Mađđhima nikāya 4

Bhayabherava sutta
Govor o strahu i strepnji

1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u
manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. Tada braman Đānussoni [1] otide do Blaženog i, stigavši, pozdravi se sa njim. Pošto su
razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, reče on
Blaženom: "Učitelju Gotamo, kada sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u
beskućnike iz poverenja u učitelja Gotamu, je li učitelj Gotama njihov vodič, je li učitelj
Gotama njihov pomagač, je li učitelj Gotama njihovo nadahnuće? Uzimaju li oni učitelja
Gotamu kao primer?"

"Tako je, bramanu, tako je. Kada sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u
beskućnike iz poverenja u učitelja Gotamu, ja sam njihov vodič, ja sam njihov pomagač, ja
sam njihovo nadahnuće? Oni mene uzimaju kao primer."

"Ali, učitelju Gotamo, nije lako izdržati duboko u gustoj šumi, nije lako vežbati u osami, nije
lako uživati u samoći. Čini se, zapravo, kao da šume zarobe um monaha ako ne poseduje
koncentraciju."

"Tako je, bramanu, tako je. Nije lako izdržati duboko u gustoj šumi, nije lako vežbati u osami,
nije lako uživati u samoći. Čini se, zapravo, kao da šume zavedu um monaha ako ne poseduje
koncentraciju.

3. Pre probuđenja, kad još uvek bejah neprobuđeni Bodhisatta, i meni bi na um dolazila
misao: 'Nije lako izdržati duboko u gustoj šumi… kao da šume zavedu um monaha ako ne
poseduje koncentraciju.'

4. Ovako sam razmišljao: 'Kada god askete i bramani koji nisu potpuno pročistili svoje
telesne postupke odu duboko u gustu šumu, ta nepročišćenost u njima izaziva nepovoljna
stanja straha i strepnje. Ali ja kada idem duboko u gustu šumu, ne odlazim tamo ne
pročistivši svoje telesne postupke. Moji telesni postupci su pročišćeni. Ja boravim duboko u
gustoj šumi kao jedan od onih plemenitih koji su pročišćeni u svojim telesnim postupcima.'
Videvši u sebi tu čistotu postupaka, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

5-7. Ovako sam razmišljao: 'Kada god askete i bramani koji nisu potpuno pročistili svoj
govor… nisu potpuno pročistili svoje misli… nisu potpuno pročistili svoje življenje odu
duboko u gustu šumu, ta nepročišćenost u njima izaziva nepovoljna stanja straha i strepnje.
Ali ja kada idem duboko u gustu šumu, ne odlazim tamo ne pročistivši svoje življenje. Moji
življenje je pročišćeno. Ja boravim duboko u gustoj šumi kao jedan od onih plemenitih koji
su pročišćeni u svom življenju.' Videvši u sebi tu čistotu življenja, nalazim veliko okrepljenje
boraveći u šumi.

8. Ovako sam razmišljao: 'Kada god askete i bramani koji su puni žudnji i požude… Ja nisam
pun žudnji…"
1
9. …"Kada god askete i bramani kojima je um pun zlovolje i mržnje… Moj um je pun
prijateljske ljubavi…"

10. …"Kada god askete i bramani koji su savladani tupošću i tromošću… U meni nema
tromosti i pospanosti…"

11. …"Kada god askete i bramani koji su nespokojni i uznemirenog uma… Moj um je
smiren…"

12. …"Kada god askete i bramani koje muče neizvesnost i sumnja… Ja sam otišao izvan
neizvesnosti…"

13. …"Kada god askete i bramani koji stalno sebe hvale i druge potcenjuju… Ja niti sebe
hvalim niti druge potcenjujem…"

14. …"Kada god askete i bramani koji su skloni panici i strahu… Ja sam otišao izvan
strašljivosti…"

15. …"Kada god askete i bramani koji su željni dobitka, ponuda i slave… U meni je malo
želja…"

16. …"Kada god askete i bramani koji su lenji i bez upornosti… Moja upornost je čvrsta…"

17. …"Kada god askete i bramani koji su zbunjeni i nepažljivi… Moja pažnja je postojana…"

18. …"Kada god askete i bramani koji su neskoncentrisani, kojim um luta… Ja sam potpuno
skoncentrisan…"

19. Ovako sam razmišljao: "Kada god askete i bramani bez mudrosti, skloni naklapaju odu
duboko u gustu šumu, to odsustvo mudrosti i sklonost ka naklapanju u njima izazivaju
nepovoljna stanja straha i strepnje. Ali ja ne odlazim duboko u gustu šumu bez mudrosti,
sklon naklapanju. Ja posedujem mudrost. Ja sam jedan od onih plemenitih koji su savršenog
razumevanja kada odlaze duboko u gustu šumu." Videvši u sebi to savršeno razumevanje,
nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

20. Ovako sam razmišljao: "Postoje posebne noći, kao što su osma, četrnaesta i petnaesta
po Mesečevom kalendaru. [2] Šta ako bi njih proboravio na jezovitim mestima, kao što su
neka svetilišta i gajevi? Možda bih doživeo taj strah i strepnju." I tako, kasnije — određene
noći kao što su osma, četrnaesta i petnaesta — proboravio bih na takvim jezovitim mestima,
kao što su neka svetilišta i gajevi. I dok sam bio tamo, događalo se da naiđe neka životinja,
da prelomi grančicu ili da vetar zašušti među suvim lišćem. I ja bih pomislio: "Šta ako to
dolaze strah i strepnja?' [3] Pomislio bih: 'Zašto uvek brinem i iščekujem taj strah i strepnju
da se pojave? Kako bi bilo kad bih odlučio da ih odagnam tako što ću ostati u istom položaju
u kojem su me i zatekli sve dok ne prođu?' [4]

I tako, kad bi me strah i strepnja zaokupili za vreme meditacije u hodu, ne bih se zaustavio,
seo ili legao. Nastavio bih meditaciju u hodu sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Kad
bi me strah i strepnja zaokupili dok bih stajao, ne bih hodao, seo ili legao. Nastavio bih da

2
stojim sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Kad bi me strah i strepnja zaokupili dok
bih sedeo, ne bih legao, ustao ili hodao. Nastavio bih da sedim sve dok ne bih savladao taj
strah i strepnju. Kad bi me strah i strepnja zaokupili dok bih ležao, ne bih seo, ustao ili
hodao. Nastavio bih da ležim sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju.

21. Ima takvih asketa i bramana, bramanu, koji misle da je dan onda kada je noć, a misle da
je noć onda kada je dan. To znači, kažem ti, da su u zabludi. Jer ja kada je dan znam da je
dan, a kada je noć znam da je noć. Ako bi se za nekoga moglo s pravom reći: 'Biće
oslobođeno obmanutosti pojavilo se u ovome svetu na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti
za ovaj svet, za dobrobit, blagostanje i sreću ljudskih i božanskih bića', onda sam ja taj o
kojem bi se s pravom to moglo reći.

22. Neiscrpna energija (viriya) je u meni i stalna svesnost (sati) uspostavljena. Moje telo je
mirno i spokojno, moj um skoncentrisan (samādhi) i sjedinjen. [5]

23. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđoh i ostadoh na prvom stupnju
zadubljenja (đhāna): ushićenje (piti) i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni zamišljanjem
(vitakka) i istraživanjem (vićāra). [6]

24. Sa smirivanjem zamišljanja i istraživanja uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja,

sa unutrašnjom jasnoćom i ujedinjenošću uma, a bez zamišljanja i istraživanja; sa
ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

25. Sa prestankom ushićenja ostadoh u spokojstvu (upekkha), sa svesnošću (sati) i jasnim

razumevanjem (sampađañña), i s fizičkim osećajem sreće (sukkha), uđoh i ostadoh na
trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: "Spokojan i svestan, ima on prijatno
boravište."

26. Sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom uznesenosti i

nespokojstva — uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja: ni-zadovoljstvo-ni-bol i
čistota svesnosti zahvaljujući spokojstvu.

27. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće
(upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerih ga ka znanju o mojim prošlim
životima. Setio sam se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva… pet, deset…
pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja
kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam
toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol,
takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I
tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i
doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja
ovde, ponovo sam se pojavio onde." Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini
i do detalja.

28. Takvo beše prvo znanje (viđđa) koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje (aviđđa) beše
razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to
događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

3
29. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez najmanje nečistoće, gibak,
prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju
bića. I videh — uz pomoć duhovnog oka (dibba-ćakkhu), pročišćenog i superiornog u odnosu
na fizičko — bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa
i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: "Ova bića — koja su loše postupala
telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala
u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila
u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića — koja
su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala
ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima — posle sloma
tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu." Tako videh — uz
pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski — bića kako umiru i
ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u
skladu sa svojom kammom.

30. Takvo beše drugo znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše razvejano;
javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa
onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

31. Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće,
gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o razaranju mentalnih
nečistoća (āsava). Videh, kao da mi je pred očima: "Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje…
Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do okončanja patnje… Postoje mentalne
nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća… Ovo je prestanak mentalnih nečistoća…
Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća."

32. Moj um, znajući tako, videći tako, beše oslobođen izliva čulnosti (kāmāsava), oslobođen
izliva bivanja (bhavāsava), oslobođen izliva neznanja (aviđđāsava). Sa ovim oslobađanjem
javilo se znanje: "Oslobođen sam". Uvideh: "Nema više preporađanja, proživljen je svetački
život, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."

33. Takvo beše treće znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo
se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo — baš kao što se to događa onome
ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

34. Tako, bramanu, moguće je da ti i dalje misliš: "Možda asketa Gotama i dalje nije
oslobođen strasti, nije oslobođen averzije, nije oslobođen obmanutosti, pa zato još uvek
boravi duboko u gustoj šumi". Ne bi trebalo tako da misliš. Zato što ja vidim dve dobrobiti od
toga što boravim duboko u gustoj šumi: vidim to kao prijatno boravište za mene sada i ovde
i imam saosećanje za buduće generacije." [7]

35. "Zaista, zato što je učitelj Gotama Usavršeni, Potpuno probuđeni, on ima saosećanje za
buduće generacije. Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto
što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je
zalutao ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je
učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu

4
kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama
prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište."

Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Komentar kaže da Đānussoni nije lično ime, već počasna titula u značenju "kraljev
kapelan" (purohita). Ovaj lik se javlja i u Ćūlahatthipadopama sutti (MN 27). [Natrag]

[2] Indijska godina, prema drevnom sistemu koji je nasledio i budizam, podeljena je na tri
godišnja doba — hladno, toplo i kišno — i svako je trajalo po četiri meseca. Tih četiri meseca
se dalje dele osam dvonedeljnih perioda (pakkha), od kojih treći i sedmi traju četrnaest
dana, a ostali po petnaest. Unutar svake dve nedelje, noć punog i mladog Meseca
(četrnaesti ili petnaesti dan), kao i noći dve Mesečeve četvrti (osma) smatraju se naročito
značajnim. U budizmu se ti dani nazivaju uposattha dani pojačane revnosti. Na dan punog i
mladog meseca monasi recituju svoja pravila ponašanja, a nezaređeni posećuju manastire
kako bi slušali govore o Dhammi i meditirali. [Natrag]

[3] Ovde se misli na približavanje izvora straha i strepnje, kao što su demoni, aveti, zli
duhovi. [Natrag]

[4] Reč je o četiri položaja tela (iriyāpatha) koji se često pominju u budističkim tekstovima:
hodanje, stajanje, sedenje i ležanje. [Natrag]

[5] Počev od ovog pasusa, Buda zapravo opisuje noć svog probuđenja. Na početku nabraja
tri kvaliteta neophodna da bi do njega stigao: energija, svesnost i koncentracija. [Natrag]

[6] Komentar za Mađđhima nikāyu kaže da je Bodhisatta razvio četiri zadubljenja koristeći
koncentraciju pažnje na dah kao objekat meditacije. [Natrag]

[7] Komentar: On ima "saosećanje za buduće generacije" utoliko što će kasnije generacije
monaha, videći kako je Buda često boravio sam u šumi, slediti njegov primer i tako ubrzati
svoje napredovanje ka okončanju patnje. [Natrag]

5
KOMENTAR: Bhayabherava sutta (MN 4) -- Govor o strahu i strepnji

Kratak sadržaj sutte

U ovoj sutti Buda se zapravo nadovezuje na vreme opisano u prethodno obrađivanom

govoru, Ariyapariyesana sutti, kada je napustio Ālāra Kālāmu i Udaka Rāmaputu i lutajući
zemljom Magadhom naišao na pogodno mesto i odlučio da sam uloži napor kako bi stigao do
cilja. Tako opisuje sledeći korak koji je načinio, a to je ona istorijska noć koju je probdeo
sedeći pod bodhi drvetom i u kojoj je stekao tri znanja (o svojim prošlim životima, o
delovanju zakona kamme i o četiri plemenite istine), koja su ga i učinila probuđenim za istinu
ovoga sveta. Ova sutta je, između ostalog, Budina pohvala samoći i važnosti koju ona ima u
našem duhovnom razvoju.

Beleške o sutti

Braman po imenu Đānussoni dolazi do Bude i započinje razgovor o tome da li Buda svojim
saputnicima u asketskom životu služi kao predvodnik, pomagač, nadahnuće i uzor. Kad Buda
odgovori potvrdno, Đānussoni nastavlja kako mora biti teško živeti sam u šumi, na pustom
mestu, osamljen. Buda mu daje za pravo i kaže da se i sam tako osećao pre nego što je
postigao probuđenje.

Tako je on u gustim šumama (ili džungli?) severne Indije praktikovao različite asketske vežbe.
Jedna od njih je da namerno sebe stavlja u situacije koje izazivaju strah i zebnju. Tako bi
budan provodio noći mladog ili punog Meseca, kada po narodnom verovanju izlaze razni
demoni i duhovi da love one koji borave po šumama. Kako bi savladao strah, sebe je vežbao
tako da i kada se strah i užas jave, on je snagom duha ostajao u onom položaju u kojem je do
tada bio, stojećem, sedećem, hodajućem ili ležećem, sve dok taj strah ne bi minuo.

[8-18] Dalje, Buda govori o uzrocima tog straha, a to su razne mentalne nečistoće koje u
svom umu nosimo. Svom sagovorniku kaže: „Šume zavode duh onog monaha koji nije
ustaljen u zadubljenju“ i „Nepročišćenost življenja u monasima i brahmanima izaziva
nepovoljna stanja straha i užasa“. Dalje Buda nabraja koja su to sve nepovoljna stanja uma, a
treba ih prevazići da bi boravak duboko u šumi bio plodonosan:

1. žudnja i požuda
2. zlovolja i mržnja
3. tupost i tromost
4. nespokojstvo i uznemirenost
5. neizvesnost i sumnja
6. hvaljenje sebe i podcenjivanje drugih
7. sklonost panici i strahu
8. žudnja za dobitkom, poklonima i slavom
9. lenjost i odsustvo upornosti
10. zbunjenost i nepažnja
11. odsustvo koncentracije

6
Vrlo lepa lista

[22] Na drugoj strani, Buda nabraja duhovne kvalitete koji su ključni za postizanje
probuđenja: energija (viriya), svesnost (sati) i koncentracija (samādhi).

Pošto je razvio takve kvalitete vežbajući u šumi, u osami, u pasusima koji slede [23-33] Buda
opisuje svoje sedenje pod bodhi drvetom, ulazak u četiri zadubljenja (đhāna) i koja je znanja
zadobio pri tome: znanje o svojim prošlim životima, znanje o umiranju i ponovnom rađanju
bića (zakon kamme) i znanje o razaranju mentalnih nečistoća (āsava).

Kasnija komentarska literatura je ovu epizodu Budinog probuđenja razvila u grandioznu sliku
epskih razmera, u dobro poznatu priču o Mari koji iskušava Budu, prvo da ga zavede čulnim
zadovoljstvima (šalje mu svoje tri kćeri, koje se vrlo simbolično zovu Taṇhā, Aratī i Ragā,
odnosno Žudnja, Nezadovoljstvo i Požuda), a zatim, kada mu se plan izjalovi, pokušava da ga
zastraši olujama i svojom demonskom vojskom. Vojska odapinje kišu strela na Budu [ali se
one kada dođu blizu njega, pod uticajem Budine bezgranične ljubavi, pretvaraju u kišu
cvetova]. Videći da ni na koji način ne može da poremeti Budin mir, Mara na kraju dovodi u
pitanje i samo pravo Budino da uopšte sedi na mestu na kojem je. Na to Buda odgovara da je
stekao pravo time što je do kraja razvio sve vrline neophodne za probuđenje i time otvorio i
čitavom čovečanstvu put ka Besmrtnom. Mara mu ne veruje i pita ga ima li ikakvog svedoka
za svoju tvrdnju. Buda tada desnom rukom dodirne zemlju (ovo je čuvena bhumisparsa
mudra, položaj koji se može videti na mnogim Budinim kipovima). Na taj dodir čitava zemlja
se uz potmuli tutanj zatresla u znak potvrde. I tog trenutka se Marina armija razbeža u
panici.

Zanimljivo je uočiti da Mara (Zli, Smrt), onaj koji iskušava, nije isti kao Satana u hrišćanstvu,
jer ne nastoji da ljude po svaku cenu odvede u pakao, već mu je glavni cilj da ih obeshrabri
da tragaju za probuđenjem i da ostanu u krugu preporađanja, dakle unutar njegovog
domašaja. Čak ih navodi i da čine dobro, kako bi otišli makar na nebo i time odložili
probuđenje. Zanimljivo je, takođe, da se čuveno bodhi drvo, pod kojim je navodno Buda
sedeo u noći probuđenja, ne pominje u suttama, već samo u kasnijim komentarima.

[23-27] I tako, Buda ostaje sam na bojnom polju, ali ga čeka još jedan, poslednji napor koji
treba uložiti. Ulazeći u sve suptilnija stanja koncentracije, stiže na prag probuđenja:

„Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće

(upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv“, on je spreman da se okrene ka
trima direktnim znanjima do kojih Buda dolazi:

1. znanje o svojim prošlim životima (pubbe-nivāsānussati-ñāṇa – doslovno, o „prošlim

boravištima“)
2. znanje o umiranju i ponovnom rađanju bića (ćutūpapāta-ñāṇa) u skladu sa njihovim
delima (kamma)
3. znanje o razaranju mentalnih nečistoća (khaya-ñāṇa)

„Videh, kao da mi je pred očima: "Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak
patnje... Ovo je put koji vodi do okončanja patnje... Postoje mentalne nečistoće... Ovo je

7
nastanak mentalnih nečistoća... Ovo je prestanak mentalnih nečistoća... Ovo je put koji vodi
do prestanka mentalnih nečistoća.“

To će biti četiri plemenite istine koje će kasnije, u Sarnathu, saopštiti petorici asketa u svom
prvom govoru Dhammćakkappavattana sutta.

Praksa

Pokušaj da osvestiš koje situacije u svakodnevnom životu izazivaju strah i nelagodu u tebi. Da
li njihove uzroke vidiš izvan sebe ili u sebi? Na koji način te ta osećanja ometaju da učiniš
nešto korisno za tebe ili druge? Vežbaj da uočiš strah i nelagodu kad se jave i da ostaneš sa
njima, nastavljajući da radiš to što u tom trenutku radiš, umesto da te parališu. Posmatraj da
li su taj strah i nelagoda konstantni ili posle izvesnog vremena slabe i nestaju.