dov1ma·
obogacuJ • ·
e nasa • ·
m1sao . Oh , koliko je .hriscanski
?
. - 1' ""
pesnik u boljem polozaJu u usam Jemm - -~ '-.--.- ~ ~
se., Bog sctu s njim! Sume, osiobodene ovog l<rda smesmh bo-
go_v_a......,.k_o_J_1_s_u_ 1""'h~ s·tesri}a vali" sa sv111-sTITfia, 1spur~ -~ ~m,-
neizmerno bozanstvo. Prorocki dar i da: mudrosti, taJanstve-
~ost j vera kao da S U se "i"auvek nastanili u n31hove svete au ..
- ---·
bine.
--
~adite u , one americke sume, stare koliko i svet: kako
duboka tisina vlada u ovim skrovitim mestima kada vetrovi
pocivaju! Kakvi ih nepoznati glasovi ispune kad se ~e_trov~
odj ednom dignu! Ako ste nepomicni, sve je nemo ; ucm1te h
jedan korak, sve uzdise. Noc se primice, senke se zgusnjav-a-
. ju : cuj e se kako copori divljih zivotinja promicu kroz tarnu ;
zemlja romori pod vasim koracima ; pod udarcima gromova
I
rice pustinja ; suma se ustalasa, drvece pada, n epoznata r eka
p roti ce pr ed vama. Najzad se mesec pojavi na istoku i uko-
I liko p rolazite ispod drveca, on kao da ispred vas luta u kro-
snjama i setno pra ti vase poglede. Putnik seda na hrastovo
I
'
deblo da saceka dan ; gleda cas nocno svetlo, cas u tamu , cas
reku ; oseca se nespokojan, uznemiren i kao da ocekuj e nesto
nepoznato ; od neslucenog zadovoljstva, n eobicne zebnje, po-- -
drhtavaj u mu grudi , kao da ce prisustvovati nekoj bozanskoj
tajni : on je sam dub oko u sumama ; ali ljudski duh lako ispu-
ni prostranu prirodu, i sva samotrta m esta na zemlji nisu ta-
ko prost ran a kao jedna jedin a misao nj egovog srca.
Pa kada bi covek i porekao Boga, misaono ljudsko bice,
be;: snage i bez posmatraca, bilo bi jos uzvisenij'e usred usa-
mljenih svetova n ego kada bi se u njima pojavljivalo okru-
zeno malim bozanstvima iz mitskih prica ; nedogledna pro-
stranstva jos bi se donekle slagala sa sirinom njegovih mi-
sli, sa t ugom njegovih strasti, pa i sa samom odvratnoscu
prema zivot u bez iluzije i bez nade .
. U ~ovek_u postoji n eki instinkt koji ga povezuje sa pri-
zon~a 1z pnrode. Eh ! ko n ije proveo citave casove sedeci na
o~~h kakve r eke i gledao kako proticu njene vode! Ko nije '
uz1va~ na mo:sk_o~ obali posmatrajuci kako se b elasa daleki
sprud. Treba zaht1 star e narode sto su u okeanu nalazili sa-
mo Neptunove d vore u Protejevu spilju ; tesko je bilo gledati
110
, , samo pustolovine trito:i:ia i nerejida u tim neizmernim mori-
mest1ma g~
ma koja kao da nam pruzaju nedokucivu meru velicine nase-
duse, u tom neizmernom prostranstvu koje u nama budi ma-
glovitu zelju da napustimo zivot kako bismo prigrlili priro-
du i sjedinili se sa njenim Tvorcem.
Jvo-,c{;l
Viktor Igo
ERNANI
Pisac .o~e drame je, pre nekoliko nedelja, povodom pre-
rane smrti Jednog pesnika, napisao sledece:
11 •U:.
». • 0':_0~ _trenut_k u okrsaja i knjizevne bure koga bi
trebalo ".Ise zahti, da h one koji umiru ili one koji se bore?
Nema sumnje, zalosno je videti kako pesnik odlazi u dvade-
setoj godini, kako se lira razbija, buducnosti nestaj e; ali zar
to ipak nije neka vr sta odn:t.o.i:.a? Zar onima oko kojih se ve-
cito gomilaju klevete, nepravde, mrznje, zavisti, podmukla
rovarenja, niske izdaje ; zar casnim ljudima protiv kojih se
vodi necasna borba; zar pozrtvovanim ljudima koji, najzad,
ne traze nista drugo sem da zemlji podare jos jedan vid slo-
bode, slobodu umetnosti, slobodu- r asudivanja; zar trudolju-
bivim ljudima sto mirno obavljaju posao koj i savest na-
laze, koji su, s jedne strane, .zrtve gadnih smicalica cenzure
i policije, a s druge, vrlo cesto, n a udaru nezahvalnosti onih
istih duhova za koje rade ; zar njim a nij e dozvoljeno da po-
nekad sa zaviscu okrenu glavu p r ema onima koji SU pre njih
pali i koji p ocivaju u grobu? J~~de~; govorio je na
groblju u Vorm su, invideo , quia q~ escunt*.
2._· »Ali zar je to u opste vazn o? Mladi ljudi, budimo hr abril
Ma koliko hteli da nam otezaju sad asnjost, budu cnost ce biti I
lepa. Roman tizam, t oliko puta rdavo definisan , kada SE! sve JV:
uzme""'tt"6bzTr, nije ni~ia -drui!o nego slob_odoumlje u iJjJ
nosti i t o ,e, a o _§. osmatra sa~ s meg9~orbene ~ -
ne, n jegova prava definicija. Tu_i~tinu ~l: v: c ~ k~ro
svi zdravi cluhov1, a n J1hov b-roJ Je vehk1 ; 1 uskor o ce, Jer
* Zavidim im jer pocivaju.
111
 .. '
ml· u knjizevnosti biti
.stvar J. e vec dosta odmakla, slobod ou ·t·x.k· Jel'b ralizam
. Slob o d a·
isto tako popularno kao . sto - je po l l 1~ 1 1 e .. ,_, ~fr; . lcow--
-ll umetnosti, sloboda u drustvu, to 1e_dy~~ ".'-=-
v . predvidanja koja su malo pre bila isuvise smela.
treba da teze od ·ednako svi dosledni i log1ck1 duhov1,~lJe
· · k 1·a sa 1zuzetkom ma 01
dvos ruka zastava pod koJU se 0. ~p l . '. · mla-
broja intelektualaca (koji ce se 1zJasmti) sva dana_snJa 1. 00
,dez tako snazna i tako strpljiva; a uz to, sa omladmo~
njenom celu, i elita onog pokolenja koje je prethod1lo na-
.ilern, svi oni mudi:l starci koH su, posle. tren~_tno~ ~epo~ere-
nja i ispitivanja, priznali da je ono sto cine n1~~ov1 smov1 po-
:sledica onog sto su oni sami cinili i da j ~ _kn.JLZ~vna ~lobod~
,. oliticke slobod ·e nacel voga veka 1 ono ce re·
I .gy:Jadati. Ultrasi svih · vrsta, klasicisticki i1i monarhisticki, u -
zalud ce jedni drugima pomagati ne bi Ii ponovo sklepali sta-
ri poredak, drustveni i knjizevni, svaki napredak zemlje,
svaki intelektualni razvoj, svaki korak · slobode porusice sv•
I ,ilto · budu izmajstorisali i, u krajnjoj liniji, njihovi reakcio-
narni napori da pruze otpor bice od koristi. U revoluciji sva-
I _ - u- s
I ko kretanje znaci napi:edovanje. Istina i sloboda imaju tu b1-
-vanrednu odliku da im podjednako ide u prilog sve ~to M
cini za njih i sve sto se cini protivu njih. Dakle, posle tolikih
velikih stvari koje su nasi ocevi ucinili a koje smo 11).t viaeli,
.najzad smo izisli iz- starog drustvenog kalupa; Jiako ne .bism~
I .izisli iz starog pesnickog kalupa? .Novom narodu , no~a umet-
' ' ..1!.ost. Ne prestajuci da se divi knjizevnosti Luja XI-V, tako l
-dobro prilagodenoj njegovoj monarhiji, ova sadasnja Fran-:/
cuska, ova Francuska devetnaestog veka, kojoj je Mirabo ia-
·vojevao slobodu a Napoleon moc, umece ~·
da stvori svoju knjilI I
ievnost, i litou ; nacjon alnu• «
3 Neka se piscu ove drame ne zameri to sto sam sebe citi-
ra ; njegove reci nemaju toliku moc da se same urezu u duh
!ako da ce cesto morati da na njih podseca. Uostalom, mozd~
Je danas sasvim umesno izneti ponovo pred citaoce ove dv~
-S~ran!~e koje smo prepisali. To nije zbog toga sto ova' drama
bilo cime zasluzuje to lepo ime nova umetnast, nova poezija
•daleko od :?g_a ; vec zato sto je nacelo, slobode- u knjizevnosti
nedavno ucmllo korak. napred ; vec zato sto je doslo d~ na-
pretka, ne u umetnosti, s obzirom da ov·a drama nije take
"' Pismo izdavacima poezlje M. Dovala. · --.
112
l'iiii:i. .. ;;t;:..=et _JO?; - -& + cw·w ~.
1" '
znacajna _stvar, y ec zato sto je n apredovaj!i! sama publika;
zato sto Je, bar u ovom poglE;_au, ostvaren jedan deo onih
1
I zaista, opasno je bilo tako naglo promeniti slusaoce,
usuditi se da se na pozorni:cu iznesu pokusaji koji su do sada ·
bili ravani samo hartiji koja sve tr i; citalacka publika
se u mnogome razlikuje o pozorisne publike, i mogli smo se I
pribojavati da cemo doziveti d;t ova druga odbaci ono sto je
prva prihvatila. ·To se nije dogodilo. Nacelo knjizevne slobo- !1
de, vec prihvaceno u svetu koji cita i razmislja, isto je tako
potpuno prihvatila i ona ogromna gomila, zeljna cisto umet- \
ni~kih uzbudenja, 1
koja svake veceri plavi pozorista u Pari-
zu. p_yaj snazni i mocni gla s naroda, slican glasu Bozjem, za-
hteva od sada za p oeziju onu istu krilaticu koja vazi za € . _
'1'
'
_illiku; trpeljivost i slobod'½.:._
5 Sada neka dode pesnik! Publika vec postoji.
odu, ublika zahteva da- bude onakva kakva
ireba g a l}nd e, 11 skladu s poretkom u drz sa ume noscu,
· u knjize;yi.os.ll: Za slobodu vazi jedna mudrost koja je nfoj 1
svojstvena i' bez koje ona ne moze biti. potpuna. Neka star;3.
D'Obinjakova :pravUa * ,izumru sa stati_m Kizasovim** ~ ica:-
_jj.ma , to je dobro; _!lek;-dvorska knjizevnost ustupi mesto V
lmjizeynosti naroda 1 to Je J OS b olj e ; ali neka sve ove novint:
-~ - ti osnovi pocivaFuna jednom unutrasnjem razlo,w. Neka na-
1 celo slobode ·vrsi svoj p osao, ali -neka ga vrsi valjano. U knji-
..,,z evnosti, kao n i u drustvu, neka ne bude ni dvorskih
..__ sa, ni bezvlasca 1 yec
zakana ~ e nih p otp etica-1 n·
· l fapa*":"-
-b~ to sta publika :trazi, i to trazi odlucno. Sto se nas tifo ,
iz postovanja prema toj publici koja je sa toliko blagonaklo-
nQsti primila ovaj pokusaj koji je tako malo zasluzuje, mi
joj ovu dramu d~nas pruzamo u onom obliku u kome je iz-
vodena. iyiozda ce doci dan kada cemo je objaviti onakvu
kakvu ju je pisac bio zamislio, oznacivsi sve izmene k oje je
na sceni morala da pretrpi i raspravljajuci o njima. Ove kri-
* Aubignac (Francois d') , 1604-1674. U delu Pratique d•
Aeatre (1657) ucvrstio kla1sicna pravila tri jedinstva.
*,,; Cujas (Jacques), 1522-1599.
**• Ni dvorap ... ,, ni jakobinaca (Prim. p-tev.).
8 Romantizam H3
•I ~ ".'!" !' - , I
•"-'A
 {
ticke pojedinosti mogu biti interesaritne i po~cne, ~Ji b~ da-
nas - izgledale, sitnicarske; sloboda umetnosti J: pr_ihvacena,
glavno pitanje je reseno; zasto bismo se zadrzavah i:ia spo--
rednim? Mi cemo se, uostalom, jednoga dan~ osvrnuti na tu
dramsku cenzuru· koja je jedina prepreka pozorisnoj_ slobo--
di, . dana~ kad kod publike vise ne postoje p~epre~e,_ 1_g~vo-
ricemo, takode, vrlo iscrpno, tukuci je razloz1ma 1 c1?Jemca-
ma. Pokusacemo, na svoju odgovornost i, iz odanosti pr~ma
umetnosti, da okarakterisemo mnoge zloupotrebe ove male·
duhovne inkvizicije, koja, kao i onaj drugi sud za jeretike,
ima svoje tajne sudije, dzelate pod obrazinom, mucilista,
' svoja sakacenja i smrtne kazne. Pokidacemo, ako se ~oze, te·
'
policijske stege, jer je sramota da i u devetnaestom veku o-
t. q_
ne jos sputavaju pozoriste.
Danas ovde moze biti mesta samo za zahvalnost i bla-
, godarnost. Svoju zahvalnost pisac ove dr~rne upucuje publi-·
I ci, i to iz dubine svog srca. Ovo delo, koje nije delo talenta,
I
I vec savesti i slobode, publika je velikodusno stitila od mno-
gih neprijatelja, jer je publika i sama uvek savesna i slobo-
dna. Neka joj je, dakle, na tome hvala, kao i onoj snaznoj o-
mladini koja je pruzila podrsku i kod koje je naslo odziva
I delo jednog mladog coveka iskrenog i nezavisnog kao sto je·
i ona. A on radi narocito za nju, jer za njega znaci veliku
slavu aplauz ove elite mladih ljudi, ljudi inteligentnih, pa-
metnih , doslednih , zaista slobodnih u knjizevnosti kao i u
politici, aplauz ovog plemenitog pokolenja koje se ne usteze
da otvori ob~ oka prema istini i da svetlost primi sa obe-
- strane. .-
KROMVEL
Civilizacija iste vrste, ili da upotrebimo jedar'i tacniji.
mada siri izraz, isto drustvo nije oduvek naseljavalo zemlju.
Ljudski rod je u celini porastao, razvio se, sazreo, kao svaki
6d nas. Bio je dete, bio Je odrastao covek; m1 sada pnsustvu-
.jemo njegovoj dubokoj starosti. Pre doha koje savremeno-
drustvo naziva stari vek, postojalo je drugo, koje su drevni
...,narodi nazivali mitoloskim, i koje bi tacnije bilo nazvati. p_r.=o .
vobitnim dobom.-·To su, dakle, tri velika dob~ civilizacije, od.
..
\
114
\.
..,...,...__,_;- _ ,~
njeni_h po~et_a ka do nasi_!i. dana '. Medutim, kako se pQ._ezija u-
'Te~ ~zgr~duJ: ~a o_s~_.?vama~_!us!v ~, , Eokusacemo da , p rema~; , ,
_?p hc~ma ~r~s_!.~1..;.!~ ~n~rn_o_J g kav j~_ biokarakferpoezfj~ a _,Ii: J
u oy1n;i _tnma v eh l.51m epohama sveta - ~r_y_ob tlnorn_ dobu; Ulj(_/
l9 star_Qffi..J.. n QY.fill)._v..~~ [£) z -
I t ako, v1d1mo kako se rada istovremeno i kao drzeci se
~a ruku, du~ sete i razmisljanja, demon analize i . r asp re., Na {)
Jednom kraJ~ ovog J?relaznog aooa nalaz1 se 1.gn_gin~, a na
drugom sveti ~ • Treba btti oprezan i /nenipodastavati
ovu epohu u kojoj je klijalo sve ono sto je kasnije donelo !1
ploda,Jovo vreme kada su i najmanji pisci, ako nam se do- i \'
zvoli da upotrebimo jedan trivijafan ali iskren izraz, posluzi-
ii k ao dubrivo za zetvu do koje ce kasnije doci. ,Srednii vek .
sg._, n akaJ1;Jnj.g,...n a...,.ooslednje yekove Rimskog carstva, -
..,__
-._... s
Evo dakle nove v~re, novog drustv'a ; treba da vidimo
·• '
l
• I
kako se na toj dvostrukoj osnovi r azvija nova poezija. Do (,1) II
!:ada, i neka nam se ne zameri sto, izlazemo zakljucke koje je
citalac vec mogao izvesti iz onoga sto je gore receno, do tada
je, postupajuci u tome kao mnogobostvo i a nticka filozofija ,
1cisto -~~ka muza drevnih naroda proucavala prirodu samo s
\\
jedne strane, nemil0srdno odbacuju_c i iz umetnosti sve ono A~ :\ 'I
sto se, u ·svetu izlozenom njenom podrazavanju 1 nije odnosilo ' l
na
jedan odredeni .tip l~pog/ koji je u pocetku bi_o veli-. I
canstven , ali, koji j"e; kao sto se desava uvek sa omm st o je
sist~maticno, l u zadnje vreme postao izvestacen , sitnicav i
k.ori.vencionala n . r iscanstvo privodi oeziju istini. K ao i o- l
_n o; -:savrem ena muza ce sagle a l sfvari . sa -v-e-ce vi sine i sir i- • :/ l
ne. Ona ce osetiti a u pnrodi nije sve liudski le:120, da rnzno f'
u njoj· postoji uporedo s lepim, da je nakazno blizu lj u pkog, , ,1
grot eskno !1...filicj~_y_zvisenog~ E-9~,
d,_e s.~. senka sa sve-
tloscu. Ona ce se pitati da Ii uska1relativna pamet umetni..:..,.J
•;;:a t ~~ba d_a odnese pobedu natl beskrajnim, ap solutni m tvor-
ce~im umo~; da li je covek pozvan da ispravlja B oga ; da 1i
.....
ce osakacena pri:r:oda ,time biti lepsa; da Ii u metn ost ima pra-
va da, tako reci, predvoji coveka, zivot i p r ir odu ; da li ce se
svaka stvar }?olje razvijati kada bude lisena sv ojih misica i
svojih opruga; najzad, da1li je nepotpunost nacin za postiza-
'
* Longin - Grk, ucitelj govornistva (oko 220-273), kome
\
,/ se pripisuje delo Rasprava o uzvisenom. Od 235-476.
115
',·,.
\
'\,
,' .. ·' -