Samopohvale

Decu treba naučiti samopohvalama iz razloga što to povećava njihov školski uspeh. Deca osim
pohvale samim sebi, mogu nakon određenog perioda učenja nagraditi nekom aktivnošću koju
vole.

Metoda saradničkog učenja

Postoji metoda individualnih očekivanja kojom se prati napredak deteta putem kratkih testova u
određenim vremenskim intervalima. Za uspeh ove metode ključni su roditelji, jer ako oni
vrednuju napredak deteta zajedno sa učiteljicama, to će činiti i sama deca.
Takođe vrlo je bitno i saradničko učenje, putem kog deca zajedno rade na nekom zadatku s
ciljem da ga obave što uspešnije. Grupa se sastoji od dece različitog pola, različitog školskog
uspeha i drugih karakteristika ali nagradu dobijaju svi a ne samo pojedinac, što dodatno
stimuliše decu da pomognu pri učenju svojim članovima grupe. Korišćenjem ove metode deca
razvijaju osećaj za timski rad, shvataju da je podjednako važan svaki član tog tima i da će
zadatak biti uspešno obavljen samo ako svaki član tima učestvuje podjednako.

Samoregulisano učenje
Postoje deca koja su izuzetno samodisciplinovana, koja su stanju da odgode trenutno
zadovoljstvo,da bi postigli neki udaljeniji cilj praktičnim podučavanjem sebe, uz malu pomoć i
nadgledanje roditelja i nastavnika.
Deluje nam kao da im nisu potrebni spoljašnji podsticaj za učenje jer im je kao motivacija
dovoljno to što su nešto uspešno naučili. Za njihovo učenje kažemo da je samoregulisano.
Deca koja poseduju ovu sposobnost znaju šta su efikasne strategije učenja i kada i kako ih
treba koristiti, što ih dovodi do uspešnog učenja i ostvarivanja dobrih rezultata. Takva deca će
imati motivaciju za učenje tokom čitavog života. Jedno istraživanje pokazalo je da se školski
uspeh učenika može predvideti samo na osnovu njihove sposobnosti za samoregulisano
učenje. Ovaj vid učenja odvija se u tri faze:
pre učenja, za vreme učenja i nakon učenja.
Faza pre učenja: u ovoj fazi dete postavlja ciljeve, planira koje će se strategije učenja koristiti i
definiše svoja uverenja.
Faza učenja : ova faza uključuje procese koji se odvijaju za vreme samog učenja, poput
održavanja pažnje, samopodučavanja i samonadgledanja
Faza nakon učenja: u ovoj fazi odvijaju se procesi koji predstavljaju reakciju učenika na učenje
i rezultate učenja- samovrednovanje, atribucije sopstvene reakcije i prilagođavanje.

Komponente samoregulisanog učenja

Model samoregulisanog učenja uključuje sledeće komponente :
Strategije učenja
Pod ovim pojmom podrazumeva se svako ponašanje ili mišljenje koje olakšava kodiranje
informacija na način koji povećava njihovu integraciju i pronalaženje.
1. Strategija dubokog procesiranja zasniva se na učenikovom interesovanju za to što uči.
Njegov cilj je da razume to gradivo i otkrije njegovo dublje značenje.
 2. Kod površinskog procesiranja učenik doživljava učenje samo kao sredstvo za postizanje
nekog cilja kao što je ocena. Uglavnom pokušava da zapamti to što uči ne razmišljajući o
gradivu i ne razmišljajući o komponentama tog gradiva.
3. Strategija samootežavanja podrazumeva namerno neulaganje truda kako bi se u
slučaju neuspeha, taj neuspeh mogao pripisati neučenju, a ne nedostatku sposobnosti.

Samoefikasnost
Iako mnogobrojna istraživanja pokazuju da korišćenje strategija učenja ima pozitivna dejstva ,
mnogi učenici ih i dalje ne koriste.Neki od razloga su nepoznavanje tehnika za učenje i
nedostatak znanja o tome kako ih primenjivati, ali uzroci mogu biti i motivacijske prirode.
Pintrih i De Grot zaključuju da je uključivanje učenika u samoregulisano učenje usko povezano
sa njegovim uverenjem u sopstvenu sposobnost izvodjenja školskih zadataka kao i uverenjem
da su ti zadaci zanimljivi i vredni učenja.
Uverenja o samoefikasnosti mogu se podeliti u tri kategorije:
1. Uverenja o kontroli- odnose se na opšta očekivanja o meri u kojoj osoba može dostići
uspeh u učenju.
2. Uverenja o vezi sredstvo-cilj - odnose se na učenikova očekivanja o sredstvima koja
su efikasna u postizanju uspeha u učenju. Pojedini učenici veruju da će ih do uspeha
dovesti odredjene njihove osobine,dok drugi razloge za to pronalaze u spošašnjim
okolnostima.
3. Uverenja o akteru- odnose se na učenikova opažanja o meri u kojoj poseduje sredstva
potrebna za uspeh u školi.

Zaključak: Ako bi se učenik kognitivno angažovao potrebno je da uoči korist od ulaganja napora
i da veruje u svoju sposobnost kontrole i usmeravanja svojih aktivnosti.

Ciljna orijentacija
Mnoga istraživanja identifikuju različite tipove ciljnih orijentacija, motivacione procese koji su s
njima povezani i uslove koji ih izazivaju. Većina navodi dva suprotna cilja koja se nazivaju
usmerenost na učenje/znanje nasuprot usmerenosti na izvodjenje odnosno uključenost u
zadatak nasuprot ego-uključenosti.
a) Učenici koji su usmereni na učenje/znanje/zadatak žele da unaprede svoje sposobnosti i
razumevanje gradiva,Njima je učenje cilj sam po sebi.
b) Nasuprot njima, učenici koji su usmereni na izvodjenje teže pokazuju svoje visoke
sposobnosti i dobijaju pozitivne procene od strane drugih ljudi.
Identifikovan je i treći cilj- izbegavanje truda. Ti učenici žele da u učenje ulože što je manje truda
moguće i provuku se na neki način.

Samopoštovanje
Pretpostavlja se da će ponašanje pojedinaca s različitom ciljnom orijentacijom delimično zavisiti
od toga kako oni opažaju svoje sposobnosti . Učenici sa visokim samopoštovanjem najviše su
skloni tome da prihvate važnost ulaganja napora i usmerenost na znanje i učenje, dok oni s
niskim samopoštovanjem izbegavaju trud i ulaganje napora.
Pristupi učenju
Na osnovu različitih kombinacija ovih komponenti definišu se tri pristupa učenju: intencionalni,
samojačajući i samozaštitni pristup.
1. Intencionalni pristup - učenik je intrinzički motivisan i usmeren na zadatak .Ima cilj da što
bolje nauči i razume to što uči. Njegove strategije učenja su zasnovane na dubokom
procesiranju. Njegovo samopoštovanje je visoko, uveren je da može postići uspeh i za
njegovo ostvarenje ulaže mnogo truda. Ima sopstvene standarde pomoću kojih
vrednuje sopstveni uspeh.
2. Samojačajući pristup- Osnovni motiv za učenje ovakvog učenika je lično napredovanje
kroz pokušaj pokazivanja kompetentnosti. On ne uči jer ga nešto zanima, već zato što
želi da uveri druge da je za to sposoban. Njegova strategija je pretežno površinsko
procesiranje .Ima visoko samopoštovanje, uveren je da može postiči uspeh u učenju, ali
taj uspeh pripisuje uglavnom svojim sposobnostima.
3. Samozaštitni pristup- cilj ovakvog učenika nije učenje- ni samo po sebi, a ni kao sredstvo
da on pokaže svoju sposobnost. On želi da na najmanju moguću meru svede ulaganje
napora i mogućnost neuspeha. Učenju pristupa vrlo pasivno. Njegove strategije učenja
zasnovane su gotovo isključvo na površinskom procesiranju. Ima nisko samopoštovanje,
ne veruje da bi mogao postići uspeh u učenju, a mogući uspeh pripisuje spoljašnjim
faktorima.

Kako podučavati učenike samoregulisanom učenju?

Učenici čije je učenje samoregulisano uspešni su zato što:

a) Analiziraju zadatak koji je dat i postavljaju efikasne ciljeve za učenje
b) Koriste adekvatne strategije da bi ostvarili te ciljeve
c) Kotrolišu svoj napredak i menjaju pristupe učenju ako je potrebno

Uloga nastavnika pri podučavanju učenika strategijama učenja:

1. Podučite učenike u analiziranju zadataka i postavljanju adekvatnih ciljeva

-razgovor sa učenicima o važnosti analize zadatka kao prvog koraka pri učenju
-da jasno objasni šta se od učenika očekuje i razgovor o kriterijumima po kojima će znati da li su
dobro obavili zadatak
-provera da li su učenici dobro razumeli zadatak
-naglasiti kako je primarni cilj učenje, a ne ocena
2. Direktno podstičite korišćenje efikasnih strategija učenja
Mnogi učenici imaju porešna uverenja o tome na koji način je najbolje učiti neko gradivo,tako da
bi od velike pomoći bilo da ih direktno nastavnik poduči nekim drugim metodama. To
podučavanje ne sme biti nametnuto, već izvedeno na način da učenici sami shvate vrednost i
značaj strategija. Neka deca kroz praksu sama otkriju strategije koje im odgovaraju.
-razgovarajte sa njima procesu obavljanja dobijenog zadatka
-podučavajte učenike efikasnim strategijama koristeći konkretne zadatke
-raspravljajte sa njima o tome koje strategije koriste za učenje, te koje su prednosti i nedostaci
tih strategija.
 3. Podstičite učenike da kontrolišu i nadgledaju svoje učenje
-Podstičite učenike da stvore jasne kriterijume za procenjivanje sopstvenog učenja
-Pomozite im da sami procene kvalitet svog rada
-Podstaknite ih da razmišljajuo svom učenju, vrednuju efikasnost korišćenih strategija i
modifikuju ih ukoliko je potrebno
4. Naučite učenike razgovoru sa samim sobom
Naučite ih da koriste razgovor sa samim sobom u cilju povećavanja sopstvene motivacije .
5. Podstičite otvoreno iznošenje mišljenja
Otvorene rasprave u odeljenju omogućavaju nastavnici da uvidi razmišljanja svojih učenika i
uoči poteškoće koje imaju ali i istovremeno vrednovati koliko su dobro učenici usvojili gradivo.
6. Podstičite učenika na učestvovanje i saradnju
Ako su učenici aktivni u sopstvenom procesu učenja , to dovodi ne samo do poboljšanja njihove
strategije učenja ,već i motivacije. Metoda u kojoj se učeniku dodeli uloga nastavnika uspešna
je jer u toj situaciji oni se nalaze u obe uloge i aktivno učestuju u procesu učenja, nadgledajuči i
usmeravajući pažnju na razmišljanja druge osobe.