СКРИВЕНОСЕМЕНИЦЕ

Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су

од око 1mm (плутајућа биљка Wolffia) до преко 80m (нпр.
неки представници рода Eucaliptus). Скривеносеменице
могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода
арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у
пределу тропских (екваторијалних) кишних шума.
Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом
фотосинтезе, али постоје и паразитске и сапрофитске
форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме
је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине
највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и
бројношћу одређују изглед и структуру екосистема.
Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које
човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња
припадају скривеносеменицама.
 Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица
(изумрлих и савремених) још увек није разјашњено у
потпуности. Бројна су питања на која ту треба пронаћи
одговор, а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета
скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале
током мезозоика - постоје фосилни остаци из периода Креде,
али се претпоставља да су оне постојале и раније, у Тријасу и
Јури.

Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари

покушавају систематизовати у природне и сродничке групе,
да би се открили путеви филогеније Magnoliophyta.
Традиционално, група скривеносеменице (Magnoliophyta)
има таксономски статус раздела, и дели се на две велике
подгрупе (класе) - дикотиледоне биљке (Magnoliopsida,
Dicotyledoneae) и монокотиледоне биљке (Liliopsida,
Monocotyledoneae).
 КАРАКТЕРИСТИКА ДИКОТИЛЕДОНЕ
БИЉКЕ МОНОКОТИЛЕДОНЕ
БИЉКЕ

БРОЈ КОТИЛЕДОНА 2 1

БРОЈ ЦВЕТНИХ 4-5 3

ПЛОДОВА

ПОЛЕН У ОСНОВИ У ОСНОВИ

ТРИКОЛПАТНИ МОНОКОЛПАТНИ

НЕРВАТУРА ЛИСТА МРЕЖАСТА ПАРАЛЕЛНА

ПРАВО ПРИСУТНО ОДСУТНО

СЕКУНДАРНО
 У дикотиледоне биљке спадају:
- фамилије љутића
- фамилије купуса
- фамилије букви
- фамилије бобова
- фамилије помоћница
- фамилије уснатица
- фамилије ружа
- фамилије главочка

У монокотиледоне биљке спадају:

- фамилије љиљана
- фамилије трава
 Најпознатије врсте фамилије љутића су: ледињак,
пољски љутић, кукурек, божур, гороцвет, водени љутић...
 Најпознатије врсте фамилија купуса су: купус, кељ,
карфиол, броколи, прокељ, шебој, рен...
 Најпознатије врсте фамилија букви су: храстови
лужњак, цер, сладун...), питоми кестен...
 Фамилије бобова: боб, пасуљ, грашак, боранија,
црвена и бела детелина,луцерка, рогач...
 Фамилије помоћница: кромпир, паприка, парадајз,
плави патлиџан, буника, дуван...
 Фамилија уснатица: коприва, мртва коприва,
матичњак, нана, босиљак, мајчина душица...
 Фамилије ружа су: дивља ружа, јагода, јабука, крушка,
дуња, трешња, шљива, бресква, кајсија...
 Најпознатије врсте фамилија главочица су:
хризантема, бела рада, маслачак, камилица, сунцокрет...
 Најпознатије врсте фамилије љиљана су: висибаба,
ђурђевак, зумбул, лала, црни и бели лук, гладиола...
 Фамилија трава: ливадарка, јежевица, попино прасе,
пшеница, јечам, раж, овас, пиринач, кукуруз...
РАД ПРИПРЕМИО СТЕФАН ЛЕВИЋ

ХВАЛА НА
ПАЖЊИ