Bolesti organa za disanje

Bolesti organa za disanje se ispoljavaju raznim simptomima i znacima. Najčešći

simptomi i znaci bolesti organa za disanje su kašalj, promene sastava ispljuvka, hemoptizije i
hemoptoje, bol u grduima,smetnje pri disanju i cijanozu.

Kašalj. Kašalj je najčešći simptom svih oboljenja organa za disanje. Ispoljava se na različite
načine, zavisno od oboljenja pojedinih delova organa. Tako postoje suv kašalj, kašalj bez
iskašljavanja i produktivan kašalj. Kašalj može da bude stalan i u napadima. Najčešće se
javlja kod bolesnika sa hroničnim bronhitisom ili onih sa bronhijalnom astmom. Produktivan
kašalj se javlja u bolesnika sa oboljenjem grkljana.

Ispljuvak. Mnoga oboljenja organa za disanje praćena su iskašljavanjem ispljuvka. Ispljuvak,

prema količini koju bolesnik iskašlje u toku dana, može da bude oskudan ili obilan. Ispljuvak
prema izgledu može da bude sluzav, gnojav i sa primesama krvi. Sluzav ispljuvak se obično
javlja kod bolesnika sa bronhijalnom astmom, a gnojav kod bolesnika sa bronhiektazijom i
apscesom pluća. Fetidan ispljuvak (koji odaje neprijatan miris) javlja se kod bolesnika sa
gangrenom pluća-

Hemoptizije i hemoptoje. Hemoptizije karakteriše iskašljavanje manjih količina krvi, u vidu

crvenih niti ili crvenih tačaka. Hemoptoja je iskašljavanje čiste krvi. Ona je posledica prskanja
manjih li većih krvnh sudova. Najčešće se javlja kod bolesnika koji boluju od tuberkuloze
pluća.

Bol u grudima se javlja samo kod oboljenja nekih delova organa za disanje. Tako se bol iza
grudne kosti javlja kod oboljenja traheja.

Dispneja je subjektivan osećaj nedostatka vazduha, a ispoljava se napornim disanjem.

Respiratorna dispneja je uslovljena tečkim izdisanjem (ekspirijumom).

Čujno disanje. Disanje se kod zdravih osoba ne čuje. Međutim, neka oboljenja organa za
disanje su praćena čujnim disanjem. Ono se čuje na bližem ili daljem odstojanju od bolesnika.
Najčešće se javljaju dva oblika čujnog disanja: „sviranje“ u grudima i stridor. „Sviranje“ se
najčešće čuje kod bolesnika sa bronhijalnom astmom u napadu. Stridor se obično čuje kao
šištanje, a najčešće nastaje zbog opstrukcije (suženja) traheja ili većih bronha. To se
uglavnom javlja kod karcinoma bronha ili prisustva stranog tela udahnutog u organe za
disanje.
Cijanoza je ljubičastoplava boja kože i vidljivih sluznica.

Promene na grudnom košu. Promene oblika grudnog koša često su uzrok ili posledica
oboljenja organa za disanje.

Akutno zapaljenje krajnika

Akutno zapaljenje tonzila (krajnika) ispoljava se opštim toksičnim pojavama kod

bolesnika.

Uzroci: streptokoke i stafilokoke.

Klinička slika. Bolest se prvenstveno javlja kod dece i mlađih osoba, a ispoljava se bolovima
u ždrelu i otežanim gutanjem. Tonzile su uvećane i crvene. Na površini tonzila vide se
beličasti gnoni čepići. Oni se mogu istisnuti pritiskom na tonzile špatulom ili drškom od
kašike. Limfne žlezde su uvećane i bolne na dodir.pored navedenih promena, bolest se
ispoljava i povišenom temperaturom, često 38-40 stepeni Celzijusa. Puls je ubrzan, bolesnici
se žale na glavobolju i gubitak apetita, malaksali su i potišteni.

Komplikacije. Akutni tonzilitis može da izazove razne komplikacije. Najčešće su to

zapaljenja srednjeg uha (otitis media). Ređe komplikacije su zapaljenska oboljena moždanih
opni (meningitis) ili mozga (encefalitis). Posebno teške komplikacije su reumatska groznica i
akutno zapaljenje bubrega.

Nega. Bolesnik za vreme bolesti treba da leži u postelji da bi se izbegl moguće komplikacije.

Lečenje. Primena sulfonamidskih preparata ili antibiotika, najčešće penicilina, neophodna je

jer daje povoljan efekat, a sprečava i pojavu navedenih kompikacija. Za vreme lečenja
bolesnik jede tečnu i kašastu hranu sve dok traju bolovi pri gutanju.
 Akutni bronhitis

To je akutno zapaljenje sluznice bronhnog sistema.

Uzroci. Akutni bronhitis je najčešće izazvan raznim virusima, uglavnom u obliku nazeba i
gripa. Bakterijske infekcije se najčešće nadovezuju na virusne infekcije. Akutno zapaljenje
bronhija se javlja u sklopu kašlja i nekih drugih akutnih zaraznih bolesti.

Klinička slika. Kašalj je osnovni znak akutnog bonhitisa. U početku je suv i neproduktivan,
kasnije postaje produktivan, sa večim ili manjim količinama ispljuvka. Ispljuvak je u početku
bistar i sluzav, kasnije postaje sluzognojav, a nekad i potpuno gnojav. Kašalj se javlja u
napadima, posebno posle udisanja hladnog vazduha,pušenja, fizičkog napora ili smeha.

Akuni bronhitis je kratkotrajna bolest, traje 5-7 dana. Za to vreme se simptomi postepeno
stišavaju i gube. Međutim, povremeni kašalj i iskašljavanje manjih količina ispljuvka mogu se
javljati još 3 do 4 nedelje.

Lečenje. Blagi oblici ne zahtevaju posebne terapisjke mere. Dovoljno je da bolesnik ostane u
postelji nekoliko dana i uzima dovoljne količine tečnosti. Ukoliko je temperatura izrazitije
povišena, daju se antipiretička sredstva (aspirin i dr.). bolesnici treba da izbegavaju pušenje,
boravak u zadimljenim i hladnim prostorijama. Lekovi za suzbijanje kašlja se primenjuju
samo ako je kašalj izražen, suv i neproduktivan. Neproduktivan kašalj može da se smri
inhalacijom tople vodene pare. Kada kašalj postane produktivan, daju se sredstva za
iskašljavanje.

Nega. Posebna nega bolesnika nije potrebna dok bolest ima blag oblik i tok. Dovoljno je da
bolesnik ostane u postelii 5 do 7 dana. Teži oblik, posebno kod dece, zahteva hospitalizaciju i
intenzivnu negu bolesnika.
 Hronični bronhitis

To je hronično zapaljenje sluznice bronhija koja se ispoljava hroničnim kašljem i

iskašljavanjem.

Bronhitis se smatra hroničnim ako jedna osoba kašlje i iskašljava najmanje tri meseca
godišnje u poslednje dve godine. Hronični bronhitis je vrlo učestala bolest u našoj sredini i
mnogo je češći kod muškaraca nego kod žena.

Uzroci. Uzročnici hroničnog bronhitisa mogu da se svrstaju u tri osnovne grupe: prvu grupu
čine mikroorganizmi, drugu pušenje i treću druga nadražajna sredstva hemijske i fizičke
prirode.

Zagađenost vazduha isparljivim gasovima i raznim vrtsama prašine takođe deluju nadražujuće
na sluznicu bronhija, izazivajući njeno oštećenje.

Klinička slika. Kašalj i iskašljavanje su osnovni znaci hroničnog bronhitisa. Bolest se

pogoršava pri lošim vremenskim uslovima i u zimskim mesecima. Kašalj se obično javlaj u
jutarnjim časovima. Često je izazvan hladnim vazduhom, dimom i fizičkim naporom. Može se
javiti u napadima, naročito ujutru.

Količina i izgled ispljuvka mogu biti različiti. Ispljuvak porevemeno postaje sluzavognojav,
pa i gnojav, žutozelene boje. Hemoptizije se javljaju kod četvrtie bolesnika sa hroničnim
bronhitisom. Kod hroničnih bolesnik javljaju se komplikacije, kao što su bronhopneumonija,
plućna insuficijencija, kasnije i zastojna srčana insuficijencina desnog srca (hronično plućno
srce).

Lečenje. Osnovni princip lečenja je otklanjanje uzroka bolesti, što praktično znači da treba
otkloniti bakterijsku infekciju. Zbog pojave gnojnog ispljuvka potrebno je primeniti
antibiotike (penicilin i dr.), prestanak pušenja je neophodan kod svih bolesnika sa hroničnim
bronhitisom. Bolesnici koji rade u uslovima zagađeog vazduha treba da promene radno mesto.

Nega. Hronični bronhitis bez komplikacija ne zahteva posebnu negu bolesnika. Međutim,
svaka komplikacija zahteva određen način nege koji je specifičan za vrstu i stepen te
komplikacije.
 Bronhijalna astma

To je hronična imuno-alergijska bolest disajnih puteva i posebno sluznice bronhija,

koja se ispoljava napadima kašlja.

Uzroci. Bronhijalna astma nastaje usled senzibilizacije (stvaranja preosetljivosti) organizma

na razne supstance-alergene (antigeni). Antigeni koji izazivaju bronhijalnu astmu unose se
udisanjem vazduha, pa se zato i nazivaju inhalacioni alergeni. Najčešći inhalacioni alergeni su
polenoh prah, kućna prašina, životinjske dlake, itd.

Klinička slika. Smatra se da od brohnijalne astme oboljevaju uglavnom osobe sa povećanom

sklonošću ka alergijskim reakcijama uopšte. Zbog toga se smatra da postoji i sklonost
organizma da oboljeva od bronhijalne astme. Bronhijalna astma počinje u različitim žitovnim
dobima; kod nekih se javlja još u najranijem detinjstvu. Muškarci i žene podjednako
oboljevaju od bronhijalne astme. Bronhijalna astma se ispoljava astmatičnim napadima.
Napadi se češće javljaju noću, a počinju teskobom u grudnom košu i dispnejom. Bolesnik je
prinuđen da sedi u postelji ili stoji; bled je, obično zauzima položaj koji mu olakšava disanje.
Dispnojični period traje od nekoliko minuta to nekoliko časova. Zatim nastaje period kašlja
koji se završava iskašljavanjem malih količina sluzavog, lepljivog ispljuvka. Iskašljavanje
donekle olakšava disanje i bolesnik se oseća bolje, znoji se, malaksao je i obično usled napora
zaspi. Oni sa čisto alergijskom astmom sve do sledećeg napada nemaju tegobe i žive kao
zdrave osobe.

Poseban tip astmatičnog napada je tkz.status astmatikus. To je produžen i težak oblik

astmatičnog napada koji traje duže od 24h. Dispneja (gušenje) je sve izraženija. Bolesnik
postaje cijanotičan, sedi u postelji, teško diše, kašlje, ali bez iskašljavanja. Davanje
odgovarajućih lekova ne smiruje napad.

Lečenje. Medikamentozno lečenje bronhodilatatorima primenju se radi smirivanja

astmatičnog napada. Teži oblici se leče i primenom glukokortikoida (pronizon) i
inhaliranjem kiseonika. Bolesnici sa statusom astmatikusom se leče u stacionarnim
zdravstvenim ustanovama ili u primorskim ili visinskim klimatskim lečilištima. Infekcija se
suzbija primenom antibiotika, a za smirenje se daju sedativi.

Nega. Bolesniku u astmatičnog napadu treba pomoći da zauzme položaj koji mu najviže
odgovara i koji mu olakšava disanje. Teži oblici astamtičnog napada zahtevaju intenzivnu
negu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama.
 Pneumonije

Pneumonije su zapaljenska oboljenja pluća, akutnog ili hroničnog toka. Lobarnu pneumoniju
karakteriše zahvatanje jednog celog lobusa (režnja) pluća, a bronhopneumoniju zahvatanje
samo jednog ili više segmenatajednog režnja. Pneumonije se dele na dve osnovne grupe:
primarne i sekundarne. Kod primarnih pneumonija zapaljenski proces zahvata do tada
potpuno nova pluća. Sekundarne pneumonije su zapaljenja nastala u plućima koja su već bila
oštećena drugim oboljenjima.

Primarne pneumonije se prema uzročnicima dele u tri grupe: bakterijske, virusne (atipične) i
pneumonije izazvane drugim uzročnicima (gljivice i dr.).

Bakterijske pneumonije su najčešće zapaljenja pluća izazvana raznim bakterijama.

Klinička slika. Bakterijske pneumonije ispoljavaju se određenim simptomima i znacima.

Lobarna bakterijska pneumonija (krupozna) počinje naglo, groznicom i visokom

(febrilnom) temperaturom. Povišena temperatura brzo prelazi 39 stepena C i na toj visini se
održava viže dana, ako se odmah ne primeni lečenje antibitoicima. Kašaljje jako izražen.
Bolesnik ubrzo iskašljava rubiginozan (ciglast) ispljuvak. Disanje je često naporno, kroz nos
pa se dobija utisak da nozdrve lepršaju. Kod bolesnika sa krupznom pneumonijom vrlo često
se javlja herpes na sluznici nozdrva ili usana, kao i cijanoza. Jezik je suv i obložen. Puls je
slab i ubrzan. Arterijski pritisak se smanjuje. Bolesnik je obliven hladnim znojem. Ako se na
samom početku prieni terapija antibioticima krupozna pneumonija ima sasvim drugačiju
kliničku sliku, protiče u blagom obliku, bez navedenih burnih simptoma i znakova bolesti.

Klinička slika bakterijskih pneumonija, kod kojih zapaljenski proces ne zahvata ceo lobus,
znatno je blaža. Febrilnost je manje izražena, znaci toksičnosti takođe (ili sasvim izostaju), a
opše stanje bolesnika je manje poremećeno.

Atipišne pneumonije najčešće su izazvane raznim virusima i rikecijama. Atipične

pneumonije se prenose sa obolelog čoveka na zdravog. Prenosioci virusa su ptice (golubovi,
papagaji), a prenosioci rikecija ovce. Zato se ovaj oblik javlja kod osoba koje dolaze u kontakt
sa ovcama. Inkubacija traje od 5do 19 dana.

Virsune pneumonije karakterišu slabo izraženi klinički simptomi i znaci: kašalj je osrednje
izražen, najćešće suv ili sa iskašljavanjem manjih količina sluzanog ispljuvka; temperatura je
malo povišena; toksični znaci izostaju; početak bolesti je bez groznice.
Sekundarne pneumonije se javljaju kao komplikacije kod oboljenja bronhija (hronični
bronhitis, bronhiektazije, bronhijlna astma). Osnovna odlika kliničke slike sekundarne
pnemonije je pogoršanje stanja osnovne bolesti na koju se ona nadovezuje. Ispoljava se
pojavom kašlja, ako ga do tada nije bilo. Pored toga, javlja se povišena temperatura različitog
stepena.

Lečenje. Primena antibiotika je osnovna medikamentozna terapija. Primenjuju se penicilin,

antibiotici širokog spektra i sulfonamidi. Bolesnicima sa cijanozom i dispnejom mora se dati i
kiseonik. Kada se jave znaci kolapsa, daje se terapija šoka.

Nega. Bolesnici sa pneumonijom treba obavezno da leže u postelji dok traje povišena
temperatura i najmanje još nedelju dana posle normalizovanja temperature. Posebno značajno
je oretanje u postelji radi prevencije nastanka tromboze i embolija, kao i dekubitusa (rana na
koži).

Bronhiektazije

Bronhiektazije su proširenja malih i srednjih bronha usled oštećenja njihovih zidova.

Apsces pluća

Apseces pluća je lokalozovano, gnojno zapaljenje, praćeno nekrozom i razaranjem

zahvaćenih delova pluća.

Emfizem pluća

Emfizem pluća karakteriše gubitak elastičnosti alveola i njihovo proširenje, koje uslovljava
razaranjem kapilara u alveolarnom zidu.
 Terapija bronhijalne astme

Postoje dva osnovna principale lečenja astme:

1. prekid akutnog napada

2. prevencija nastanka napada.

Za prekid napada astme koriste se:

1. beta 2 agonisti kratkog dejstva (salbutamol-inhalaciona primena)

2. teofilin-intravenska primena. Intravenski teofilin se primenjuje u obliku aminofilina-
mešavina teofilina sa etilendiaminom. Intravenska primena aminofilina se mora dati
veoma sporo (najmanje 20 minuta) da bi se sprečila pojava neželjenih dejstava na
CNS (glavobolja, nesania, aritmija…) i srce.

Za prevenciju napada koriste se:

1. antiinflamatorni lekovi (inhalacioni glukokortikoidi, dugodelujući teofilin)

2. beta 2 agonisti dugog dejstva (salmeterol)
3. antileukotrieni (oralno).

Antitusici su lekovi za suzbijanje suvog, neproduktuvnog kašlja. Deluju:

1. centralno-inhibiraju centar za kašalj u produženoj moždini

2. periferno-smanjuju osetljivost tusigenih zona što smanjuju refleks kašlja.

Centralni antitusici su derivati opijuma. Izazivaju zavisnot i depresiju disanja. Koriste se za

suzbijanje najtežih oblika suvog kašlja. Predstavnik-kodein.

Ekspektoranski olakšavaju iskašljavanje bronhijalnog sekreta. Kao ekspektorans može da se

koristi i obična voda jer se unošenjem veće količine vode razređuje sekret i olakšava
iskašljavanje.

Glukokortikoidi (kortikosteroidi)

Kortizol je hormon koji se stvara u kori nadbubrežne žlezde. Sintetski glukokortikoidi su

prednizon, prednizolon,metil-prednizolol. Primenjuju se oralno, parenteralno, lokalno.

Ispoljavaju: antiinflamatorno, antialergijsko, imunosupresivno dejstvo. U svim indikacijama

deluju simptomatski, olakšavaju simptome, ali ne leče bolest.
 Antibiotici

Antibiotici su produkti mikroorganizama koji u malim koncentracijama sprečavaju rast drugih

mikroorganizama ili ih čak i ubijaju. U prvom slučaju govorimo o bakteruostatskom, a u
drugom slučaju o baktericidnom efektu.

Podela:

Penicilini, cefalosporini, monobaktami i karbapinemi (beta laktamski antibiotici)

Glikopeptidni

Makrolidni

Aminoglikozidi

Tetraciklini

Hlofamfenikol