 Etjen i Katarina su lupanjem kamenom od zid rudnika pokušavali

da dozovu spasioce. Kada su najzad uspeli da tim signalom dojave

gde se nalaze, spasiocima su trebali dani dok ih ne oslobode. Za to
vreme, njih dvoje su skapavali od gladi i iscrpljenosti. Već pri kraju
snage, kada su počeli da gube nadu da će biti spašeni, oni su jedno
drugom priznali svoju ljubav koja se pojavila od prvog dana. Žaleći
zbog tog što su do tada oklevali, konačno su se prepustili jedno
drugome.

 Posle petnaest dana otkopavanja spasioci su najzad stigli do Etjena

i Katarine. Etjen je u teškom stanju izvučen i prebačen u bolnicu,
dok je za Katarinu bilo prekasno, ona je već bila umrla od
iznemoglosti.

 Rudarski štrajk je slomljen: poraženi i razočarani rudari, nakon

gladi, smrti i stradanja, bili su prinuđeni da se vrate u rudnike i rade
po sinženoj ceni zbog koje su stupili u štrajk. Neki više nisu bili na
broju, iz porodice Mae ostao je samo dečak Žanlin, koji je sad kao
invalid radio slabije plaćen na čišćenju uglja. Sa njim je u rudniku
počela da radi Maeova žena, njegova majka, koja je bila prinuđena
da tako hrani preostalu porodicu, mada ni njoj nije bilo jasno kako
će je sa tako malom zaradom prehraniti.

 Oporavljeni Etjen je napustio rudnik i uputio se Pariz da se tamo sa

Pluhartom politički bori za prava rudara. On je sad već imao
iskustva u tome i zarekao se da će ako treba poteći i krv same
carevine kao što je tekla krv montsouskih rudara. Pucanjava i
njihovo streljanje neće biti zaboravljeno, mira više neće biti jer je
rat koji je objavljen u rudnicima i dalje trajao.