić naslovljen je „Podanici šarmantnog vladara Đorđa“. Đorđe

je u isto vreme predstavljen i kao tiranin koji „vlada“ svojim roditeljima,

„usmerava ih i vodi“, tera ih da „igraju kako on svira“ ali i kao kerub u

vizuelnom smislu na fotografiji koja se nalazi pored teksta. „Sad je u fazi

da kad je ljubomoran na klavir i ne dozvoljava mi čak ni da mu priđem.

Jednom su on i Goran došli iz parka i zatekli me kako sviram na klaviru.

Đorđe je uleteo u sobu, skoro me oborio sa stolice i zaplakao“ (Glorija)

priča Irina. U ovom intervjuu se može videti ekstrem intenzivnog

majčinstva, (mada u ovom slučaju i intenzivnog očinstva, jer intervju daju

kao bračni par, iako je majka ta kojoj vladar Đorđe ne dozvoljava da radi

svoj posao) u načinu na koji roditelji pokušavaju da sve posmatraju iz

perspektive deteta, pa čak i njegove ljubomorne ispade tumače kao

njegovu „borbu za identitet“. Ovakvih primera stavljanja u subjektivnu

poziciju deteta ima napretek pa tako voditeljka Irena Spasić kaže da ona i

njena ćerka „rastu“ zajedno.

 Uvek tu postoji poneki problem koji ona uvek uspeva trijumfalno da

prevaziđe

31
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

TV voditeljka Ana Mitić odaje da kad je izašla iz porodilišta stalno je plakala

kad god je njen sin plakao i kad se požalila suprugu da ne može više, on

joj je rekao „Pa, hajde onda da ga vratimo, ne znam šta drugo da ti

predložim“ (Glorija). Međutim, ova rečenica „je probudila i naterala da se

uozbilji i da nauči da bude što pre mama“. I pored ovakve, u najmanju

ruku neobične podrške supruga (na konkretnom primeru vidimo da u

trenutku kada se žena oseća nesigurno u ulozi majke, podrška supruga se

svodi na to da je podseti da je to njen problem i da mora sama sa sobom

da ga reši), Ana je prevazišla ovu prepreku na putu ka prihvaćanju

intenzivnog majčinstva i u daljem tekstu nam se poverava: „A sada sam

samo mama koja je maksimalno posvećena svom mališanu“.

U reportaži o rođenju četvrtog deteta Viktorije Bekam u članku se

napominje i kako ju je suprug dva puta prevario, ali je ona to oprostila i

stala uz njega, i sada se vole više nego ikada. Nagrada Viktoriji je sva

pažnja koju joj suprug posvećivao dok je bila trudna i po rođenju ćerke.

Ovakve priče o patnjama i trijumfu slavne majke služe samo da učvrste

njihovu poziciju uzora za obične žene jer i ove slavne majke one imaju

probleme kao i sve žene.

4.2 Mit o majčinstvu u časopisima

32
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

Ovi intervjui sa slavnim majkama zauzimaju centralno mesto u sredini

novine, a ponekad se reklamiraju i na naslovnoj stranici. Međutim u

Bazaru, doduše u jedinom broju koji je bio obuhvaćen studijom, osim jedne

male fotografija savršeno građene Andree Lime u kupaćem kostimu pored

deteta i supruga, nema niti jedna priča ili fotografija koja bi išla na ruku

mitu o majčinstvu. U poređenju sa tim, u svih sedam brojeva Glorije

pronađeno je more takvih priča i fotografija u svakom pojedinačnom broju.

Bazar za razliku od Glorije nije franšiza svetskog brenda, niti je časopis koji

se isključivo bavi životom poznatih ličnosti, tako ovo odsustvo ili barem

proređenosti ključnih elemenata mita o majčinstvu ukazuje na njegovu

tradicionalniju orijentaciju pa samim tim i manju podložnost uticajima

globalizacije.

Ovaj mit o majčinstvu je u Srbiju došao pod uticajem globalizacije. Srbija

nije prošla istu putanju u pogledu emancipacije žena kao što su žene na

zapadu prošle preko feminizma. Kod nas je emancipacija žena došla preko

komunizma. Tako da se kod nas mogu naći na snazi dva diskursa: jedan

lokalnog tipa (mešavina marksizma i novootkrivenog patrijarhalizma) i

jedan globalni diskurs. Oba diskursa su veoma slična u svojim osnovnim

postavkama, ženu vide pre svega kao brižnu i požrtvovanu majku, samo

što se na različite načine manifestuju.

33
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

Osim u intervjuima sa slavnim majkama ovaj mit o majčinstvu se provlači i

kroz druge rubrike ovih časopisa. Časopis Glorija pored intervjua sa

slavnom majkom ima obavezno i intervju sa slavnom ženom koja nema

dece i gotovo uvek ove žene napominju da žele da se „ostvare kao

roditelji“, „da se ostvare kao majke“ ili su se kao Seka Aleksić podvrgle

veštačkoj oplodnji u želji da im se ostvari san da „postanu najbolje majke

na svetu“. U časopisu Stori u Hrvatskom izdanju imamo primer jednog

takvog intervjua sa poznatom glumicom koja još uvek nema decu i u

samom naslovu se već insistira na ovom diskursu majčinstva, naime naslov

glasi „Još uvek sam previše djetinjasta da bih bila majka“. Naizgled primer

alternativnog diskursa o majčinstvu, ali se iz samog naslova može zaključiti

da kad malo „odraste“ i ona će biti još jedna savršena majka. Dakle otpor

prema majčinstvu je samo privremen, a u prilog tome, pored vremenske

odrednice u samom naslovu, u članku se pominje da „Nećak Ivor u meni

možda budi majčinske osećaje, iako ne znam kako bih ovako kaotična bila

mama“, što treba da nas uveri kako ipak ima nade za nju da jednog dana

bude odgovorna i potpuno posvećena majka. To je tipičan primer kako

dominantan diskurs obuzdava alternativne diskurse, tako što reprodukuje

samo površinske karakteristike suprotstavljenih diskursa, a suštinu ne

menja.

34
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

Interesantno je da uve udate ili neudate žene koje priželjkuju decu, ne

priželjkuju brak sa istim takvim žarom. Tako Novinarka Ruža Jeremić kaže

„Dostigli smo neke pozicije u karijerama i beba bi bila logičan nastavak

naše ljubavi“. Naravno planiraju i brak, ali „brak je samo papir koji ništa ne

menja“. Tako i trudna glumica Mirka Vasiljević planira da se uda tek kad se

porodi.

Pre deset godina novine su retko objavljivale takve intervjue ili fotografije,

a kamoli da su se takve priče pojavljivale u svakom broju potkrepljene

pričama nebrojenih drugih slavnih majki u istim tim brojevima, ova

redundanca ide dotle da danas čak u reportaži o nekoj starijoj glumici (koja

je još jedna stalna rubrika časopisa Glorija) čiju decu kada su bile u jeku

slave nismo nikada viđali u novinama, sada obavezno stoji i njena

fotografija sa bebom ili malim detetom očigledno izvučena iz porodičnog

albuma.

Ovi časopisi pokazuju apsolutno odsustvo brige, kritičkog fokusa i političke

angažovanosti. Pretpostavka ovih novina je društvena indiferentnost i

egocentrične preokupacije. I ako se u njima pojavi nekakav trag kritike ili

progresivnog diskursa on je gotovo uvek ublažen osnovnim patrijarhalnim

opredeljenjem časopisa. U ovim časopisima vidljivo je prilagođavanje

feminističkih ideja. Oni pokušavaju da odgovore na suprotstavljenu im

ideologiju, ali tako što ignorišu upravo taj element suprotstavljenosti i

35
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

prihvaćaju samo površinsku retoriku feminističke ideologije. Tako je u ovim

časopisima vidljivo insistiranje na ulozi oca u odgajanju deteta i na podršci

koju ovi očevi pružaju svojim ženama. Iako je implicitna poruka ovih

časopisa i u lingvističkom i u vizuelnom smislu da je majka ta koja treba i

jedina može da bude primarni roditelj.

Pojednostavljeno govoreći, eksplicitna poruka ovih časopisa upućena

ženama je „promeni se, emancipuj se“, a implicitna poruka je „nemoj ipak

mnogo da uzdrmaš status kvo“.

5. ZAKLJUČAK

U ovom radu analizirali smo položaj žene u društvu kroz prizmu kritičke

analize diskursa i to kako se ovaj položaj očitava u jednom segmentu

javnog diskursa, časopisima namenjenim ženama. Polazna osnova nam je

bila studija Mit o majčinstvu koja govori o idealizaciji majčinstva i kako ta

idealizacija majčinstva ustvari vraća modernu emancipovanu ženu u stare

patrijarhalne okvire.

Ova kapitalističko-patrijarhalna ideologija koja ženu predstavlja kao majku

i zaštitnicu se proteže u različitim oblicima već nekoliko stoljeća i ovaj mit o

intenzivnom majčinstvu je samo jedan od mitova koje je proizvela ova

ideologija. Važno je ipak naglasiti da ova ideologija ima svoj početak i

36
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

nadamo se kraj. Nastala je u ranom modernom dobu tj. u trenutku kada je

feudalistički društveni poredak ustupio mesto kapitalističkom društvenom

poretku. U trenutku nastanka srednje klase nastala je i ovakva

patrijarhalna ideologija koja je ženu držala zarobljenu u privatnoj sferi. U

feudalizmu žena nije bila vezana za decu, siromašni slojevi nisu imali

vremena da se bave decom, a bogati su imali dadilje koje su brinule i

podizale decu. U suštini ova ideologija je usko vezana za srednju klasu, jer

ni danas, bez obzira na to šta nas časopisi pokušavaju uveriti, bogati

slojevi nisu podređeni niti preterano vezani za decu, već brigu o njima

ostavljaju plaćenom osoblju.

Analizom tekstova o majčinstvu, pre svega u časopisu Glorija, dokazali smo

da se i u našem javnom diskursu može videti ovakva idealizacija

majčinstva koja nameće ženama jednu ograničenu sliku majčinstva i

uopšte ograničenu sliku o tome šta znači biti žena. Svi elementi

intenzivnog majčinstva kako su ga autorke definisale u svojoj studiji se

mogu pronaći u našim časopisima. Od fizičkog izgleda majke, do načina

predstavljanja idealne porodice, sa svim bajkovitim elementima, od

vizuelnog predstavljanja do emotivnog i intelektualnog pristupa odgajanju

dece. Iako se na ovim našim prostorima bore dva diskursa o majčinstvu

staromodni patrijarhalni diskurs u kojem je majka stub porodice i koja je

podređena muškarcu i deci i moderniji diskurs koji predstavlja uspešnu

37
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

ženu koja je emancipovana u odnosu na muškarca, ali koja svrhu svog

života ipak pronalazi u potpunoj podređenosti deci. Oba ova diskursa imaju

za cilj da nametnu patrijarhalni ideal žene majke kojoj je mesto u kući dok

je posao i lični razvoj za ženu u drugom planu.

Pored ovih lokalnih razlika postoje i neke promene koje su nastale kao

posledica vremenske distance u odnosu na vreme kad je objavljena knjiga

Mit o majčinstvu, moramo primetiti da se ova idealizacija majčinstva

prenela i na muškarce. I muškarcima se postavljaju novi standardi

očinstva. Ipak, ne možemo reći da su muškarac i žena postali ravnopravni

u tom smislu, već da se samo od muškarca očekuje više nego ranije. To je

i dalje daleko od ravnoteže u roditeljskim ulogama i ravnopravne podele

vaspitnih zadataka i obaveza. Čak je primetno i prisustvo u novinama i

baka koje žive za svoje unuke pa možemo pretpostaviti da je to samo

posledica sveprisutne komercijalizacije svih aspekata života pa i dece.

I kao što smo više puta rekli, majka je ipak u centru svega i u novinama je

najzastupljeniji ovaj profil idealne majke. On je predstavljen u formi

intervjua u kojima sama majka pokazuje šta ona to sve čini za svoju decu i

na koji način im obogaćuje život. To je forma koja za razliku od novinskog

članka priča priču iz subjektivne perspektive majke i govori o njenom

unutrašnjem životu. I na taj način stavlja akcenat na njenu individualnost.

Mit o odlučnoj individui je sve što dobijamo, ne ostavlja prostora za diskurs

38
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

o strukturnim nejednakostima, institucionalnom seksizmu ili klasnim

privilegijama. Individualizam prenebregava činjenicu da društvo treba da

pruži podršku ženama u podizanju dece.

Štaviše ovaj mit o intenzivnom majčinstvu predstavlja ono što je

majčinstvo postalo u našoj potrošačkoj kulturi, natjecanje. Žene se

međusobno upoređuju, takmiče, slavna nasuprot obične majke.

Postavljamo sebi pitanje zašto su poznate ličnosti tako uspešne majke, a

mi nismo? Odgovor je – jer su one uspešne, a mi ne. Na taj način se stvara

jaz među ženama i zanemaruje osećaj solidarnosti koji su feministički

pokreti podsticali među ženama. Majčinstvo je predstavljeno kao

individualan uspeh i test individualne volje i samodiscipline.

Ova parada uspešnih, lepih i obožavanih žena koje zagovaraju intenzivno

majčinstvo, kunu se u njega, potvrđuju samo da je intenzivno majčinstvo

poteklo od samih žena te je samim tim daleko od one stare prefeminističke

verzije majčinstva i da nikako ne može biti u službi onoga što smo nekada

zvali patrijarhat.

Možemo zaključiti zajedno sa autorkama Mita o majčinstvu: „Neiskrenim

zagovaranjem feminizma ulepšanog Botoks injekcijama, slavna majka je

banalizovala napore i nade stvarnih žena i poslala žensku solidarnost u

39
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

istoriju kao nešto što je beznadežno demode“ (Douglas and Michaels,

2004).4

Majka u ženskim časopisima u Srbiji predstavljena je kao neko ko je u

potpunosti svojom voljom podređen svom detetu. Obične majke treba da

slede ovaj primer i da stavljaju svoju decu ispred karijere i afirmacije. Na

taj način je žena ta koja preuzima na sebe najveći deo obaveza oko

podizanja dece uz šta ide i najveći deo obaveza u kući i samim tim je

manje konkurentnija na tržištu rada u odnosu na muškarca i bira poslove

koji će joj omogućiti da postigne i posao za koji je plaćena i posao u kući za

koji je niko ne plaća. Ove nadnaravne napore koje žene svaki dan ulažu

časopisi nam predstavljaju kao nešto lepo, posebno, što nas u potpunosti

ispunjava.

Upravo ovakva jedna diskurzivna praksa kao što su ženski časopisi služi da

se neka ideologija kojoj je suština rodna neravnopravnost zamaskira u

nameri da onemogući ili neutrališe bilo kakvu kolektivnu akciju koja bi

mogla da doprinese uspostavljanju ravnopravnijih rodnih odnosa u društvu.

Upravo je to način na koji ideologija funkcioniše – obezbeđivanjem

konsenzusa od strane onih koje stavlja u neravnopravni položaj.

Predstavljajući ženama ovaj mit kao nešto što ženu u potpunosti

zadovoljava i što predstavlja njen izbor. Upravo zbog uticajnosti i

4
Paying lip-service to Botox injected feminism, celebrity mom trivialized the
struggles and hopes of real-women, and kissed off sisterhood as hoplessly out of
style.

40
 JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

sveprisutnosti ovog diskursa o majčinstvu u javnom diskursu i veoma

važne uloge koju ženski časopisi imaju u tome smatramo da je važno

primeniti kritičku analizu diskursa na sve javne diskurse koji se bave ovom

temom i doprinose rasprostranjivanju mita o majčinstvu kako bi se on

razotkrio, ukazalo na protivrečnosti kao i skrivene namere koje stoje iza

njega.

Postfeminizam želi da nas uveri da smo danas kao žene potpuno

ravnopravne i da sve što radimo, radimo po vlastitom izboru, ali videli smo

kako nam patrijarhalna ideologija na sve moguće načine pokušava

nametnuti samo jedan izbor kao pravi i to onaj koji nas stavlja u podređeni

položaj u odnosu na muškarca i društvo i kako u isto vreme pokušava

neutralisati opozicione diskurse.

41
JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

BIBLIOGRAFIJA

1. Baxter, Judith. Positioning Gender in Discourse A Feminist

Methodology. New York: Palgrave Macmillan, 2003.

2. Bailey, Lucy “First-Time Mothers and Embodied Selves.” Gender &

Society, 15 (2001): 110-129

3. Cameron, Deborah. Verbal Hygiene. London and New York:

Routledge, 1995.

4. —. Feminist Critique of Language: A Reader. London and New York:

Rougledge, 1998.

5. Correl, Shelley et al. „Getting a Job: is there a motherhood penalty?“

American Journal of Sociology, 113 (5) (2007): 1297-1338

6. Douglas, Susan and Meredit Michaels. The Mommy Myth: Idealization

of Motherhood and How It Has Undermined Women. New York: Free

Press, 2004.

42
JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

7. Hausman, Bernice. “Things (Not) to Do with Breasts in Public:

Maternal Embodiment and the Biocultural Politics of Infant

Feeding.” New Literary History, 38, (3) (2007): 479-504

8. Holmes, Janet and Miriam Meyerhoff. The Handbook of Language and

Gender. Malden: Blackwell Publishing, 2003.

9. Montgomery, Martin. “Language and Gender.” An Introduction to

Language and Society. London and New York: Routledge, 1995.

147- 175.

10. Speer, Susan. Gender Talk: Feminism Discourse and

Conversation. London and New York: Routledge, 2005.

11. Sunderland, Jane and Lia Litosseliti. Gender Identity and

Discourse Approaches. Amsterdam/Philadelpia: John Benjamins

Publishing Company, 2002.

43
JASMINA JOVANOVIĆ: Kritička analiza diskursa iz feminističke perspektive:
predstavljanje majčinstva u javnom diskursu

12. Wodak, Ruth, ed. Gender and Discourse. London, Thousand Oaks,

New Delhi: Sage Publications, 1997.

13. Wolf Joan. “Is Breast Really Best? Risk and Total Motherhood in

the National Breastfeeding Awareness Campaign.” Journal of Health

Politics, Policy and Law, 32 (4) (2007)

44