УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Филолошки факултет
Катедра за иберијске студије
Група за шпански језик и хиспанске књижевности

Мотив лутања у роману Lazarillo de Tormes

Семинарски рад из Шпанске књижевности 4

у Београду, април 2019. године

Апстракт
 Овај рад приказује мотив лутања у роману Lazarillo de Tormes непознатог аутора. У
првом делу рада приказани су друштвени, економски и културни еспекти епохе у којој је
дело настало. Такође, приказане су и главне одлике пикарског романа, као и одлике самог
дела Lazarillo de Tormes.

У другом делу рада анализиран је мотив Ласаревог лутања. Тачније, кроз приказ
Ласарових господара приказано је шта је навело најпознатијег пикара на лутање. Као
главни мотив лутања навели смо мотив глади који је карактеристичан за почетак дела. Све
што Ласаро ради, ради то како би преживео и прехранио себе. Међутим, оног тренутка
када добије бољи посао и попне се на друштвеној лествици његови погледи на свет се
мењају и спреман је да затвори очи пред одређеним ситуацијама како би доживео мирну
старост.

Кључне речи: Лутање, Lazarillo de Tormes, глад, пикаро, пикарски роман.

Resumen

En este trabajo tratamos el motivo de vagar en la obra de autor desconocido llamado

Lazarillo de Tormes. En la parte inicial del trabajo se pueden ver los aspectos sociales,
económicos y culturales de la época en que la obra apareció. También, son representadas las
características principales de la novela picaresca., pero son presentadas y las características de la
obra Lazarillo de Tormes.

En la segunda parte del trabajo analizamos el motivo de las andanzas de Lásaro. Más
preciso, a través de la exhibición de los maestros de Lásaro es presentado que es lo que llevó a
pícaro más famoso a vagar. Como el motivo principal es analizado el motivo del hambre, que es
característico para primera parte de la obra. Todo lo que Lásaro hace, lo hace para para
sobrevivir y alimentarse. Pero, el momento cuando encuentra un trabajo mejor y se sube en la
escala social, sus puntos de vista sobre el mundo están cambiando y está listo para cerrar los ojos
ante ciertas situaciones para experimentar una viejez tranquila.

Palabras clave: Vagancia, Lazarillo de Tormes, hambre, pícaro, la novela picaresca.

 • Увод

У овом раду пажњу ћемо посветити мотиву лутања у делу Lazarillo de Tormes
(Ласариљо са Тормеса). Анализираћемо све Ласарове господаре како би покушали да
утврдимо шта га је то подстицало на лутање.

Пре него што пређемо на главну тему у следећем делу ћемо приказати економске,
друштвене и културне аспекте Шпаније XVI века, али и неке одлике пикарског романа
уопште.

• Шпанија XVI века: економски, друштвени и културни аспекти

У шпанској књижевности 1554. године долази до стварања новог поджанра под

називом пикарски роман (la picaresca). Неколико година пре тога Шпанија се ослободила
од арапских освајача који су на полуострву били неких осам векова. Између објављивања
дела и пада Исламског краљевства Гранаде 1492. године, постоји један временски сегмент
који обухвата педесетак година. Тај сегмент нас у друштвено-историјском контексту
поставља у једну Шпанију пуну промена и која је свесна уједињења, проширења и
богатства које долази из Новог Света. Не смемо сметнути с ума да су Јевреји и Муслимани
управо били протерани, а они који су и остали, морали су да промене веру.

Ласариљо је дело које је писано у друштвено-културном контесту у ком је феудализам

увек доминирао, а моћ је имала црква. Шпанија се ширила на Индије, а у Европи је
долазило до религијских реформи. Постојао је проблем мањина, долазило је до
покрштавања муслиманског и јеврејског становништва у такозване нове хришћане; стари
хришћани добијају одређене привилегије, а долази и до појаве Инквизиције где црква
уводи одређене норме које највише утичу на уметност. Царство је водило ратове у име
вере што изазива друштвену и моралну контрадикторност у освајању Новог света.
Покушаји да се на силу покрсте Јевреји и Муслимани доводе до тога да се маестрална
дела као што су Ласариљо и Селестина објављују анонимно. На снагу ступа цензура, што
представља велики проблем у објављивању дела у том периоду.

Ово су биле друштвено-историјске околности у којима је дело Ласариљо са Тормеса

(Lazarillo de Tormes) било објављено, знајући унапред да је то дело које не представља
етички модел који би требало следити, већ слободно можемо рећи да је то анти-морално
дело које клевеће религију, а самим тим и цркву као институцију.
• Одлике пикарског романа

Главни протагониста овог романа је пикаро (el pícaro), особа која долази из нижих
друштвених слојева. Како би преживели, пикаро служи разним господарима којима је циљ
да извуку највећу корист од особе која је у њиховој служби. Газда се служи свим
средствима како би слугу лишио хране. Суочен с овом ситуацојом, пикаро се служи
лукавством и триковима како би успео да се одбрани од незасите експлоатације и како не
би био гладан.

Наративна структура пикарског романа изграђена је кроз разне послове које пикаро
обавља у различитим местима, кроз мотив лишавања од стране газде и кроз мотив кршења
правила од стране пикара. Ово последње припрема читаоца на догађаје које ће га забавити
и у којима ће уживати. Пикаро искоришћава и управља овим елементима како би постигао
своје циљеве.

Друштвено-економске прилике довеле су до настанка пикарског романа, а историјски

контекст је помогао да се пробије и постане популаран читаоцима.

Можемо рећи да је пикаро створен као инструмент који ће бити коришћен и

манипулисан од стране свог ствараоца, тачније аутора, и који ће му служити да критикује
друштво уопште, али и неке привилеговане особе које не би смео да критикује директно.

Стварање пикара долази и како би се разбиле традиционалне схеме хероја. Читаоци су

се вероватно уморили читајући о одређеним херојима, па се самим ти рађа лик који служи
да забави читаоце, али и да донесе одређену поуку.

Дакле, можемо рећи да је циљ пикарског романа да забави читаоца, али и да критикује
државне и верске институције и то кроз ликове који их представљају. Такође, да критикују
промене у традиционалном друштву у односу на растућу економску ситуацију у којој је
Шпанија уживала у тој епохи.

Теме и аргументи пикарског романа увек су постојали у смислу коришћења преваре

како би се достигао одређени циљ. У причама су одређене животиње имале
карактеристике лукавости, као што је то случај с лисицом. Дакле, можемо рећи да су
одлике пикарског романа постојале и пре његове појаве, али као изоловани случајеви. С
Ласариљом и другим романима овог типа добило је форму и тело.

Што се тиче порекла речи пикаро, до средине XVI века ова реч се употребљавала да
означи индивидуу која је обављала неки мали посао, скитницу која живи од просјачења
или пропалицу која води лош живот. Овај придев долази као производ XVI века у
Шпанији, поготово у великим градовима где долази до стварања нове друштвене групе
коју су чинили млади и деца која су била препуштена сопственој судбини,
маргинализовани, живели на маргинама друштва јер се њихов живот није много
разликовао од живота просјака.

Пикари и пикарство забављали су и одушевљавали публику. Долазак пикара у свет

књижевности сведочи о генијалности пикара који је изазвао велико интересовање код
великог броја публике својом појавом.

• О делу

Дело почиње писмом непознатом високом службенику (Vuestra Merced), а аутор је

анониман јер на тај начин има потпуну слободу и у могућности је да критикује друштво
без било какве цензуре. Дакле, аутор је жртвовао своје име због успеха које ће његово дело
доживети, али и у замену за аргументе који су у делу приказани. Да је рад написан ван
свог друштвено-историјског контекста, ауторово име не био било искључено и детаљније
би описао догађаје. Поред тога, можемо рећи да анонимност даје одређене квалитете које
недостају у раду аутора. Анонимност у уму читалаца одбацује индивидуалност дела,
чинећи да се више односи на колективно и даје могућност да се припишу заслуге
неколицини аутора.

Многи аутори у то време користе сатиричан жанр из личних и онтолошких, а не анти-

владиних разлога. То их спашава од претераних тенденција у раду, и као у Ласариљу, иако
критикује целокупно друштво, он се обраћа Његовој Милости с надом да ће се ствари
побољшати.

Поука која се може извући из овог дела је да Ласаро, као особа своје епохе, доноси
одлуку да промени свој живот следећи савет своје мајке која му није ништа друго пружила
осим тог савета. Тај савет је био да се држи доброг, на шта ће Ласаро наићи током својих
лутања. Добро нису ни слепи просјак, ни монах, фратар, нити штитоноша. Добро је било
што је нашао поштен посао и на крају се оженио.

Воља и добре намере нису оскудевале код Ласариља. Међутим, компликовано,

корумпирано и затворено друштво које га је окруживало наметало је одређене промене.

Што се структуре дела тиче, Ласарева биографија је подељена на седам поглавља.

Свако поглавље описује догађаје који су се десили Ласару с неким од његових газди.
 Време је оно што даје овом делу јединство и смисао. Ласаро, у првом лицу, прича
причу о свом животу, од детињства када га мајка предаје слепцу, па све до тренутка када се
жени и пење се на друштвеној лествици. Разлог због ког пише аутобиографију је да би се
оправдао због ситуације у којој се нашао са својом супругом.

Ово дело има отворену структуру. Епизоде су независне једне од других, а крај је
остављен отворен што даје могућност да се дода још епизода.

• Мотив лутања у роману Lazarillo de Tormes

Ласариљо, као књижевно дело ствара убедљив симулакрум аутобиографије. Ласаро

преузима епистоларну форму, пише животопис како би се некоме оправдао.

Млинар Томе Гонсалес (Tomé González) и његова супруга Антона Перес (Antona Pérez)
добили су сина Ласара (Lázaro) негде око 1512. године. Дечак је рођен у воденици на реци
Тормес, због чега и добија надимак Ласариљо са Тормеса (Lazarillo de Tormes). Његов
отац, осуђен због крађе, бива прогнан и умире током војне експедиције. Породица се сели
у Саламанку где његова мајка налази новог мужа који издржава породицу све док га не
оптуже и казне за крађу. Због сиромаштва, Антона је присиљена да свог сина повери
слепом просјаку. Овим догађајем започињу Ласарева лутања.

Просјак представља важан прелаз у Ласаревом животу, тачније транзицију између

детињства и породице и његовог уласка у свет одраслих. Од слепог просјака добија први
ударац, уводи га у свет просјачења и учи га елементарним техникама преживљавања.
Дакле, можемо рећи да је просјак био прва школа Ласариљу који га касније у делу више
пута помиње. Са њим је Ласаро провео шест месеци, кратак период када је време у
питању, али је за то време интензивно учио од њега што ће послужити као референтна
тачка у остатку романа. Просјак га је припремао на тежак живот и захваљујући томе је
Ласаро лукаво приступио свету одраслих, али и свету пикара. Од боравка код слепог
просјака у првом поглављу дела па надаље, све остале газде које се појављују биће
упоређиване с њим.

Након што га просјак избацује на улицу не тако пријатељског града, Ласаро дотиче дно
напуштен и одбачен. Међутим, тада долази у службу код једног свештеника. Свештеник
служи Ласару као одскочна даска, али и аутору да критикује цркву и свештенство које је
користило веру с циљем да искоришћава људе. Свештеник коме Ласаро служи представља
симбол похлепе, лицемерја и преваре.
 Након свештеника, Ласаро долази у службу једног штитоноше. Он је морао да се
прилагоди животу свог газде како би могао да га представља у јавности. Ласаро води здрав
живот како би обрадовао свог газду који такође води здрав живот. Међутим, истина је да
штитоноша уствари нема новца за храну, а како би очувао свој углед, свима говори како
брине за своје здравље и води здрав живот. Ласаро код штитоноше учи уметност
приповедања. Речи његовог газде да једе само ноћу натерале су Ласара да изгуби наду,
међутим поучен, Ласаро зна како да се послужи лукавошћу и да преживи, па се сам
сналази за парче хлеба. Ласаро дели комаде хлеба са њим, и можемо рећи да је штитоноша
једини газда према ком је Ласаро осећао сажаљење, чак је осећао и одређену симпатију
што га је навело да с њим дели оно што је добио као милостињу. Можемо рећи да
штитоноша заузима посебно место код Ласара и због тога што је био једини газда који је
према Ласару осећао сажаљење. Поред тога, Ласаро не коментарише штитоношине речи
када му овај препричава свој живот већ оставља читаоцу да му суди. У сваком случају се
може рећи да су обојица били у сличној ситуацији. Покушавали су да преживе и били су
гладни.

Након штитоноше пут га наводи на службу код капелана. Код њега Ласаро постаје
водоноша и градски телал. Затим, упознаје једног фратра коме почиње да служи. Део када
служи фратру је кратак и прожет загонеткама. У овом делу се такође, први пут помиње да
Ласаро уопште носи ципеле које су му се поцепале после осам дана. Самим тим можемо
закључити да је Ласаро превалио велики пут с фратром, међутим он не описује никакве
догађаје који су му се дешавали служећи га. Искористио је само једну реченицу да објасни
зашто је изашао из његове службе: „Y por esto y por otras cosillas que no digo,salí de él.“
(Због тога и због других стварчица које не желим да испричам сам отишао од њега).
Ласаро овде не даје објашњење о каквим стварима се ради, али Масари (2009: 63) сматра
да је фратар вршо сексуалне активности према Ласару или га је можда подводио својој
клијантели. Интересантно је да у овом поглављу Ласаро не помиње глад, док је у
претходним поглављима глад уствари била мотив и главни покретач свих Ласарових
поступака и лутања. Такође, први пут слободном вољом напушта једног господара што до
сада није био случај.

Ласаро је такође служио и продавцу була. Продавац була је био јако добар у свом
послу, а како би намамио купце поклањао би својим купцима воће и поврће. Са њим остаје
четири месеца, а тема глади почиње да слаби. Ласаро купује мач како би се од сада сам
штитио, што нас уводи у следеће поглавље када постаје шерифов слуга. Овај мач носи
доста симболике. Можемо рећи да он представља прелазну тачку и промену у Ласаревом
животу. Он се полако диже на друштвеној лествици.

Ласаро сада почиње да се бави правдом, међутим, не говори колико је временски био
шерифов слуга, али каже да је напустио овај посао јер је био пун опасности и живот му је
био угрожен. Ово поглавње је битно јер Ласаро по први пут цени свој живот. У почетним
поглављима Ласаро је желео да умре с обзиром да је у већини случајева био гладан, а сада
жели нешто да заради како би нормално и у миру проживео старост.

Након шерифа Ласаро постаје проповедник протојереја Сан Салвадора. Између њих се
успоставља однос који кулминира Ласаревом женидбом са протојерејевом служавком.
Међутим, почињу да колају приче како је Ласаров брак само маска која служи као покриће
за протојерејеву и служавкину везу.

2.1. Глад као главни мотив лутања

Можемо рећи да је глад једна од централних тема у овом роману. Она Ласариља тера на
лутање од једног до другог господара. Ласаро је на почетку држао одређену дистанцу од
Мавара Саида (Zaide), љубавника своје мајке, али је схватио да је његово присуство
променило многе ствари. Однос Ласарове мајке и Мавара показује да глад уклања све
врсте граница и препрека између људи, без обзира на религију или расу. Врсте јела и
оброка које Ласаро помиње показују друштвени статус и окружење у ком се Ласаро
налазио у одређеном тренутку. Многи критичари, према речима Масарија (2009:68), виде
Ласариља као епопеју глади. Дакле, покретач Ласарових лутања је управо глад.

Међутим, оног тренутка када Ласаро налази бољи посао и престаје да мисли да ли ће
сутра имати шта да једе и како ће преживети, престају и његова лутања и престаје да буде
један обичан пикаро. Са жељом да обезбеди своју будућност и да не мисли више на то да
ли ће сутра преживети дан он затвара очи пред причама о превари своје жене. Дакле. он
пристаје на све како би престао да лута и да се бори на све начине како би преживео.

• Закључак

У овом раду смо кроз анализу неких од Ласариљових господара истражили мотив
лутања у делу.

Видели смо да је главни покретач Ласарових лутања уствари глад. Након смрти
Ласаревог оца, како би могла да прехрани породицу, мајка започиње везу с Маварином.
Међутим, након његовог хапшења она предаје Ласара слепом просјаку јер није имала
начин да га прехрани.

Код просјака је Ласаро научио да се користи лукавством и сналази за своје парче

хлеба. Он лута од господара до господара како би преживео.

Међутим, након продавца була глад престаје да буде главни мотив Ласаревих
лутања. Он мења још два господара пре него што његова лутања потпуно престају. Такође,
његов поглед на свет се тада мења. Сада он цени свој живот и гледа да на све начине
проведе лепу старост, да не размишља да ли ће бити гладан макар и по цену да га жена
вара. Доласком сигурности и престанком Ласареве глади престају и његова лутања.

• Библиографија

• Извори

Аларкон Бенито 1993: Juan Alarcón Benito, La vida de Lazarillo de Tormes : y de sus
fortunas y adversidades / introducción y notas Juan Alarcón Benito, Madrid: M. E. Editores.

Стојановић 1995: Јасна Стојановић, Живот Лазарчића са Тормеса, његове згоде и

незгоде, Београд: Lapis.

• Литература

Stojanović 2011: Jasna Stojanović, Špansko pozorište baroka, Beograd: Filološki fakultet.

Албрехт 1993: J.W. Albrecht, “Linguistic style and point of view in Lazarillo de Tormes”,
Neophilologus, 77, 223-228.

Алегре Пејрон 1984: José María Alegre Peyrón, “Grupos sociales marginados en la España
de Lázaro de Tormes”, Boletín AEPE, 31, 35-48.
 Асенси Перес 2009: Manuel Asensi Pérez, “De los usos del canon: El canon por venir y El
Lazarillo desfigurado”, UNED. Revista Signa, 18, 45-68.

Асијељо 2018: Daniele Arciello, “Peregrinar sin rumbo. Estudio de la trascendencia del viaje
en Nuevas andanzas y desventuras de Lazarillo de Tormes”, SELGyC, 2, 7-12.

Мадaриага де ла Кампа 2009: Benito Madariaga de la Campa, Hambre y resignación en el

“Lazarillo de Tormes”, Cantabria: Consejería de Educación de Cantabria.

Мануел Педроса 2013: José Manuel Pedrosa, “Los zapatos rotos del Lazarillo de Tormes”,
Analecta Malacitana, XXXVI, 71-100.

Месари 2009: Hamza Messari, Elementos picarescos en la novela “Las aventuras del
valeroso soldado Schwejk” de Jaroslav Hašek, Ph. D., Masaryk University.

Реј Хасас 2001: Antonio Ray Hazas, El caso del Lázaro de Tormes, todos problemas,
Madrid: Universidad Autónoma de Madrid.

Сантос Ребело 2018: Patrick Santos Rebelo, Como la actitud del pícaro cobra vida a través
del discurso del escudero, Dübendorf: Universität Zürich.

Фолџер 2009: Robert Folger, Picaresque and Bureaucracy: Lazarillo de Tormes, Newark:
Juan de la Cuesta Hispanic Monographs.