Транскрипт ДРЕВНИКА бр.

101
Слика данашњице... устајемо, спремамо се за посао, излазимо из
куће... купујемо дневну штампу, сипамо гориво у аутомобиле,
одлазимо на посао... нешто као радимо... или се бар трудимо да
тако изгледа, смејемо се недораслим причама неписмених људи
око нас, на силу, наравно, имамо ограниченог шефа који има
постављене ткз “таргете”... јуримо нечије снове... Ево је и пауза...
купујемо храну и пице... касније завршавамо с послом... одлазимо
до продавнице, купујемо намирнице... одлазимо кући... Ако имамо
среће, изаћи ћемо да се дружимо с пријатељима или да
прошетамо по парку... а ако немамо среће, остаћемо кући између
4 зида гледајући у ону глупаву кутију из које испадају најподлије
лажи које могу да се измисле...
На шта се свело данашње време? На новац...
Новац је преко потребан за данашњи живот. Незамисливо је, у граду
поготово, живети без новца. Чак су и мале средине посустале и пале под
утицај новца... све је новац. Време је новац, храна је новац, здравље је
новац... а ту иде и наметнут систем живота који је данашњег човека
унапредио у озбиљно размишљајућег роба чији се живот свео на трошење и
само трошење... Нова гардероба, нов аутомобил, нов стан, нови апарати...све
то тражи огромне количине новца. Па шта је то новац?
У нека давна времена људи су вршили размену добара. Трговина је
била једноставна, потребе ондашњег човека су биле неупоредиво мање у
односу на данашњег. Током времена постало је сложено и компликовано да
1
се размењују неки производи због своје величине и количине па је
смишљено да неки каменчић вреди оволико или онолико неке робе. Ова
замисао је врло брзо добила на значају и убрзо се од обичне идеје добија
новац у облику златника, сребрњака, дијаманата и осталог драгог камења.
Нешто касније почиње да се штампа и папирни новац.

Са појавом новца, човечанство је већ деградирало. Појавила се похлепа

и жеља за све више и више... Следеће је осмишљена банка као установа, и
кредит, за новац који немамо, а желимо да имамо нешто што је врло тешко
да зарадимо. Људи су почели да свој рад и производ свог рада продају
(мењају) за новац. Временом је новац толико овладао људима, да је постао
божанство... Човек је заборавио да буде човек.

Шта мислите, колико је моћан данас човек који се зове банкар? Он

поседује данас скоро цео свет... Преко лажних кредита је створена завера
која вековима уназад осигурава овим паразитима да рекетирају цео
свет. Сви закони свих држава без изузетака су им подређени. Све се
подешава према њима. Банкари су увек људи који су под контролом
паразита, нормалан човек се никада не би ухватио тако поквареног посла.
Људи који тешким радом зарађују, остају без ичега у трену јер су на снагу
ступили судови, полиција, извршитељи... а за државе ту су војске и војни
савези, па уколико треба мало да се неко научи памети, а то значи да се
банкарима не свиђа како им профит измиче, они га за тили час претворе у
прах и пепео. Наравно, после тога вам дају енормне кредите за изградњу и
обнову и тако се улази у дужничко ропство. Често се по медијима провлачи
да је укупан дуг целог света оволико или онолико зилиона трилиона
билиона неке валуте, а главно питање је коме? Па банкама... власници
банака знамо ко су али не смемо да вам кажемо.
Једно од највреднијих средстава плаћања је свакако злато. Од давнина
важи као вредан метал. Изузетно је редак. Спада у племените метале.
Скраћеница Аu је од латинског aurum. У земљиној кори се налази у облику
листића или зрнаца, ретко као грумен.

2
 Ево шта каже званична наука:
Злато је метал који од давнина привлачи пажњу људи. У природи се
јавља слободно као "самородно злато", а налази се у стенама и шљунку
златоносних река широм света. Историја злата је и историја цивилизације.
Прва зрнца овог метала доспела су у људске руке пре неколико хиљада
година ; већ тада човек га је доживљавао као драгоцени метал. За златом
најбогатију земљу древног света сматран је Египат. У тамошњим
ископинама нађени су мачеви од кремена са позлаћеним дршкама.

Добијање злата се помиње и у најранијим списима цивилизованог

света. Описи процеса дробљења кварца и пречишћавања злата нађени су у
египатским гробницама, око 2500. године пре нове ере. Исто важи и за мапу
која показује области у којима се вадило злато 1350-1330. године пре нове
ере. Стари Египћани експлоатисали су злато из рудника у Нубијској
пустињи. Плиније, 77. године нове ере, описује процес амалгамисања
(везивања злата за живу ) за вађење злата, а процес купелације (топљење
са оловом) за пречишћавање злата описан је у другом веку нове ере. На
исти процес се, вероватно, позива и Јеремија, у Старом завету, око 600.
године пре нове ере.

Злато је један од најтежих метала. Густина му је 19.3. Тегљивост и

ковност су такође велики: од 1 гр злата може да се извуче жица дужине 3
км а ковањем или ваљањем могу да се добију листићи дебљине 0,0001 мм.
Они имају, у одбијеној светлости, жуту а у пропуштеној светлости зелену
боју. Изузетно је по електро и топлотној проводљивости. Спада међу
најпостојаније метале на хемијске утицаје и зато се назива племенити
метал. На њега скоро никакво дејство немају ни киселине ни базе. Злато је
основа новчаног система већине земаља, због чега су огромне количине ван
промета, у трезорима банака, као подлога новцу од хартије и формирању
златних резерви. На израду зубних протеза и јувелирске радове одлази тек
незнатни део произведеног злата. Чистоћа овог метала се изражава у
каратима.
КАРАТ је ознака за чистоћу легуре злата. Чисто злато има 24 карата, по
правилу остатак легуре чини бакар, јер не квари боју злата, а повећава му
чврстоћу. Типична чистоћа зависи од земље до земље. Тако је на простору
Русије уобичајено 14-каратно злато, у Европи и САД-у -18 каратнозлато, а у
земљама Арабијског полуострва 21-карата. Пошто се злато користи за
накит, новац и зубарство, због своје мекоће, увек легира са другим
металима (сребро, платина, паладијум, бакар, никл...), садржај злата варира.
Легуре које садрже половину тежине злата имају по 12 карата.
У последње време техника је све заинтересованија за овај метал. Због
изузетне проводљивости и постојаности, злато се све више користи у
електротехници, првенствено у рачунарским и телекомуникационим
3
системима. Све се чешће примењује у ваздухопловству и космичкој
технологији па се може претпоставити да ће се овај драгоцени метал
преселити из челичних сефова банака у фабрике и лабораторије. Којим год
именом га назвали злато је метал који изазива пожуду и тежњу за бар
малим комадићем код већине људи. Хемијски симбол му је Ау, из латинског
језика АУРУМ, што значи блиставо свитање. Добио је назив од Римске
богиње Ауроре, која је представљала богињу зоре, доносећи топле, златно-
жуте боје у свитање.

Злато у историји
Постоји и легенда о златном руну, Јасону и Аргонаутима који трагају
баш за овчијом кожом прекривеном златним честицама, и њиховом путу до
Колхиде, тј Јерменије и крађи скупоценог руна. Човек је злато увек
доживљавао као племенити и драгоцени метал. Злато има одличну
хемијску стабилност са високим отпором према корозији и оксидацији.
Нарочито важан је и златни новац који се појавио прво у Лидији, Малој
Азији, пре око 2500 година. Техника ковања новца је из те моћне земље
преношена касније у Персију и Грчку. Уз ковани новац правиле су се и
грандиозне златне статуе божанстава. Највећа је била статуа богиње Рее,
тешка скоро 250 тона за коју је заслужна Семирамида, Асирска царица,
позната била по изради божанстава од злата.
Такође је служило декорацијама важних књига, орнамената, цркви и
грађевина уопште, храмова, рамова за слике, и много чега другог.
У историји се помиње фасцинантна ризница витешког реда Темплара,
и ризнице древних америчких народа Маја, Инка и Астека, које су шпански
освајачи поубијали да би се домогли богатства. Велики део и дан данас тог
опљачканог злата лежи на дну Атлантског океана, где је доспело након
бродолома и напада тамошњих гусара.
Грађевине које су истакнуте у архитектури и додиру злата су Кремљ у
Москви, Русија, у коме су куполе цркви ливене у злату, затим, храм
WatPhraKaeo у Бангкоку, Тајланд, и наравно новији архитектонски
подухвати, као што су куполе Метрополитен Опере, Њу Јорк ; и све више
коришћено златно рефлексивно стакло, од кога настају “златни
облакодери”, који се савршено уклапају у модерне престонице
(RoyalBankPlaza, Канада, Торонто, има 77,7 кг злата на себи).
У историји човечанства произведено је више од 100 хиљада тона злата,
што је један мали део, с обзиром да се у Земљиној кори према проценама
налази још 100 милијарди тона ! Злато се још увек ископава у преко 60
земаља широм света. Највећи природни грумен чистог злата нађен је 1869.

4
године у Аустралији , тежак 112 килограма. Људи га веома цене и воле да
носе као накит. У облику прстења, огрлица, наруквица, брошева.
Златна боја представља симбол луксуза и богатства. Као накит
заступљен је још од старих времена, чак пре вредновања у платежне сврхе.
Најраније, златни комади накита потичу из 3000. године пре нове ере, у
време Сумерске цивилизације, када су њиховом вештином прављени разни
украсни предмети и китили се подједнако и мушкарци и жене. Златно
прстење, тј бурме, венчано прстење је традиција стара још из времена 9-тог
века и датира још из доба Египћана па све до данас. Прстен се постављао на
домали прст леве руке, јер се веровало да тај прст садржи артерију која
води директно до срца.

Златна боја је заступљена све више у моди. Симболизује луксуз и

престиж, и даје classy изглед предметима и асесоарима. Златници могу
бити :
1. КОЛЕКЦИОНАРСКИ ЗЛАТНИЦИ-Многи чиниоци утишу на њихову
вредност нпр.реткост, старост, стање и број окованих новчића. У веома
тражене колекционарске златнике спадају : Aureus, Solidus, SpurRyal.
2. ВРЕДОНОСНИ ЗЛАТНИЦИ –Популарни су код људи који желе да се
помоћу њих боре против инфлације или да сачувају вредност.
Јужноафричка република је у ту сврху 1967.године увела КРУГЕРАНД то је
разлог што је одабрана погодна и знаменита мера садржаја злата од тачно
једне ФИНЕ УНЦЕ (заправо ради се о TROY OUNCE, мери која се користи за
племените метале). Био је први вредносни златник мале додатне
вредности (цена му је тек незнатно већа од тржишне вредности злата).
Вредоносни златници се израђују у деловима финих унци обично као –пола,
четвртина или десетина унце. Немају номиналну вредност зато што њихова
вредност зависи углавном од њихове масе и тренутне тржишне цене
племенитог метала од којег су израђени (ако је номинална вредност
израђена на кованици онда је то урађено због правних или других разлога
и скоро увек знатно мања од стварне вредности).
Међународна валутна ознака за злато је ИСО 4214 XАУ.
5
 Већина земаља користи један дизајн који остаје исти сваке године док
их неке земље сваке године мењају па зато у већини случајева на себи имају
годину израде. Вредоносни златник од 1/10 унце је исте величине
отприлике као новчаница У од 1 динар.
3. ФАЛСИФИКАТИ – у
оптицају су одлично израђени
фалсификати златника. Saint –
Gaudens double eagle omega
фалсификат је познат по својој
сложености ,али је успео да
превари многе стручњаке за
нумизматику. Због брзог
хабања спољног премаза ови
новчићи не трају дуго у
случају лоших фалсификата
добра вага може да провери да
ли је у питању фалсификат,
ГРИЖЕЊЕ- је стари начин
за проверу да ли је неки
златник фалсификат. Пошто је
чисто злато релативно меко.
Сваки метал помешан са
златом повећава тврдоћу новчића па га је теже загристи. Фалсификовање
златних новчића је ретко, јер се прилично лако открива поређењем њихове
масе и боје и величине са аутентичним.

Особине злата
Злато има знатну специфичну тежину, доста високу температуру
топљења и кључања и сразмерно малу тврдоћу. Тегљивост и ковност злата
је изузетно велика – од 1 грама злата може да се извуче жица дужине 3 км, а
ковањем или ваљањем могу да се добију листићи ("златне фолије")
дебљине до 0,0001 милиметара. Такви листићи су 500 пута тањи од
човечије длаке. Злато је најкованији метал. Поред сребра и бакра, спада у
најбоље проводнике електричне струје и топлоте. Лако гради легуре, не
мења се на ваздуху. Злато је слабо реактиван метал који се на ваздуху не
мења ни при јаком загревању. Не напада га ниједна киселина. Раствара се
само у царској води, зато што ова садржи Цл- јон који стабилизује Au3+ јон
при стварању комплексног јона тетрахлоро-ауратне(III)-киселине, HAuCl4.
Сва растворна једињења злата су отровна.

Првобитни метални новац појављује се 4-6 хиљада година п.н.е., најпре

у Асирији, Кини и Феникији. Лидијци су били први народ који је користио
6
злато и сребро у функцији новца.

Око 700 год. п.н.е Лидијски краљ Кандаул ковао је комаде метала
округлог облика са уцртаним ликом лава и то се сматра првим новцем. На
југу садашњег Балкана у VII веку пр.н.е. уведен је метални новац од
племенитих метала -сребра –драхма. У Риму је био у оптицају сребрни
dinariuus и златни ауреус. Појава метала у функцији новца довела је до
потребе мерења. На кованицама се означивала финоћа и тежина метала .
Кованице су имале различите облике , све док се није усвојио округли
плочасти облик какав и данас познајемо у пракси.
У прво време су на новцима биле представљене животиње, да би после
VI века пр.н.е. на металном новцу почео да се приказује људски лик. После
смрти Александра Великог на новцу се појављује индивидуални портрет
владара, што је остала пракса и до данас. На тај начин су се сачували
портрети свих историјских личности. У средњем веку у употреби је био
новац од злата или сребра или других метала, најчешће бакарни новац. Са
пропашћу Римског царства злато се користило искључиво за значајне
трговинске послове. Владари су задржали право ковања новца тзв. Регално
право. Владари су својим поданицима давали новац мање тежине или са
мање племенитог метала и тиме остварили добит.
Карло Велики је на прелазу VIII и IX века покушао да изврши
централизацију кованог новца, узевши сребрну фунту као главну монету.
Након Карла Великог ковање златног новца је престало. Утврђена је
предност сребра над златом и то је трајало наредних 6 векова. Током XIII
века дошло је до континуираног ковања златника. Буђење економске и
демографске Европе довело је до повратка злата.Тако је новац добио
прворазредни значај за европске економије.

Добијање и једињења
У најстарије време, па чак и у прошлом веку, злато се искључиво
добијало из златоносног песка насталог распадањем златоносних стена и
накнадним испирањем природним водама. Данас се знатан део злата
добија непосредно из таквих стена, које се претходно подвргавају
дробљењу и млевењу. Данас се то изводи помоћу живе или цијанидним
процесом.
Први од њих заснива се на стварању амалгама Ау када се живом
дејствује на у води растворену руду. Добијени амалгам подвргава се затим
дестилацији, при чему жива предестилише, а злато остане у апарату за
дестилацију. Највећи недостатак рада са живом је непотпуно извлачење
злата, јер се најситнији његови делићи рђаво квасе живом и зато се не
амалгамишу.
7
 Супротно живином процесу, цијанидни процес омогућава да се злато
практично извуче чак и из најсиромашнијих стена. Тога ради на самлевену
златоносну стену дејствује се у присуству ваздуха врло разблаженим (0,03-
0,2%) раствором натријум-цијанида. Тада злато прелази у раствор по
реакцији 4Au + 8NaCN + 2H2O + O2 = 4Na[Au(CN)2]+4NaOH из кога се може
издвојити дејством металног цинка: 2Na[Au(CN)2] + Zn = Na2[Zn(CN)4] + 2Au.
Пречишћавање на један или други начин добијеног злата од примеса врши
се најчешће врелом концентрованом сумпорном киселином или
електролизом. У пракси најчешће употребљавано једињење тровалентног
злата је аурихлороводонична киселина, која се издваја у виду кристала
састава H[AuCl4] × 4H2O када раствор злата у царској води испарава са
вишком хлороводоника. Од многобројних соли ове киселине, најважнији је
жут хлороаурат натријума Na[AuCl] × 2H2O (златна со).

Примена
Злато има широку примену и најчешће се примењује:
-За израду луксузних предмета и накита
-У медицини; колоидни раствор злата
-Подлога за националне валуте
Код примене злата за луксузне предмете оно се легира са другим
металима, најчешће сребром и бакром. Често се количина злата у
предметима изражава у каратима, који представљају масени удео злата у
легури према 24-степеној скали. То значи да се 14-каратно злато састоји од
14/24 масе злата.
Потреба за златом била је одлучујући фактор који је приморао
настојања европских земаља , у првом реду Шпаније, Португала, Италије, да
организују и финансирају путовања у дотад непознате делове света . Тако је
дошло до великих путовања и открића- откриће Америке, опловљавање
земљине кугле, откриће Кине и др.
Злато је мек племенит метал, спада у најстарије видове новца .
Престали су новчићи да се користе тек почетком ХХ века. Већина земаља
престала је да израђује златнике као монету. Злато је стандард за мерење
богатства. Чисто злато је истовремено густ и мек метал. Постоји много
разлога зашто влада, приватни инвеститори укључују племените метале у
свој портфељ. Један од главних разлога је што племенити метал пружа
сигурност за време финансијске несигурности са којом се и сада суочавамо
па је из тог разлога злато толико на цени. Када обвезнице, акције и
готовина губе вредност , племенити метали добијају вредност. Исто као у
време робне размене када је жито имало велику моћ над осталом робом па

8
је однос између еквивалентне и релевантне робе овисио о многим
чиниоцима тако је и данас ситуација са златом. Зато пружа заштиту
имовине јер задржава куповну моћ. Истраживања показују да је сваки
папирни новац на крају изгубио своју куповну моћ према злату. Ниједна
владина валута која није повезана са златом није успела као стабилна
резерва вредности, док тренутно светске валуте губе куповну моћ према
злату. Тако су Јапански јен , Британска фунта, евро , Амерички и Канадски
долар у последњих 10 година изгубили 70% своје куповне моћи у односу на
злато.
“Племенит метал је облик новца који владе не могу вештачки
репродуковати”. Истина је да злато не повећава своју куповну моћ већ
валуте губе своју моћ према злату. Злато је новац који банке и влада не
могу да размножавају. Може да постоји ван банкарског система и ван
контроле банкара и политичара.

ТЕХНИКА ВЛАДАЊА ЈЕ ВЕОМА СТАРА

Хиљадама година од када постоји људска заједница владари су
смишљали разне начине како да одржавају своју радну силу у покорности и
раду, а да ослабе непријатељску и подрију њену организацију.
Некада је за то коришћена обична физичка сила тако што су туђи
робови убијани или откупљивани, а жене куповане, отимане и превођене у
сопствену “имовину”. Како је “напредовало” друштво, тако су напредовале
и методе, чији се циљ не разликује у односу на прошлост. Данас се ово ради
на један перфиднији начин тако што се туђе друштвене заједнице
дестабилизују изнутра, а сопствена се кришом у облику тајне мреже (која се
препознаје само по шифрама које користи) шири по читавом свету.
Ционисти и највећи део тзв. јеврејског народа су једна таква
идеолошки "шифрована" међународна организација повезана истим циљем
- да функционишу као глобална финансијска мрежа. Матрица по којој раде
(и којој су од малих ногу научени) назива се "јудаизам"?. Нације државе и
територије више немају смисла, већ владари владају са својим "народима"
који су расно и национално мешани по читавом свету помоћу агената од
утицаја. Мешанци немају осећај припадности тлу на коме су поникли.
Једна од полуга којом се корисно "људско стадо" држи под контролом
је новац. Људи знају само оно што науче, па је тако властела научила своја
стада да у међусобној трговини користе овај фарбани папир или друге
хартије од вредности. Њихов рад тако подстичу оваквим папирима. Да је
овај папир, ипак само папир, зна сам владар као владар (и повлашћени из
околине), али не знају и двоножне “овце”. За њих је овај папир временом
постао смисао живота. Они ништа нису у стању да раде ако се не махне

9
овим папиром. Мислите ли да су оволике рекламе само ради нуђења
“производа” банака ткз грађанима?
Да би се изградио мост или пут, за његову реализацију је потребно
прво обезбедити тај штампани папир. Ако се створи нека мања друштвена
комуна где треба да се самоорганизује група људи, они ће прво тражити те
шарене папириће. Ако их немају, мораће да се задужују. И банке ће им тај
папир радо продавати. И то је смисао постојања данашњег новца који није
ништа друго до папир.
Једноставно, због константног програмирања од самог рођења,
“ученици” верују да је новац оно што вреди. Логично јер сте их томе
вековима учили и научили. Паре, паре, пареее… А тај новац праве и правите,
штампате га и дајете му вредност. Колико робе се да да њоме располаже и
да се размењује, толико се пусти у оптицај папира да може да се помоћу
њега изврши размена. Уколико на том тржишту настане мањак робе, имаће
вишак новца и обрнуто. Са више произведене робе, мора се убацити на
тржиште више новца. Некада је новац био само замена (признаница) за
злато и сребро, али данас је он само – папир.
Пошто папир може да фарба и сецка свако, као што свако може да има
злато, да би се поседовала апсолутна власт, било је неопходно да се то право
- убацивање шареног папира на тржиште као јединог законског средства
плаћања (легал тендер), легализује само онај ко је на власти. И то се чини
вештим манипулацијама у једном дугом временском периоду тако што се са
још неколицином властелина правило банкарски картел. То значи да сте
стекли монопол над послом креирања новца и његовог убацивања у
робно- новчану размену. Након што је у 17. веку основана првa приватна
централна банка, Bank of England, успешно је након перфидно
оркестрираног и финансираног грађанског рата то ексклузивно право
обезбеђено и у САД. Тако је 1912 године основана америчка централна банка
ФЕД. Захваљујући њој, данас је власник не само 300 милиона робова у САД,
већ и 500 милиона у Европи и још много широм света. Тих 300 милиона у
САД су и најмоћнија светска војска данас, и читав свет их мрзи јер мисли да
ратују због себе и неког свог националног интереса. Само мало људи зна да
су они (Американци) само плаћени робови који ратују и убијају за ту ткз
државу (у суштини корпорацију) и транснационални корпоративни
бизнис, пре свега за монополску позицију да тај конгломерат који заједно
чине, могу да продају свој папир као легално средство плаћања, а
истовремено на превару купују ресурсе. Безвредним папирићима,
специјално штампаним за те врсте трансакција.
И то је техника невидљивог владања. Обасипани су огромном
количином зеленог папира, а као “суверена” држава су све задуженији.
Данашњи еври и долари су flat money (створени договором) и њих не
можете у банци заменити за злато или сребро.
10
 Како је то изведено?
Вредност долара је најпре везано, перфидно, за злато (договором из
Бретон Вудса) па је тако створена, као мађионичар, илузија да су злато и
долар исто. Онда су из читавог света простом трампом (долар за злато)
узимали право злато, а давали зелени папир (који je наметнут да буде
прихваћен, јер сте се прећутно декларисали да га прихватате као
еквивалент злату). Када су у свој трезор у САД нагомилале огромне
количине злата (посебно након Два светска рата тако што је ојађена
богата Немачка, која је морала да плаћа ратну репарацију у злату, гле
чуда), могло је читавом свету да буде представљено да је САД власник
највеће количине злата у свету. Тако је илузорно постављено да је злато
исто што и долар, те је на тај начин убачен долар у тржишну игру у читавом
свету и он је постао светска резервна монета тј. исто што и злато.

Онда је наметнуто да се нафта може продавати само за доларе, и

кренула је потражња за веселим зеленим папиром. Долар и нафта су били у
рукама САД. Е, а шта је преостало? 1993.године је направљена пробно (у то
нас нико не може убедити да је другачије) инфлација код нас. Остало је само
штанцовати и штанцовати доларе као увод - "програмиранима" је била
представљена нова декларација, која каже да они своје доларе више не могу
да замене за злато , јер то више није исто. Тако је ФЕД-у остало злато, а
превареним грађанима - папир. Онда се та огромна количина злата из
Америке пренела у њихове трезоре са локацијом у Швајцарској. Сад се
слична игрица игра са другим папиром, који је назван - евро. Логично,
поновиће се свуда где јача привреда неке земље или подручја. По свему
судећи, следећи који су увучени у ову обману су кинези и Кина. Милијарда
"оваца" и то веома вредних је право богатство.
Са овим шареним папиром се са тим такозваним "овцама" може лепо
играти и тако што ће се кроз једну другу занимљиву "друштвену игрицу"
давати и одузимати вредност у робној размени. Одузимањем вредности
овом папиру, може се такође прибавити добит. На ову идеју се дошло док је
једног дана седећи са својим пајтосима из владарских кругова и
прекраћујући време неком од древних карташких игара - рецимо покер,
преферанс или још боље бриџ (на руском се каже "бирич"). Тако је
смишљена да својим двоногим “овцама” буде пласирана једна оваква
велика игра на глобалном нивоу са новцем, тако да могу бити "шишани"
како се неком из интересних кругова ћефне и како им је у интересу. Наиме,
пустиће их да се заиграју са овим папирима, верујући да могу тако зарадити
више новца, а луткарима ће то послужити да новац могу са тржишта да
повлаче и тако стварају вештачке економске кризе. "Ошишана овца” онда
мора да зајми од банака (које су заправо инструмент скривања правих ткз
власника новца) за ново вештачко руно, док јој право поново не израсте
(искључиво од рада). А та "ошишана овца" је најбоље да буде нека држава.
11
 Наравно, на њеном "челу" мора бити "ован" који о вашој играрији нема
појма, али је самоуверен као и сваки ован. Та велика игра са новцем се зове -
финансијска берза. Берзи има више, а и игре су различите. Свака “овца”
бира оно што мисли да ће јој донети највише пара.
На берзи постоје убачени карташи са новцем (раде исто што и
шибицари) те након што се одабраним најталентованијим “карташима”, као
и обичним “овцама”, подели спекулативни новац (flat money) у облику
акција или државних обвезница (оним што се у "бриџу" назива
"лицитација"), игра може бити покренута. На пример да играте са адутима
која се називају "short selling" или "buying long".
Short selling је берзанска игра у којој партнер картарош (као онај у
"бриџу" који се назива “балван” и чије карте сви знају), изненада “предосети”
да ће вредност нечијих акција пасти. Пошто су разне “овце” покуповале
акције (папире са исписаним бројевима), уверене да ће се оне на берзи ( као
на рулету) завртети тако да завреде више (јер не знају да подметнути
„балвани” врте берзу), инсајдер “балван” почиње да игра, настојећи да их
што више прода. Пошто оне нису његове, него разних "оваца" , у игру је
убачен још један адут који се зове "брокер". Е, тај брокер, ономе који је
“предосетио” да ће вредност одређених акција да падне позајми туђе акције
и он их онда продаје, продаје, продаје … Због својих "изузетних
способности" да "предосећа" кад ће акције да падну или да скоче, овце у
брокеру виде свог најбољег саветодавца и слепо му верују. Шта год да им
саветује.
Вредност коју је играч “схортселлинг позиција” позајмио записује се на
његов рачун као његов дуг и када се игра заврши он своје задужење мора да
покрије. Уколико је вредност типованих акција заиста пала након продаје,
“балван” играч лако све надокнади, јер је на добитку. И остали власници
акција ("овце") су срећни што их је лишио акција чија је вредност пала.
И брокер је срећан, јер за своју услугу добија одређени проценат.
И сви су задовољни и нико не размишља како је главни схортселлинг
играч “предосетио “ да ће вредност акција (на пример British Petroleum-а) да
падне. Нико не зна да је све, од стране оних који владају, то смишљено и
дојављено, па да је чак у стању да буде дигнута у ваздух нека нафтна
бушотина и направљена тешка еколошка катастрофа, само ако је то у
интересу.
Акције British Petruleum-а 31.марта 2010., само десетак дана пре него је
платформа у Мексичком заливу експлодирала, "видовита" банка Goldman
Sachs је извршила продају и тако се спасила губитка. Ова банка немачких
Јевреја је у служби Ватикана и њиховог бизниса.

12
 Код потезања адута у игри "buying long" принцип је исти – ради се са
продајом унапред резервисаних акција, код којих играч организатора на
берзи “предосети” да ће вредност да им скочи. Једноставно циљ игре је купи
јефтиније - продај скупље (одлично приказан у филму „Коло среће“).
Овај спекулативни новац, међутим, нема везе са стварном количином робе
на тржишту, те управо зато његов налет на неко државно тржиште изазове
тежак поремећај... Што је заправо и циљ, зар не?
Најважнија ствар у овој игри где се врте милијарде спекулативног
(замишљеног) новца је да се обезбеде рачуни са којих ће новац бити
повлачени и пребациван на берзу.
За ово постоје посебни адути названи "хеџ фондови". Тако су главни
играчи на берзи они који могу да обезбеде велике "хеџ фондове". То су
главни берзански шибицари.
Њих петорица се тренутно највише тиме баве: Џорџ Сорос (зарадио
прошле године 3,3 милијарде долара), Дејвид Тепер (зарадио прошле године
4 милијарде долара), Џејмс Симонс (зарадио 2,5 милијарди), Џон Паулсон
(2,4 милијарде долара) и Стив Коен (1,4 милијарде). Сви су ционисти (тј.
илузионисти). Ционизам (илузионизам) је мрежа ових” балвана” који
функционишу организовано како им властела налаже.
Такав спекулативни новац они онда инвестирају тачно тамо где им
властелини кажу. И продрмају непријатељско тржиште и изазову
економску кризу или рат.
Сорош је тако "shortselling" игром 6. септембра 1992. године оборио
вредност британске фунте. У само једном дану направио је удар на
лондонској берзи са отварањем 10 милијарди долара "short позиција" на
фунти (“предосећајући” да ће она пасти). И други су одмах почели да
продају фунте. Само тог дана је зарадио милијарду долара (спекулативног
новца). И фунта је пала у својој вредности. Што је и био циљ властеле која је
тада желела јачи евро у односу на фунту. Сорошов хеџ-фонд се зове
Квантум фонд.
У ствари обични људи, који нису у стању да се сами организују као
сила, углавном мењају вредност свог рада за новац. Онда новац стављају у
банке или конвертују у акције. И ту их властелин једноствно увек има на
узди. Узду се само опушта или затеже тако што се мења вредност новцу и
акцијама. Богатије се “овце” преко ноћи ошишају, а гологузија очас окити
“државничким “ и "експертским " руном. У ствари овакве овце се само
доводе на политичке функције где служе као корисни идиоти. Шта друго
може овца?
Сви ови "експерти"за економију и државну политику су део обичне раје
и постављени су на одређене позиције у Србији само зато што су им

13
мозгови претходно потпуно програмирани специјалном мантром којом се
локални кадрови у свакој банана држави систематски обучавају на разним
политичким курсевима и саветовањима и која за њих организују одређене
агентуре са Запада. Та мантра је за Србију сведена на ове три реченице:
"Неопходне су нам стране инвестиције". "Стране инвестиције доносе
отварање нових радних места". "Наш политички задатак је улазак у
Европску Унију". Тачка.
Да објасне како се тиме стиче добит (контрола над виталним
ресурсима - земљиштем, енергентима, тржиштем, технологијама итд.),
ови испрани мозгови нису у стању. Нити један од њих никада ништа није
произвео ни продао на тржишту, нити има контролу над било којим
стратешким ресурсом. Да их случајно неко не деконцентрише незгодним
питањем (које би их пробудило из ове експертске умишљености ), њих
интервјуишу увек исти подобни новинари (такодје политички неписмени и
под контролом исте агентуре). Са обичним народом ови ликови не
комуницирају и научени су да народ њих не може да схвати. Јер, они су
едукована елита, а народ је неписмен. Овај систем менталне обраде се
назива "mindcontrol" и деценијама је разрађиван у владарским
круговима. Идентично је и у Хрватској и у другим "земљама у транзицији".
Када новца на тржишту има мање, јер су "овце" направиле пуно робе,
ви ћете им продати новац тј. понудити позајмицу (од измишљеног новца)
како би робу могле да купују по истој цени, а свака позајмица значи дуг. И
овца ће то видети као сламку спаса, а ви ћете им тако држати омчу око
врата.
У фамозним Протоколима Сионских мудраца , поглавље 20 пише управо
то:

“… то је доказ нашег генијалног ума Изабраних да смо мудро

планирали да им (Гојама или овцама) представимо материју зајмова
на такав начин да они у томе види предност за себе”.

Уколико на тржишту имате мањак робе, то значи да ћете имати вишак

новца. И то “едуковани” економисти виде као извор инфлације, а то је страх
и трепет за економију. Али, нису они криви, тако су научени. У ствари, ако
роба није потребна тржишту, не мора ни да се производи. Али, као да би се
наставила игра магарца и шаргарепе на штапу, јако добро се зна да "овце"
морају стално да раде, чак и ако има хиперпродукције, а има је. Зато мора
стално да се балансира са играријама на тржишту: овце (робови) морају
стално да раде, новац се каналише тако да је увек тражен, а робу се с
времена на време проглашава технолошки заосталом, распродаје се на
„акцијама“ (на којима се заправо продаје по реалној цени) и терају се да
праве ново. Нове технологије, нова решења… Ако се ништа не успе овим

14
моделом, тада постоји потреба да се направи рат, уништити робу и
вишак радне снаге и онда све из почетка уз нове “овце” и стари систем
игре за рају.
“Картање” на берзи са хартијама од вредности постала је временом
научна дисциплина. Овце (Гоје) се образују тако да верују да се у овој
области стварно води некаква важна државна и економска политика.
Многи едуковани економисти, професори, банкари и такозвани
финансијски експерти посматрају оно што се догађа на тржишту хартијама
од вредности и онда праве неку своју веродостојну теорију како би
догађаје објаснили. Али управо оно што је Франклин Рузвелт рекао за
државну политику, важи и за финансијско тржиште: “Ништа се не догађа
случајно. Ако се догађа, можете се кладити да је било планирано да се
тако догоди”.

”Наша је парола - сила и лицемерство. Само сила побјеђује у

стварима политичким, нарочито ако се она крије у талентима који су
неопходни за државнике. Насиље мора бити принцип, а лукавство и
лицемерство правило за све владе које не желе да ставе своју круну
пред ноге агената какве год нове силе…”, записано је у поменутим
Протоколима још пре више од сто година.
Дакле, сада имете екипу “талентованих” државника, посебно обучених
гувернера централних банака (који су “стручњаци”). Сви они су научени и
акадамски титулисани да виде свет од папира којима влада такозвано
“међународно право”. Само владари знају да је једина права сила - физичка
сила организоване друштвене заједнице једног или више народа коју они
контролишу. "Овцама" се тако на силу, уз помоћ бомби, узима део
територије као, на пример, Косово и Метохију, а даје им се "међународно
право" да се вербално буне и само дипломатски боре за своја “међународна
права”, док је у ствари све то спрдање са њима до миле воље. Наравно, за
њихово вербално "бунтовништво" дарују се путем шарених папирића у
облику новца у таквим количинама да постану потпуно омамљени и раде
тачно оно што је у интересу ткз „инвеститора“. То се зове корупција.
Робно нвчана размена је постала вид „живота“ у коме се новац
појављује као „крвоток“ који повезује људски рад и размену добара.
Али, продаја новца у овом „крвотоку“ ствара један паразитски продукт , а
то је камата. Пошто се главница увак враћа, и представља само
привремену позајмицу, оно што се заиста продаје и што је нов „производ“ у
ствари је камата. Камата је креирана замена за вредност из - НИЧЕГА. Како
се ни из чега не може направити НЕШТО, гомила се новчана „вредност“
која то није у односу на количину робе у оптицају. Тај вишак представља
„метаболичко ђубре“ које временом тешко ремети тржишне вредности. И
те вредности су данас несумњиво поремећене.
15
 Зато је изазивање ратова и економских криза један перфидан и
смишљен план како би се вишак новца елиминисао са тржишта, баш као и
вишак робе јер капитализам производи хиперпродукцију. Реално, нема
потребе да људи толико раде и стварају, посебно када је технолошки развој
на том ступњу да машине могу много тога да одраде. Али, сетите се,
владари не смеју дозволити да им се народ улењи и почне да мудрује. Када
робови не би стално радили и тако се држали у сталном страху да ће
остати без новца (без посла), владари би изгубили своју моћ.
На пример, грчка државна обвезница котирала се на међународом
финансијском тржишту сасвим солидно све до октобра 2009 године. Онда
изенада, без икаквог разлога, они који су ове папире куповали, одлучили су
да то више не вреди.
Слично је било у Португалији. Њихове владине обвезнице су се
изузетно добро вредновале, биле су тражене и 1. децембра 2009. вредност
им је била на врхунцу. Само три месеца касније креће суноврат који и данас
траје. Исто је доживела Ирска. Тако се код оних који тргују државним
обвезницама уселио преко ноћи страх од сувереног (јавног) дуга држава.
Управо је Џорџ Сорош, пре тога, на једној уприличеној вечери
упозорио да ЕУ није средила своје финансије, и да “еуро може да изгуби на
вредности”. Да ли је то било заиста упозорење? Или само гласина које треба
да се пусти како би се учинило да евро заиста и изгуби на вредности. Јер
кад почне да се прича и велики (који знају) почну да продају, продају,
продају... онда сви крену да продају, продају, продају... да се ратосиљају
папира који ће ускоро постати мање вредан.
Напад на евро је тако очито почео смишљеним нападом на најслабију
карику заједнице, на Грчку државну обвезницу и то на исти начин како је
рађен напад на фунту преко shortselling-а. О томе како је уопште Грчка
дошла у позицију да буде у таквим дуговима, никога није занимало. Њен
премијер у време ове незапамћене кризе је највећи заговорник стварања ЕУ
и њихов ђак, Јоргос Папандреу. Зато се у Грчкој све руши, али не и
интернационалиста Папандреу.

Зашто би уопште једна суверена земља себе довела у позицију да дугује

страним приватним повериоцима? Изузетна геостратешка позиција Грчке
то још више чини нелогичним. Осим, ако земља није суверена. Да јесте не
би харвардски ђак био премијер, зер не? О томе да ли је земља суверена или
не најбоље говори податак - где она држи своје златне и девизне резерве.
Ако је злато у Швајцарској, онда је то вазална држава. Ако су јој девизне
резерве на рачунима страних банака, онда је то вазална држава.

16