Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu

Studijski program: Mašinsko inženjerstvo

Predmet: Obnovljivi izvori energije

SEMINARSKI RAD

Kandidat: Marko Vuletić

Broj indeksa: Mi 1/20

Tema rada: Solarna energija

Mentor rada: Dr Miodrag Kovačević

u Zrenjaninu, 2022. godine

1
 SADRŽAJ:

1. Uvod
2. Osnovni elementi sistema
3. Poredjenje solarnih kolektora
4. Sistemi za zagrevanje sanitarne tople vode
5. Sistemi za zagrevanje prostora
6. Sistemi za zagrevanje bazenske vode
7. Sistemi za hladjenje prostora
8. Smernice za povećanje efikasnosti sistema za zagrevanje vode
9. Sistemi za proizvodnju električne energije
10. Zaključak

2
 1. Uvod

Energija iz obnovljivih izvora energija je proizvedena iz nefosilnih obnovljivih izvora

kao što su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za
preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije. Korišćenje sunčeve enrgije se
vrši direktno pomoću solarnih kolektora za zagrevanje vode, fotonaponskih kolektora za
direktnu proizvodnju električne energije i koncentričnih kolektora za proizvodnju
električne enrgije, direktno pomoću solarnih kolektora u sklopu sistema za hladjenje
pomoću asporcionih rashladnih mašina. Indirektno pasivno iskorištenje energije
sunčevog zračenja kroz razne arhitektonske mere sa ciljem što veće apsorpcije i
akumulacije dozračene energije u zgradama za potrebe grejanja prostora. Najčešća
primena sunčeve energije u Republici Srbiji: zagrevanje sanitarne tople vode i dopunu
sistema grejanja, za direktnu proizvodnju električne energije pomoću fotonaponskih
kolektora, u svrhe hladjenja pomoću apsorpcionih rashladnih mašina, pasivna primena
sunčeve energije – minimalno, gotovo neznatno. Udeo direktnog iskorištenja energije
sunčevog zračenja u ukupnoj potrošnji je uglavnom oko 0,1% u svetu, kao i u većini
zemalja EU. Republika Srbija poseduje značajan potencijal za koriščenje sunčeve
energije. Relativno jednostavna procedura pribavljanja potrebnih dozvola za izvodjenje
radova na izgradnji sistema koji koriste sunčevu energiju i potencijal koji posedujemo,
predstavlja bitan preduslov za upotrebu istih.

3
 Nije moguća samostalna upotreba sistema za korišćenje sunčeve energije kao
osnovnog izvora za grejanje prostora i sanitarne tople vode, već se ovi sistemi koriste
kao dopunski sistemi. Najčešći oblici koriščenja sunčeve energije zagrevanje sanitarne
tople vode zagrevannje ili dogrevanje bazenske vode, dopuna sistema grejanja. Od
ostalih oblika korišćenja sunčeve energije na teritoriji Republike Srbije možemo da
izdvojimo proizvodnju električne energije pomoću fotonaponskih ćelija i veoma retko
hladjenje pomoću apsorpcionih rashladnih mašina.

Sisteme za korišćenje sunčeve energije čine;

-solarni kolektori,
-akumulatori toplote ,
-centralna upravljačka jedinica
-cevovodi i armature
-cirkulaciona pumpa

Solarni kolektori se dele na:

-solarni kolektori za grejanje vazduha i za grejanje tečnosti
-niskotemperaturni pločasti i vakuumski kolektori
Visokotemperaturni kolektori sa paraboličnim koritom, linearni Frenselov
konventrator, solarni toranj, tanjirasti koncentrator.

2. Osnovni elementri sistema

Ravni solarni kolektori

-apsorber sa pričvrščivačem
-cevnim registrom
-pokrivka
-kućište
-termoizolacija

4
 Vakuumski solarni kolektori:
Osnovni delovi:
-niz vakumskih staklenih cevi unutar kojih se nalaze metalne apsorbujuće cevi
-konkavna ogledala iza cevi
-niz vakuumskih staklenih cevi
-kućište

3. Poredjenje solarnih kolektora:

Pločasti kolektori imaju bolje perfomanse i u prednosti su u odnosu na vakuumske

kolektore kod niskotemperaturnih zagrevanja, kao što su na primer zagrevanje bazenske
vode i sistemi niskotemperaturnog grejanja, dok kod visokotemperaturnih zagrevanja
vakuumski kolektori imaju prednost. Za zagrevanje sanitarne tople vode, uz dobro
projektovanje sistema, obe vrste kolektora daju dobre rezultate. Efikasnost pločastih
solarnih kolektora raste sa porastom intenziteta sunčevog zračenja.

5
 4. Sistemi za zagrevanje sanitarne tople vode
Karakteristike sistema:
-relativno niska potrebna temperature sanitarne tople vode, povećane potrebe
tokom letnjeg perioda, manja temperaturska razlika u letnjem periodu,
-prinudna i prirodna cirkulacija radnog fluida
-dimenzionisanje prema letnjim potrebama – softveri
-opasnost od pregrevanja

Elementi sistema i princip rada

Rezervoar za akumulaciju toplotne

energije dobijene sunčevim
zračenjem sa elementima zaštite
od nastajanja bakterije “legionele”
i protočnim sistemom cirkulacije potrošne vode.

6
 5. Sistemi za zagrevanje prostora:

Šematski se suštinski ne razlikuje od šeme sistema za zagrevanje sanitarne tople

vode. Obavezan je dodatni izvor toplote. Bolja iskorišćenost sa niskotemperaturnim
sistemima grejanja.
Solarni sistemi se generalno mogu podeliti na aktivne i pasivne. Pasivni solarni sistemi
podrazumevaju da se ne koristi nikakav dodatni uređaj ili element u sistemu koji bi trošio
dodatnu energiju za rad sistema. U pitanju su uglavnom različita arhitektonsko-
građevinska rešenja koja imaju ulogu boljeg prikupljanja sunčeve energije, njene
akumulacije i korišćenja u svrhu grejanja. Osnovni uređaj aktivnog solarnog sistema je
prijemnik sunčeve energije (PSE) ili, kako se još često naziva solarni kolektor. Po svojoj
konstrukciji prijemniki može biti: ravan, cevni ili parabolični.
Prijemnici sunčeve energije
Ravan prijemnik sunčeve energije može imati različite konstrukcije, tehničke detalje i
većina proizvođača ima patentom zaštićeno svoje tehničko rešenje. • U principu, svi ravni
PSE imaju iste osnovne elemente, a to su:
• kućište,
• prekrivka koja propušta sunčevo zračenje,
• izolacija sa donje strane koja sprečava gubitke toplote i
• apsorber, koji predstavlja srce uređaja.
Apsorber je element PSE koji ima ulogu intenzivnog apsorbovanja sunčeve energije i
provođenja toplote do radnog fluida. izrađen je od specijalnih materijala ili prevučen
selektivnim premazima koji pospešuju apsorpciju sunčevih zraka. Obično je crne ili tamne
boje. Kod ravnih PSE apsorber je izveden u obliku ploče u koju su utisnute cevi kroz koje
protiče radni fluid.

7
1 – Apsorber; 2 – Prekrivka; 3 – izolacija; 4 – Bakarna cev

Aktivni solarni sistemi

Za naše klimatsko podneblje solarni sistemi se uglavnom koriste za pripremu tople
sanitarne vode. Kada su u pitanju sistemi grejanja, veoma je teško izvesti solarni sistem
koji može da pokriva gubitke toplote tokom cele grejne sezone bez nekog dopunskog
izvora toplote. Postoji i varijanta sprege solarnih kolektora i toplotne pumpe, kada se
mogu dobiti nešto više temperature grejnog fluida, ali je i u tom slučaju potreban dodatni
izvor toplote – u periodima jako malih intenziteta zračenja Sunca i veoma niskih
temperatura spoljnog vazduha.
• Solarni sistemi za pripremu STV mogu biti sa prirodnom ili prinudnom cirkulacijom vode,
i mogu biti direktni i indirektni.

8
Indirektni sistem sa jednim rezervoarom i dopunskim izvorom toplote

9
Kombinovani sistem sa dva rezervoara i gasnim kotlom

1 – Dovod hladne vode;

2 – Solarni kolektori;
3 – Solarni bojler;
4 – Cirkulaciono sigurnosni solarni set;
5 – Gasni kotao;
6 – Akumulacioni bojler;
7 – Radijatorsko grejanje;
8 – Bazen za kupanje;
9 – Razmenjivač toplote;
10 – Cev za odvod PTV ka potrošaču
11 – Odzračno lonče.

10
 6. Sistemi za zagrevanje bazenske vode:

Zagrevanje bazenske vode solarnim kolektorima je zbog relativno niskih potrebnih

temperature vode (24-32)°C jedan od najefikasnijih i najekonomičnijih načina korišćenja
sunčeve energije za grejanje tople vode. Primena kod zatvorenih plivališta, a posebno
kod otvorenih plivališta zbog dinamike rada. U zimskom periodu je potrebno obezbediti
dodatni izvor toplote.

7. Sistemi za hladjenje prostora:

Najčešće se koriste sledeće vrste solarnih rashladnih sistema:

-apsorpcioni rashladni sistemi
-adsorpcioni sistemi s desikantom
-sistemi s mehaničkim toplotnim pumpama

Na tržištu su najviše prisutni apsorpcioni sistemi koji rade s temperaturama

generatora od (75-95)°C, а radne materije su najčešće mešavina litijum-bromid/voda ili
amonijak/voda. Kapaciteti uredjaja kreću se u rasponu do najviše 350 kW.

8. Smernice za povećanje efikasnosti sistema za zagrevanje vode:

Prevideti ugradnju akumulatora toplote za zagrevanje sanitarne tople vode koji

može da se poveže na sistem za zagrevanje vode korišćenjem sunčeve enrgije. Izolovati
akumulator toplote i sve cevovode, elemente i opremu u sistemu. Dimenzionisanje
sistema za korišćenje sunčeve energije pomoću solarnih kolektora: dimenzonisati i
projektovati u skladu sa preporukama proizvođača opreme, vodeći računa o protocima u
sistemu.

Za veće sisteme, predvideti ugradnju dva manja akumulatora toplote, kombinovati

sistem sa niskotemperaturnim sistemima grejanja, koristiti vakuumske kolektore kada je
potrebno prikupiti veću količinu toplote u zimskom periodu, dimenzionisanje sistema raditi

11
prema maksimalnim letnjim potrebama, pri čemu se eventualno dogrevanje predviđa
električnim grejačima, redovno godišnje održavanje i čišćenje.

9. Sistemi za proizvodnju električne energije:

Fotonaponske ćelije se koriste za direktno pretvaranje energije sunčevog zračenja

u električnu energiju. Princip rada temelji se na fotoelektričnom efektu. Fotonaponski
sistem se sastoji od fotonaponskih panela akumulatora, regulatora i pretvarača
jednosmerne u naizmeničnu struju i potrošača. Punjenje/pražnjenje akumulatora reguliše
se posebnim regulatorom koji ima zadatak sprečiti prepunjenost ili preveliku ispražnjenost
akumulatora, a koji mogu bitno smanjiti vek trajanja akumulatora ili ga čak uništiti.
Zbog male efikasnosti i još uvek visoke cene (kod kućnih sistema oko 4-5 Eur/W
instalirane snage), fotonaponske ćelije se ugrađuju tamo gde su potrebne relativno male
snage ili ne postoji prikuljučak na električnu mrežu.
Primeri primene su vikendice, planinarski domovi, radiorepetitori na vrhovima
planina, telefonske govornice uz autoput, ulična rasveta, automati za parkiranje,
baterije/akumulatori za manje brodove i jedrilice itd.

10. Zaključak:

Prednosti solarne energije:

- Solarni paneli ne proizvode zagađenje životne sredine. Jedino zagađenje koje se

javlja rezultat je procesa proizvodnje solarnih panela u fabrikama, prilikom transporta i
instalacije istih.
- Poizvodnja energije upotrebom fosilnog goriva i nekih vrsta obnovljivih izvora
energije, kao što su na primer turbine na vetar, može biti veoma bučna. Sa druge strane
proizvodnja energije upotrebom solarnih ćelija je process koji je veoma veoma tih.

12
- Instalacija sunčevih panela na udaljenim lokacijama je mnogo povoljnije sa
stanovišta uštede novca nego zahtevi da se instaliraju visokonaponski vodovi električne
energije.

- Sunčeva energija može biti veoma efikasna na mnogim mestima i oblastima naše
planete, a nove tehnologije omogućavaju efikasnu upotrebu solarnih panela
čak i kada je vreme oblačno ili kada nema dovoljno direktne sunčeve svetlosti.

- Solarni paneli mogu biti montirani na krovovima mnogih kuća, što eliminiše
problem nalaženja prostora i ulaganje u nove instalacije.

- Još jedna izvanredna osobina sunčeve energije je njena cena. Iako su inicijalni
troškovi visoki, jednom kada se solarni paneli instaliraju oni obezbeđuju besplatnu
energiju koja će isplatiti početne troškove tokom godina korišćenja iste.

- Korišćenje sunčeve energije omogućava nezavisnost od svetskih rezervi fosilnog

goriva.

Mane solarne energije:

- Glavna mana su početni troškovi. Trenutačno, cene veoma efikasnih panela za

sakupljanje solarne energije mogu biti preko 1000 eura, a mnoga domaćinstva potrebuju
više od jednog panela. Ovo čini da početna ulaganja budu značajan i nezanemarljiv faktor
prilikom razmatranja upotrebe iste.
- Sunčeva energija je u stanju da proizvodi elektricitet samo danju. To znači da u
toku 24 sata, 12 sati solarni paneli ne mogu da proizvode energiju za vaš dom.
- Vreme može da utiče na količinu proizvedene energije
- Zagađenje može da utiče na rad solarnih panela jer se njihova efikasnost smanjuje
sa povećanjem zagađenja vazduha. Ovo može da bude glavni nedostatak za industrisku
primenu solarnih ćelija u veoma mnogo zagađenim oblastima kao na primer u
industrijskim zonama velikih gradova.

13