Sociološko proučavanje rada; podela rada

Rad je uži pojam društvenih delatnosti. To znači da je svaki rad društvena

delatnost ali da svaka društvena delatnost nije rad. Šetnja gradom je društvena
delatnost ali nije rad. Pojam rada može da se definiše u širem ( antropološtkom )
ili užem ( ekonomskom ) smislu. U širem rad predstavlja svesnu i ciljnu delatnost
kojom ljudi proizvode sebe kao kulturna i istorijska bića. Sposobnost da svesno
rade imaju samo ljudi. Neka druga živa bića mogu da obavljaju aktivnosti slične
radu, to međutim nije rad, već instiktivna aktivnost jer to nije svesno, a nije i
ciljno. Uže značenje pojma ljudskog rada, rad je trošenje psihofizičkih sposobnosti
ljudi radi stvaranja dobara potrebnih za njihov život. Rad predstavlja
profesionalnu delatnost čoveka i kao takav rad ima sledeće karakteristike:
Rad ima primarnu ulogu u obezbeđivanju egzistencije ljudi.
Potrebno je prethodno priprema ili obrazovanje za rad.
Ukupno radno vreme ljudi deli se na radno vreme i slobodno vreme.
Rad predstavlja carstvo nužnosti ( Hegel ).

Da bi razumeli strukturu rada kao profesionalnu delatnost moramo da ogovorimo na

sledeća pitanja:
Ko radi?
Zašto radi?
Čime radi?
Koji se to vrednosti ostvaruju radom?
Koji se interesi ostvaruju radom?
Kakva je organizacija rada?

Podela rada
Svi ljudi u društvu ne mogu da obavljaju isti posao niti pak jedan čovek da obavlja
sve poslove. Zato je neophodna podela rada pa je podela rada prema tome deljenje
društvenog rada i pojedinca ili društvene grupe pri čemu je to njihovo trajno
životno opredeljenje. Najstarija podela rada je prirodna podela rada. Ta je podela
rada prema polu, uzrastu i fizičkoj snazi pa su mlađi i zdravi obavljali teže
poslove, a stariji i slabi lakše. Na srednjem stupnju varvarstva prvobitnih
ljudskih zajednica javila se prva društvena podela na zemljoradnju i stočarstvo.
Druga velika podela društvenog rada se javlja kada se javlja zanatstvo pa se rad
delio na zemljoradnju, stočarstvo i zanatstvo, i treća velika društvena podela rada
je sa pojavom trgovine pa se rad delio na zemljoradnju, stočarstvo, zanatstvo i
trgovinu. U robovlasničkom društvu javila se klasna podela rada pa je podela rada
na umni i fizički rad koja je omogućila jednoj grupi ljudi da se bavi isključivo
umnim radom. Zahvaljujući njemu je došlo do burnog razvoja društvene kulture.
Postoji opšta, posebna i pojedinačna podela rada na pojedine privredne grane.
Posebna podela rada je podela rada u okviru tih društvenih grupa i pojedinaca.
Podela rada je podela rada u okviru jednog preduzeća rada. Ta podela rada je
različita od ostalih zato što se ovde rad deli na pojedine radne operacije u okviru
jedne vrste posla. Postoji još i međunarodna podela rada koja je još uvek u
početku.
Podela rada ima veliki značaj jer se njome usavršavaju svi elementi proizvodnje pa
se time povećava produktivnost. Međutim podela rada ima i neke negativne posledice
koje se obično nazivaju idiotizam profesije a pod tim se podrazumevaju psihičke i
fizičke deformacije ljudi koji godinama rade isti poseao. Te deformacije mogu da se
ublaže povremenim menjanjem radnog mesta i skraćenjem radnog dana.