ISSN 1820-8428

Текст: Лидија Поповић

najboqe vreme za Boga Илустровао: С. Попов Izlazi blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva
Episkopa ra{ko-prizrenskog
Длуги пут, сад меда цека. Преда мном је живот цео После ћу се бавит’ вером: i kosovsko-metohijskog Gospodina dr Artemija

Нека иде моја кека! Колаче бих сада јео! Сад се играм компјутером!

Broj 1/2009. Cena: 90 din. ~asopis dece Kosova i Metohije

Од љубави
луд сам скроз!
Чекај, Боже, Немам кад, јер много радим:
други воз! Морам паре да зарадим!

Ал’ се сећам шта је мајка

Говорила мени често:
НИКАД НЕЋЕШ
Дођи, сине, у мој дом – НАЋИ БОГА
Мир ћу дати срцу твом! НЕ ДАШ ЛИ МУ
ПРВО МЕСТО!

КАДА ТРЕБА
ИЋИ БОГУ,
КОЈИ НАМ
СЕ НАДА?
БУДИ МУДАР,
НЕ ОДЛАЖИ:
Не могу јер пун сам квара, У гробу ми једна нога –

Vaskrsnu}e Kosovo raspeto!

ПОЂИ ОДМАХ
Стално идем код лекара! Немам снаге сад за Бога! – САДА!
Vaskrsnu}e Kosovo raspeto Va{a pisma
МОЈА ДЕЦА НИСУ ВИДЕЛА
МОЈ РОДНИ КРАЈ
Видела сам – соко златни
Када се сетим детињства, осетим мирис
С божуром је лет’о, родног краја, који је тако близу – и тако
Соко златни – божур црвен, далеко! Питам се како је сада тамо. Ко
Шта то значи, тето? живи тамо где сам ја живела?
Ишла сам у школу пролазећи поред
цркве Светог Петра и Павла.
Ва скр сн у ће, в а скр сн у ћ е, Сећам се како смо као деца са
Ко с ов о р а спе то ! родитељима вече уочи Васкрса журили да
што пре стигнемо у Зочиште, да заузмемо
Ва скр сн у ће, в а скр сн у ћ е, место испод великог ораха. Ту бисмо јели
Ко с ов о р а спе то ! храну коју је мајка понела од куће и мало
одспавали до почетка литургије. Затим је
следила незаборавна литија око цркве. С
С а иконе к ’о д а в ел и мноштвом деце весело смо трчали по ве-
Ца р ми Ла з а р: „ С и не, ликом црквеном дворишту са васкршњим
Пр а вд у мр т в у в а скр сн у ћ е јајима у рукама.
Моја деца нису видела цркву у којој сам
Жив Б ог с а в иси не! “ крштена, ни мој родни крај.
Желим да се радујем, а не да тугујем,
И Ко с ов о в а скр сн у ћ е али не могу да не тугујем, јер бих онда за-
боравила ко сам, шта сам и одакле сам.
Го спод с а виси не! Ја сам дете са Косова и Метохије, из
И Ко с ов о в а скр сн у ћ е града по имену Сува Река, и не желим то
Го спод с а виси не! да заборавим, никада. Желим да се увек
сећам, па макар ми то доносило и тугу.
Ко је Хрис тов , т ај и с т р а д а, Јелена Поповић, удата и живи у селу
Горња Велика Врбница код Александровца
од у в е к и с а д а,
Ал’ кр с т в од и в а скр с ењ у
И с а д к’о нек а д а.
Наши другари из Лешка, скупа са
И Ко с ов о в а скр сн у ћ е, својим вероучитељем Милутином, посла-
ли су нам пуну коверту текстова, песама,
Ој, Ср бијо мла д а! цртежа и фотографија. У прошлом броју
И Ко с ов о в а скр сн у ћ е, позвали смо их да нам напишу о свом род-
Ој, Ср бијо мла д а! ном месту, и – заиста, у коверти је био и
текст о Лешку са фотографијама. Моћи
ћете да га прочитате у следећем броју, у
Л ид ија Поп ов и ћ рубрици „Земљо моја вољена“.
Поздрављамо божуровце из Лешка и
надамо се скором сусрету са њима!
Писао нам је поново Никола Николић
из Крагујевца, и то два пута. У првом
писму нас је замолио да пошаљемо не-
колико часописа које био он поделио у
Дому за незбринуту децу у Крагујевцу,
чему смо се с радошћу одазвали. А у
другом писму Никола пише:
Хвала вам што сте подржали нашу
акцију. Надам се да ћете нам и даље по-
магати. Могли бисте и ви, као часопис,
да направите неку акцију. Шта мисли-
те о томе? Овим вашим часописима и
књигама надам се да ће се обрадова-
ти, а ви ћете, наравно, имати прилог и
фотографије о нашој посети. Надам се
да ће тај прилог, када га објавите, мно-
ги прочитати и да ће и они правити
неке акције са жељом да помогну они-
ма којима је помоћ потребна. А касније
можемо, ако се слажете, да направимо
још један часопис који бисмо назвали
„Живот“, а у њему можемо представи-
ти живот сиромашних људи, оних који
живе у домовима и осталих којима је
потребна помоћ. Шта мислите о томе?
Очекујем да ми брзо одговорите јер ме
заиста занима шта мислите о мом пред-
логу за још један часопис. Поздрав из
Крагујевца.
Никола Николић
П.С. Када ће се часопис појавити у
Крагујевцу да се продаје?
Драги Никола, са нестрпљењем
очекујемо твој прилог. Када је реч о
твојој идеји о новом часопису, тренутно
нам је рано да размишљамо о томе, јер
и „Божур“ је нов часопис и требаће вре-
мена да заживи пуним животом.
Надамо се да ће „Божура“ ускоро
бити и у Крагујевцу.
Велики поздрав теби и твојима!
Уредништво
 раги божуровци, ево још једног броја
С а д рж а ј нашег заједничког часописа – „Косов-

П О зд ра в д е ц и
Земљо моја вољена
ског божура“. Много тога се издеша-
ва између два броја, па тако и овај
пут. Шта да издвојимо? Свакако
P
o
су најрадоснији догађаји сусре-
Један викенд у КЛини ти са нашом децом на Косову и z
Оклопници силни без мане и страха Метохији. Крајем децембра дружили d
с в е т и д е спо т с т е фа н смо се са децом из Видања и Клине, о r
лазаревић чему смо писали на сајту „Божура“, и a
на форуму. О родном месту наших драгих
ш та ј е з а т е б е . . . v
другара можете прочитати у рубрици „Земљо
х ра б р ос т ? моја вољена“. Средином фебруара другари су,
Из Божурове библиотеке скупа са својим учитељицама, били наши гости d
у Сремским Карловцима, о чему можете читати e
в е л и к и пос т
у овом броју. c
Игроказ Следећа лепа и радосна вест јесте покретање
б о г ј е ј ач и ! радио-емисије „Божури иза дуге“, коју су осмис-
i
лили наши пријатељи из Радио Косјерића. Тиме
п ра з н и ц и
је „Божур“ добио и своје звучно издање. И о
Из српске историје томе више у наставку, у рубрици „Весник“.
ц а р ј о ва н н е н а д 2 . д е о Затим, у јануару је почело да ради удружење
„Косовски божур“, које је сада званично из-
Радост рада
давач часописа, заједно са Епархијом рашко-
н ау ч н и к с а и д в о р с к и х
призренском. Више о удружењу, његовим ак-
п а ш ња к а тивностима и циљевима можете прочитати на
Упознајмо руске класике сајту http://kosovskibozur.info/udruzenje1.
А . п . Ч е хо в Покретањем сајта удружења, интернет-
презентација „Божура“ практично је прерас-
Цр тице из ис торије ла у прави портал, тако да се сада са главне
Вредне руке стране може пребацити на три адресе: на сајт
к е кс л е по г о б л и к а удружења, сајт часописа и форум часописа. Фо-
рум је, хвала Богу, заживео, има много чланова
Небеска светила из братске Русије који активно учествују, а и
сунце све више деце се пријављује на форум. Надамо
Образ се да ће у току другог полугодишта још много
ч уд е с н и с в е т деце постати чланови форума и на тај начин се
п ра в осл а в н е и ко н е повезати са својим другарима.
Наша жеља с почетка била је да „Косовски бо-
Дружељубље жур“ излази једном месечно, то јест десет пута
н и с у р од е , а н и с у н и годишње, али досадашња динамика приморава
ноте нас да то ипак буде ређе, односно двомесечно,
тачније – пет пута годишње. Иако много сарад-
весник
ника ради на стварању часописа, иако се све више
Музички клуб Плави божур вас укључује у рад, ипак – тешко је постићи, ба-
р о к е н р ол = бу н т рем засад, да часопис излази по првобитној за-
мисли. Но, ми се надамо да ће с временом и то
Ћирилица
доћи на своје. Али, форум часописа је увек на
п е с м а б ож у ра располагању за дружење, за постављање тексто-
ва и радова, тако да верујем да ова измена у рит-
Свет душе
му излажења неће бити проблем.
г о р к и у к ус г о рд ос т и Толико у овом уводном делу, а сада – пријатно
с у н ч а н о и г ра л и ш т е читање и будите нам поздрављени!

Уредништво
1
 Jedan vikend u Klini-Vidawu
Z
e
Двадесет седми децембар. Седим у својој соби
у Дому ученика у Косовској Митровици чекајући
људе из „Божура“, који долазе у посету Видању.
m Њихова жеља је да посете Основну школу „Радош
q Тошић“, која има 16 ученика. Викенд је, сви су још
јуче отишли својим кућама по енклавама, а ја ћу
o вечерас бити водич нашим гостима.
Већ је био мрак када смо кренули из Митрови-
m це, а до Клине има 70 километара.
o У срцу сам осећао неку стрепњу јер је треба-
ло да прођемо кроз чисто шиптарска места, кроз
j озлоглашени Рудник и Ракош, где аутобус из наше
a енклаве увек бива каменован. Но, на сву срећу и
уз Божју помоћ, стигли смо у моје родно село, моје
Видање! Село мало налази се на два километра од
v Клине. Тачније, од града га одваја река Бели Дрим,
o некада најчистија река... Видање је смештено у до-
лини Дрима, у плодним равницама прелепе и пре-
q свете Метохије. То питомо село је добило назив по
e „Црквишту“, чувеној цркви од које је остао само
n један камен. Код тог камена долазили су
људи свих националности из
a свих крајева наше лепе
земље како би извида-
ли ране, како би се по-
молили свемоћном
Богу и решили про-
блеме које су имали,
а у знак захвално-
сти Богу, даривали
су камен разним да-
Ка
варали: „На видање“, и тако ово село доби назив
Видање.
Пре рата, 1999. године у селу је живело 128
српских домаћинстава, а сада у селу има 50-ак по-
вратничких кућа. Видање се састоји из два засеока.
То су Пољце и Паскалица. Пољце је добило назив
по непрегледним пољима покрај реке. Паскалица је
свој необичан назив добила по цркви Паскајлији,
за коју се сматра да је једна од најстаријих право-
славних богомоља на Косову и Метохији. Нажа-
лост, данас постоји само понеки камен, који служи
Албанцима за обележавање међа на њивама... Пло-
ча на којој се налази натпис на старословенском
језику однесена је у оближњу католичку цркву у
Злокућану, и ту изложена као споменик католич-
ке културе!!! У Видању има неколико племена, а
најстарије је племе Вучиновић. Осим њих, постоје
и племена: Продовићи, Рацићи, Симићи, Перићи,
Микићи, Миловановићи, Костићи и још многа
друга. Међу њима је најбројније племе Шарковића.
За њих се сматра да су дошли из Црне Горе, са Куча.
У почетку су се населили у селу Долац и ту осно-
вали домаћинство, но видевши турски бег како то
племе брзо напредује отера их из Долца у Дрено-
вац и узе им сву имовину. Многобројна породица
поче све из почетка и мукотрпним радом поста-
ше поново најбогатије племе у Долцу. Али бег им
ни ту не даде мира и пресели их у Видање. Племе
Шарковића поново поче да гради све из почетка и
опет постаде најбогатије племе у селу.
Видање су пре рата красиле старе куле из доба

ровима. Приупитани Турака које су Срби градили ради своје заштите.

ме

ко а куда иду, људи су одго- Данас су остале само рушевине куле Рацића да
н

ј
иј т
е ос иш
т ао од „ Ц рк в

2 Село Видање, у позадини се види Клина

 подсете на то давно време. Најстарија и највећа кула, и прва кула у селу и
шире, била је кула Шарковића! Изградња куле почела је давне 1915. године,
а градили су је радници из Ораховца. Сваки камен и свака даска ручно су
обрађивани, клесани и резбарени. Камен је доношен из села Дрсника на
другој страни Дрима. Кула је грађена неколико година, а из ње су изашле
многе генерације. Дебљина зидова износила је 80 цм, а висина саме куле
била је 35 метара. Том многобројном породицом управљао је домаћин
Z
e
као и у свим другим кулама у другим селима. Он је доносио важне одлуке
у домаћинству...
m
ко
С друге стране реке налази се највеће српско q
Ш

ла село у општини Клина, село Дрсник. Дрсник је пре o

уВ
ид а њ
у рата било чисто српско село, у којем се славило,
крстило, удавало и женило. У Дрснику су најбројнији m
били Дабижљевићи и Рибаћи. У селу постоји црква Свете Петке, коју су
Албанци спалили и уништили, а на прелепим фрескама Богородице и Хри- o
ста ископали очи... Некад пуно деце, а сада у селу има само два детета. Они j
похађају школу у Видању. То су Караџићи.
Село је брдовитог рељефа и подељено је на две махале: доњи и горњи a

у
Дрсник. У горњем Дрснику налази се порушена црква Свете Петке. Између

ик
сн
та два села сместио се градић Клина. Град је добио назив по реци Клини, и р
Ц е уД v
био је центар свих рк в
а С ве т е П е тк
оближњих села. Некада o
је у граду живело 8.000 Срба, а сада само њих q
50, међу којима и породица Радосављевић
са својом једином српском децом у граду. e
И они као и Караџићи похађају школу у n
Српска кућа уништена бло к п о

Видању...
То је наш питоми крај, а ми његова
a
чељад захваљујемо на посети „Божура“ и
надамо се поновном сусрету!!!

Милош Шарковић,
15 година, село Видање

бл
о к - „споменик“ шиптарске мржње

Ја сам Милица Караџић и живим у селу Дрсник поред града Клине.

Као што знате, на Косову је био рат. А сви знају да рат није пријатан
и да због њега страдају многа невина и анђеоска деца. Моја кућа је
спаљена. Више јој се не види чак ни темељ. Срушили су је Шиптари, као
и све остале српске куће у селу. Срушили су чак и нашу црквицу свете
Петке. И поред свега тога, ми смо се вратили на своје огњиште. Више
ништа није исто. У мом селу нема школе, зато мој старији брат Игор и
ја морамо да идемо у школу с друге стране Дрима. Сваког јутра, брат и ја
са оцем путујемо до школе у Видању. Знам шта мислите: има много деце у
Србији која тако путују, али нико не пролази кроз забрањени град. Нико не
страхује као ми. Нико се не буди сваког јутра са страхом да ће бити заустављен
и убијен. После тог за мене предугог путовања, срећна сам када крочим у школу, у
моју сигурну кућу. Када дође време за одлазак из школе, ја у стомаку осећам страх, и док поново про-
лазим тим истим забрањеним улицама и док осећам те погледе мржње на себи, ја се трудим и борим са
собом и са својим страхом. Покушавам да будем храбра и да се не бојим, јер ја сам Српкиња на својој
СВЕТОЈ СРПСКОЈ ЗЕМЉИ.
У закључку нећу ништа писати ни описивати. Закључак донесите сами, јер ово је моја исповест.

Милица Караџић, 10 година, село Дрсник

3
 Славни син славних родитеља цара
Лазара и царице Милице, деспот Стефан
Лазаревић (1377–1427) личност је чије je име
златним словима уписано у историју српског
народа. Најбоље од најбољег и најлепше од
најлепшег сабира у себи Стефан Високи, како
су га, с правом, такође називали: велики држав-
ник, вешт у политичким играма, сјајан дипло-
мата, храбар и успешан војсковођа, изузетно и
свестрано образован, велики песник, напослет-
ку и веома леп и снажан човек, а сасвим сажето
– српски витез у правом смислу те речи.
О њему би се могло писати нашироко, али
ћемо за ову прилику издвојити
једну причу. После чувене
битке код Ангоре 1402. годи-
не, Стефан Лазаревић поново
осамостаљује српску државу.
Тиме је успео да Србији за
време своје владавине пода-
ри непроцењиво важно доба
мира и напретка. Био је то
запањујуће плодотворан пре-
дах, и то после Косовске битке,
када је Србија поново забли-
стала у свем свом сјају и ве-
личини. Управо захваљујући
томе хришћански српски дух
успео је да преживи доцнију
Фреска светог Стефана, која се налази у манастиру Манасија
вишевековну тешку помрчи-
ну и губитак државе у оквиру
Отоманског царства.
Деспот Стефан Лазаревић,
тај витез у правом смислу речи, славу је стекао
не у причама већ у биткама. Основно правилo
које је поштовао било је – победити, али са што
мање рањених и погинулих. То је потврдио у
многим случајевима, а и у поменутој чувеној
бици ког Ангоре. У њој су деспотови ратници
били придружени војсци султана Бајазита, који
се супротставио снажном и немилосрдном та-
тарском војсковођи Тамерлану. И упркос томе
што је Бајазит ту битку изгубио, деспот Стефан
је добија! Он, наиме, успева да добије изгубљену
битку, јер са својим српским црним оклопни-
цима направио дар-мар у татарској војсци. На
крају се са минималним губицима и овенчан
славом и дивљењем свог противника Тамерлана
4
враћа кући. А поражени султан Бајазит, на чијој
се страни наш Стефан борио, бива заробљен и
убрзо и умире у заробљеништву.
Као државник, деспот Стефан Лазаревић
је посебну пажњу посветио војсци, сасвим у
немањићкој традицији. Укинуо је феудалне,
плаћеничке одреде и увео регуларну, стајаћу
војску. Војне обавезе нико није био ослобођен.
Стефан је имао и своју школу борилачких
вештина. Због тога је био необично цењен, наро-
чито у западним земљама. Властелини из Европе
хитали су у Србију да би их, евентуално, за ви-
тезове прогласио баш деспот Стефан Лазаревић.
Он је био прави магнет, наро-
чито за младе племиће висо-
ког рода, који су преваљивали
дуг пут да би учили у његовој
школи и да би их он, на крају,
ако заслуже, наравно, произ-
вео у витезове. Већ и само то
да неког властелина деспот
Стефан рукоположи за вите-
за значило је огромну славу,
али и племениту обавезу да
се понаша према узвишеним
правилима деспотове школе:
да увек чува људске животе,
негује хришћанске вредности
и неуморно се бори против
зла.
Деспот Стефан Лазаревић
био је припадник чувеног
европског Витешког реда
„Змаја“, који је установио 1408. године угарски
краљ Жигмунд Луксембуршки. Двадесет четири
најбоља европска витеза били су чланови Првог
реда ордена „Змаја“, а први међу једнакима био
је наш Стефан. Први међу најбољима. При-
падници овог реда имали су право да на свом
грбу прикажу змаја, који репом држи врат, а на
склопљеним крилима има крст, а моћи носи-
ти такав знак био је, и остао, симбол највећег
могућег господства.
У црквеном календару светог деспота Сте-
фана Лазаревића славимо 1. августа (19. јула по
јулијанском календару).
Марија–Маја Д. Недељковић
 Ђорђе и Никола Радосављевић,
9 година, Клина:
За мене је храброст када се ни-
чег не плашиш, када смеш да
живиш у кући у центру шип-
тарског града. Храброст је
када свако јутро путујеш кроз
шиптарске улице да би дошао
у школу. Храброст је када због
нечег што волиш побеђујеш
све страхове. Ја волим Косово
и зато ћу увек бити храбар.

Анђела Димић, 5. разред ОШ

Нина Бајкин, 7 година, Ванкувер:
– Кад одеш код зубара и извадиш зуб, а
не плачеш,
– Кад спаваш сам и не бојиш се мрака,
– Кад се војник бори за своју домовину,
– Кад разбијеш прозор и кажеш роди-
тељима шта си учинио,
– Кад одбраниш свог другара у тучи,
– Кад се возиш авионом и не бојиш се
висине.
„Бошко Палковљевић – Пинки“,
Ср. Митровица
Храброст је када је неко спреман да
уради све што је осталим људима
тешко и страшно да ураде. Понекад
човек мора да буде храбар да би од-
бранио свој углед и понос.

Душан, 1. разред ОШ „Бошко

Палковљевић – Пинки“, Ср. Митровица
Милош, 1. разред ОШ „Бошко
Храброст је када наиђе нешто страшно, а
Палковљевић – Пинки“, Ср. Митровица
ти се не бојиш.
Када треба неког да спасеш, а плашиш се,
али онда победиш страх и урадиш то.

Огњен, 1. разред ОШ „Бошко

Палковљевић – Пинки“, Ср. Ми-
тровица
Када се нечег плашиш да урадиш,
на пример - да примиш боцу, али
на крају то ипак урадиш.
Јулијана Мичел, 8. година, Ванкувер
Кад је неко храбар, не боји се ничега.
Он се суочава са страхом и спреман је
да уради тешке ствари за мир, за друге
и за себе без обзира на опасност.

5
 б о г ј е ј ач и !

ЗЕЧИЦА: Ловци јуре, пада киша, ЗЕЦ: Свадба нам је била дивна,

I покисла сам попут миша. О, да л’ ми

је дош’о крај? Склонићу се у грм тај!
лепа!
ЗЕЧИЦА: Ех, да ми је једна шар-

g Гле, ту већ је неки зека! Зар ни њему

нема лека? Зашто жмуриш? Шта те
гарепа! Сва су поља бела, завејана,
а молим се Богу сваког дана!

r боли?
ЗЕЦ: Овако се лакше моли!
ЗЕЦ: Молимо се скупа, де, не
плачи... Од мраза и глади – Бог је
o ЗЕЧИЦА: Лавеж чујем, све је бли- јачи!

k же, ловац скоро до нас стиже! Врло

лако ће нас наћи!
ЗЕЧИЦА: Ено добре баке, ту, са
села... Шаргарепу носи – корпа цела!

a ЗЕЦ: Не брини се – Бог је јачи!

ЗЕЧИЦА: Хајде скупа да дрхтимо!
БАКА: Гладне зеке, Бог вам ручак
шаље, а ја одох својим путем даље.

z ЗЕЦ: Боље да се помолимо!

ЗЕЧИЦА: Као да чух неко јао?
ЗЕЦ: То је ловац јако пао.
Нова сцена, почетак пролећа:
ЗЕЧИЦА: Преживесмо ловце, зиму,
глад...
ЗЕЧИЦА: Кукајући кући ходи! ЗЕЦ: Захвалимо добром Богу сад!
ЗЕЦ: Добри Бог нас ослободи. Живу главу ЗЕЧИЦА: Ено Цркве! Баш је пуна
јоште носим и зечицу добру просим. сјаја!
ЗЕЧИЦА: Ал’ ноћ иде... Све се смрачи! ЗЕЦ: Види децу! Боје нека јаја!
ЗЕЦ: Та, не бој се – Бог је јачи! ДЕЦА: Јагње, голуб, жито, свећа...
ЗЕЧИЦА: Зима стиже, плода нема... Васкрс стиже! Каква срећа!
ЗЕЦ: Бог свакоме храну спрема! – Брод ил’ риба, сунце, грожђе –
ЗЕЧИЦА: Баш је твоја вера јака... хришћански символи! Такве шаре на јајима
ЗЕЦ: Бог је јачи од злог мрака. Све што тре- Бог васкрсли воли!
ба добри Бог нам пружа. Да ли желиш овак- – Христос васкрсе! – и то нека пише!
вога мужа? Нек Васкрс слави свако ко дише!
– Насликај и крст... Разне цветиће...
После јесењег – Хеј, види
амбијента, оне лепе, лепе
нова сцена: зечиће! Кол’ко чути
зима, снег... могу – захваљују Богу!
– Насликајмо и њих
да се подсетимо – да за
свако добро Богу захвали-
мо!

Лидија Поповић

6
 iz Bo`urove
Василије Никифоров-Волгин
ВЕ Л ИКИ П О С Т
Ретки одбоји звоњаве о Великом посту разбијају
сунчано јутро оковано мразом, и оно као да се, под
ударима звона, расипа на сићушна снежна зрнца. Под
ногама шкрипи снег, попут нових чизама које обувам
за празник.
Чисти понедељак. Мајка ме је послала у цркву
„на Часове“ и рекла тихо и строго: „Пост и молитва
отварају небо!“
Прелазим преко пијаце. Она мирише на Вели-
ки пост: ротква, купус, краставци, сушене печурке,
колачићи-колутићи, риба снетац, посни слаткиши... Из
села су довезли много метлица од брезових гранчица
(на Чисти понедељак људи су се бањали у парним ку-
патилима). Трговци не псују, не збијају заједљиве шале,
не јурцају у продавницу ракије и купцима се обраћају
тихо и уљудно:
– Манастирске печурке!
– Метлице за бањање!
– Краставчићи, монашка туршија!
– Рибице-чудеснице!
Од јаког мраза, као да се над пијацу наднео плави
дим. У руци дечака који је прошао поред мене угледао
сам гранчицу врбе и срце ми заигра од радости: уско-
ро ће пролеће, ускоро ће Ускрс и од мразева ће остати
само поточићи!
У цркви је прохладно и некако плавкасто, као у
шуми под снегом, у рано јутро. Из олтара излази свеш-
теник са црним епитрахиљем и изговара речи које ни-
кад нисам чуо:
– Господи, иже Пресвятаго Своего Духа в третий час
апостолом Твоим ниспославый, Того, Благий, не оты-
ми от нас, но обнови нас, молящихся... (Господе, који
си у трећи час послао својим апостолима Пресветога
Твога Духа, Благи, не ускрати и нама Духа Пресветога,
но препороди и нас који Ти се молимо...)
Сви су се спустили на колена и сва лица у молитви
изгледају као она што су изишла пред Господа на слици
„Страшни суд“. Па чак и трговцу Бапкину, који је ба-
тинама отерао жену у гроб и који никоме не даје робу
на вересију, чак и њему усне подрхтавају од молитве,
још су му и буљаве очи засузиле. Испред Распећа стоји
чиновник Острјеков и такође се крсти, а на Поклада-
ма се пред мојим оцем хвалисао да, као образован чо-
век, нема права да верује у Бога. Сви се моле, једино
црквењак звецка бакарним новчићима поред сандука
са свећама.
А напољу, са дрвећа ружичастог на сунцу, осипа се
снежни прах.
Након дуге службе идеш кући и ослушкујеш у себи
шапат: „Препороди и нас који Ти се молимо... даруј
ми да сагледам своја сагрешења и не осуђујем брата
својега.“ А посвуда унаоколо – сунце. Јутарњи мраз
већ је попустио под њим. Улицом одзвањају леденице
отпадајући са стреха.
Ручак је тога дана био необичан: ротква, чорба с пе-
чуркама, каша од хељде без уља и чај од јабука. Пре него
што смо сели за сто, дуго смо се крстили пред иконама.
С нама је ручао стари просјак Јаков, који је причао:
– У манастирима, по правилима светих отаца, Вели-
ки пост држе строго; само хлеб и вода... А свети Јерм и
његови ученици узимали су храну само једном дневно,
и то увече...
Замислио сам се над Јаковљевим речима и престао
да једем.
– Што ти не једеш? – питала ме је мајка.
Намрштио сам се и одговорио басом, гледајући ис-
под обрва:
– Хоћу да постанем свети Јерм!
Сви су се насмешили, а деда Јаков ме је погладио по
глави и рекао:
– Гле ти њега, како све осетљиво прима!
Посна чорба је тако лепо мирисала да нисам из-
држао, одмах сам навалио на њу; посркао сам све до дна
и замолио за још један тањир, само да буде густије.
Спустило се вече. Сумрак као да се зањихао од
звоњаве за Велико повечерје. Сви заједно, цела поро-
дица, пошли смо на читање канона Андреја Критског.
У храму је полумрак. На средини цркве је налоњ пре-
кривен црном тканином, и на њему велика стара књига.
Много је богомољаца, али се готово не чују, и сви скупа
личе на непомична дрвца у воћњаку, у предвечерје. На
оскудној светлости ликови светаца, израњајући из ду-
бине, изгледају строже.
И онда одједном тај полумрак уздрхти од свеште-
никовог возгласа – такође некако удаљеног, обавијеног
дубином. За певницом отпочну појање – тихо-претихо
и толико жалосно да ми се срце стеже:
– Помощник и покровитель бысть мне во спасение:
сей мой Бог, и прославлю Его, Бог Отца моего, и возне-
су Его, славно бо прославися... (Помагач и покровитељ
беше мени на спасење: ово је Бог мој и прославићу Њега,
Бог оца мојега, и узвеличаћу Њега, који се дивно просла-
ви...)
7
 Свештеник затим приђе налоњу, упали
свећу и поче да чита Велики канон Андреја
Критског:
– Откуда начну плакати окаяннаго моего
жития деяний; кое ли положу начало, Христе,
нынешнему рыданию, но яко благоутробен,
даждь ми прегрешений оставление. (Одакле ћу
Пише:
почети да оплакујем дела свога кукавног живо- Дејан
та? Како да почнем, Христе, садашње ридање? Ђурђев
Али, Ти, као милосрдан, дај ми опроштај
прегрешења.) I I део
После сваког прочитаног стиха хор је одго-
варао свештенику: Наставак ове историје упућује нас на још занимљивије
– Помилуј ме, Боже, помилуј ме... догађаје.
Дуга, дуга служба, строга као у манастиру. Многи угарски племићи жалили су се Јовану Запољи на
Иза утуљених прозора промиче тамно вече, понашање и самовољу Јована Ненада, упозоравали су да је
засуто звездама. Мајка ми се примаче и шапну он само формално његов вазал, а да заправо све чини како
ми на уво: би власт проширио и задржао за себе. Зато га је Запоља по-
– Приседни на клупицу и одмори се мал- звао да се пред свима оправда, али се на изричит захтев свог
чице... сениора Јован није одазвао, него је послао опуномоћенике,
Сео сам и од преморености ме обузео слат- који су га бранили и уверавали све присутне да је Јован ве-
ки дремеж, али за певницом почеше да певају: ран као сви угарски племићи и да ће умрети за њега уколи-
„Душе моя, душе моя, возстани, что спиши!“ ко то буде захтевао.
(Душо моја, душо моја, устани, што спаваш? Многи Јованови противници поистовећивали су покрет
Крај се приближава, треба да се забринеш; де, Срба са највећим устанком сељака у Угарској који је пред-
потруди се, да те поштеди Христос Бог, који водио Ђерђ Дожа.
је свуда, и све испуњава.) После првих успеха на бојном пољу, Јован је почео да се
Брзо сам одагнао дремеж, устао са клупе и понаша као прави владар. Изричито је захтевао да га зову
почео да се крстим. царем. Тако су и његови најближи сарадници преузимали
Свештеник чита: „Согреших, беззаконо- титуле по угледу на суседне интитулације. Јован Ненад је
вах и отвергох заповедь Твою.“ (Сагреших, у поседовао и личну гарду коју је чинило 600 најснажнијих
безакоњу бих и одбацих заповест Твоју...) момака, које је називао јаничарима.
Те речи натерале су ме да се замислим. У Многи утицајни људи блиски „Црном човеку“, допри-
себи набрајам своје грехе. О Покладама изву- нели су његовом одвајању од Јована Запоље. Други пре-
као сам из очевог џепа десет копејки и купио тендент на угарски престо, аустријски цар Фердинанд
медењаке; недавно сам грудвом снега погодио Хабзбуршки је био свестан да у околини нема такве војске
кочијаша у леђа; свога пријатеља Гришку на- која му може помоћи да оствари свој циљ (придобијање
звао сам „риђи бес“ иако он уопште није риђ; угарске круне) као што је војска Јована Ненада, зато је све
тетка-Федосију назвао сам „џангризалом“; учинио како би стекао његово савезништво. Јован Ненад
утајио сам од мајке кусур кад сам куповао је истакао да није некаквом посебном заклетвом обавезан
петролеј у радњи и, поврх свега, при сусрету према Запољи, и да се добровољно заклиње Фердинанду
са свештеником нисам скинуо капу. као законитом краљу Угарске и Чешке. Јован је несметано
Из књиге „Сребрне боготкане речи“, Дуга Књига, 2008.

Зато се спуштам на колена и скруше- могао да брани своје територије, које је храброшћу задо-
но понављам за хором: „Помилуј ме, Боже, био. Фердинанд га је хвалио да је доследан борац против
помилуј ме...“ Турака, за разлику од Запоље, који је осведочени издајник
На путу од цркве према кући, дубоко по- хришћанске ствари. Обећао му је многе поклоне, градове
гнуте главе, рекао сам оцу: са добрима, као и то да ће водити бригу о њему. Уз то, по-
– Татице! Опрости ми, узео сам ти десет слао је Јовану 5.000 златних форинти, 500 комада чоје за
копејки! униформе његових јаничара, десет позлаћених чаша и пет
Отац је одговорио: брзих арапских коња.
– Бог нек ти опрости, сине. Сазнавши да се Јован Ненад приклонио Фердинанду,
Поћутавши неко време, обратио сам се и Јован Запоља је ипак покушао да га поново придобије. По-
мајци: слао му је писмо у којем му је наредио да одмах дође. Јован
– Мама, и ти ми опрости. За сав кусур од је, наравно, одбио да се повинује изјавивши да он за њега
петролеја појео сам медењаке. није учинио ништа и да је потпуно глув за све његове молбе
И мајка је одговорила: и захтеве. Запоља је послао чак и угледног српског челника
– Бог нек ти опрости. Радича Божића да поново покуша да га приволи, али без
У постељи, слатко сам утонуо у сан, помис- успеха.
ливши: „Како је добро бити безгрешан!“
 После тог последњег покушаја да врати свог вазала,
Јован Запоља се нашао у веома тешкој позицији. Пошто
је био угрожен сталним притисцима српске војске, морао
је брзо да се обрачуна с њим. Тако се на Јована подигне
велика сила коју су чинили војска Јована Запоље, плем-
ство и Римокатоличка црква. Поједини од њих нису били
стрпљиви да сачекају да се сви окупе, па да потом свом
снагом ударе на Јована. Тако је ердељски војвода Петар
Перењи (Ердељ је данас област у Румунији), у априлу
1527. године кренуо сам са својом војском. Две
војске су се судариле код места Селеша између
река Тисе и Мориша. Српску војску пред-
водио је Радослав челник (познати јунак
из народне песме „Маргита дјевојка
и Рајко војвода“). Перењи је са око
12.000 војника ипак доживео стра-
шан пораз. Неколико хиљада војника
остало је на бојном пољу, а мађарски
племићи су тај пораз упоређивали
са највећим катастрофама које су за-
десиле њихову државу.
Пре битке, Јован је Перењију по-
слао свог изасланика шаљући му по-
здраве, али и молбу да не ратују и не
проливају узалуд хришћанску крв.
После битке, Перењи се једва
спасао, пронашавши уточиш-
те код српског војводе Марка
Јакшића.
У току маја, Јован Не-
над је прогонио поражену
војску према Ердељу, али
ништа не знамо о конкрет-
ним активностима на том
ратишту. Од јуна 1527.
почиње интензивирање
веза са Фердинандом, али
и успостављање и органи-
зовање привремене власти на
освојеним територијама.
Јован Запоља је после тог
пораза своје војске био веома
уплашен. Сарадници су га са-
ветовали да се утврди у добро
брањеном Будиму.
Други покушај и поход на Јована Ненада организован
је већ у јуну, и чини нам се да је био пресудан у рату јер се
према Угарској усмерио и сам Фердинанд слутећи велика
војничка искушења за свог савезника Јована Ненада.
У јуну су против Црног човека припремљене две
војске. Једну је предводио бискуп Емерик Цибак, а другу
поново Петар Перењи. Војске су намеравале да се споје,
да поразе Јована и тиме спрече његово спајање са Ферди-
нандом, а самим тим и заједничку и завршну операцију
против Запоље.
Јован Ненад је намеравао да прво савлада војску би-
скупа Емерика, па да се потом обрачуна са Перењијем.
У борби против Цибака предуго се задржао и дозволио
да се Перењи прикључи. Године 1527, 25. јуна, код места
Сед близу Арада (данас у Румунији) Јован је доживео
озбиљан пораз. Претпоставља се да је погинуло око 8.000
његових војника. Запоља је коначно могао да одахне. На-
редио је да се по црквама служе благодарења.
За Фердинанда, тај пораз је свакако био озбиљан
ударац, али се потрудио да Јована утеши и пружи му
подршку у даљем ратовању. Предложио му је да крене
према Будиму, јер се и он упутио тамо, и да спречи
наступајуће напредовање Перењија и Цибака
преко Тисе, јер је очекивао да ће потпуно
уништити српску војску.
За одбрану свог народа у Бачкој, Јован
је на Дунаву и Тиси поставио страже, а
сам је са око 1.500 војника кренуо ка
Будиму у сусрет Фердинанду.
Успут је свратио у Сегедин. Све куће
су се затвориле због великог страха од
Црног човека. Сви су се плашили шта
ће се догодити. И потом, када је про-
лазио пустом улицом, из неке
куће пуцао је један мештанин,
те рани Јована покрај срца.
Видевши да је смртно
рањен, његови људи
га пренесоше у село
Торњош код Суботице,
у кућу неког Мађара.
Тада се многи његови
блиски сарадници
разбежаше на све че-
тири стране света, а
домаћин код којег је
Јован боловао оба-
вести Валентина Те-
река, Запољиног по-
узданог витеза. Исте
вечери, 26. јула 1527,
Терек са 300 коњаника
дојаха у Торњош, без
отпора уђе у кућу јер
се заклео да неће уби-
ти Јована, већ да жели
да га види и да разго-
вара с њим. Међутим, када га је упитао да ли још може
да живи, Јован није ништа одговорио. Потом му одсече
главу и однесе Запољи у Будим.
Запоља је главу неколико дана чувао и с њом разгова-
рао упућујући јој разне увреде, шибао је бичем и посуо
сирћетом како се не би усмрдела. После недељу дана, гла-
ву је поставио на градски бедем да гледа у правцу Беча,
престонице његовог противника Фердинанда. После из-
весног времена, главу су бацили у Дунав.
Тако су окончани живот и чудесна мисија Јована Не-
нада, једне од најтајанственијих личности у историји
српског народа.
 PRAZNICI Rubriku vodi: Lidija Popovi}

Mart

УЛАЗАК ГОСПОДА
ИСУСА ХРИСТА
У ЈЕРУСАЛИМ
ЛАЗАРЕВА СУБОТА – ЦВЕТИ
БЛАГОВЕСТИ (ВРБИЦА)

25. март/7. април 29. март/11. април 30. март/12. април

Архангел Гаврило Филозофи причају Гранчицама палме

Доноси са неба И празне речи нуде, Победник се слави:
Чудну вест да Дјева А Христос нас храни Христос је победник
Мајка бити треба. И од смрти лечи људе. Једини и прави.

Као изабраној, Пријатељ је умро Лазар Он победи грех, ђавола,

Бели крин јој пружа, И прошли су дани, Смрт и свако зло,
Ал’ како да роди Ал’ пред гробом викну Христос: Људском роду отвори
Када нема мужа? „Лазаре, устани!“ Царство Небеско.

Дух свети ће сићи И оживе одмах мртвац, Пролазна је људска слава,

Да осени место – То видеше многи људи; Варљива је срећа,
У утроби Дјеве Ако желиш вечни живот – Сад ти кличу, а после те
Биће Божји престо. Пријатељ Христов ти буди! Воде до распећа.

Горда Ева прими Не можеш ли да верујеш Кад те људи славе,

Савет змије худе, То што Писмо збори, Ти се тога сети:
А смирена Дјева Моли Бога да ти очи Ближи се Голгота
У рај враћа људе. Духовне отвори. Тамо где су Цвети!

Злу судбу човека Победа над смрћу – главна Није важна људска
Смирење окреће: Истина је вере наше. Него Божја слава:
Што си смиренији Нек се добри обрадују, Ко са Христом умре,
Имаш више среће! А зли нек се Суда плаше! С Њим и васкрсава!

10
 April Hristos voskrese!

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ
ВЕЛИКИ ПЕТАК ВАСКРС
ОСТРОШКИ

4/17. април 6/19. април 29. април/12. мај

Тама мрзи светлост – У животу мира нема Манастир се бели

То је увек било, Од невоља и проблема. Усред Црне Горе.
Ал’ зло никад није Свакоме понешто фали Реке људи ту се
Добро победило. Нервира се ил’ се жали. Сливају у море.

Није било већег зла Због ситница човек стење – Море људи увек
Од самог почетка Заборавља Васкрсење. Острогом таласа,
Од Христовог распећа – С Христом си од смрти јачи! Траже телу лека –
Од Великог петка. Разумеш ли шта то значи? Нађу души спаса!

Сунце се помрачи, Лепо време, добра храна, Свети Василије,

Камен се распаде Ништа се не ради... Пита неко дете,
Када Христос душу Неразуман човек тако Где за људске душе
Оцу свом предаде. На празник се слади. Набављаш магнете?

Истину и правду, К’о живинче о телесном Читај Јеванђеље –

Љубав и доброту, Само бригу води, То је прича иста:
Многи разапињу А на Васкрс од смрти нас Људске душе хрле
У овом животу. Христос ослободи. Када виде Христа.

Ал’ Христова правда Христос реши и највећи Ко живога Христа

К’о из таме семе Од људских проблема: У себе усели
Процветаће опет Слушај Цркву, причешћуј се – Чудима помаже
Када дође време. Смрти више нема! И срца весели.

11
 Када се Михајло Пупин 1874. године искрцао у јужне границе од турске најезде. За ту своју слободу
Америку, имао је у џепу свега пет центи. Али, како они су били увек готови да се боре за аустријског
је сам рекао, његова судбина у новој, њему потпу- цара на свим бојиштима. Када је цар 1869. укинуо
но страној земљи, не би била ништа другачија да је, Војну крајину, то је био почетак краја Аустријске
уместо пет центи, са собом донео и пет стотина до- царевине. Љубав народа према земљи у којој су жи-
лара. Млади усељеник, као што је тада био он, и није вели почела је да јењава, док се, најзад, није сасвим
у стању да нађe свој прави пут у овој земљи док не угасила. А кад та љубав замре, мора умрети и држа-
потроши сав новац који је донео. Он је донео пет ва. Тај је наук Пупин научио од неписмених сељака
центи и то је одмах потрошио на један комад пите у Идвору.
од шљива, што, у ствари, Провевши детињство
није ни била права пита чувајући краве, Пупин је
од шљива: у њој су биле још као мали показивао
саме коштице, а ни тра- склоности ка науци, а на
га од шљива. Искрцати тај пут упутила га је и
се у Америку без паре у његова неписмена мајка.
џепу није баш тако ве- Једном приликом му је
лика несрећа за младог рекла: „Дете моје, ако же-
усељеника. Уопште, за лиш да пођеш у свет, о коме
момка који се одлучио да си толико слушао на овим
сам себи крчи пут ка са- нашим поселима, мораш
мосталном животу, није потражити још један пар
никаква несрећа бити без очију, очи за читање и
новаца, само ако он има писање. Знање, то су злат-
у себи довољно снаге да не лествице које нас воде
савлада све тешкоће. у небеса; знање је свет-
Ова велика мисао науч- лост која осветљава наш
ника и родољуба Михајла пут кроз овај свет и води
Пупина није била само нас у живот будућности,
извештачена фраза или пун неувеле славе.“
моралисање старијег чо- Пошто је убрзо пре-
века. Он је заиста пре- стигао своје вршњаке у
шао тај пут од пуког знању, панчевачки прота
сиромаштва до светске договорио се са његовим
славе и богатства само родитељима да Михајло
захваљујући својој упорности, васпитању и вери у настави школовање у чешком краљевском граду
Бога, не заборавивши у Америци најбоље традиције Прагу. Михајло је био толико сиромашан да је на
српског народа. пут понео једну торбу са вешом, а другу са храном.
Рођен је у Банату, у маленом селу Идвору, које Гуску коју му је мајка испекла украли су му на бро-
је тада било део Аустријске царевине. Када се ду. Ни коју годину касније, када је жељан бољег
српски народ, под патријархом Чарнојевићем, пре- живота решио да отпутује у Америку, није био у
селио у Аустрију и настанио се у Војној граници, бољој ситуацији, а да би купио карту за прекоо-
закључивши тачно одређен уговор са царем Лео- кеански брод морао је да прода књиге, сат, одело,
полдом I. По том старом уговору, Срби у Војној па и жути кожух и црну шубару. На пут је пошао
граници имали су права на духовну, привредну и само са једним оделом на себи, неколико кошуља
политичку самоуправу. Њихова неотуђива својина и једним турским црвеним фесом, који нико није
била је земља, која им је тим уговором предата. За хтео да купи. На металном броду, који је пловио
те „привилегије“, народ је преузео обавезу да брани преко хладног океана, Пупин се тешио сликама из

12
 детињства са голим Индијанцима, које су се тада
често показивале, те како да се не нада да је клима у
Америци топла?
Не треба описивати радост коју је Пупин осећао
када се искрцао у Америку, иако је у џепу, рекосмо,
имао само један новчић. Чудно се осећао у том новом
свету јер није знао ниједан занат, а ценили су само
оне са занатом. Он је донео Америци нешто што
тамошњи чиновници нису марили да истражују, а
то је свест о дивним традицијама српског народа;
осећање дубоког поштовања и дивљења према тим
традицијама. Радио је најтеже послове: уношење
угља са улице у подруме, чишћење снега са калдрме,
бојадисање мемљивих подрума и сутерена. Ту је
схватио једну истину, а то је да Америка пружа сви-
ма без разлике добре прилике за успех. Али сваки за
себе треба те прилике да тражи, и мора бити спре-
ман да их добро искористи када му се оне пруже. To
play the game, како је често говорио.
У Америци се уписао на факултет са најбољим
резултатима, целог живота вредно учио.
Нешто најлепше што је Пупин рекао била је
следећа мисао: Ништа не чини човека тако срећним
Први састанак NASA-е
Постао је председник Америчког друшт-
ва за унапређење науке, председник
Њујоршке академије наука, члан Фран-
цуске академије наука, члан Српске
академије наука, почасни доктор на више
од 20 универзитета и добитник око 10
међународних медаља.
као поштено уверење да је дао све од себе. Замисли-
те ту срећу када позавршавате све послове, дате све
од себе, учините добро дело, а онда се осврнете на
то и обузме вас неизрецива радост стваралаштва и
остављања нечега трајног иза себе. Пупин је такав
У Америци је 1958. установљено одличје
Медаља Михајла Пупина, која се додељује
сваке године за посебне заслуге, за допри-
нос националним интересима Америке.
био у науци и целог живота учио је марљиво.
Не може се човек истаћи у раду докле год му се
не преда и срцем и душом. А ко се раду предаје и
срцем и душом, тога рад заноси и одушевљава. За-
нос и одушевљење не дају да човек малакса у послу,
него му пружају маха и снаге, да буде неуморан, што
доводи човека до успеха.
Никола Велимировић
(Аутобиографију Михајла Пупина можете прочитати
на сајту www.radnaetika.org, у рубрици Михајло Пупин.)
О ПУПИНОВИМ ПРОНАЛАСЦИМА
Пупин је патентирао 24 своја
проналаска. Први 1894. године,
а последњи 1923. године. Прона-
ласци су му, углавном, из области
телефоније, телеграфије и радио-
технике. Светску славу стекао је
проналаском такозваних Пупи-
нових калемова, поступка који је
омогућио да се телефонски разго-
вори обављају на практично нео-
граниченим растојањима, уместо
ранијих 30 километара! Ово вели-
ко Пупиново откриће омогућило
је развој телефоније и телеграфије
широм света. Сам поступак назван
је по Пупину пупинизација.
Такође, велики допринос Пупин
је дао у области X-зрачења. Његов
проналазак омогућио је скраћивање
времена излагања X-зрацима прили-
ком рендгенског снимања са једног
часа на свега неколико секунди!
13
 Upoznajmo ruske klasike
а . П . ч е хо в
ван Ивановић Лапкин, младић пријатног
изгледа, и Ана Семјоновна Замблицкаја,
девојка прћастог носића, спустили су се
низа стрми бедем и сели на клупицу. Клу-
пица је стајала тик уз воду, окружена густим
жбуњем младог врбака. Необично лепо ме-
сташце! Седнете ли ту, скривени сте од света
– могу вас видети само рибе и вилини коњици,
који муњевито пролећу над водом. Млади пар
је био опремљен удицама, мрежицама, теглица-
ма са црвима и осталим прибором за риболов.
Чим се сместише, одмах се латише пецања.
– Радује ме што смо напокон сами! – поче
Лапкин осврћући се. – Много тога морам да
вам кажем, Ана Семјоновна... Веома много...
Када сам вас први пут угледао... Код вас гри-
зе... Схватио сам ради чега
живим. Схватио сам
ко је мој идеал,
којем морам да по-
светим сав свој
живот, своју
14
част и свој рад... Мора да гризе нека велика...
Када сам вас угледао, први пут сам заволео, за-
волео страсно! Не вуците, сачекајте... нека за-
гризе боље... Реците ми, моја драга, преклињем
вас, могу ли да се надам – не, не на узвраћену
љубав! – Ја нисам достојан тога, на то не смем
чак ни помислити – могу ли да се надам... Ву-
ците!
Ана Семјоновна је подигла увис руку са
штапом за пецање, цимнула и ускликнула. У
ваздуху је заблистала сребрнкасто-зелена ри-
бица.
– Боже мој, гргеч! Ај, ах... Брзо! Откачио се!
Гргеч се откачи са удице, поскочи по трави-
ци ка родној стихији и... бућ у воду!
У потери за рибом Лапкин је, уместо рибе,
некако случајно ухватио Анину руку, случајно
је принео уснама... Она ју је повукла назад, али
је већ било касно: усне су се случајно слиле у
пољубац. Све се то де-
сило некако случајно.
За пољупцем
Илустрација: Весна Моравић-Балкански
је следио други пољубац, затим заклињања,
обећања... Срећни тренуци! Уосталом, у овом,
овоземаљском животу нема ничега апсолутно
срећног. Срећа обично у себи носи отров или
бива отрована нечим са стране. Тако је било и
овог пута. Док су се млади љубили, изненада се
зачуо смех. Погледали су на реку и занемели: до
појаса у води, стајао је голишав дечак. То је био
Коља, гимназијалац, брат Ане Семјоновне.
Он је стајао у води, гледао у млади пар и злура-
до се смејао.
– А-а-а... ви се љубите! – рече он. – Добро онда!
Ја ћу рећи мами.
– Надам се да ви као частан човек... – промрмља
Лапкин поцрвеневши. – Посматрати кришом је
подло, а препричавати ниско, гнусно и мрско...
Сматрам да ви као частан и племенит човек...
– Дајте рубаљ, па нећу! – рече племенити човек.
– Иначе ћу рећи.
Лапкин извади из џепа рубаљ и даде га Кољи.
Он мокром шаком стеже рубаљ, звизну и заплива.
И млади људи се овај пут нису више љубили.
Сутрадан је Лапкин из града донео Кољи бојице
и лопту, а сестра му је поклонила све своје кутијице
од пилула. Потом су на ред дошли дугмићи у об-
лику псећих њушкица. Пакосном дечаку се све
то очигледно веома свидело, и да би добио што
више, почео је да их надгледа. Куд крену Лапкин
и Ана Семјоновна, туда и он. Ни на минут их није
остављао саме.
– Подлац! – шкргутао је зубима Лапкин. – Тако
мали, а тако велик подлац! Шта ће од њега поста-
ти?!
Цео јун, сиротом заљубљеном пару Коља није
дао да живи. Претио је да ће их пријавити, пратио
их и тражио поклоне; и све му је било мало. На
крају је почео да прича о џепном сату. И, шта да се
ради? Морали су обећати сат.
Једном, за време ручка, када су послужили об-
ланде, он се изненада засмејао, намигнуо једним
оком и питао Лапкина:
– Да кажем? А?
Лапкин се страшно зацрвенео и уместо облан-
де почео да жваће салвету. Ана Семјоновна је ско-
чила од стола и отрчала у другу собу.
У таквом положају млади су се налазили до
краја августа, све до оног дана, када је напослетку
Лапкин запросио Ану Семјоновну. О, како је то
био срећан дан! Пошто је попричао са невестиним
родитељима и добио сагласност, Лапкин је пре
свега отрчао у врт и почео да тражи Кољу. Када га
је нашао, скоро да је зајецао од узбуђења и ухва-
тио је пакосног дечака за уво. Притрчала је Ана
Семјоновна, која је такође тражила Кољу, и ухва-
тила га за друго уво. И, требало је видети уживање
које је било исписано на лицима заљубљених, када
је Коља плакао и молио их:
– Мили моји, добри, голубићи, нећу више! Ај,
ај, опростите!
И потом су обоје схватили да, за све време от-
кад су заљубљени једно у друго, ниједном нису
осетили такву радост, такво огромно блаженство,
као тог тренутка када су вукли пакосног дечака за
уши.
Превела: Злата Попов

Антон Павлович Чехов је руски писац који је живео у другој поло-

вини 19. века. Његове драме „Ујка Вања“, „Вишњик“, „Галеб“... и данас
се играју на позорницама широм света. Чехов је писао и кратке хумо-
ристичне приче, које ће вас слатко насмејати, али и приче над којима
се треба озбиљно замислити. Његови јунаци су обични људи са својим
свакодневним бригама и обавезама.
Чехов је завршио медицински факултет и годинама радио као ле-
кар. За време епидемије колере опслуживао је 25 села. Од свог новца
подизао је домове здравља, набављао лекове, отварао школе за сеоску
децу, оснивао библиотеке.
Уза све то, Чеховљева кућа увек је била препуна гостију. Често је
недостајало места, па би се спавало и на фотељама... Када говоре о
њему, Руси кажу да је био „хлебосольний человек“ (изведеница од име-
ница хлеб и со).
Његова дела припадају правцу реализма.

15
Divna su dela T

sve si s premudr
Tvoja, Gospode,

ro{}u stvorio!
C
rtice
iz
istorije mart
1. 3. 1878. Завршио се осло-
бодилачки рат Србије против
Турске, после којег су Србија
и Црна Гора стекле статус не-
зависних држава, прокламо-
ван на Берлинском конгресу
исте године.
2. 3. 1921. Упокојио се краљ
Црне Горе Никола Петровић
Приредио: Дејан Ђурђев
Његош, један од најзначајнијих
српских владара у новијој
историји.
3. 3. 1922. Упокојио се Владимир Јовановић, српски
политичар.
4. 3. 1945. Основано је спортско друштво „Црвена
звезда“.
5. 3. 1832. У Београду је почела да ради прва модер-
на српска штампарија.
6. 3. 1882. Свечано је проглашена краљевина у
Србији. Први суверен обновљене краљевине био је
Милан Обреновић. Од тада се званично интонира
химна „Боже правде“.
7. 3. 321. Према указу римског цара Константина,
почео је да се прославља Васкрс Господа и Спаса на-
шег Исуса Христа.
8. 3. 1917. Почело је разарање царске Русије, добро
осмишљени и организовани протести проузроковали
су фебруарску револуцију.
9. 3. 1814. Родио се славни украјински песник Тарас
Шевченко.
10. 3. 1856. Упокојио се Јован Стерија Поповић,
славни српски књижевник.
11. 3. 1981. Почеле прве велике демонстрације Ал-
банаца на Косову и Метохији.
12. 3. 1856. Родио се прослављени војвода Степан
Степановић, победник у бици на Церу на почетку
Првог светског рата.
13. 3. 1946. Тајна комунистичка полиција ухапси-
ла је генерала Драгољуба Михајловића, прослављеног
борца против окупатора у Другом светском рату.
Осуђен је у инсценираном судском процесу и стрељан
17. 7. исте године.
14. 3. 1883. Умро је Карл Маркс, филозоф и полити-
колог, творац идеје о научном социјализму.
15. 3. 1824. У Славонском Броду родио се песник
младости и најпознатији ученик
Карловачке гимназије, Алексије
(Бранко) Радичевић.
16. 3. 2002. Упокојио се Да-
нило Бата Стојковић, један од
најзначајнијих српских глума-
ца.
17. 3. 2004. На Косову и Метохији почели су
незапамћени и више пута поновљени напади на Србе,
њихова домаћинства и светиње. При томе, припадни-
ци војно-окупационих („мировних“) снага нису учи-
нили ништа посебно да спрече злочине.
18. 3. 1780. Родио се Милош Обреновић, вели-
ки јунак из Првог српског устанка, вожд из Другог
српског устанка и кнез Србије.
19. 3. 1916. Упокојио се славни руски сликар
Василије Иванович Суриков.
20. 3. 1933. Свечано је отворен озлоглашени кон-
центрациони логор Дахау у Баварској, у којем је стра-
дало много невиних Срба.
21. 3. 1685. Родио се један од навећих композитора
у историји музичке уметности, Јохан Себастијан Бах.
22. 3. 1876. Родио се Борисав Станковић, српски
књижевник, аутор славних дела „Коштана“ и „Нечи-
ста крв“.
23. 3. 1953. Упокојио се Ђорђе Јовановић, славни
српски вајар, портретиста многих славних личности
из новије српске историје.
24. 3. 1999. Почело је НАТО бомбардовање Србије
и Црне Горе. У масовним нападима учествовало је
19 држава, од којих су неке то исто учиниле и 1941.
и 1944. године. За време бомбардовања погинуло је
више од 1.000 грађана, а исто толико их је било теш-
ко и лакше повређених. Међу страдалима највише је
било цивила и деце.
25. 3. 1096. На државном сабору у Расу, престола се
одрекао велики жупан Стефан Немања у корист свог
средњег сина, Стефана, будућег првог српског краља.
26. 3. 1984. Умро је славни писац Бранко Ћопић,
један од најдуховитијих књижевника у новијој српској
књижевности.
27. 3. 1999. За време бомбардовања НАТО пак-
та српска војска обори-
ла је авион Ф-117, тзв.
невидљиви авион.
28. 3. 1811. Упокојио се
као први министар про-
свете у слободној Србији
Доситеј Обрадовић, књи-
жевник, реформатор, фи-
лозоф, ерудита.
29. 3. 1956. У славу Јована Стерије Поповића у Но-
вом Саду почели су позоришни сусрети „Стеријино
позорје“.
30. 3. 1967. Одлуком француског државника и
председника Шарла де Гола Француска је иступила из
чланства НАТО пакта.
31. 3. 1892. Србија је постала једна од првих држа-
ва у Европи и свету која је у редовну наставу зва-
нично увела обавезан предмет гимнастику (физичко
васпитање).

18
 У овом месецу дочекујемо
april празник над празницима,
Васкрсење Господа и Спаса
нашег Исуса Христа.
1. 4. 1809. Родио се Николај Васиљевич Гогољ, слав-
ни руски књижевник.
2. 4. 1917. У току Првог светског рата, у Солуну
је почело суђење за велеиздају пуковнику Драгути-
ну Димитријевићу Апису, врло утицајном официру
српске краљевске војске. Осуђен је на смрт и стрељан.
3. 4. 1915. У време озбиљне епидемије тифуса у
Првом светском рату, упокојила се, као болничарка,
најславнија српска сликарка Надежда Петровић.
4. 4. 1825. Родио се Ђура Даничић, српски филолог.
4. 4. 1999. У нападима НАТО авијације на рафинерију
нафте у Панчеву погинула су тројица радника.
5. 4. 1958. Упокојила се Исидора Секулић, славна
српска књижевница и чланица Српске академије нау-
ка и уметности.
6. 4. 1838. Упокојио се Димитрије Давидовић, пу-
блициста и новинар, политиколог, штампар и писац
првог српског устава (Сретењски устав).
7. 4. 1929. Радио Београд је први пут уживо прено-
сио фудбалску утакмицу.
8. 4. 1946. Одржана је последња седница Друштва
народа, претече Уједињених нација.
9. 4. 1807. Аустријска војска угушила је Тицано-
ву буну у Срему, која је подигнута под директним
утицајем Првог српског устанка.
10. 4. 1941. У Загребу је свечано проглашена Неза-
висна Држава Хрватска и представљена војна влада
на челу са поглавником Антом Павелићем. Била је то
једна од многих квислиншких влада, али која је сигур-
но најдоследније спроводила тоталитарну политику
идеологије националсоцијализма.
11. 4. 1842. Поринута је прва српска лађа „Књаз
Михајло“.
12. 4. 1941. У току Априлског рата, који је почео 6. 4.
1941, војска Вермахта ушла је у опустошени Београд.
12. 4. 1999. НАТО авијација је ракетирала воз у
Грделичкој клисури.
13. 4. 1204. У Четвртом крсташком рату, оружа-
не снаге крсташа заузеле су Цариград, опустошиле и
опљачкале престоницу хришћанске васељене. Забора-
вили су при томе на ослобађање светих места на Бли-
ском истоку.
14. 4. 1883. Родио се Сима Пандуровић, српски
књижевник.
15. 4. 1915. У Турској је почео геноцид над
јерменским народом, који по својим размерама спада
у највеће у историји. Не зна се колико је људи убијено
и унесрећено, али се претпоставља да је њихов број
између 1.500.000 и 2.000.000.
16. 4. 1346. У Скопљу се свечано крунисао за цара
Стефан Урош IV Душан Силни. Непосредно пре
крунисања успостављена је патријаршија и за првог
патријарха изабран дотадашњи архиепископ пећки,
Јоаникије. У почетку, патријаршија није била у канон-
ском јединству са осталим сестринским црквама јер је
васељенски патријарх бацио анатему на новог цара и
патријарха. Спорни односи превазиђени су 1375. за-
слугом светог кнеза Лазара Хребељановића.
17. 4. 1814. Родио се Јосиф Панчић, ботаничар
и природњак. Први председник Краљевске српске
академије наука и уметности.
18. 4. 1955. Умро је Алберт Ајнштајн, славни фи-
зичар.
19. 4. 1783. Руска императорка објавила је манифест
о присаједињењу Крима и Кубанске области Русији.
20. 4. 1999. У току НАТО агресије на Србију и
Црну Гору у храму Светог Саве у Београду, служе-
на је литургија за све пострадале од почетка напада.
Архијерејску литургију служила су њихова преосвеш-
тенства патријарх московски и све Русије Алексије II
и патријарх српски Павле.
21. 4. 1967. Војни пуч „црних пуковника“ у Грчкој.
Почела је владавина војне хунте.
22. 4. 1945. Преживели затвореници логора
Јасеновац почели су очајнички пробој и том прили-
ком је 80 логораша преживело, а 520 их је убијено.
23. 4. 1564. Родио се Вилијем Шекспир, славни
књижевник, универзални мислилац.
24. 4. 1815. На сабору у Такову, објављен је Други
српски устанак. Милош Обреновић је проглашен за
вожда. Исте године устанак је окончан после славних
победа на Љубићу и Дубљу.
25. 4. 1765. Родио се Филип Вишњић, хроничар
Првог српског устанка.
26. 4. 1910. Родио се Меша Селимовић, славни
српски књижевник.
27. 4. 1999. НАТО авијација је бомбардовала Сур-
дулицу. Био је пијачни дан. Погинуло је седамнаесторо
људи, а више десетина их је лакше и теже повређено.
28. 4. 1918. Упокојио се Гаврило Принцип, члан
Младе Босне који је у Сарајеву извео атентат на
надвојводу Франца Фердинанда.
29. 4. 1818. Родио се цар Александар II Романов.
Истог дана родио се и славни српски војвода Степан
Степановић, победник над Аустро-Угарима у бици на
Церу августа 1914.
30. 4. 1941. Први закон који је усвојила нова усташ-
ка влада био је Закон о расној припадности, после
чијег су усвајања и званично почели прогони Срба,
Јевреја и Рома.
30. 4. 1945. Партизани су ушли у напуштен логор
Јасеновац, мада су могли да га ослободе много раније.
30. 4. 1945. У свом бункеру у Берлину самоубиство
је извршио Адолф Хитлер, један од највећих крвника
у историји васељене.
30. 4. 1999. НАТО авијација и флота бомбардовала
је Београд и тада уништила зграде Министарства од-
бране и Генералштаба војске Југославије.
19
 КЕКС Л Е П О Г
О Б Л ИКА
Ево још једне идеје како да тмуран, кишни дан
претворимо у радостан и забаван.
Прво ћемо направити неколико дрвених
украса–калупа за колаче. За сваки украс потребна
је чиста дашчица од неког меког дрвета, величи-
не кутије шибица, и длето за линорез (дуборез).
Уместо длета, може да послужи и оштар ножић,
али је њиме теже радити.
прибор
На дашчици графитном оловком нацртај неки
једноставан мотив (цвет, птичицу, лист, рибу
итд.). Шару нацртај са обе стране дашчице, па
ћеш од једне добити два калупа. Нацртај и неку
шару са стране.
дашчице са
разним мотивима
Сто на ком радиш прекриј новинама. Док рез-
бариш, дашчица треба да лежи на столу. Једном
руком је придржавај, а другом резбари покрети-
ма од себе. Длетом веома пажљиво издуби мотив.
У овој техници сечемо УНУТАР контура цртежа.
20
Тако правимо удубљену слику, која ће, када се
утисне у тесто, остављати испупчен облик. Из-
резбари неколико дашчица. Резбaрење у дрвету
је врло племенита и забавна техника, али је треба
изводити са великом пажњом и спретношћу, јер
су длета оштра.
А сада, ево ЈЕДНОСТАВНОГ РЕЦЕПТА ЗА
КЕКС:
- 500 g брашна (може мешавина пшеничног и
јечменог)
- 1 маргарин за колаче (250 g)
- 100 g шећера (то је 6–7 супених кашика) + 2
кесице ванилин шећера
- пола кесице прашка за пециво (тј. 1 кашичи-
ца)
- пола чаше воде
Ово је основни рецепт, који можеш да допу-
ниш зачинима по укусу, ренданом корицом ли-
муна или поморанџе, да додаш 3–4 капи ружиног
уља, кашичицу цимета или ђумбира (то су веома
здрави зачини), уместо шећера можеш да ставиш
мед, да додаш 2–3 кашике какаоа и слично.
У вангли помешај брашно, шећер, прашак за
пециво и зачине. У ту смесу додај маргарин исе-
чен на мање комаде, па га помешај мрвећи га
руком. Када добијеш равномерну масу мрвица,
додај томе пола чаше воде (око 100 ml, или мање)
и умеси тесто тако да не буде ни претврдо ни
премеко. На столу посутом брашном оклагијом

тесто, сечење облика од теста
разваљај тесто у лист дебљине око 1 cm. Одо-
зго га поспи са мало брашна, па утискуј дрве-
ним калупима, својим резбаријама, шаре једну
до друге на размаку од око 1 cm. И калуп пре
утискивања мало умочи у брашно да се на
залепи. Када целу површину теста украсиш,
сеци ножем између облика и плочице кекса
пажљиво пренеси на маргарином подмазан
плех. Пеци 10–15 минута у рерни загрејаној
на 175° да порумени. По мерама из рецепта
добијаш теста за 2–3 плеха кекса.

Када печен кекс извадиш из рерне, остави

га у плеху да се прохлади, па га затим преме-
сти у неку чинију и покриј платненом крпом
или фолијом. Овај кекс може дуго да се чува,
али то нама није никада успело јер, заједно са
другарима, уморни од игре, уз топао чај, пуну
чинију слистимо зачас!

21
 „...Молимо Ти се Свемогући Свемилостиви Творче и Оче наш: погаси пожар
мржње и сажежи огањ љубави у срцима свих народа Твојих. Умножи, Господе,
љубав на земљи. Нека дође царство љубави на земљи, као што је и на небу.
Озебли смо од мржње – ДА СЕ ОГРЕЈЕМО НА СУНЦУ ЉУБАВИ.
Молимо Ти се, Господе, услиши нас и даруј нам љубав Светитељску!...“
(одломак из Молитве за умножење љубави св. владике Николаја)

Знамо да је својим рођењем Господ Исус
Христос „засијао као само Сунце“, које
љубављу богати наша срца и наш свет. У ва-
сиони, Сунце је звезда најближа Земљи.
Ова звезда је обимно небеско тело и има
огромну масу. Лопта од врелог гаса, углав-
ном водоника, толико велика да би у њу ста-
ло 1.300.000 Земљи, док би их 109 прекрило
његов пречник. Сунчево језгро, запра-
во, представља срце Сунца, у ком је
толико топло да температура досе-
же 15 милиона степени Целзијуса
(15 000 000 0C). У језгру Сунца,
нуклеарне реакције претварају
водоник у хелијум. Током те про-
мене настају огромне количине
енергије, које тек много, много касније
стижу на Сунчеву површину и прелазе у
васионско пространство као топлота, свет-
лост и остале врсте зрачења. Светлост и то-
плота су суштински важни за нас на Земљи,
и без њих не би било живота, ни биљног, ни
животињског света, али зрачења, као што је
ултраљубичасто, могу да буду веома штет-
на. Зато нас Земљина атмосфера штити од
већег дела тих зрачења.
Видљив Сунчев спољашњи омотач је га-
совит и зове се фотосфера. Сунце се окреће,
врти, и његовим полутарским деловима тре-
ба око 25 дана да се једном обрну, док полар-
ним областима треба 10 дана више.
Да је Сунце удаљеније од Земље, око нас
би владала тмина, а Сунце би било тек мала
звезда на небу. Такође, било би много, много
хладније, а услови живота на Земљи били би
немогући.
Симбол светог јеванђелисте Јована је орао.
Птица, која једина има способност да лети у
веома велике висине ка Сунцу. Орао се при-
ближава Сунцу, као што се св. јеванђелист
Јован својом љубављу приближио Господу.
Међутим, због јачине Сунчеве светлости,
човек не може дуго да посматра Сунце голим
оком.
У свом језгру, Сунце ствара енергију по-
требну за човеков и целокупан живот на
Земљи, па тако и човек треба у свом срцу да
рађа светлост и топлину љубави Хри-
стове.
С У Н Ц О К Р Е Т
Име сунцокрет изведено је од
речи сунце и окрет. Ова биљка пра-
ти кретање сунца, сунцо-окрет или
сунцокрет. Због своје лепоте, овекове-
чен је у многим уметничким делима, како
песничким, тако и сликарским.
Обичан, такозвани индустријски сун-
цокрет веома је заступљен у свакоднев-
ном животу људи, како у исхрани, тако и
у индустрији, а потиче из Перуа и Мекси-
ка. У Европу је донесен почетком 16. века,
али се тек у 20. веку, након Другог светског
рата, проширио по читавом континенту.
Сунцокрет припада породици главо-
чика, а његов корен продире до три метра
у дубину земље, и самим тим има спо-
собност да упија штетне материје. Често
се користи за исушивање мочварног и
чишћење загађеног земљишта (отпадних
вода, олова и радиоактивних материја).
Својим изгледом, ова биљка – цвет
– магнетно привлачи и пчеле, а у наро-
ду се сматра да сунцокрет симболизује и
најближе описује реч – понос.
Александра Гаруновић

22
 Драги другари, у овом броју ћу вам открити једну
тајну: православна икона и дечји цртежи имају вео-
ма много сличности. Можда ћете рећи: па добро, ако
гледам у икону и урадим цртеж, наравно да ће имати
сличности са иконом. Но, нисам мислио на ту врсту
сличности. Мислио сам на то да и дечји цртеж који
није инспирисан иконом има много елемената које
она садржи, односно да ликовна решења која кори-
сти иконописац – користи и дете. Ово не би требало
да нас чуди, јер је сам Господ заповедио да будемо
као деца, то јест дао нам је дечју незлобивост као
узор какви треба да будемо. Будући да чисто срце
јасније сагледава духовне ствари, то и не чуди што
решења која користе деца на својим цртежима, личе
на елементе са икона.
Икона није обична слика нити један тренутак
времена овековечен бојама, као што су то уметнич-
ке слике или фотографије. Икона је слика духовног
света, а ликови на иконама – духовни портрети. На
икони приказујемо преображен свет и преображе-
ног човека, у слави и божанској благодати. Зато на
иконама не сликамо простор користећи само једну
перспективу (из нашег појединачног угла), већ много
перспектива (из божанског угла, угла божанске све-
видовитости). Стога на икони нема ни сенки, нити
сунчеве светлости, већ само светла божанске благо-
дати. Одабрао сам цртеж наше Милице Караџић из
Дрсника, који ми је поклонила када је била у Кар-
ловцима. Пред њом је био цртеж анђела у који је гледала, али
фигура је била приказана само допола. Ноге је сама доцртала. И
шта видимо? Две исте ноге – десне. Да ли се Милица забунила?
Не бих рекао. Погледајмо једну стару руску икону крштења Хри-
стовог. Погледајте ноге светог Јована Крститеља. Зар вам се не
чини да им је замењено место: лева је на месту десне, а десна на
месту леве. Грешка? Не. Једноставно, закони анатомије не важе
на православној икони. Наравно, то не значи да можемо сли-
кати било како. Једноставно, икона има своју анатомију, своју
перспективу, своје светло – а они су опет веома блиски дечјем
поимању анатомије, перспективе и светла. Кажем слични, јер то
нису увек иста решења (наравно да се не цртају две исте ноге на
иконама). Можда вам све ово сада изгледа мало чудно, али када
се поближе упознамо са светом православне иконе, биће нам
сасвим нормално. На крају, да ли бисте и приметили наведене
детаље на Миличином цртежу и руској икони да вам то нисам
рекао?
Ето, толико за овај број, а у следећем број видећемо још слич-
ности између дечјих цртежа и иконе.

Серјожа Попов

23
 bqe
que
Dru`
Знамо да постоје многа удружења, асоцијације
и друштва. Тако имамо фудбалска и кошаркашка,
одбојкашка и друга спортска друштва. Постоје
удружења у којима се игра шах, планинари, пева у
хоровима или игра у фолклорном ансамблу. Људи,
просто, имају потребу да се удружују и заједно
проводе време, деле интересовања, радости и
успехе.
Овај текст ће вас упознати са једним другачијим
друштвом, са удружењем из Београда које има
симпатичан назив: „РО-ДЕ“.
Шта вам прво падне на памет када чујете да се
ово удружење зове РОДЕ?
Можда јато рода!
Или дозивање наРОДА!
Да нису ноте из лестивце: до-ре-ми-фа?!
Да, разне нам ствари могу пасти на памет, као у
игри асоцијација у квизу.
А да ли сте се сетили да су та четири слова – р,
о, д, е – повезани први слогови именица РОдитељи
и ДЕца!
Удружење „РО-ДЕ“ основано је пре четири
године. Покретач идеје о оснивању је новинарка
„Вечерњих новости“ Добрила Спировска. Она
је мајка двеју девојчица, боље рећи – девојака.
Једна њена ћерка зове се Марија, друга Јелена.
Јелена студира психологију и свуда прати мајку
и сестру, учествује у програмима и путовањима
Удружења „РО-ДЕ“. Марија има сметњу која
се зове хидроцефалус. Она има диван глас и
изузетно лепо пева песму „Ускликнимо с љубављу
светитељу Сави“.
Зашто је Добрила Спировска покренула ово
Удружење? Одговор је једноставан. Она много
воли своју децу. Међутим, када неко у породици
има дете са инвалидитетом, мора о њему да брине
много више него што је то потребно са другом
децом.
Сви људи старе, па и родитељи, и напослетку
напуштају овај свет. Није лако живети са сазнањем
да твоје дете не може и да никада неће моћи
самостално да живи. Зато постоји ово удружење,
и многа друга слична њему. У њима се родитељи
деце са инвалидитетом повезују, организују
свечаности, рођендане, славља и друга дружења,
која доносе радост присутнима. Тако сам и ја
24
почетком ове године уживала када су ме позвали
на свечаност поводом четири године постојања
Удружења „РО-ДЕ“.
Уверила сам се у то колико су сва деца весела,
како умеју да плешу, како се радују и, могу вам
рећи, веома срдачно прихватају сваког новог
госта који се одазове њиховом позиву и посети их
у њиховим просторијама на Карабурми.
Дружећи се с њима те вечери, открила сам и
да они ту, у тим просторијама, имају свакодневне
активности. У друштву стручњака, учитеља,
професора, педагога уче, баве се креативним
радом, цртају, ткају, вајају. Просторија је сва
украшена њиховим шареним рукотворинама. О
томе колико је атмосфера код њих добра и здрава,
сведочи и то што многа деца из околних зграда,
која немају никаквих сметњи, воле да сврате, да
се друже и проведу време са децом из Удружења
„РО-ДЕ“. Тако се остварује један од циљева и
овог удружења и свих других у која су укључене
породице деце са инвалидитетом.
Тај циљ је да сва деца живе заједно
у истој улици, истој згради, у истим
просторијама, да се међусобно друже
и поштују, да се нико ником не руга и
да нико никога не понижава само зато
што се на неки начин разликује од друге
деце.
Зато, драга децо, посебно читаоци „Косовског
божура“, када у својој згради, на улици или било
где друго, сретнете групу деце са инвалидитетом
или једно такво дете, приђите и упознајте се,
поразговарајте, помозите ако треба. Верујте
ми, после тога бићете срећни и ви и ваш
саговорник коме сте се са поштовањем обратили
и представили. Говорим из сопственог искуства,
јер ја сам уживала у весељу деце и родитеља из
Удружења „РО-ДЕ“.
Љиљана Дугалић

Ра д ос т С р е т е ња
У организацији удружења
„Косовски божур“ из Сремских
Карловаца и многих пријатеља из
Србије и расејања, дани око вели-
ког празника Сретења протекли
су у радости сретања и дружења
са нашим драгим другарима – де-
цом из основне школе из Клине и
Видања, њих 17-оро, и њиховим
учитељицама.
Другари су из Клине крену-
ли у петак, 20. фебруара изјутра,
да би до 16 часова стигли у Бео-
град, где су их у ОШ „Дринка
Павловић“ очекивали другари,
наставници, као и песник Слобо-
дан Станишић, и приредили им
леп дочек, програм и послужење.
Затим смо кренули пут Сремских
Карловаца. Беше већ мрак када
смо ушли у Карловачку гимназију,
у којој су домаћини Карловчани
нестрпљиво очекивали драге го-
сте. Свако је добио свог домаћина,
и кренуло се на починак и одмор.
А одмор је заиста био потребан,
што због дугог пута, што због свега
што нас је чекало сутрадан, у субо-
ту. Почели смо обиласком Петро-
варадинске тврђаве: старог сата,
сликарских атељеа и музеја. Хлад-
на кошава није дозвољавала да се
дуго ужива у погледу са Тврђаве,
па смо пошли у Војвођански музеј.
Љубазни кустоси провели су децу
кроз цео музејски простор, а деца
су заинтересовано слушала, али и
питала, јер у том музеју има заис-
та много ретких и вредних експо-
ната. Нисмо имали снаге за шетњу
Новим Садом, те смо се вратили у
Карловце. Требало се одморити,
пошто нас је у 18 часова очекива-
ло дружење у Гимназији. Какво је
то било дружење! Гимназијалци
су припремили послужење, про-
фесор Дејан Ђурђев показао нам
је гимназијску библиотеку и ис-
причао историју прве српске
гимназије, а затим су се сви, и деца
и одрасли, дали у игру. А игра је
била баш занимљива, захваљујући
даровима наше руске браће из по-
крета „Косовски фронт“, који су
деци послали веома оригиналне
руске игре, као и ЦД-е и иконице.
Недеља. Сретење! Радост сус-
рета! У тој радости протекло је све
време проведено с нашим друга-
рима. Након празничне литургије
у Сремским Карловцима, упутили
смо се у Сремску Митровицу, где
су нас у парохијском дому Саборне
цркве очекивали вероучитељица
Александра Гаруновић са децом,
градоначелник и оци, који су у
име владике сремског Василија
поздравили децу и пожелели им
добродошлицу. Игра и песма,
дружење...
Поново јездимо ка Новом
Саду, кроз вејавицу по обронци-
ма Фрушке Горе. Идемо у Српско
народно позориште, на Сабор
Удружења Светогораца. У свечаној
атмосфери, уз богат програм и
многе госте, представљен је украт-
ко и часопис „Косовски божур“.
Поново смо у Карловцима, ноћ.
Туга због растанка већ се увук-
ла у све – и код домаћина, и код
гостију.
Понедељак. У девет смо испред
Гимназије. Треба на време крену-
ти, јер вожња по мраку на Косову
и Метохији није нимало безбедна.
Било је и суза, али надамо се да ће
свима ово дружење остати у лепом
сећању. Не само то, већ и да ће се
наставити у будућности.
Хвала свима који су помогли у
остварењу овог лепог дружења, и
који су учинили да наши другари
заиста осећају да су међу својима.
А ми се надамо поновном, скором
сусрету са нашим Божурима из
V e
прелепе Метохије. s
n
УДРУЖЕЊЕ
i
„ КО С О В С КИ Б ОЖУР “
П ОЧЕ Л О ДА РАДИ k
Када је прошлог лета настала
идеја да се покрене часопис „Ко-
совски божур“, планирано је и
оснивање истоименог удружења
које би стало иза издавања часописа,
али би радило и на другим пољима.
Та поља су, на пример, повезивање
деце, путовања и међусобне посе-
те, прикупљање средстава којим
би се помогло деци у угроженим
крајевима, издавање, осим часопи-
са, материјала који би промовиса-
ли часопис и делатност удружења;
организовање манифестација, из-
ложби и концерата...
Постављена је и интернет-
презентација у оквиру портала
„Косовског божура“.
РАДИ О - ЕМИ С ИЈА
„ Б ОЖУРИ ИЗА ДУГЕ “
Драги божуровци, ево једне
дивне вести: „Косовски божур“ ће
од сада, захваљујући љубави људи
са Радио Косјерића, имати и своје
звучно издање. Наиме, сваке су-
боте у 9 сати, на Радио Косјерићу
емитује се емисија „Иза дуге“, у
којој учествују, певају, говоре –
речју – коју стварају деца. Уред-
ница и водитељка емисије је но-
винарка Љиљана Џудовић. Она је
дошла на сјајну идеју, коју је под-
ржао и директор радија, госпо-
дин Иван Стефановић, да једном
месечно емисија „Иза дуге“ буде,
заправо, звучно издање „Божура“.
И не само то, већ су у суботу, 10.
јануара ове године направили и
прву емисију! Емитоване су већ
три емисије, и можете их послу-
шати на сајту часописа, у рубрици
„Божури иза дуге“.
25

Rokenrol = bunt
Допустите ми, драги пријатељи, да поводом овог
сусрета прозборим нешто о рокенролу, тј. бунту који је
тако карактеристичан за одређени период одрастања.
Феномен рокенрола је, историјски гледано, настао
после Другог светског рата, у Америци. Тачније, поло-
вином 50-их година прошлога века. У почетку је био
наиван, дакле безазлен и без много амбиција. Како је
познато, младићи и девојке откривају себе и свет око
себе на један специфичан начин, углавном захваљујући
наглим психофизичким и, поготово, физиолошким
променама. То значи да хормони појачано раде, а они
несумњиво утичу на резоновање. Тада се догађа да
„тело тражи своје“, али су понекад одговори на те иза-
зове брзоплети и незрели, што није чудо за тај узраст.
Дечаци су се досетили – узели су музичке инстру-
менте у руке како би лакше освајали женска срца.
Тако је било у почетку, или тако барем каже већина
рокера. С друге стране, као музички феномен, рокен-
рол је био урнебесна забава за младеж која у периоду
адолесценције спонтано осваја свој простор и ства-
ра себи амбијент, а у њему сопствени начин живота
како би реализовали своје фантастичне идеје и снове.
Међу њима је било, дабоме, талентованих младића и
девојака. Они су се просто наметнули оригиналношћу
и спонтано се утркивали не могавши да зауставе ту по-
требу за показивањем својих дарова; на пример, како
умеју да нацртају свој свет и претворе га у бајку.
Слобода и љубав вазда су били најважнији идеали
за свакога човека, а у пубертету се некако намести да
се о томе интензивно размишља и замишља остварење
снова на аутентичан, блистав и брз начин.
У пубертету, већина нас хоће све и хоће одмах. Сход-
но томе, питање тумачења слободе и љубави, малтене,
нико није постављао. Слобода је значила слободу из-
бора, али је она за младе подразумевала „могу да радим
шта хоћу“, а љубав је била усмерена, углавном, у правцу
телесне љубави или је пламен страсти скочио на гитару,
микрофон или оргуље, уколико се, дабоме, радило о му-
зички надаренима. И око тога се није имало рашта че-
шати по глави нити стављати прст на чело. Ограничења
за младе и малолетне нису била одређена толико за-
конским мерама колико је то била ствар родитеља, тј.
породице, и, дабоме, школе. Било је оних традиционал-
них, релативно утврђених и прећутних граница које
26
MUzi ^ka mi s l i onica
Asima sar vana
ондашњи моралан човек не би смео да пређе,
али је то важило углавном за одрасле.
I Walk the Line (Преко границе)
Управо, постојеће границе морала или макар
схватање морала и грађанског понашања, прешао
је рокенрол својим тоталним бунтом, наиме, општом
револуцијом у покушају да постави некакве своје
границе без граница, с тим да никоме не одговара за
учињено. „Бунтовник“ није тражио одобрење, боље
рећи, благослов; пре свега, од родитеља, како је при-
родно, па према томе и ред, а онда ни од друштва, коме
су малолетни припадали, ако ништа друго, оно као
грађани. Слобода је за рокера, за бунтовног младића
значила – I Walk the Line (Прешао сам границу, Џони
Кеш /Johnny Cash/ 1956. године). Та песма је једна од
кроки цртежа рокенрол побуне.
Та врста слободе, по себи, дакле личног избора и
понашања, била је апсолутни бунт против основе на
којој је почивао друштвени систем вредности јер су га
млади људи сматрали спутавајућим.
Одједном, почео је да се рађа нов, модеран, урбан
свет, а са њим и нов систем вредности, који се потпуно
разликовао од постојећег. Тај систем вредности захте-
вао је да као независан буде инкорпориран у постојећи
систем, а на начин – да ме нико не дира и не зауставља
у ономе што сам наумио(ла). Дакле, ми не дирамо вас,
а ви не дирајте нас. То је значило; тражимо слободу
одлучивања, сами ћемо ту слободу спровести, и не
стојте нам на путу.
Та слобода се односила, нажалост, углавном, на по-
роке. На промискуитет, конзумирање алкохола, оба-
везног дувана (јер, ниси мушко ако не пушиш) и да не
набрајам. Исто је важило и за музику, која је спонтано
формирала своју естетику, а она је мењала културу и
уметност 20. века. Речју, целокупан живот савременог
човека дорађен је уз помоћ рокенрола, дроге и секса,
што се данас види на сваком киоску где висе порно-
графски часописи, види се, највише, на том „чудесном“
и „чаробном“ интернету, где постоји стотине хиљада
порнографских сајтова... Све је то од слободе и личног
избора, на шта је насео млад човек из прошлога века,
узрастајући на таквим тековинама, да би данас постао
ултрамодеран, савршених мишица, које ничему не слу-
же, и скупих кола за такво тело. Мало-помало, дакле,
из рокенрола се рађао систем вредности карактеристи-
чан за човека 20. века, истовремено, највише уз помоћ
технологије, најављујући 21. век. По свему судећи, пу-
бертет је код свих генерација у том погледу исти. При-
родно, манифестације су нешто измењене у односу на
оне из 50-их и 60-их година, али је у основи слобода
избора сведена на лични избор, без обзира на другога.
Наставља се

Пред вама је васкршњи тропар, најрадоснија
песма, коју ћемо сви углас певати на васкршњој
литургији. Многи од вас већ знају како се он из-
говара тј. пева. За оне који не знају, написаћемо
га Вуковом ћирилицом тј. словима која се кори-
сте у савременом српском језику.
„Христос воскресе из мертвих, смертију
смерт поправ и сушчим во гробјех живот да-
ровав.“
Приметили сте да у црквенословенском
језику постоје слова којих нема у савременом
српском. Та слова је Вук избацио из употребе
својом реформом ћирилице. У ствари, Вук је у
реформи имао претходника – Саву Мркаља. Он
је обавио велик део посла пре Вука.
Када погледамо црквенословенски текст,
примећујемо да се најчешће понавља знак . Тај
глас се зове дебело јер, а постојало је и танко јер
– . Ова слова у црквенословенском језику не
обележавају никакав глас, просто их не читамо.
Наравно, много раније она су имала своју гла-
совну вредност. То су били врло кратки вока-
ли. Како су се изговарали? Отприлике као онај
глас који се чује када изговарамо сугласнике у
азбучном реду: б~, в~, г~ (иза сваког сугласни-
ка чује се један мукли пратећи глас). Пошто се
нису изговарали, али су се веома често писали,
посебно дебело јер, требало је растеретити азбу-
ку од њих, те их је Вук избацио. Саво Мркаљ је
написао књигу под називом „Сало дебелог јера
либо Азбукопротрес“, у којој се залаже против
тих непотребних писмена.
У црквенословенском језику (танко јер)
обележава мекоћу претходног гласа у следећим
спојевима: Тада их читамо као Љ и Њ.
Касније је Вук „залепио“ знак ь за графеме (сло-
ва) Л и Н и тако смо добили данашња слова Љ
и Њ.
У васкршњем тропару наићи ћете на још нека
слова која не знате. То су:
] IR IL I C A
Речник
Поправит – Смертију смерт поправ –
смрћу смрт уништи
Сушчие – Сушчим во гробјех – свима који
су у гробовима, свима умрлима
Вук Караџић је планирао да сачини и ла-
тинично писмо за Србе латинске вере, тј. ка-
толике, али је касније одустао од тога. Лати-
нично писмо које ми данас употребљавамо
сачинио је хрватски филолог Људевит Гај
за потребе хрватског језика. То је такозвана
Гајевица.
Латиница је писмо хрватског језика и све
што је досад написано латиницом у светским
!
библиотечким каталозима одређује се као да
је написано хрватским језиком и књижи се
као допринос хрватској књижевној башти-
ни.
Д у ш а н а р од а
Јадни народ, још јадније душе,
Кад му језик кваре, руше.
Језик – то је крма нашег брода,
Језик – душа нашега народа.
Језик – то је пола Православља
И мерило правог српског здравља.
Туђа реч је рупица у броду,
пуно рупа – брод тоне у воду!
Говор, писмо – то није ситница!
Српски народ чува ћирилица!
Лидија Поповић
27
 `ura
ВИДАЊЕ
Ој, Видање, село моје равно,
Bo из њега сам отишао давно,

s m a ал’ ми срце туга обузима,

Pe јер не могу да живим без Дрима.

Село моје к’о из бајке вила,

М ОЛ ИТВА Косово је славно од давнина.
Метохију манастири красе
Кад увече пођем спати, где божури цветају, то зна се.
каже мени моја мати:
– Помоли се, кћери моја, Светлана и Драгана,
Силвија Станковић, 5. разред, Видање
тако тражи вера твоја.
4. разред, Лешак
Помоли се ти за здравље,
тако каже Православље.

Ја се молим Вишњем Богу

да Србима даде слогу,
и још му се здушно молим
за све оне које волим.

Тамара Милутиновић,
И молим се светом Сави,
најмудријој српској глави,
да нам даде срећу, здравље 2. разред, Лешак
и сачува Православље.

Катарина Ристић,
9. година, Београд

Силвија Станковић,
4. разред, Лешак

КАД БИХ БИ Л А
ЦАРИЦА
Свети Сава благосиља српску децу – Урош Делић,

Кад бих била царица,

и права господарица,
свима бих рекла:
Г41, СШ „Никола Тесла“, Лепосавић

Крв је ту текла!

Сетила бих се Косовског боја,

и где је некад била кућа моја.
И узвикнула бих јаче:
Склоните то дете, оно плаче!

Драгана Миловановић,
5. разред, Видање

28
Ко и з м и сл и
јединицу
Ко измисли јединицу,
да у школи мера буде,
јер ко је у свесци има,
код куће ће да му суде.
Нису хтели, а могли су
другачије то да реше,
ми смо само ђаци мали
који некад и погреше.
Ко измисли јединицу,
због ње свако ђаче пати,
да је друга бројка била,
грдила ме не би мати.
Разбио бих његов прозор,
па нек буде шта ће бити,
јер кад отац кући дође,
батина ћу још добити.
Ко измисли јединицу
нека дође испред школе,
чекаће га чета ђака,
тужног ока да га моле.
Да га моле да је одмах
избаце из свих дневника,
веселији тад би били,
не би било „несрећника“.
Ко измисли јединицу,
па како му није жао!
Да је двојка уместо ње,
сад бих се и ја радовао!
Сава Гајић-Ивић,
песникиња, Швајцарска
ЦРКВА
Иконе на зиду стоје
свештеници и хришћани
молитвама их поје.
Крсну славу славим,
да пресечем колач у Цркви
никад не заборавим.
У цркви палимо свећу
да се помолимо
за здравље и срећу.
Пејзаж – Јована Петровић,
Средом и петком се пости
Г11, СШ „Никола Тесла“,
Лепосавић да нам Господ Бог
грехове опрости.
Јована Милосављевић,
Косо в о 2. разред, Гувниште – Лешак
Косовски нас завет веже
за светиње на Косову.
Много деце сада пате,
желели би да се врате,
са свих страна и крајева
из Србије и прикрајка.
Да нам куће ту опстану
и манастири сви остану,
Грачаницо, у души си свима,
нећемо те предати њима!
Косово је наше било,
наше било и остало
јер свачије срце
за њега је мало!
МЕТ ОХИЈ С КА
Јована Радоњић, НОЋ
6. разред, Лешак
Тамна, без струје,
Метохијом одјекује.
Лепрша до зоре
Од реке до горе.
Бди над кућама
Са свећом упаљеном
Над празним шумама,
Ђорђе Александровић,
2. разред, Лешак
Над дечјим сном.
Месец је обасјава
Чини је лепшом
Са поветарцем, лепота
Над Метохијом.
Марија Мојсић,
12 година, Ораховац
29
 e
u{
t d Г О РКИ УКУС Г О РД О С ТИ
Sve
Каква тешка и груба реч – гордост – а
подразумева толико тога у себи! У духовним
књигама које се баве човековим духовним
и душевним стањем и животом, на помен
гордости добићемо застрашујућ одговор –
то је корен и почетак свих грехова. Ретко
ћемо у свакодневном говору чути да неко
за некога каже да је горд, али зато редовно
примећујемо да једни о другима говоримо
као о уображеним, охолим, нетолерантним,
дрским, безобразним, неваспитаним или
пак поносним људима. Да, заиста, гордост
се врло често изједначава са поносом, па ће
тако многи рећи да гордост и није тако рђава
људска особина. Имати поноса, значи имати
једно држање и понашање које обезбеђује
боље сналажење у све изазовнијем људском
животу, као и одржавање позитивне слике
о себи пред другим људима. Али, ту долази-
мо до замене теза и причамо о достојанству
и достојанствености, која носи у себи лепе-
зу квалитетнијих особина од пуког поноса,
који је чедо гордости.
Нико није оперисан од гордости, и
гордељивац чучи у свима нама. Као доказ
може да нам послужи чињеница да је тако
тешко препознати своје грешке и рђаве по-
ступке и суочити се са њима. Бити свестан
особина које нам кваре личност и понашање
први је корак у борби против гордости. Гор-
де особе су најчешће оне за које кажемо да
су сујетне, које не воле да чују никакву кри-
тику упућену на њихов рачун, које живе у
уверењу да су најбоље од свих, посматрајући
друге људе као мање вредне и недостојне
њиховог друштва. Реченице које чујемо у
разговорима са таквим особама јесу речени-
це које смо и сами много пута изговорили, а
нисмо ни свесни да то гордост говори из нас.
„Неће мени та глупача говорити шта ћу ја да
радим“, „Чиним само оно што мени одговара
и гледам искључиво своја посла“, „Није ми
ни до колена, једноставно није моје друшт-
во“, „Та јакна ми је сељачка“, „Кажи ми шта
возиш, па ћу ти рећи да ли сам расположена
да изађем са тобом“, „Нема мени ко шта да
30
говори, ја знам најбоље шта треба да радим“,
„Зашто се она њему свиђа када сам сто пута
лепша и боља од ње“, „Бог нека прашта, ја не
могу“ – само су неке од реченица које смо
много пута чули од људи из свог непосред-
ног окружења, а понекад смо их и сами из-
говорили, не схватајући да се иза тих исказа
гордост грохотом смеје.
Гордост је опасна за наше душевно и ду-
ховно здравље и њом се треба озбиљно по-
забавити. Сведоци смо тврдње да су сви ве-
лики људу у основи били веома једноставни,
доступни другима, скромни и пуни ведрог
духа и доброг расположења. Гордост ружи
наше душе, и показује колико је човек слаб
и празан. Насупрот гордости је смиреност.
Смирен човек све ствари у животу види на
квалитетнији и здравији начин. Смирен чо-
век се не љути, не вређа, не потцењује и не
подсмева се другим људима. Да ли смо иоле
свесни шта чинимо када се подсмевамо и
оговарамо друге људе? То је велик и страшан
грех.
Вежбајте и трудите се да задобијете сми-
реност. Врата и путеви живота другачије ће
вам се отварати. Не злопамтите ситуације кад
вам је неко учинио нажао, већ праштајте. И
не сумњајте да се у животу све не дешава по
неком праведном принципу. Чувајте се гор-
дости. Она увек спава у нама и чека згодну
прилику да истрчи на терен наших сујета и
обмане нас у нашој слабости. Данашњи свет
је пун порука које нас наводе да подржавамо
модел гордих особа. Бити модеран, брз, ску-
по обучен, на важним местима, са успешним
људима, са жељом да се успе по сваку цену,
да се буде познат и признат – порука је чије
одјеке слушамо од детињства. Не забора-
вите да у тој трци за „високим“ идеалима и
стварима има нешто што не смемо да забо-
равимо. А то је бити човек, отвореног ума и
срца, сачуване душе, са идеалом да се живи у
изобиљу које даје само љубав.
Снежана Стојковић
 Човек је патио док није схватио зашто је
патио, а кад је схватио зашто је патио, онда је
а) Шта је најскупље на свету?
б) Шта је најбрже на свету?
S
u
патио зато што је схватио зашто је патио.
в) Шта је најслађе на свету?
n
Грк са грма мрко гледи. Мрк је Грк, и брк му ~
г )Шта је на свету и најбоље и најгоре? a
је мрк.
д) Шта је најцрње на свету? n
Ко није за по сата сит заситиће л’ се за сат? o
ђ) Шта не може иструнути?
Ту кобила, ту колиба; ту се кобила уколи-
била.
д) срамота, ђ) име
i
а) част, б) мисао, в) сан, г) људски језик,
g
r
a
l
ВИЈЕ i
{
Ову игру открио сам у угледном страном научном часопису. Писац чланка, у свету познати скупљач
главоломки и популаризатор математике, Мартин Гаеднер, у уводу пише:
t
„Мој пријатељ, студент на Кембриџу, упознао ме је са игром вије, која је у прошлом семестру заразила e
цео универзитет.“ Затим наводи имена аутора ове игре, једног професора математике и студента који се
бави програмирањем рачунара.
То ме је одушевило. Научници који се у слободно време баве измишљањем игара – о томе човек не
слуша баш често!
Игру сам први пут испробао у возу. Уз њу ми је пријатно прошло обично досадно путовање. Зато је
сада нудим теби.
На папиру нацртај неколико тачака. Најбоље је почети са три тачке, а касније додај четврту, пету
или шесту. Ако одмах почнеш са седам тачака, изгубићеш оријентацију у игри. У игри вије правилно се
Преузето из књиге „Ризница игара“, Милош Заплетал, ТАМПОГРАФ, Нови Сад

смењују два противника. Први играч црта вију – линију која спаја две тачке или се враћа ка тачки из које
је кренула. Вија може бити права или крива линија. На нацртану вију додај једну нову тачку. Можеш је
сместити било где на линију, али тако да јасно буде одвојена од тачака које се налазе на њеном почетку
и крају. Следећу вију црта твој противник и на њу поставља нову тачку.
Код цртања вија, важе следећа ограничења:
вија не сме сећи себе, нити другу вију, и не сме
пролазити кроз неку раније нацртану тачку! Из
једне тачке не смеју излазити, нити у њу улазити
више од три вије.
Ко нацрта последњу вију, тај је победник, а
губи онај ко не може да је нацрта иако је на њега
ред.
Већ при првој партији, констатоваћете да је
број потеза ограничен јер свака тачка има само
три живота. Када из ње излазе три линије, постаје
„мртва територија“. Сваким потезом, дакле, лик-
видирамо два живота, а додајемо само један живот. Број живота се стално смањује, а када остане један
једини, игра се завршава.
Како играти а да тај један живот остане баш у оном часу када је на потезу твој противник?
Одаћу ти само мали део могуће тактике. У игри са три, четири и пет почетних кружића може увек
победити онај који је први на потезу. Ако почнете игру са шест кружића, може се изградити победничка
стратегија за играча који је други на потезу. А када игру почнете са седам кружића, праву тактику може
направити само машина.

31
 Impresum
Покровитељ овог броја:

Часопис „Косовски божур“ излази

благословом Његовог Преосвештенства
Епископа рашко–призренског и косовско–
метохијског Господина др Артемија
Година II, свеска 5
Главни и одговорни уредник: Злата Попов
Уредници: Лидија Поповић, Љиљана Дугалић,
Марија–Маја Д. Недељковић, Александра
Гаруновић
Ликовни уредник и илустратор: Серјожа Попов
Захваљујући љубави и помоћи покровитеља,
половина тиража овог броја биће подељена у
крајевима где српска деца тешко живе, почев од
Косова и Метохије. Да бисмо наставили са том
праксом, потребна нам је Ваша помоћ, па овим
путем позивамо све појединце и институције које
су у могућности да буду покровитељи неког од на-
редних бројева „Косовског божура“. Истовремено,
позивамо читаоце да буду претплатници часописа,
и тиме помогну његово даље излажење.
Хвала!

Ликовни сарадник и илустратор: мр Весна

Моравић–Балкански

Стални сарадници: Дејан Ђурђев, Никола

Велимировић (Центар за савремену едукацију, Нови
Сад), Снежана Стојковић
Лектура и коректура: Зорица Вујиновић
Сарадник фотографије: Јовица Вратница
Дистрибуција: тел.: 021/883–297 и 064/432–3610
Издавач: Епархија рашко-призренска и косовско-
метохијска, Грачаница
и Првих пет читалаца, који пошаљу тачне одго-
Удружење Косовски божур, Сремски Карловци
Штампа: GrafoPRODUKT, Нови Сад
Н а г ра д н о п и та њ е
Како се звао праведни разбојник, један од
двојице распетих поред Господа Христа?
1) Зосима
2) Дисмаз
3) Закхеј
воре на адресу редакције Божура, добијају лепе
наградице. Рок за слање је 30. април. Срећно!

Званична интернет презентација на адреси:

kosovskibozur.info
Контакт редакције: Косовски божур, Виноградар-
ска 14, 21205 Сремски Карловци, телефон: 021/883–
297
e–mail: urednistvo@kosovskibozur.info
Контакт на скајпу је:
Skype name: poopooov
Full name: Дуга

CIP –Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад
087.5(497.115)
Драги читаоци, уколико сте Божур почели да
КОСОВСКИ Божур : часопис деце Косова и Метохије читате од овог броја, а желите да набавите и прет-
/ главни и одговорни уредник Злата Попов. – Год. 1, св.
1 (2008)– . – Сремски Карловци : Дуга Књига, 2008–. – ходне бројеве, обавештавамо вас да Божур бр. 2 и
Илустр. ; 29 cm 3-4 још увек можете поручити, само нам се јавите!
Десет пута годишње.
ISSN 1820–8428
COBISS>SR–ID 233273607 Илустрација
на насловној страни:
Серјожа Попов

32
Vaskrsnu}e Kosovo raspeto Va{a pisma
МОЈА ДЕЦА НИСУ ВИДЕЛА
МОЈ РОДНИ КРАЈ
Видела сам – соко златни
Када се сетим детињства, осетим мирис
С божуром је лет’о, родног краја, који је тако близу – и тако
Соко златни – божур црвен, далеко! Питам се како је сада тамо. Ко
Шта то значи, тето? живи тамо где сам ја живела?
Ишла сам у школу пролазећи поред
цркве Светог Петра и Павла.
Ва скр сн у ће, в а скр сн у ћ е, Сећам се како смо као деца са
Ко с ов о р а спе то ! родитељима вече уочи Васкрса журили да
што пре стигнемо у Зочиште, да заузмемо
Ва скр сн у ће, в а скр сн у ћ е, место испод великог ораха. Ту бисмо јели
Ко с ов о р а спе то ! храну коју је мајка понела од куће и мало
одспавали до почетка литургије. Затим је
следила незаборавна литија око цркве. С
С а иконе к ’о д а в ел и мноштвом деце весело смо трчали по ве-
Ца р ми Ла з а р: „ С и не, ликом црквеном дворишту са васкршњим
Пр а вд у мр т в у в а скр сн у ћ е јајима у рукама.
Моја деца нису видела цркву у којој сам
Жив Б ог с а в иси не! “ крштена, ни мој родни крај.
Желим да се радујем, а не да тугујем,
И Ко с ов о в а скр сн у ћ е али не могу да не тугујем, јер бих онда за-
боравила ко сам, шта сам и одакле сам.
Го спод с а виси не! Ја сам дете са Косова и Метохије, из
И Ко с ов о в а скр сн у ћ е града по имену Сува Река, и не желим то
Го спод с а виси не! да заборавим, никада. Желим да се увек
сећам, па макар ми то доносило и тугу.
Ко је Хрис тов , т ај и с т р а д а, Јелена Поповић, удата и живи у селу
Горња Велика Врбница код Александровца
од у в е к и с а д а,
Ал’ кр с т в од и в а скр с ењ у
И с а д к’о нек а д а.
Наши другари из Лешка, скупа са
И Ко с ов о в а скр сн у ћ е, својим вероучитељем Милутином, посла-
ли су нам пуну коверту текстова, песама,
Ој, Ср бијо мла д а! цртежа и фотографија. У прошлом броју
И Ко с ов о в а скр сн у ћ е, позвали смо их да нам напишу о свом род-
Ој, Ср бијо мла д а! ном месту, и – заиста, у коверти је био и
текст о Лешку са фотографијама. Моћи
ћете да га прочитате у следећем броју, у
Л ид ија Поп ов и ћ рубрици „Земљо моја вољена“.
Поздрављамо божуровце из Лешка и
надамо се скором сусрету са њима!
Писао нам је поново Никола Николић
из Крагујевца, и то два пута. У првом
писму нас је замолио да пошаљемо не-
колико часописа које био он поделио у
Дому за незбринуту децу у Крагујевцу,
чему смо се с радошћу одазвали. А у
другом писму Никола пише:
Хвала вам што сте подржали нашу
акцију. Надам се да ћете нам и даље по-
магати. Могли бисте и ви, као часопис,
да направите неку акцију. Шта мисли-
те о томе? Овим вашим часописима и
књигама надам се да ће се обрадова-
ти, а ви ћете, наравно, имати прилог и
фотографије о нашој посети. Надам се
да ће тај прилог, када га објавите, мно-
ги прочитати и да ће и они правити
неке акције са жељом да помогну они-
ма којима је помоћ потребна. А касније
можемо, ако се слажете, да направимо
још један часопис који бисмо назвали
„Живот“, а у њему можемо представи-
ти живот сиромашних људи, оних који
живе у домовима и осталих којима је
потребна помоћ. Шта мислите о томе?
Очекујем да ми брзо одговорите јер ме
заиста занима шта мислите о мом пред-
логу за још један часопис. Поздрав из
Крагујевца.
Никола Николић
П.С. Када ће се часопис појавити у
Крагујевцу да се продаје?
Драги Никола, са нестрпљењем
очекујемо твој прилог. Када је реч о
твојој идеји о новом часопису, тренутно
нам је рано да размишљамо о томе, јер
и „Божур“ је нов часопис и требаће вре-
мена да заживи пуним животом.
Надамо се да ће „Божура“ ускоро
бити и у Крагујевцу.
Велики поздрав теби и твојима!
Уредништво
 ISSN 1820-8428

Текст: Лидија Поповић

najboqe vreme za Boga Илустровао: С. Попов Izlazi blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva
Episkopa ra{ko-prizrenskog
Длуги пут, сад меда цека. Преда мном је живот цео После ћу се бавит’ вером: i kosovsko-metohijskog Gospodina dr Artemija

Нека иде моја кека! Колаче бих сада јео! Сад се играм компјутером!

Broj 1/2009. Cena: 90 din. ~asopis dece Kosova i Metohije

Од љубави
луд сам скроз!
Чекај, Боже, Немам кад, јер много радим:
други воз! Морам паре да зарадим!

Ал’ се сећам шта је мајка

Говорила мени често:
НИКАД НЕЋЕШ
Дођи, сине, у мој дом – НАЋИ БОГА
Мир ћу дати срцу твом! НЕ ДАШ ЛИ МУ
ПРВО МЕСТО!

КАДА ТРЕБА
ИЋИ БОГУ,
КОЈИ НАМ
СЕ НАДА?
БУДИ МУДАР,
НЕ ОДЛАЖИ:
Не могу јер пун сам квара, У гробу ми једна нога –

Vaskrsnu}e Kosovo raspeto!

ПОЂИ ОДМАХ
Стално идем код лекара! Немам снаге сад за Бога! – САДА!