DR - Vera Mitrović Tutundžić&Dr - Zoran Markovic-Gajenje Riba

Biblioteka
Zelena linija ìvota

Izdava~: Autori
ZADU@BINA ANDREJEVI] Doc. dr Zoran Markovi}
11050 Beograd, Drì}eva 11 Prof. dr Vera Mitrovi}-Tutunxi}
Tel.: 011/ 401-045, 421-367, 403-820
Telefaks: 011/ 401-045 Gajewe riba
E-mail: andrejevi@ptt.yu
www. zaduzbinaandrejevic.org.yu Recenzenti
Prof. dr Vesna Poleksi}
Za izdava~a, Dr \or|e Hristi}
glavni i odgovorni urednik
Prof. dr Kosta Andrejevi} Urednik
Mr Radomir Mandi}
Redakcijsko odbor Biblioteke
ZELENA LINIJA @IVOTA Lektor i korektor
Prof. dr @ivorad Nixovi}, Qiqana Radakovi}
predsednik
Prof. dr Nenad Penezi}, Tehni~ko ure|ewe
potpredsednik Vladimir Andrejevi}
Dr Du{an Adamovi}
Prof. dr Qiqana Basari}-Dini} Dizajn korica
Mr Zlatko Buli} Dragan Milo{evi}, akademski slikar
Mr Tijana Iqenko
Prof. dr Vaskrsija Jawi} Ra~unarska obrada
Mr Radosav Jev|ovi} Zadu`bina Andrejevi}
Mr Radomir Mandi} Nik{a Tarle
Dr Jugoslav Mijatovi}
Prof. dr Vera Mitrovi}-Tutunxi} Naslovna strana
Prof. dr Mi}a Mladenovi} Pastrmski ribwak, {aranski
Prof. dr Sofija Peki} ribwak i kavezni sistem
Dr Dragana Sekulovi}
Doc. dr Predrag Simonovi} [tampa
Doc. dr Vlastimir Stamenkovi} „Reprograf”, Beograd
Prof. dr Qubivoje Stojanovi}
Prof. dr Qubinka ]ulafi} Tira`
10.000 primeraka
ISSN 1451-2157
ISBN 86-7244-329-2
Na sednici Nastavno-nau~nog ve}a Instituta za sto~arstvo

Poqoprivrednog fakulteta odrànoj 27. 01. 2003. i sednici
Odbora za izdava~ku delatnost Poqoprivrednog fakulteta u
Beogradu odrànoj 11. 02. 2003. doneta je odluka da se ova
monografija koristi kao uxbeni~ka literatura
Objavqivawe kwige pomoglo Ministarstvo za za{titu prirodnih

bogatstava i ìvotne sredine Republike Srbije
Izdava~ zadràva sva prava. Zabraweno je kopirawe, umnoàvawe i objavqivawe delova ili
kwige u celini bez dozvole izdava~a.
© Copyright Zadu`bina Andrejevi}, 2003.
Dr Zoran Markovi}
Dr Vera Mitrovi}-Tutunxi}
GAJEWE
RIBA
Zadu`bina Andrejevi}
Beograd, 2003.
Zadu`bina Andrejevi} je pripremaju}i izdavawe monografije „Gajewe
riba”, ~ija primena u praksi treba da ~itaocima - korisnicima obezbe-
di potrebne elemente za eventualno organizovawe ribwaka, u~inila je
dogovor s Raj bankom a.d. iz Beograda - po~asnim osniva~em na{e
Zadu`bine, za pripremawe i otvarawe kreditnih linija za kompletno
pra}ewe proizvodwe.
Raj banka a.d., Beograd u svojoj poslovnoj politici predvi|a niz povo-
qnosti za poslenike kojima je biblioteka Zelena linija ìvota namewe-
na, a naro~ito {to se ti~e visine kredita, kamatne stope, rokova otplate
kredita i, {to je veoma va`no, povezivawe proizvo|a~a, prera|iva~a i
prometa sa svojim brojnim komitentima na profitnoj osnovi. U tom
smislu u banci je organizovana slu`ba koja }e opsluìvati zaintereso-
vane iz „zelenog sektora“
Iz Raj banke poru~uju: Javite nam se - mi smo va{a banka!
Za sve informacije u vezi organizaovawa poslovne aktivnosti iz
predmeta i sadràja ove monografije moète se obratiti konsultantskoj
organizaciji:
COMING, Beograd, Drì}eva 11, telefon 011/424-918, 421367
Preduze}e Coming je po~asni osniva~ - dobrotvor Zadu`bine Andrejevi}
11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,

office@rajbanka.co.yu www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67
Sadràj
Predgovor 9
1. Uvod 11
2. Gajewe toplovodnih vrsta riba u ribwacima 15

2.1. Karakteristike gajewa toplovodnih ({aranskih)
vrsta riba 15
2.2. Osnovne karakteristike vrsta koje se naj~e{}e gaje 16
2.3. Izbor lokacije za izgradwu {aranskih ribwaka 20
2.4. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwaka 22
2.5. Kvalitet i koli~ina potrebne vode za napajawe ribwaka 23
2.6. Voda kao ìvotna sredina gajenih toplovodnih vrsta 23
2.7. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre
izgradwe ribwaka 32
2.8. Dinamika radova i izgradwa ribwaka 33
2.9. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na ribwacima 34
2.10. Proizvodni objekti {aranskih ribwaka 41
2.11. Kako obezbediti mla| za nasad 43
2.12. Gajewe {arana 44
2.12.1. Gajewe matica 44
2.12.2. Razmnoàvawe {arana 45
2.12.3. Gajewe jednomese~ne mla|i 51
2.12.4. Gajewe jednogodi{we mla|i 54
2.12.5. Gajewe dvogodi{we mla|i 58
2.12.6. Prezimqavawe mla|i 59
2.12.7. Gajewe konzumnog {arana 60
2.12.8. Skladi{tewe ribe u zimovnicima 63
2.12.9. Ishrana gajenih riba 64
2.12.9.1. Zna~aj prirodne hrane u poluintenzivnom sistemu
gajewa {arana 64
2.12.9.2. Dodatno prihrawivawe u poluintenzivnoj proizvodwi
{arana 64
2.12.9.3. Mogu}nosti nabavke hrane 66
5
2.12.9.4. Uskladi{tewe i ~uvawe hrane 66
2.12.10. Primena agrotehni~kih i drugih mera 67
2.13. Potrebna oprema i mehanizacija za {aranske ribwake 69
2.14. Mogu}nosti integralne proizvodwe toplovodnih vrsta
riba sa drugim oblicima proizvodwe 72
2.15. Zdravstveno stawe, preventiva, le~ewe i naj~e{}e
bolesti gajenog {arana 73
2.16. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika proizvodwe 75
3. Gajewe hladnovodnih vrsta riba

(kalifornijske pastrmke) u ribwacima 77
3.1. Karakteristike gajewa hladnovodnih vrsta riba 77
3.2. Osnovne odlike kalifornijske (duì~aste) pastrmke
Oncorhynchus mykiss Wal. 78
3.3. Izbor lokacije za izgradwu pastrmskog ribwaka 78
3.4. Kvalitet i koli~ina vode za vodosnabdevawe ribwaka 79
3.5. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre
izgradwe ribwaka 81
3.6. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwaka 82
3.7. Dinamika radova pri izgradwi pastrmskih ribwaka 83
3.8. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na
pastrmskim ribwacima 83
3.9. Proizvodni objekti na pastrmskim ribwacima 85
3.10. Gajewe kalifornijske pastrmke 88
3.10.1. Gajewe matica 89
3.10.2. Priprema matica za mrest 89
3.10.3. Ve{ta~ki mrest 90
3.10.4. Inkubacija ikre 92
3.10.5. Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke 94
3.10.5.1. Gajewe mla|i do 30 dana starosti 94
3.10.5.2. Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti 95
3.10.5.3. Gajewe mla|i od 3 meseca do 12 meseci starosti 96
3.10.6. Gajewe konzumne pastrmke 96
3.10.7. Primena osnovnih tehnolo{kih mera u procesu
proizvodwe 97
3.10.8. Ishrana gajenih riba 98
3.11. Potrebna oprema za pastrmski ribwak 100
3.12. Integralna proizvodwa kalifornijskih pastrmki i
kalifornijskih glista 101
3.13. Kontrola zdravstvenog stawa, mere preventive i
naj~e{}e bolesti pastrmki 101
3.14. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika proizvodwe 102
6
4. Gajewe riba u kaveznim sistemima 104
4.1. Karakteristike gajewa riba u kaveznim sistemima 104
4.2. Vrste riba koje se mogu gajiti u kaveznim sistemima 105
4.3. Izbor lokacije za postavqawe kaveza 105
4.4. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre izgradwe 106
4.5. Konstrukcija i postavqawe kaveza za gajewe riba 106
4.6. Kako doneti odluku o broju i veli~ini kaveza 109
4.7. Dinamika radova pri izgradwi kaveznog sistema 110
4.8. Odabir vrsta riba koje }e se gajiti u kaveznim sistemima 110
4.9. Nabavka nasadnog materijala i nasa|ivawe kaveza 111
4.10. Gajewe hladnovodnih vrsta riba u kaveznim sistemima 112
4.11. Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznim sistemima 112
4.12. Prednosti i nedostaci kaveznog gajewa ribe 113
4.13. Potrebna oprema za gajewe riba u kaveznim sistemima 114
4.14. Kontrola zdravstvenog stawa, mere preventive,
naj~e{}e bolesti riba 114
4.15. Tro{kovi izgradwe kaveznog sistema i ekonomika
proizvodwe 115
5. Transport i plasman ribe 118

5.1. Transport ribe 118
5.1.1. Transport toplovodnih vrsta riba 118
5.1.2. Transport hladnovodnih vrsta riba 120
5.2. Plasman ribe 120
6. Literatura 122
7. Prilog 124
7.1. Neke korisne adrese 124
8. Foto prilog 129
7
Predgovor
ajewe riba na prostorima Srbije vezano je za period od posledwih

G stotinak godina, {to je u odnosu na zemqe sa vi{evekovnom tradicijom,
poput Kine i zemaqa centralne Evrope, veoma kratak period. To je
uslovilo nepostojawe tradicionalnog iskustva u ovoj poqoprivrednoj
grani, a samim tim i nedostatak osnovnih znawa o gajewu riba.
Proizvodwa riba je vrlo specifi~na i ne trpi gre{ke, pa se bez poznavawa
potreba riba i na~ina da im se one zadovoqe ne moè ostvariti uspe{na
proizvodwa. îwenica da je gajewe riba jedna od najunosnijih poqo-
privrednih grana, da su mogu}nosti za proizvodwu pojedinih vrsta kod
nas veoma velike, kao i da se riba lako plasira na doma}em trì{tu
pove}ava interes potencijalnih odgajiva~a za literaturom iz ove oblasti.
I pored velikog interesa, ve} duè vreme na na{em trì{tu ne postoji
kwiga iz koje se mogu ste}i osnovna saznawa o gajewu riba. Upravo zbog
toga je i nastala kwiga „Gajewe riba” s osnovnom namenom da budu}i
odgajiva~i slatkovodnih riba re{e niz svojih dilema, kao i da im bude
putokaz od same ideje, preko izbora lokacije, izgradwe ribwaka,
tehnologije gajewa, na~ina transporta, pa do kona~nog plasmana ribe i
sagledavawa osnovnih ekonomskih principa. Kwiga }e postoje}im
odgajiva~ima biti podsetnik, a mo`da i inicijator novih ideja koje }e
im omogu}iti uve}awe profita.
Kwigu sa~iwavaju tri glavna poglavqa: gajewe toplovodnih vrsta riba
u ribwacima, gajewe hladnovodnih vrsta riba u ribwacima i gajewe riba
u kaveznim sistemima.
Autori
9
Preduze}e za konsalting, marketing i inìnjering
Beograd, Drì}eva 11
Tel.: 011/406-909
1.
Uvod
nteresovawe ~oveka za kori{}ewe riba datira iz prastarih vremena.

I Jedno od prvih qudskih zanimawa pored sakupqawa plodova i lova
jeste i ribolov. Od tada, pa sve do dana{weg dana, ribqe meso je jedna od
najva`nijih namirnica za qudsku ishranu.
Nasuprot lovu, koji je u ve}ini zemaqa savremenog sveta samo sport,
ribarstvo u mnogim zemqama predstavqa veoma zna~ajnu, a u nekim od
wih i vode}u poqoprivrednu granu.
Pored o~uvawa najstarijeg oblika ribarstva–ribolova, putem ~ega se
dolazi do najve}eg dela kori{}ene ribe u ishrani, gajewe riba
(akvakultura) ima sve ve}i zna~aj u ribarstvu. Dok ulov riba u svetu
tokom posledewe dve decenije stagnira i opada, akvakultura ima stalni
uzlazni trend (preko 9% godi{we), pri ~emu je ve} danas svaka ~etvrta
riba za qudsku ishranu dobijena akvakulturom.
Proizvodwa slatkovodnih riba nadma{uje proizvodwu riba iz bo~atih
i slanih voda. Od velikog broja slatkovodnih vrsta riba, gaji se samo
mali procenat. Izbor vrsta za gajewe uslovqen je ne samo navikama
potro{a~a i kvalitetom mesa, ve} i ekolo{kim karakteristikama riba.
Najva`nije ekolo{ke odlike riba od zna~aja za proizvodwu su brzina
rasta, ishrana, vreme dostizawa polne zrelosti, kao i tolerantnost
odabranih vrsta na uslove u kojima se ribe gaje (kvalitet vode).
Po tolerantnosti se svakako isti~u ciprinidne ({aranske) vrste riba
({aran, beli i sivi tolstolobik, beli amur...), koje danas ~ine veliki
deo ukupne proizvodwe slatkovodnih riba. Uglavnom se gaje u ekstenzivnim
i poluintenzivnim sistemima.
Pored ciprinida najve}i procenat proizvedene ribe ~ine lososi i
kalifornijske pastrmke (salmonide) u razvijenim zemqama, a tilapije u
afri~kim i azijskim zemqama. Proizvodwa lososa i pastrmki je bazirana
iskqu~ivo na intenzivnim sistemima.
U odnosu na svetske trendove, akvakultura je u Evropi imala znatno

sporiji rast. Na evropskim prostorima posledwih decenija jasno se
izdvajaju pozitivni trendovi zemaqa Evropske unije i severnih zemaqa
kontinenta od negativnih trendova isto~ne Evrope.
Zemqe centralne i isto~ne Evrope su tradicionalno orijentisane na
poluintenzivnu proizvodwu slatkovodnih toplovodnih vrsta u kojoj
vode}u ulogu ima {aran. Usled tranzicije i prate}ih politi~kih i
11
ekonomskih promena, ali i zbog globalnih klimatskih promena i zaga|ewa
vode u isto~noj Evropi u posledwe dve decenije dolazi do pada proizvodwe.
Nasuprot zemqama centralne i isto~ne Evrope, u ostalim evropskim
zemqama dominira intenzivna proizvodwa karnivorih (meso`dernih)
vrsta riba: kalifornijske pastrmke i lososa. Uvo|ewem kaveznih sistema
gajewa u posledwih nekoliko decenija, u ovim zemqama veoma brzo raste
proizvodwa pastrmskih vrsta.
Na podru~ju Srbije gajewe riba se najve}im delom obavqa u

toplovodnim-{aranskim i hladnovodnim–pastrmskim ribwacima, u
mawoj meri u kaveznim sistemima i u ogra|enim ili pregra|enim
prirodnim i antropogenim vodama, dok je gajewe riba u akvarijumima
uglavnom u domenu hobija sa malim brojem specijalizovanih odgajiva~nica
i jednim javnim akvarijumom.
Najve}i deo povr{ina pod ribwacima su toplovodni ribwaci koji se
prostiru na povr{ini od oko 11.000 hektara. Deo ribwa~kih povr{ina
je zapu{ten i van upotrebe.
Dominantan oblik proizvodwe na na{im prostorima je poluintenzivan
sistem proizvodwe {aranskih vrsta riba, sa {aranom kao glavnom vrstom.
[aran se na prostorima Srbije gaji preko 100 godina. Vi{e od pola veka
proizvodwa je bila ekstenzivna sa prinosima od nekoliko stotina
kilograma po hektaru. Skok proizvodwe usledio je 60-ih godina 20. veka,
nakon uvo|ewa polikulture, dodatnog prihrawivawa i preventiva od
bolesti, odnosno prelaskom na poluintenzivni sistem gajewa. Naàlost,
trend rasta prinosa na ribwacima zaustavio se 70-ih godina na oko 1.000
kg/ha. Posledwe tri decenije oscilacija je proizvodwe u intervalu izme|u
700 i 1.400 kg/ha, uz retke primere ribwaka (uglavnom mawih povr{ina)
koji su pojedinih godina beleìli proizvodwu od preko 2.000 kg/ha.
Intenzivirawem proizvodwe, prihrawivawem kompletnim hranivima,
pojedini mawi ribwaci u posledwih nekoliko godina ostvaruju prinose
do 4, pa i vi{e tona po hektaru.
Ta~ne povr{ine pod pastrmskim ribwacima te{ko je utvrditi po{to
je posledwih godina podignut veliki broj malih pastrmskih ribwaka o
kojima gotovo da ne postoji nikakva evidencija. Na osnovu raspoloìvih
podataka pretpostavqa se da pokrivaju 12-15 hektara povr{ine.
Proizvodwa u wima je razli~ita i uglavnom se kre}e izme|u 1,5 i 4 tone
po aru vodene povr{ine, mada ima i onih, sa optimalnim brojem izmena
kvalitetne vode odgovaraju}eg temperaturnog reìma, koji u ishrani
koriste kvalitetna hraniva sa proizvodwom do 5, pa i vi{e tona po aru.
Gajene ribe u kaveznom sistemu na prostorima Srbije u~estvuju sa malim
procentom u ukupnoj koli~ini proizvedene ribe. Malobrojni kavezni
sistemi za gajewe hladnovodnih vrsta riba, optere}eni raznim problemima
(visokim letwim temperaturama povr{inskog sloja vode, vodom
neadekvatnog kvaliteta, nedostatkom obrtnih sredstava, lo{im izborom
lokacije gde su postavqeni, prevelikog broja kaveza u odnosu na nosivi
kapacitet vode u koji su postavqeni...) uglavnom postiù male prinose.
Gajewe toplovodnih vrsta ({arana, u mawoj meri soma) je stabilnije, sa
12
ve}om proizvodwom po jedinici zapremine vode u odnosu na pastrmske
kavezne sisteme.
Gajewe riba u ogra|enim ili pregra|enim prirodnim i antropogenim
vodama je na prostorima Srbije veoma malo zastupqeno, tako da je
koli~ina riba koja se na ovaj na~in odgaji u ukupnoj koli~ini proizvedene
ribe zanemarqiva.
I pored ~iwenice da smo po potro{wi ribe u Evropi pri dnu svetske

lestvice, usled nemogu}nosti da se sopstvenom proizvodwom zadovoqe
doma}e potrebe, svake se godine za potrebe uvoza ribe odvoji velika suma
deviznih sredstava. Pove}awem standarda i razvojem kulture ishrane,
deficit ribe na doma}em trì{tu }e polagano i daqe rasti.
Imaju}i sve to u vidu moè se postaviti pitawe: kakve su potencijalne
mogu}nosti pro{irewa povr{ina pod ribwacima, pove}awa proizvodwe
na postoje}im ribwacima, kao i ve}eg kori{}ewa razli~itih prirodnih
i antropogenih voda za gajewe riba.
Kada je u pitawu proizvodwa pastrmskih vrsta riba (pre svega
kalifornijske pastrmke) moè se re}i da su mogu}nosti razvoja ograni~ene
vodnim resursima, tako da se sada{we povr{ine mogu udvostru~iti,
eventualno utrostru~iti izgradwom ve}eg broja ribwaka malih
kapaciteta.
Nasuprot ograni~enim resursima za gajewe hladnovodnih vrsta mo-
gu}nosti pro{irewa povr{ina za gajewe toplovodnih vrsta riba su
ogromne, tako re}i neograni~ene, uglavnom na podru~ju Vojvodine.
Ne treba zanemariti ni mogu}nost dogradwe postoje}ih ribwaka,
wihove rekonstrukcije, kao i unapre|ewe proizvodwe uvo|ewem
savremenih tehnologija gajewa.
Zna~ajne su i mogu}nosti proizvodwe toplovodnih vrsta riba
kori{}ewem resursa tople vode (podzemnih toplih voda, kao i ispu{tenih
toplih voda iz termoelektrana), prirodnih i antropogenih vodenih
ekosistema (kanala, {qunkara, povr{inskih kopova posle eksploatacije,
malih akumulacija itd.) u kojima se moè gajiti riba bilo na klasi~na
na~in ili, pak, postavqawem kaveza.
13
2.
Gajewe toplovodnih vrsta riba
u ribwacima
2.1. Karakteristike gajewa toplovodnih
({aranskih) vrsta riba
Ribe koje pripadaju familiji Cyprinidae (familiji {arana) nazivamo
{aranskim vrstama. Naziv familije poti~e od vrste Cyprinus carpio,
{aran, koji je sa aspekta gajewa toplovodnih riba na prostorima Srbije,
a i u velikom broju zemaqa sveta (Kina, Izrael, Ma|arska, ê{ka itd.)
najzna~ajnija vrsta riba.
Gajewe toplovodnih vrsta riba se obavqa u toplovodnim ({aranskim
ili nizijskim ribwacima). Toplovodni ribwaci su ribwa~ke povr{ine
u kojima se voda u letwim mesecima zagreva do 30 oC. [aran se gaji sam
u monokulturi ili zajedno sa prate}im vrstama (beli i sivi tolstolobik,
beli amur, liwak) i grabqivicama (smu|, som i {tuka) u polikulturi.
U zavisnosti od na~ina ishrane, primene ihtiolo{kih i agrotehni~kih
mera razlikuju se tri sistema gajewa {arana:
- Ekstenzivni podrazumeva gajewe {arana bazirano na prirodnoj hrani
zooplanktonu i fauni dna (zooplanktonski organizmi su sitni ìvo-
tiwski organizmi koji „lebde” u vodi, a fauna dna su ìvotiwski orga-
nizmi koji naseqavaju dno ribwaka). Prednost ovakvog sistema je u malim
tro{kovima proizvodwe. Nedostatak su mali prinosi po jedinici
povr{ine, tako da se skoro i ne primewuje na ribwacima.
- Poluintenzivni je baziran na obezbe|ivawu proteinske komponente
hrane za {arana na ra~un prirodne hrane ~iji se razvitak stimuli{e
raznim agrotehni~kim merama, dok se energetske potrebe zadovoqavaju
kori{}ewem ugqeno-hidratne (p{enica, je~am, kukuruz itd.) dodatne
hrane. Poluintenzivan na~in predstavqa dominantan oblik proizvodwe
na na{im prostorima. Razlozi su pre svega u ekonomi~nosti, ali ne treba
ni zanemariti ~iwenicu da se radi o obliku ekolo{ke proizvodwe koja
kao takva ima prednost u budu}nosti. Ovakav oblik gajewa moè i da
zadovoqi uslove organske poqoprivredne proizvodwe. Sve to je i razlog
da teì{te daqe pri~e o gajewu toplovodnih vrsta riba, odnosno {arana
kao glavne vrste, upravo bude na poluintenzivnom sistemu gajewa.
- Intenzivan sistem podse}a na gajewe toplokrvnih doma}ih ìvotiwa,
zasnovan na velikom broju riba na malom prostoru sa bazirawem ishrane
iskqu~ivo na dodatnoj hrani. Ovakav sistem proizvodwe kod nas je na
klasi~nim ribwacima sporadi~no zastupqen, uglavnom pri gajewu mla|i.
15
2.2. Osnovne karakteristike vrsta koje
se naj~e{}e gaje
[aran (Cyprinus carpio Linn.)
Nastawuje sve kontinente, a domovina mu je Azija. @ivi u sporoteku}im
rekama i jezerima sa mekim dnom obraslim vodenim biqkama. Moè
nastawivati i vode pove}anog saliniteta. Telo mu je izduèno, sna`no
i zbijeno, pokriveno tamnoùto-zelenim krqu{tima ili su pak krqu{ti
mawe ili vi{e redukovane. Raste do duìne ve}e od metra i teìne preko
30 kg. U usnoj dupqi nema zube, u `drelu poseduje `drelne zube koji mu
sluè za mlevewe zrnaste hrane. Nema èludac, tj. nema kiselu reakciju
varewa. Po tipu ishrane je omnivor (sva{tojed). Hrani se zooplanktonom,
faunom dna, ali i zrnastom hranom. U na{im uslovima ènke {arana
postiù polnu zrelost u navr{enoj tre}oj, a mu`jaci drugoj godini ìvota.
Ikru polaù na vodene biqke. Plodnost ènki varira od 25.000 do preko
1.000.000 komada ikre.
[aran predstavqa osnovnu vrstu koja se gaji u toplovodnim ribwacima.
U Evropi se gajio jo{ u doba starih Rimqana. Tokom vi{evekovne
selekcije gajenih {arana u ribwacima teìlo se dobijawu riba sa: brzim
tempom rasta, kasnijim polnim sazrevawem, otporno{}u na nepovoqne
uslove sredine i bolesti i sa boqim kvalitetom mesa.
U odnosu na pokrivenost tela krqu{tima razlikujemo ~etiri tipa
gajenih {arana:
- {upner ({aran sa krqu{tima), telo prekriveno krupnim krqu{tima;
- {pigler (maloquskavi), krqu{ti du` le|ne linije, u osnovi repa i
ponekad u osnovi ostalih peraja;
- cajler (velequskavi), krqu{ti du` bo~ne linije, a ~esto i uz liniju
le|a i u osnovi peraja;
- lederer (goli {aran), po nekoliko krqu{ti pojedina~no na pojedinim
delovima tela.
Slika 1. Tipovi gajenih {arana (Hol~ik, J. and Mihailik, J., 1972)

16
Lederer i cajler imaju slabije proizvodne osobine, zaostaju u rastu za
{upnerom i {piglerom, pa se ne preporu~uju za gajewe.
U toplovodnim ribwacima {aran se gaji do tre}e godine starosti, u
zavisnosti od na~ina gajewa putem dvogodi{weg i trogodi{weg pogona.
U dvogodi{wem pogonu u prvoj godini dostiè kao mla| masu 60-120
g/kom, u drugoj godini ìvota kao konzumni {aran masu 800-1.200 g/kom,
kada odlazi na trì{te. Ukupni period gajewa traje oko 18 meseci. U
trogodi{wem pogonu u prvoj godini ìvota {aran dostiè kao mla|
masu 20-100 g/kom, u drugoj godini masu 200-800 g/kom, i u tre}oj masu od
1.200 do preko 3.000 g/kom, kada se kao konzum plasira na trì{te.
Dvogodi{wi na~in gajewa je znatno rentabilniji, zahteva mawe
povr{ine za gajewe mla|i, ali i ve}e povr{ine za gajewe konzumnog
{arana (re|i nasad), rast je znatno brì, a utro{ak dodatne hrane mawi.
Me|utim zahtevi na{eg trì{ta su uglavnom takvi da se traì krupniji
{aran (pre svega u vreme svetonikolskih praznika, kada se proda najve}i
deo proizvedene ribe).
Pored mla|i i konzumnog {arana u posebnim objektima (mati~wacima)
toplovodnih ribwaka gaje se i {aranske matice (teìne 3-8 kg, starosti
4-8 godina) radi reprodukcije .
U~e{}e {arana u prinosu ribwaka gde se gaji u polikulturi (zajedno
sa ostalim toplovodnim vrstama) kre}e se 75-90%.
Beli amur (Ctenopharyngodon idella Val.)
Telo amura je torpedasto, vaqkasto, veoma sna`no, sa {iqatim ustima
prilago|enim ishrani makrofitama (vi{im vodenim biqkama). Odli~an
je pliva~. Moè presko~iti prepreke u vodi vi{e od metra. Polno sazreva
u petoj i {estoj godini ìvota. Mresti se u ve{ta~kim mrestili{tima.
Raste brzo, tako da u prvoj godini postiè masu 80-150 g, u drugoj do 1 kg,
da bi u tre}oj porastao preko 2,5 kg.
U ribwake se nasa|uje radi regu-
lacije obraslosti makrofitama
(rogoz, trska, so~ivica, drezga i
sl.). Ukoliko se hrani ìtaricama,
koeficijent konverzije (koli~ina
utro{ene hrane za kilogram pri-
Slika 2. Beli amur rasta) mu je jako visok (7-10), tako
da se ne nasa|uje u ribwake koji nisu
obrasli vi{im vodenim biqkama. U zavisnosti od nivoa obraslosti,
beli amur se nasa|uje u koli~ini 30-200 primeraka po hektaru. Veli~ina
amura za nasad zavisi od vrste biqaka kojom je obrastao ribwak. Ukoliko
su krupnije biqke (rogoz, trska) onda se poribqava krupnijim oblicima,
a ako je ribwak obrastao mekom vodenom florom i so~ivicom nasa|uju
se sitniji primerci.
17
Beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix Val.)
Telo belog tolstolobika je visoko, bo~no spqo{teno sa grebenom na
trbu{noj strani od glave do analnog otvora. Dobar je skaka~ i pliva~.
Beli tolstolobik je kao i beli amur
biqojed, ali se za razliku od amura
hrani fitoplanktonom (sitnim, go-
lim okom nevidqivim vodenim
biqkama koje „lebde” u vodi). Nasa-
|uje se u produktivne ribwake (ribwa-
ke sa dosta fitoplanktona).
Slika 3. Beli tolstolobik Moè da naraste do 20 kg, ali se
odlikuje sporijim rastom od belog
amura i sivog tolstolobika. U prvoj godini poraste 30-40 g/kom, drugoj
do 300 g/kom, a u tre}oj do 900-1.000 g/kom {to se smatra konzumnom
veli~inom. U zavisnosti od komadne mase nasa|uje se u ribwake u
koli~ini 30-200 kom/ha.
Sivi tolstolobik (Arystichthys nobilis, Rich.)
Sivi tolstolobik je najkrupnija riba iz grupe prate}ih vrsta. Narasta
do 50 kg. Oblik tela mu je sli~an kao kod belog tolstolobika, mada se lako
moè razlikovati po tamnijoj boji od belog tolstolobika, kao i po grebenu
koji se prostire samo od trbu{nih do repnog peraja. Raste najbrè od svih
prate}ih vrsta, tako da u prvoj godini ìvota dostiè masu od 150 g (i
vi{e), u drugoj 1.200 g, a u tre}oj i
preko 3,5 kg. Polno sazreva u 6–7.
godini ìvota, a mrest mu je u junu
mesecu. Iako spada u vrste koje se kod
nas razmnoàvaju u kontrolisanim
uslovima (ve{ta~kim mrestili{tima)
posledwih godina je konstatovan i
Slika 4. Sivi tolstolobik prirodan mrest ove ribe.
Hrani se organizmima zooplan-
ktona. Kao prate}a vrsta u toplovodnim ribwacima moè pove}ati prinos
za 20%, ali sa nasadom sivog tolstolobika ne treba preterivati jer je
konkurent {aranu u ishrani. Nasa|uje se u koli~ini 30-200 primeraka
po hektaru.
Liwak (Tinca tinca, Linn.)
Liwak se gaji u toplovodnim
ribwacima kao prate}a vrsta, mada
je posledwih godina zanemarqivo
malo zastupqen u na{im ribwa-
cima.
Telo mu je izduèno, masivno, sa
sna`nim i zaobqenim perajama. Rast
Slika 5. Liwak mu je spor, tako da u prvoj godini
18
dostiè masu od svega 20-30 g, u drugoj 40-120, a u tre}oj konzumnu teìnu
200-250 grama.
Mla| liwaka se hrani zooplanktonom, a kasnije prelazi na ishranu
faunom dna, tako da je konkurent {aranu u ishrani. Upravo zbog toga
wegova zastupqenost u ribwaku ne treba da bude ve}a od 5% ukupnog broja
nasa|enih riba.
Smu| (Stizostedion lucioperca, Linn.)
Telo smu|a je izduèno, vretenasto,
hrapavo (zbog karakteristi~nih
krqu{ti), s le|nim perajem iz dva
dela. Usta su mu velika sa sna`nim
zubima.
Slika 6. Smu| Polno sazreva u tre}oj i ~etvrtoj
godini. Mresti se u aprilu mesecu. U
ribwacima se za mrest formiraju
gnezda od mahovine ili drugih biqaka
na koje matice polaù ikru.
Jedna je od najplemenitijih
slatkovodnih vrsta riba–grabqi-
vica. U ribwake se nasa|uje kao
regulator prisustva divqe korovske
ribe (babu{ke, idr.). Nasa|uju se
Slika 7. Smu|evo gnezdo (Hristi}, \., sitniji primerci smu|a sa krup-
Buwevac, I., 1991) nijim {aranom u koli~ini 10-50
jedinki po hektaru i to prose~ne
mase 40-70 g/kom. Naredne godine prirasta do konzumne veli~ine 400-
500 g/kom.
[tuka (Esox lucius, Linn.)
Telo {tuke je sna`no. Izduènih je usta u obliku pa~ijeg kquna, sa
vilicama i jezikom punim o{trih zuba. Ima velika usta, tako da moè
pojesti ribu svoje veli~ine. Polno je zrela sa dve i tri godine starosti.
Lepqivu ikru odlaè na vodene
biqke u februaru i martu mesecu.
Kao i smu| {tuka se u ribwake
nasa|uje kao regulator prisustva
divqe korovske ribe. Nasa|uje se
Slika 8. [tuka mladuncima starim 15-20 dana, du-
ìne 1,5-2 cm u ribwake gde se gaje
starije uzrasne kategorije {arana (dvogodi{wa mla| i konzumni {aran),
tako da na kraju godine dostiè veli~inu 150-300 grama.
19
Som (Silurus glanis, Linn.)
Glava soma je {iroka i pqosnata sa ustima punim sitnih o{trih zuba.
Telo je bez krqu{ti. Boja tela je zavisna od stani{ta koje naseqava.
Mresti se 3. i 4. godine starosti u junu
mesecu, na korewu vrbe ili ve{ta~ki
napravqenim gnezdima u ribwacima.
Gaji se u mawim koli~inama u to-
plovodnim ribwacima gde uni{tava
korovsku ribu. U prve dve godine ì-
vota se hrani zooplanktonom i fau-
nom dna, u tre}oj prelazi na grabqivi
na~in ìvota, kori{}ewem riba,
Slika 9. Som àba, vodenih ptica i mawih vodenih
sisara u ishrani. Zajedno sa {tukom,
spada u najizraènije grabqivice na{ih slatkih voda. Nasa|uje se u
ribwacima gde se gaji krupnija mla| ili konzumna riba. Naj~e{}e se
Slika 10. Prirodni ambijent za mrest Slika 11. Somovsko gnezdo (Hristi},
soma (Hristi}, \., Buwevac. I., 1991) \., Buwevac. I., 1991
nasa|uju primerci od 150 g, koji do kraja sezone budu 700-1.000 grama.
Som se nasa|uje samo u onim ribwacima koji se posle izlova mogu
potpuno isu{iti.
2.3. Izbor lokacije za izgradwu {aranskih

ribwaka
[aranski ribwak se moè podi}i na razli~itim nepropusnim i
slabopropusnim terenima, sa osnovnim preduslovom da postoji
mogu}nost snabdevawa ribwaka vodom. Imaju}i u vidu {irok dijapazon
mogu}nosti (obradive povr{ine razli~ite plodnosti, pa{waci,
zemqi{ta lo{eg kvaliteta, slatine, zamo~varene livade, barska ili
{umska tla, poplavna zemqi{ta…) treba imati u vidu i ~iwenicu da
{to je zemqi{te boqeg kvaliteta to }e i prinosi na ribwaku biti
boqi, a proizvodwa ekonomi~nija.
20
Prilikom izbora lokacije veoma je va`no da budu}i ribwak bude {to
bliì izvoru (reci, kanalu…) vodosnabdevawa, kako bi se smawili
tro{kovi dovo|ewa vode (mawi dovodni kanali) do ribwaka.
Od velike va`nosti je i konfiguracija terena. Idealan je ravan teren
sa blagim padom prema objektima za ispu{tawe vode. Ukoliko teren nije
ravan, ve} postoje mawe ili ve}e depresije, treba izvr{iti wegovu
nivelaciju (ravnawe) ili, ukoliko to nije mogu}e, napraviti unutra{wi
sistem kanala koji }e prikupqati vodu iz depresija i sprovoditi je do
ispusta iz ribwa~kog objekta. Postojawe depresija koje se ne mogu
isprazniti, uslovqava zaostajawe gajene ribe prilikom izlova, zaostajawe
divqe ribe, {teto~ina iz grupe insekata, parazita i drugih izaziva~a
bolesti riba, lo{ijeg raspore|ivawe riba tokom gajewa u raspoloìvom
prostoru i pogor{awa kvaliteta ribwa~ke sredine.
U zavisnosti od mesta izgradwe ribwaci se mogu podeliti na:
- Ribwake podignute u re~nim

rukavcima. Izgradwa ovakvih rib-
waka podrazumeva podizawe brana
(sa obaveznim ispustom vode sa
{uberom) u najuèm delu rukavca,
jednog na po~etku i drugog na kraju
ribwaka. Prednost ovakvih ribwa-
ka je u malim ulagawima, jer se ne
prave nasipi, a nedostatak {to su
Slika 12. Ribwak podignut u re~nom ovakvi ribwaci stalno proto~ni,
rukavcu (Antalfi, A., Tolg, I., 1974) tako da postoji mogu}nost od popla-
va, a stalna izmena vode u {aran-
skim ribwacima sa ekstenzivnom i poluintenzivnom proizvodwom
nije poèqna.
- Ribwake sa uzdu`nim nasipom.

Gorwa strana im je ome|ena prirod-
nim uzvi{ewem, a dowa, paralelna
uz vodotok, nasipom. Preduslov za
wihovu izgradwu je postojawe terena
sa blagim padom prema vodotoku.
Dovod vode se reguli{e podizawem
brane na reci ~ime se omogu}ava
gravitaciono puwewe ribwaka vo-
dom preko dovodnog kanala. Ispu{-
tawe vode je tako|e gravitaciono,
Slika 13. Ribwak sa uzdu`nim zahvaquju}i razlikama u nadmor-
nasipom (Antalfi, A.,Tolg, I., 1974) skim visinama.
- Ribwake na zabarenim terenima. Nastaju kori{}ewem ve} postoje}ih

vodenih povr{ina. Predstavqaju najlo{iju varijantu podizawa ribwaka.
21
Zabarene terene je potrebno dugo vremena kultivisati da bi se dobila
produktivna ribwa~ka povr{ina. Snabdevaju se vodom iz teku}ica, ali
i iz podvodnih izvora, koji onemogu}avaju isu{ivawe ribwaka i
mineralizaciju postoje}eg muqa, {to je preduslov uspe{ne proizvodwe.
- Ribwaci okruèni nasipom. Karakteristi~ni su za ravni~arske

terene. Predstavqaju jednu od najboqih varijanti podizawa ribwaka.
Uglavnom se snabdevaju vodom iz obli`wih tokova (reka i kanala).
Vodom se naj~e{}e pune kori{}ewem
crpnih ure|aja (pumpi), a prazne
gravitacijom.
Prilikom odabira lokacije treba
imati u vidu ~iwenicu da je u~e{}e
cene zemqe u ukupnim tro{kovima
izgradwe ribwaka malo, a zna~aj
kvaliteta zemqe i konfiguracije
Slika 14. Ribwak okruèn nasipom terena za ekonomi~nost proizvodwe
(Antalfi, A., Tolg, I., 1974) izuzetno veliki.
2.4. Kako se odlu~iti za veli~inu {aranskih

ribwaka
Veli~ina budu}eg ribwaka pre svega zavisi od raspoloìve povr{ine
za podizawe ribwaka i finansijskih mogu}nosti investitora, kao i od
mogu}nosti vodosnabdevawa budu}eg ribwaka.
[aran je veoma prilagodqiva riba, tako da moè ìveti u bazenima
razli~ite veli~ine. Otuda i sami ribwaci mogu biti povr{ine od svega
nekoliko kvadratnih metara pa do preko hiqadu hektara. Svakako da i
koli~ina proizvedene ribe zavisi od prostora koji nam je na raspolagawu.
U prvom slu~aju se moè govoriti o nekoliko kilograma, a u drugom preko
sto vagona ribe. Ve}ina postoje}ih ribwaka ne pripada ni prvoj ni drugoj
kategoriji, ve} je od nekoliko ari do nekoliko stotina hektara.Pored
odluke o veli~ini ribwaka, za budu}eg investitora je prilikom planirawa
proizvodwe veoma va`no da se odlu~i koji broj bazena (ribwa~kih
objekata) }e biti gra|en na predvi|enoj povr{ini. Broj bazena zavisi od
raspoloìve povr{ine, kao i od odluke koju uzrasnu kategoriju riba }e
gajiti. Ribama mawih uzrasnih kategorija odgovaraju mawe povr{ine, a
ribama vi{ih kategorija ve}e ribwa~ke povr{ine. Suprotno ovom zahtevu
je osetqivost gajenih riba, tako da gajewe najmawih kategorija riba
(mese~waka i jednogodi{waka) zahteva najvi{e znawa i iskustva. Svakako
ne zna~i da se konzumni {aran ne moè gajiti na malim povr{inama
(nekoliko ari), kao i da se mla| ne moè gajiti na ve}im povr{inama
(nekoliko desetina hektara). S obzirom na to da su mawe, odnosno ve}e
povr{ine relativna stvar, posebno za po~etnika u ovom poslu, pre kona~ne
odluke poèqno je obaviti konsultacije sa stru~wacima iz oblasti
ribarstva. U svakom slu~aju odluka o broju i rasporedu ribwa~kih objekata
predstavqa vaàn korak planirawa proizvodwe.
22
2.5. Kvalitet i koli~ina potrebne vode
za napajawe ribwaka
Toplovodni ribwaci se mogu snabdevati vodom iz nizijskih teku}ica
(potoka, reka, kanala), staja}ih voda (jezera, akumulacija, bara), kao i iz
bu{enih bunara (mawi ribwaci).
Potrebna koli~ina vode za puwewe ribwaka obuhvata koli~inu vode
za osnovno puwewe i koli~inu vode za zasi}ewe zemqi{ta.
Koli~ina vode potrebna za osnovno puwewe zavisi od povr{ine
ribwa~kih objekata i dubine (visine vodenog stuba). Izra~unava se
jednostavno mnoèwem ova dva podatka. Npr., ako je ribwa~ki objekat
povr{ine 10 hektara (100.000 m2) i prose~ne dubine 1,7 m, potrebna
koli~ina vode za puwewe objekta je 170.000 m3.
Koli~ina vode potrebna za zasi}ewe zemqi{ta, zavisi od vodnog
kapaciteta zemqi{ta i debqine sloja zemqi{ta koji treba zasititi vodom.
Obi~no ova koli~ina iznosi 25-50% od zapremine za osnovno puwewe
vodom. U konkretnom slu~aju za 10 hektara povr{ine to je 42.500 do 85.000
m3, {to zna~i da bi za startno puwewe ribwa~kog objekta od 10 hektara
trebalo obezbediti ukupnu zapreminu vode od 212.500 do 255.000 m3.
Potrebna koli~ina vode za dopuwavawe ribwaka tokom proizvodwe
zavisi od vi{e faktora. Pre svega od primewene tehnologije gajewa, od
intenziteta propu{tawa vode kroz tle i nasipe. Dnevni maksimalni
gubici vode iz ribwa~kih objekata podignutim na slabopropustqivim
zemqi{tima u na{im uslovima iznose 1cm vodenog stuba.
Voda koja se planira za snabdevawe ribwaka treba da je I ili II klase
kvaliteta. Vode II klase su bogatije biogenim materijama i uslovqavaju
boqu produkciju u ribwaku.
2.6. Voda kao ìvotna sredina gajenih

toplovodnih vrsta
Voda za ribe nije samo prostor koji nastawuju, ve} su od we potpuno
zavisne. Veza izme|u ìvotne sredine-vode i riba je znatno intimnija
nego kod kopnenih ìvotiwa. Ribe u vodi stalno borave, hrane se, di{u,
razmnoàvaju… Produkti metabolizma (gasoviti, te~ni i ~vrsti) se
izlu~uju u vodu, transformi{u i ulaze u kruèwe materije, a deo ponovo
vra}a ribama. Gajewe riba (poluintenzivno i intenzivno) podrazumeva
vi{estruko pove}awe ihtiomase na jedinici povr{ine, zahvaquju}i
uno{ewu dodatne materije (dodatne hrane i |ubriva) iz spoqne sredine.
Me|utim, ovakve intervencije izazivaju promene u sedimentu (na dnu) i
vodi, tako da za kratko vreme mogu u~initi ìvotnu sredinu nepogodnom
za ìvot, dovode}i do poreme}aja i oboqewa, pa ~ak i uginu}a riba. Stoga
se gajena riba ni u kom slu~aju ne sme posmatrati izdvojeno iz vodene
sredine ribwaka, ve} kao wen integralni deo. Neèqene trendove kretawa
ovih faktora tokom proizvodwe neophodno je korigovati u domenu
mogu}nosti kako bi se postigla optimalna proizvodwa.
23
Fizi~ke osobine vode
Fizi~ke osobine umnogome odre|uju kvalitet vode, a time i nivo
proizvodwe. Upravo zbog neusagla{enosti pojedinih aktivnosti na
ribwaku sa fizi~kim ~iniocima sredine (|ubrewe u vreme visokih
temperatura, kre~ewe kada je visok pH, temperatura i NH3, intenzivno
hrawewe kada su temperature vode preko 28 oC itd.) dolazi do pogor{avawa
kvaliteta vode, ~ak i do poreme}aja zdravstvenog stawa, pa i uginu}a riba.
Temperatura vode tokom godine u {aranskim ribwa~kim objektima se

kre}e od mawe od 1oC do preko 30oC. Termika vode odre|uje dinamiku
produkcije u ribwa~kim objektima, kao i sam metabolizam gajene ribe.
Optimalne temperature za gajewe {arana u letwem periodu su 20-26oC.
Na gajenu ribu negativno deluju nagle promene. Naglo smawewe ili
pove}awe temperature vode moè da izazove {ok, pa ~ak i uginu}e ribe.
Kod toplovodnih riba temperature se ne smeju naglo promeniti za 12oC,
dok kod mla|i problemi mogu nastati i pri promeni od svega 1,5-3oC.
Zahla|ewe moè usloviti slabiji interes za hranom gajene ribe, na {ta
se prilikom prihrawivawa mora posebno obratiti pa`wa kako ribwa~ki
objekat ne bi dodatno bio optere}en organskom materijom od nepojedene
hrane koja se raspada.
Kretawa vode mogu biti horizontalna i vertikalna. Horizontalna su

uslovqena vetrom, kao i obezbe|ivawem protoka kroz jezero (dotokom i
ispustom vode), a vertikalna razli~itom gustinom vode, u zavisnosti od
temperature. Horizontalno kretawe izazvano vetrom (talasi) obezbe|uju
pove}awe kontaktne povr{ine sa atmosferom ~ime se omogu}ava boqa
aeracija (oboga}ivawe kiseonikom) ribwa~ke vode. Jaki talasi
uslovqavaju i intenzivnije me{awa vode. Ova kretawa vode su od posebne
va`nosti na ribwacima u periodima kada se planira |ubrewe mineralnim
|ubrivima, budu}i da mogu u mawoj ili ve}oj meri usloviti izmenu hemizma
vode. Poseban problem kod talasa u ribwacima je o{te}ivawe nasipa,
odnosno wihove erozije (nagrizawa). Vertikalna kretawa nastaju u
uslovima naglog zahla|ewa koja iniciraju da se gorwi rashla|eni sloj
vode, kao teì spu{ta ka dnu, a dowi topliji podiè ka povr{ini
(prevrtawe vode). Moè imati i pozitivno i negativno dejstvo. Pozitivno
dejstvo ima u mladim ribwacima bez anaerobnog (bez kiseonika) muqa,
s obzirom na to da mogu iz dubqih slojeva transportovati biogene materije
u foti~ni (osvetqeni) sloj, ~ime }e pove}ati primarnu produkciju (razvoj
algi). Posebno negativno svojstvo ova kretawa imaju u starim ribwacima
sa anaerobnim muqem kada u vodeni stub izdiù produkte anaerobne
razgradwe toksi~ne za ribe (sumporvodonik, amonijak, metan). U ovakvim
uslovima neophodno je obezbediti maksimalno osveàvawe vode u ribwaku.
Izdizawe organskih materija nataloènih na dnu u vodeni stub moè
usloviti deficit (nedostatak) kiseonika, tako da je indikovana i primena
agrotehni~ke mere zakre~avawa vode kako ne bi do{lo do o{te}ewa
respiratornih organa ({krga), pa ~ak i gu{ewa riba.
24
Prozirnost vode u ribwacima je uslovqena pre svega koli~inom
rastvorenih i suspendovanih (sitne ~estice koje nisu rastvorene) materija
u vodi, i intenzitetom primarne i sekundarne produkcije. Nema direktnog
uticaja na ribe, ali zato preko niza indirektnih dejstava moè bitno
smawiti prinose u procesu proizvodwe. Tako sadràj suspendovanih
materija ispod 25 mg/l nema negativnog uticaja na ribarstvo, pri sadràju
od 25-80 mg/l ribarstvo se odràva sa smawenim prinosima, dok ve}e
koli~ine znatno smawuju populacije gajene ribe. Optimalna prozirnost
se kre}e u relaciji 0,2-0,6 m, mada se ~esto i ne moè na}i korelacija
izme|u prirasta riba i prozirnosti vode.
Hemijske osobine vode
Hemizam vode ~esto je od presudnog uticaja na nivo proizvodwe.
Promene hemijskog sastava pored indirektog delovawa na ribe (preko
fito i zooplanktona, odnosno preko poreme}aja u lancima ishrane) deluju
i direktno na ribe. Podaci o hemizmu predstavqaju polaznu osnovu
primene agrotehni~kih mera, stoga je bar najva`nijim parametrima
neophodno posvetiti nu`nu pa`wu.
Smatra se da su za ìvot riba povoqne pH vrednosti od 6,5 do 8,5, a

da vrednosti 5-9, iako nepovoqne, jo{ nisu letalne. U kiselim vodama
dolazi do nagomilavawa sluzi na {krgama riba, a ja~e kiseline i baze
izazivaju nekroti~ne promene na {krgama (odumirawe delova {krga).
Produkcija riba je boqa u slabo baznim (pH iznad 7) nego u kiselim
vodama, jer je i organska produkcija ve}a, a i ribe imaju boqi tempo
rasta, pa se preporu~uje da voda za vodosnabdevawe ribwaka bude neutralna
ili slabo alkalna (bazna). U ribwacima se pH vode moè podi}i primenom
agrotehni~ke mere kre~ewa vode.
Pored direktnog dejstva na ribe, promene pH deluju i indirektno jer
se mewa toksi~nost (otrovnost) pojedinih otrovnih materija. Niske pH
pove}avaju toksi~nost te{kih metala, dok povi{ene pH vrednosti
pove}avaju toksi~nost amonijaka u vodi. Pri primeni agrotehni~ke mere-
zakre~avawa nu`no je voditi ra~una o sadràju amonijaka u vodi kako se
ne bi pove}ala wegova toksi~nost, {to je ~est slu~aj u na{im ribwacima.
Od rastvorenih gasova u stabilnim ribwa~kim ekosistemima voda

sadrì najvi{e kiseonika, potom ugqendioksida, dok se u zaga|enim
ribwa~kim vodama i pri dnu sa anaerobnim sedimentima nalaze amonijak,
azot, metan i sumporvodonik.
Kiseonik je najva`niji gas za ìvi svet povr{inskih voda. Sadràj
kiseonika (O2) uslovqen je temperaturom, atmosferskim pritiskom,
kretawem vode, padavinama, sadràjem brzo razgradqivih organskih
materija, prisustvom redukuju}ih materija (neorganske i organske materije
koje u procesima razgradwe tro{e kiseonik), kao i intenzitetom razvitka
biqnog i ìvotiwskog sveta i wihove aktivnosti.
Za uspe{no gajewe {arana prose~an sadràj kiseonika tokom dana
bi trebalo da bude preko 5 mg/l. Kra}i vremenski period (nekoliko
25
sati) se mogu tolerisati niè vrednosti, koje ne bi trebalo da budu
ispod 2 mg/l.
Sadràj rastvorenog kiseonika u ribwacima vrlo je promenqiva tokom
godine, ali i tokom dana, posebno u uslovima intenzivnog razvoja
fitoplanktona. U periodima pove}ane produkcije fitoplanktona u drugoj
polovini dana konstatuju se vrednosti i preko 20 mg/l, da bi u ranim
jutarwim satima, pre izlaska sunca, sadràj O2 pao i ispod 2 mg/l. Prema
tome, u ribwacima nije dovoqno odrediti samo sadràj kiseonika jednom
u toku dana, ve} je potrebno pratiti wegovo varirawe tokom 24 sata, ili
pak i u prakti~ne svrhe odrediti sadràj kiseonika u zoru. Svaka visoka
koncentracija kiseonika u toku dana (po podne) ukazuje na ve}e prisustvo
biqnih organizama u vodi, odnosno na mogu}nost ve}eg deficita
kiseonika tokom no}i, pre svega pred zoru, posebno u periodima obla~nih
dana ili u no}ima bez mese~ine (period mladog meseca).
U ribwacima nedostatak kiseonika predstavqa ograni~avaju}i faktor
proizvodwe. Na nedostatak kiseonika znatno je osetqivija mla| od
konzumne ribe. Trajniji deficit maweg intenziteta uslovqava pove}an
koeficijent konverzije, dok je nedostatak kiseonika u ribwa~koj vodi
~est uzrok masovnog uginu}a riba u Srbiji. Naj~e{}i uzrok deficita je
„vodeni cvet” algi (prenamnoàvawe algi), naj~e{}e modrozelenih, kao
i ve}e prisustvo brzo razgradqivih organskih materija u vodenoj sredini.
U ovakvim okolnostima se primewuje agrotehni~ka mera zakre~avawa
ribwaka (ili tretman sa bakar sulfatom {to je lo{ija varijanta), ali
i osveàvawe vode gde za to postoje mogu}nosti.
Amonijak je prisutan u vodi ribwaka kao normalan produkt biolo{ke

razgradwe proteina. U dobro aerisanim vodama koncentracije su mu
neznatne, jer vezivawem kiseonika prelazi u nitrite (NO2), a potom u
nitrate (NO 3), tako da se wegova pojava vezuje za nedostatak kiseonika u
ribwa~koj sredini. U nizijske ribwake u ve}oj meri dospeva iz vodotoka
za vodosnabdevawe, ali nastaje i kao produkt metabolizma riba, u
procesima razgradwe uginulog vodenog cveta, pri razgradwi neisko-
ri{}ene dodatne hrane i pri |ubrewu organskim |ubrivima.
Javqa se u vodama kao jonizovani (NH4) i nejonizovani (NH3). Nejo-
nizovana frakcija je jako toksi~na za ribe, dok je jonizovana slabo
toksi~na. Procenat nejonizovanog u ukupnom amonijaku se pove}ava sa
porastom pH i temperature. Pri pove}awu nivoa amonijaka u vodi, smawuje
se wegovo izlu~ivawe iz krvi i telesnih te~nosti riba, {to dovodi do
pove}awa pH krvi i unutra{we intoksikacije (samotrovawa) ribqeg
organizma. Stalno prisustvo amonijaka u ve}im rastvorama smawuje
prirast ribe, dovodi do o{te}ewa {krga, a ~esta su i uginu}a usled
trovawa ovim gasom. Me|utim, uginu}a su naj~e{}e rezultat kombinovanog
nepovoqnog delovawa povi{ene koncentracije amonijaka, visokih pH
vrednosti i temperatura, kao i sniènog sadràja kiseonika, pa je te{ko
dati neku odre|enu vrednost kao maksimalno dozvoqenu koncentraciju
u vodama koje se koriste za toplovodno ribarstvo. [aranske vrste i druge
toplovodne ribe koje se gaje u toplovodnim ribwacima mogu kra}e vreme
26
da toleri{u znatno ve}e koncentracije nejonizovanog amonijaka (nekoliko
miligrama po litru), {to je u ribwacima mogu}e i kao rezultat akli-
matizacije (prilago|avawa). Ipak ukupni amonijak ne bi trebao da prelazi
0,5 mg/l, posebno kad je voda alkalna i temperature povi{ene.
Smawewe koncentracija amonijaka u dovodnoj vodi moè se posti}i
aerisawem dovodne vode (raspr{ivawem vode tj. omogu}avawem {to ve}eg
kontakta sa atmosferom kako bi se gasoviti nejonizovani NH3 oslobodio
iz vode). Eliminacija amonijaka iz ribwaka je znatno teà jer bi uvo|ewe
aeratora poskupeo proces proizvodwe. Zbog toga je najboqe re{ewe spro-
voditi preventivne mere spre~avawa nastanka amonijaka (onemogu}avawe
razvoja vodenog cveta, smawewe sadràja brzo razgradqivih organskih
materija, pravilno dodatno prihrawivawe...), kao i onemogu}avawe
nastanka deficita kiseonika kako bi se amonijak oksidovao.
Od ostalih gasova koji mogu da se jave u ribwacima treba pomenuti
metan (CH4) i sumporvodonik (H2S) jer su i jedan i drugi jako toksi~ni
za ribe i u vodama za ribarstvo ne bi smelo uop{te da ih bude. Javqaju
se u anaerobnim vodama u starim zabarenim ribwacima, kao i u ribwacima
podignutim na zabarenim mo~varnim terenima.
Biogene materije ili nutrijenti su materije neophodne za sintezu

zelenih biqaka. Za pove}awe produktiviteta ribwaka se pod primarnim
biogenim materijama podrazumevaju jediwewa: fosfora, azota i kalijuma,
a pod sekundarnim: kalcijum, magnezijum i sumpor. Dok ostalih uglavnom
ima u dovoqnim koli~inama, fosfor (P) i azot (N) naj~e{}e pred-
stavqaju ograni~avaju}e ~inioce u pove}awu produktiviteta voda koje
se koriste za gajewe riba, tako da se u razli~itim oblicima dodaju
ribwacima |ubrewem.
Fosfor se javqa u vi{e oblika. U vodi brzo ulazi u cikluse kruèwa
materija, tako da se nakon wegovog uno{ewa naglo pove}a produkcija
fitoplanktona. Porast kratko traje i produkcija se brzo vra}a na
prethodni nivo, {to je posebno va`no pri primeni agrotehni~kih mera
|ubrewa mineralnim (fosfatnim ili me{anim) |ubrivima. Naime, boqi
rezultati se postiù u~estalim dodavawem mawih koli~ina fosfora
nego pri jednokratnoj primeni ve}e koli~ine.
Za dobru produkciju u toplovodnim ribwacima dovoqne su koncentra-
cije fosfora od 0,1 do 0,5 mg/l u obliku ortofosfata (PO4). Radi postizawa
dobre produkcije neophodno je stalno pra}ewe sadràja fosfora kako
bi se blagovremeno moglo intervenisati |ubrewem po potrebi. Ve}e
koncentracije fosfora od 0,5 mg/l se ne preporu~uju da ne bi do{lo do
razvoja vodenog cveta.
Azota u vodi ima mnogo vi{e od fosfora. U ~istim prirodnim vodama
ga je naj~e{}e deset puta vi{e. Kao i fosfor, kruì izme|u bioti~kih i
abioti~kih komponenti vodene sredine.
Znatan deo azota dospeva do sedimenta dna. Brzina difuzije rastvor-
qivih jediwewa azota iz sedimenata (istaloènih materija na dnu) u
vodu je dosta mala i veliki deo azota ostaje na dnu. Azotne materije u
sedimentima sa dubina ve}ih od 10 cm se prakti~no ne vra}aju natrag u
27
vodu. Ovo treba imati na umu pri primeni agrotehni~kih mera u odrà-
vawu kvaliteta ribwa~ke sredine, jer isu{ivawe ribwaka i obrada
povr{inskog dna (plitko orawe i tawirawe) omogu}avaju da rezerve azota
iz sedimenata postanu dostupne primarnim producentima (algama).
Kako alge koriste sedam puta vi{e azota od fosfora, nitratnog azota
(azota iz nitrata) bi trebalo da bude sedam do deset puta vi{e od
ortofosfata. Ukoliko je taj odnos poreme}en {to je dosta ~esta pojava u
zapu{tenim ribwacima dolazi do poreme}aja sastava fitoplanktona i
cele produkcije u ribwaku.
Ve}e prisustvo brzo razgradqivih organskih materija u ribwa~koj

vodi negativno se odraàva na prinose u toplovodnim ribwacima. êsto
se konstatuju jako pove}ane vrednosti za utro{ak KMnO4 ili BPK5,
(pokazateqi prisustva organskih materija u vodi) na {ta se ne obra}a
dovoqno pa`we. Od negativnih posledica za ribe do kojih dovodi pove}an
sadràj brzo razgradqivih organskih materija najopasniji je deficit
kiseonika do koga dolazi pri wihovom razlagawu.
Gorwa granica za gajewe {aranskih vrsta riba: 80-120 mg/l za utro{ak
KMnO4 (odnosno 20-30 mg/l za HPK) ili odgovaraju}a vrednost od 8-15
mg/l za BPK5, {to zavisi od intenziteta proizvodwe i mogu}nosti
osveàvawa vode.
Biolo{ke osobine vode
Primarni producenti (alge i vi{e vodene biqke) su veoma va`ne
komponente ribwa~kog ekosistema. Sposobno{}u stvarawa organskih
materija od neorganskih, uz osloba|awe kiseonika uz pomo} sun~eve
svetlosti predstav-
qaju osnov celo-
kupne produkcije
vodenih ekosistema,
pa samim tim i
proizvodwe riba.
Bazirawe proizvod-
we riba u poluinten-
zivnom sistemu na
prirodnoj hrani kao
izvoru proteina i
drugih va`nih kom-
ponenti hrane ne bi
bilo mogu}e bez pri-
marnih producenata
(algi) koje zajedno sa
bakterioplanktonom
(bakterijama koje
lebde u vodi) ~ine
polaznu osnovu ra-
Slika 15. Va`nije vrste algi (Antalfi, A.,Tolg, I., 1974) zvoja zooplanktona
28
(prirodne hrane riba). Stimulisawem wihove produkcije preko obezbe-
|ivawa dovoqne koli~ine biogenih materija (|ubrewem) predstavqa
osnovu dobre produkcije prirodne hrane riba, a time i produkcije riba
u ribwacima.
Fitoplankton je i osnova ishrane prate}e vrste u {aranskim ribwacima-
belog tolstolobika. Me|utim pored pozitivnih osobina fitoplanktona
treba pomenuti i negativno prenamnoàvawe algi, pre svega modrozelenih,
odnosno stvarawe „vodenog cveta“. Razvoj „vodenog cveta” moè biti veoma
{tetan za gajenog {arana s obzirom na to da negativno uti~e na kiseoni~ni
reìm, {to je posebno izraèno u vreme prestanka razvoja tj. naglog
razlagawa (truqewa) algi. Pri razgradwi „vodenog cveta” dolazi i do
stvarawa toksi~nih materija. Neadekvatno i neblagovremeno reagovawe
na pojavu „vodenog cveta” ~est je uzrok uginu}a riba.
Zna~aj vi{ih vodenih biqaka (makrofita) u ribwacima je tako|e veliki,

Pored uloge u primarnoj produkciji, kao i u osloba|awu kiseonika, emerzne
makrofite (~iji je koren i mawi deo stabla u vodi, a ve}i deo stabla sa
Slika 16. Nadvodne (emerzne) vodene biqke

listovima i organima za razmnoàvawe iznad vode) zasa|ene uz nasip su
najboqa za{tita od razorne mo}i talasa. Predstavqaju osnovu ishrane
belog amura, a i dobro stani{te i za{titu za beski~mewake koje u ishrani
Slika 17. Plivaju}e (flotantne) vodene biqke
29
koristi gajeni {aran. Prenamnoàvawe makrofita (posebno emerznih
poput trske i rogoza) van pojasa nasipa u ribwacima za poluintenzivnu
proizvodwu nije poèqno budu}i da smawuje korisnu povr{inu za gajenu
Slika 18. Podvodne (submerzne) vodene biqke

ribu i stvara neproduktivne celulozne sedimente koji se sporo razgra|uju,
tako da je potrebno suzbijati wihovo {irewe. Flotantne makrofite (~iji
su, listovi, mawi deo stabla i organi za razmnoàvawe – cvet i plod na
povr{ini vode) nisu poèqne u {aranskim ribwacima, po{to zasewuju
vodu i onemogu}avaju razvoj fitoplanktona u vodi. Mali razvoj submerznih
biqaka (koje su pod vodom, odnosno ~iji samo cvetovi mogu biti iznad
vode prave}i podvodne livade) moè biti poèqan u ribwacima, s aspekta
dobrog stani{ta za beski~mewake kojima se riba hrani.
U jesewem periodu nakon zavr{etka vegetacije, najboqe je izvr{iti
spaqivawe eventualno prisutnih emerznih makrofita van pojasa nasipa
kako bi se ubrzala mineralizacija sporo razgradqivog celuloznog stabla
i onemogu}ilo razvijawe neproduktivnog sloja na dnu ribwaka.
Zooplankton predstavqa glavnu prirodnu hranu mla|i {arana (kao

i ve}ine drugih vrsta koje se gaje u {aranskim ribwacima), a zajedno
sa faunom dna i konzumne ribe. Kao i fitoplankton, zooplankton u
ribwacima ima veoma izraènu sezonalnost u maksimumima i minimu-
mima razvi}a. U prole}nom periodu biomasa zooplanktona moè biti
i nekoliko tona po hektaru. Naàlost, sredinom leta kada su optimalni
uslovi za rast {arana, dolazi do pada mase zooplanktona. Pored direktne
zavisnosti zooplanktona od fitoplanktona, koli~ina i sastav zooplan-
ktona u mnogome zavise od gustine nasada riba. Gu{}i nasad riba dovodi
do smawewa biomase zooplanktona. Dobro je oranizovati delimi~an
izlov zooplanktona, pre svega krupnijih oblika–Daphnia, u vreme
wegovog maksimalnog razvoja, osu{iti ga i kasnije, kada wegova
produkcija padne, koristiti u ishrani gajene ribe, ili pak prodati kao
hranu akvarijumskih riba.
30
Slika 19. Zooplanktonski organizmi iz ribwaka (FAO, 1985)
U ishrani konzumnog {arana i starije mla|i fauna dna ima veliki

zna~aj. U periodima kada je dobro razvijena, predstavqa glavnu
komponentu prirodne hrane. Faunu dna u produktivnim ribwacima
uglavnom ~ine larve insekata (hironomide) i malo~ekiwaste gliste
(oligohete). Kao zooplankton i fauna dna, ima svoju dinamiku razvoja.
Tako su hironomide najbrojnije u prole}e, a oligohete u leto. Dinamika
Slika 20. Fauna dna iz ribwaka
brojnosti faune dna uslovqena je gustinom nasada riba, tako da

preveliki nasad iscrpquje faunu dna. Na nivo razvoja faune dna uti~e
niz ~inilaca, me|u kojima treba pomenuti: |ubrewe, starost ribwaka,
fizi~ke i hemijske osobine vode... Kada broj organizama faune dna padne
ispod 200 ind/m2 {aran vi{e ne}e koristiti ovu prirodnu hranu (s
31
obzirom na to da bi vi{e energije utro{io traè}i ovu hranu nego {to
bi dobio wenim konzumirawem).
Od koli~ine i sastava raspoloìve prirodne hrane u poluintenzivnom
sistemu gajewa riba zavisi i prinos na ribwaku, koli~ina utro{ene
dodatne hrane, zdravstveno stawe riba i kvalitet ribqeg mesa, a samim
tim i uspeh proizvodwe.
Kao bioti~ke ~inioce sredine u {aranskim ribwacima sa polu-

intenzivnom proizvodwom svakako treba pomenuti i uzro~nike bolesti
Slika 21. Larve insekata i ra~i}i–{teto~ine u ribwacima (FAO, 1985)
(viruse, bakterije, protozoe), prenosnike bolesti, parazite i grabqivice

koje se hrane ribom (ptice i sisare), koje u velikoj meri mogu smawiti
brojnost riba u ribwacima, {to zasluùje du`nu pa`wu.
2.7. Istra`ni radovi koje je potrebno obaviti pre

izgradwe ribwaka
Pre nego {to se budu}i proizvo|a~ opredeli za izgradwu ribwaka
potrebno je da obavi istra`ne radove (uradi studiju o ispuwenosti
prirodnih uslova za podizawe ribwaka). Istra`ni radovi podrazumevaju
ispitivawe kvaliteta vode za vodosnabdevawe ribwaka, ispitivawe
pedolo{kog sastava, propustqivosti i konfiguracije terena.
Istraìvawe kvaliteta vode podrazumeva ispitivawe fizi~kih,
hemijskih i biolo{kih karakteristika vode. Istraìvawa kvaliteta
vode mogu obaviti stru~waci hidrohemijskog i hidrobiolo{kog profila,
odnosno ustanove registrovane za pruàwe ovakvih usluga.
Istraìvawe pedolo{kog sastava i propustqivosti terena se obavqa
uzimawem pedolo{kih uzoraka. Vodonepropusni sloj treba da je na dubini
1,5-2 m., sa debqinom 1-2 metra. Ova istraìvawa obavqaju stru~wa-
ci–pedolozi, odnosno ustanove registrovane za pruàwe takvih usluga.
Treba naglasiti da su to uglavnom ispitivawa koja malo ko{taju, i u
ukupnoj investiciji ~ine neznatni deo tro{kova, a garantuju sigurnost
ulagawa sredstava, odnosno elimini{u mogu}nost proma{ene investicije.
32
2.8. Dinamika radova i izgradwa ribwaka
Pre nego {to se krene sa izgradwom ribwaka neophodno je obaviti
~itav niz pripremnih radova. Upravo zbog toga upozna}emo budu}e
proizvo|a~e sa dinamikom radova na izgradwi ribwaka (prikupqawe
prate}e dokumentacije je prema vaè}im zakonima Republike Srbije):
- Izbor lokacije za izgradwu ribwaka;
- Istra`ni radovi ispuwenosti prirodnih uslova za izgradwu {aranskih
ribwaka;
- Izrada idejnog projekta (radi sagledavawa obima ulagawa i isplativosti
investicije i kao osnova za izradu investicione studije–biznis plana
ukoliko se pri izgradwi ribwaka ra~una na kredite);
- Re{avawe imovinsko pravnih odnosa oko predvi|ene lokacije;
- Ukoliko se po izvodu iz posedovnog lista predvi|ena lokacija za
izgradwu ribwaka vodi kao obradivo poqoprivredno zemqi{te
pribavqawe saglasnosti nadle`nog ministarstva (Ministarstva za
poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo) za izgradwu ribwaka na
obradivom poqoprivrednom zemqi{tu;
- Ukoliko se po izvodu iz posedovnog lista predvi|ena lokacija za
izgradwu ribwaka vodi kao pa{wak pribavqawe saglasnosti nadle`ne
Skup{tine op{tine za izgradwu ribwaka na pa{waku;
- Upu}ivawe zahteva (zajedno sa rezultatima istra`nih radova)
Republi~kom hidrometeorolo{kom zavodu Republike Srbije, za dobijawe
mi{qewa u postupku projektovawa ribwaka;
- Upu}ivawe zahteva (sa mi{qewem u postupku projektovawa ribwaka i
obavqenim analizama) nadle`noj radnoj jedinici, Vodoprivrednog
centra Javnog vodoprivrednog preduze}a (JVP) za dobijawe vodopri-
vrednih uslova za projektovawe ribwaka;
- Ukoliko se povr{ina planirana za izgradwu ribwaka grani~i ili
preko we prelazi pruga, put, gasovod, elektri~ni vod i sl. potrebno je
nadle`noj instituciji uputiti zahtev za prethodnu saglasnost (uslove)
za izgradwu ribwaka. Istim institucijama nakon zavr{etka glavnog
projekta potrebno je dostaviti primerak projekta uz zahtev za kona~nu
saglasnost;
- Ukoliko lokaciju za izgradwu ribwaka naseqava neka retka ili ugroèna
biqna ili ìvotiwska vrsta ili je lokacija u za{ti}enom podru~ju
upu}ivawe zahteva za dobijawe uslova od Zavoda za za{titu prirode
Srbije;
- Obezbe|ivawe urbanisti~ke dokumentacije (uslovi i dozvole);
- Izrada tehni~ke dokumentacije (glavnog projekta) za ceo objekat
(Tehni~ka dokumentacija treba da sadrì tehni~ku dokumentaciju izrade
hidrogra|evinskih i gra|evinskih objekata, tehni~ku dokumentaciju
izrade crpne stanice, ako se planira wena izgradwa, tehni~ku doku-
mentaciju izrade visokonaponskog voda za crpnu stanicu (ukoliko se
za to koristi elektri~na energija) i tehnolo{ku dokumentaciju. Tehni~ka
dokumentacija se radi na osnovu tehnolo{kih, hidrolo{kih,
hidrauli~kih, geodetskih i drugih podataka. Na kraju je potrebno
uraditi tehni~ku kontrolu ura|ene tehni~ke dokumentacije;
33
- Upu}ivawe zahteva JVP–u (zajedno sa primerkom glavnog projekta) za
dobijawe saglasnosti na ura|en projekat;
- Obezbe|ivawe odobrewa za gradwu (gra|evinske dozvole) od op{tinskog
organa uprave nadle`nog za poslove gra|evinarstva, nadle`ne Skup{tine
op{tine, ako je ribwak do 50 hektara povr{ine, odnosno od republi~kog
(ili pokrajinskog) organa uprave nadle`nog za poslove gra|evinarstva
ako je ribwak preko 50 hektara povr{ine;
- Obezbe|ivawe vodoprivredne dozvole od JVP;
- Izgradwa ribwaka (izgradwa objekta treba da bude u skladu sa Zakonom
o izgradwi objekata);
- Upu}ivawe zahteva Ministarstvu poqoprivrede, vodopripvrede i {u-
marstva za dobijawe re{ewa da su izgra|eni objekti u skladu propisanim
veterinarsko-sanitarnim uslovima;
- Upu}ivawe zahteva Ministarstvu poqoprivrede, vodoprivrede i {u-
marstva za dobijawe re{ewa o ispuwenosti uslova u pogledu tehni~ke
opremqenosti i drugih uslova u skladu sa zakonom za obavqawe
delatnosti iz oblasti poqoprivrede;
- Obezbe|ewe upotrebne dozvole od strane nadle`nog organa Skup{tine
op{tine;
- Zasnivawe proizvodwe.
Prilikom izgradwe toplovodnog ribwaka osnovno je pravilo da se

ribwak ne ukopava u zemqu, ve} da se oko planirane povr{ine grade
obodni nasipi. Ukopavawem u zemqu se remeti zemqi{te, odnosno
elimini{e povr{inski plodni humus dospevaju}i do zdravice i tako od
potencijalnog dobrog ribwaka napravi lo{, a i onemogu}i gravitaciono
pra`wewe ribwaka. Izgradwa ribwaka ukopavawem je daleko skupqa od
izgradwe formirawem nasipa.
Detaqnije sagledavawe izgradwe pojedinih ribwa~kih objekata dato
je u prikazu hidrogra|evinskih i gra|evinskih objekata na ribwacima.
2.9. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti

na ribwacima
Pod {aranskim ribwakom podrazumevamo povr{inu zemqe ogra|enu
prirodnim pregradama ili nasipima na koji se dovodi voda radi gajewa
riba.
Ribwak sa~iwavaju hidrogra|evinski i gra|evinski objekti: vodozahvat
(sa ili bez crpnih ure|aja), dovodni kanal, napojni kanali, nasipi (koji
okruùju ili pregra|uju proizvodne objekte), upusni i ispusni grlewaci,
unutra{wa drena`na mreà, odvodni kanali, zgrada mrestili{ta, maga-
cin, upravna zgrada i unutra{wa putna mreà.
34
Slika 22. [aranski ribwak (Foto Z. Markovi})
Tip vodozahvata je u zavisnosti od toga da li u recipijentu (kanalu,

potoku, reci) ima dovoqno vode za snabdevawe ribwaka ili ne. Ukoliko
nema dovoqno vode neophodno je napraviti mawu akumulaciju, ~ime se
reguli{e nivo vode u dovodnom kanalu za ribwak. Brana se za potrebe
vodosnabdevawa malih ribwaka gradi od zemqe, a za potrebe ve}ih od
armiranog betona.
Ukoliko u recipijentu ima dovoqno vode, a recipijent se nalazi na
vi{oj koti od ribwaka, pravi se mawa prelivna pregrada koja usmerava
deo vode ka dovodnom kanalu.
Ukoliko u recipijentu
ima dovoqno vode, a kota
vodozahvata je ispod kote
ribwaka ({to je naj~e{}e),
neophodno je izvr{iti
ugra|ivawe crpnih ure|aja
(pumpi) za upumpavawe
vode u dovodni kanal (ili
kod mawih ribwaka obez-
bediti mawe pokretne
crpne ure|aje koji di-
Slika 23. Crpni ure|aj za napajawe toplovodnog rektno upumpavaju vodu u
ribwaka vodom (Foto Z. Markovi}) ribwa~ke objekte).
35
Dovodni kanal sluì za napajawe
ribwaka. Potrebno ga je dimenzi-
onisati prema potrebnoj koli~ini
vode za napajawe ribwaka. Moè biti
otvoren ili zatvoren. Otvoreni kanal
treba da je sa bo~nim stranicama
kosine 1:1 i sa osigurawem od zaru-
{avawa. Zatvoreni kanal moè biti
od betona ili sinteti~kih cevi. Na
po~etku dovodnog kanala obavezno
ugraditi re{etku, a tamo gde je to
mogu}e i peskolov, kako bi se spre-
~ilo dospe}e ~vrstih predmeta i
divqe ribe u ribwak.
Slika 24. Dovodni kanal
(Foto Z. Markovi})
Napojni kanali razvode vodu od dovodnog kanala do pojedina~nih
ribwa~kih objekata za gajewe ribe. Dimenzionirani su prema poje-
dina~nim potrebama objekata za gajewe.
Nasipi su gra|evinski objekti koji okruùju ribwake (obodni nasipi)
i odvajaju jedan ribwa~ki objekat od drugog (pregradni nasipi). Dimenzije
su zavisne od materijala od koga su izgra|eni, dubine vode u objektu,
povr{ine objekta, potrebe unutra{weg transporta po nasipu i dr.
Da bi nasip bio ~vr{}i, stabilniji i trajniji za izgradwu se upo-
trebqavaju materijali sa {to mawe organskih materija, koje svojom
razgradwom ostavqaju praznine i destabilizuju nasip. Zbog toga se kao
prvi korak izgradwe nasipa odstrawuje gorwi humusni sloj (10-40 cm),
na trasi postavqawa nasipa.
U tako pripremqen teren
ukopava se sredi{wi kanal
(„{lic”) {irine 0,4-1 m i
dubine 0,5-0,7 m, radi {to
~vr{}e veze izme|u podloge
i nasipa. „[lic” prekida
kapilarnost podloge spre-
~avaju}i proce|ivawe vode
kroz nasip. Materijal za
nasip se uzima sa spoqne
strane ribwa~kog objekta
Slika 25. Rad buldozera na formirawu nasipa ~ime se formira obodni
(Foto Z. Markovi}) kanal koji sakupqa procednu
vodu i odvodi je u glavni
odvodni kanal i mawim delom sa unutra{we strane prilikom ~ega se
formira deo unutra{we kanalizacione mreè za ispust vode, odnosno
potpuno isu{ivawe ribwaka nakon ispusta. Prilikom uzimawa
materijala treba voditi ra~una da se sa mesta pozajmi{ta najpre skloni
povr{inski humusni sloj, koji se moè iskoristiti za razastirawe unutar
36
ribwa~kih objekata ili za oblagawe krune i spoqne kosine nasipa nakon
izgradwe. Ukoliko se za formirawe nasipa koristi rastresiti materijal,
noìca nasipa mora biti {ira. Kopawe zemqe i formirawe nasipa se
obavqa kori{}ewem buldozera (buldoèra) i bagera.
Prilikom izgradwe nasipa veoma je va`no dobro nabiti materijal za
{ta se koriste gra|evinske ma{ine-jeèvi. Nabijawe se obavqa slojevito
(sloj po sloj, nakon wihovog formirawa). [irina krune (gorwa povr{ine
nasipa) zavisi od funkcije nasipa i treba da je ve}a od 2 m, a ako se po
woj obavqa transport ve}a i od 3 metra. Visina nasipa zavisi od funkcije
nasipa (odnosno od tipa ribwa~kih objekata koje okruùju), a u svakom
slu~aju mora da je bar 50 cm iznad planiranog vodenog ogledala, a
prilikom gradwe treba dodati jo{ 30 cm radi kasnijeg slegawa. Stranice
nasipa su kose. Nagib je blaì prema unutra{woj strani sa dodatkom
bankine, radi za{tite od udara talasa vode i za{titnim pojasom (3-10
m) koji se nadovezuje na bankinu. Na za{titni pojas i kosinu bankine
treba zasaditi trsku i rogoz, ~iji splet korewa {titi nasip od obru-
{avawa, a stabla amortizuju udare talasa. Kruna nasipa, spoqna kosina
i deo unutra{we kosine zasejavaju se livadskom travom ili oblaù
busewem trave, a unutra{wa kosina se radi dodatnog obezbe|ewa moè
obloìti folijom, krupnim kamewem, betonskim plo~ama (mawih di-
menzija), trajnim xakovima ispuwenim peskom, {qunkom ili sli~nim
materijalom, {utom, fa{inama od trske, starim gumama, gumenim trakama
i dr. Na nasipima se spre~ava rast grmqa i drve}a, koji svojim korenovim
Slika 26. Nasip sa bankinom i za{titnim pojasom (Treer, T. i sar., 1995)
sistemom destabilizuju nasip, a ujedno predstavqaju skloni{ta za vidre

i pacove koji svojim hodnicima o{te}uju nasip. Zapremina zemqe za 1
m. formiranog du`nog nasipa zavisi od niza ~inilaca (od tipa namene
proizvodnog objekta, povr{ine i dubine ribwa~kog objekta, pravca i
snage udara vetra, kvaliteta zemqe za izgradwu nasipa...) i kre}e se 2-3
m3, za formirawe nasipa mrestili{ta (tipa Dubi{) pa i do preko 30 m3
(za obodni nasip ve}ih odgajivali{ta), ~ija kruna sluì za kretawe
motornih vozila po ribwaku. Ve}i nasip (sa bankinom i za{titnim
pojasom prema unutra{wosti ribwa~kog objekta), dobro napravqen (dobro
nabijena zemqa, dobar materijal, dodatno obezbe|ewe…) predstavqa boqu
(kvalitetnu i trajniju), ali i skupqu varijantu. Finansijska ulagawa u
izgradwu nasipa na toplovodnim ribwacima predstavqaju najve}i deo
ukupne investicije u izgradwi ribwaka.
37
Nakon izgradwe, dobro je izgra|ene (zemqane) objekte ostaviti izvestan
period (poèqno godinu) van upotrebe (da se ne pune vodom), kako bi se
izvr{ilo slegawe terena i obrastawe travom, odnosno formirani nasip
stabilizovao, a samim tim i pove}ala wegova trajnost. Naàlost usled
èqe da se investicija {to pre vrati (kao i kreditnih obaveza) naj~e{}i
je slu~aj da se ribwa~ki objekti odmah nakon izgradwe pune vodom i
stavqaju u proizvodwu.
Grlewaci su gra|evine od
armiranog betona (na ribwa-
cima malih povr{ina mogu biti
i od tvrdog drveta), sa posta-
vqenom cevi (dovodnom ili
odvodnom) na dnu gra|evine.
Sluè za napajawe i odvodwa-
vawe pojedinih ribwa~kih obje-
kata. Sastoji se od glave
(betonske konstrukcije) u kojoj
su dva (nekada tri) `leba za
postavqawe drvenih {ubera
{irine 20–25 cm, ({uberi su
snabdeveni kukom tako da se
~akqom mogu izvla~iti iz `le-
bova) i propusne cevi. Izme|u
postavqena dva reda {ubera
nabija se stajsko |ubrivo ili
{qaka, radi spre~avawa neè-
qenog propu{tawa vode. Regu-
lacija ispusta vode iz objekta se
Slika 27. Grlewak (Foto Z. Markovi})
obavqa pomo}u postavqenih
{ubera u drugom redu, a pomo}u postavqene re{etke u prvom redu se
reguli{e ispu{tawe povr{inske ili vode sa dna. [irina glave zavisi
od dimenzije propusne cevi, dok
je visina u nivou obodnog
nasipa. Dimenzije ispusne cevi
odre|uje se tako da se pra`wewe
i puwewe ribwa~kih objekata
obavi u èqenom vremenskom
periodu. Na po~etku propusne
cevi postavqa se volan {uber
zatvara~a. Ukoliko se grade u
Slika 28. Poloàj grlewaka i upusne cevi kosini nasipa ({to je dobro
(Drecun, \. i sar. 1984) re{ewe zbog izlova ribe) po-
èqno je da imaju pro{irewa
sa leve i desne strane (krila), kako prilikom ispusta vode ne bi dolazilo
do probijawa nasipa (na mestu kontakta izme|u grlewaka i nasipa).
38
Slika 29. Poloàj ispusnog grlewaka u odnosu na nasip (Hofmann, J. 1979)
Unutra{wa drena`na mreà se gradi u samim ribwa~kim objektima,

radi wihovog potpunog pra`wewa i spre~avawa zaostajawa vode u
depresijama. Dimenzije kanala unutar objekta su razli~ite, naj~e{}e 0,5-
2 m {irine, uz kosinu
od 1:2 i dubinu 0,3-1 m.
Izgled mreè zavisi
od konfiguracije te-
rena, sa glavnim ka-
nalom koji se postavqa
obodno (u blizini
nasipa) ili centralno.
Kanali treba da su sa
padom prema ispustu.
Na kraju glavnog ka-
nala kod ispusta for-
Slika 30. Jedan od tipova postavqawa unutra{we mira se pro{irewe (sa
drena`ne mreè u ribwa~kom objektu (Hofmann, J. 1979) povr{inom koja za-
visi od veli~ine
objekta) izlovna jama, koja ima najniù kotu dna u ribwa~kom objektu.
Ova kota treba da je iznad kote ispusne cevi grlewaka, kako bi se
omogu}ilo potpuno pra`wewe ribwaka. Tokom proizvodwe, odnosno
nakon ispu{tawa vode iz objekata (kada se podloga osu{i i ma{inama
omogu}i pristup), potrebno je kanale ~istiti od nataloènog muqa.
î{}ewe kanala se obavqa periodi~no, a interval izme|u dva ~i{}ewa
zavisi od nivoa zatrpanosti ovih kanala.
Odvodni kanal sluì za prihvatawe ispu{tene vode iz ribwa~kih

objekata. Dimenzije kanala projektuju se na osnovu maksimalne koli~ine
ispu{tene vode iz ribwa~kih objekata. Stranice treba da su osigurane
od zaru{avawa sa kosinom 1:1,5. Dno odvodnog kanala mora biti najmawe
50 cm niè od najniè kote ribwa~kih objekata (kote dna izlovne jame),
a iznad dna recipijenta ispu{tene vode. Odvodni kanal unutar prostora
ribwaka moè se projektovati da sluì i za izlov, pa ~ak i skladi{tewe
i zimovawe ribe i zove se odvodno izlovni kanal. Naime, riba se preko
ispusta–prevodnica (gra|evinski objekti od armiranog betona sa {irom
cevi ispusta i volan {uber zatvara~em, kao regulatorom ispusta) prevede
u izlovni kanal, a potom tu obavqa izlov. Ovaj na~in izlova je znatno
39
lak{i od klasi~nog u izlovnim jamama.
Ukoliko odvodni kanal sluì za izlov na
wemu je prilikom projektovawa dobro pred-
videti vi{e pregradnih gra|evina kojima se
pojedini delovi kanala mogu razdvojiti.
Prilikom projektovawa ribwaka dobro

je planirati da se zavr{ni deo izlovnog
kanala prekrije i time smawi dejstvo ne-
povoqnih meteorolo{kih uticaja na radnike
prilikom izlova. Poèqno je obezbediti i
osveàvawe vode u izlovnom kanalu, kako bi
Slika 31. Bager u trenutku se lak{e obavio izlov na sveù vodu, kao i
odmora prilikom iskopa u slu~aju skladi{tewa i zimovawa ribe u
kanala (Foto Z. Markovi}) ovom kanalu.
Zgrada mrestili{ta sluì za kontrolisani - ve{ta~ki mrest (ukoliko

se ovakav na~in mresta sprovodi na ribwaku). Po svom kapacitetu i
na~inu funkcionisawa, mrestili{ta za sprovo|ewe kontrolisanog mresta
mogu biti razli~itog tipa, zavisno od nivoa opremqenosti tehni~kim
ure|ajima.
Za sprovo|ewe ve{ta~kog mresta mogu se izgraditi mrestili{ta koja
koriste vodu zagrejanu prirodnim putem i vodu zagrejanu greja~ima sa
sprovedenom termoregulacijom.
Mrestili{ta bez zagrevawa vode greja~ima mogu se koristiti u toplije
doba godine (za mrest {arana u drugoj polovini maja, tolstolobika, amura
i soma tokom juna i jula). Lo{a strana ovakvih mrestili{ta je wihova
zavisnost od meteorolo{kih uslova. Dobra strana ovih mrestili{ta je
u tome da ne zahtevaju skupe ure|aje termoregulacije.
Mrestili{ta koja koriste ure|aje za zagrevawe vode sa termoregu-
latorima znatno su prakti~nija, i koriste se u vi{e turnusa od po~etka
marta (za mrest {tuke) pa do sredine jula (mrest biqojeda i soma). Rad na
mrestu moè po~eti znatno ranije, a mogu}nost uticaja meteorolo{kih
uslova na mrest su eliminisana. Ovakva mrestili{ta se snabdevaju vodom
iz ribwa~kih objekata ili bunara. Voda se upumpava u rezervoare koji su
termoizolovani i nalaze se na najvi{em mestu mrestili{ta, jer se daqi
protok vode reguli{e gravitacijom. Pre ulaska vode u rezervoar,
postavqaju se filteri (od {qunka, peska, aktivnog ugqa, polietilenskog
sun|era itd.) za pre~i{}avawe vode. U samom rezervoaru se kori{}ewem
vazdu{nih pumpi ili kiseoni~nih boca preko rasprskiva~a vr{i aeracija
vode. Zagrevawe vode se obavqa greja~ima (ili pe}ima) na te~no gorivo
ili kori{}ewem elektri~ne energije. Ukoliko se kao izvor energije
koristi elektri~na energija, obavezno je obezbediti i elektroagregat u
slu~aju nestanka elektri~ne energije. Topla voda se koristi za dozrevawe
ineciranih (hipofiziranih) matica, inkubaciju ikre i dràwe predlarvi.
U zgradi mrestili{ta sme{teni su bazeni za dozrevawe ineciranih
matica, radni sto za inecirawe i izmre{}ivawe matica, ure|aji za
40
otklawawe lepqivosti ikre, vage za merewe matica i ikre itd. U
posebnoj prostoriji sme{teni su inkubacioni aparati povezani sa
rezervoarom vode, kao i le`nice za izvaqivawe ikre (ako se inkubacija
obavqa u le`nicama).
U prostorijama mrestili{ta postoji i mala laboratorija sa instru-
mentima za ispitivawe kvaliteta vode, mikroskop, binokularna lupa,
friìderi za ~uvawe hipofiza, kao i druga potrebna oprema.
Magacin sluì za dràwe dodatne hrane za ribe, ve{ta~kog |ubriva

i kre~a, potrebnog pribora, alata, itd. Gradi se od tvrdog materijala
ili je pak monata`nog tipa. Pored magacina mogu se podi}i i nastre{nice
za dràwe ribarskih alata i
plovnih objekata, kao i {upe
za ribwa~ku mehanizaciju. Na
ve}im ribwacima grade se i
mawi objekti za sme{taj rad-
nika (ili ~uvara), kao i za
skladi{tewe dodatne hrane i
opreme uz same proizvodne
objekte-bazene.
U upravnoj zgradi je kance-
larijski prostor, prostorije za
Slika 32. Nastre{nica ispod koje se ~uvaju boravak radnika, garderoba,
mreàrski alati (Foto Markovi} Z.) sanitarni ~vor i dr. Izgra|ena
je od ~vrstog materijala ili je
monta`nog tipa. Upravna zgrada moè biti podignuta zajedno sa zgradom
mrestili{ta i magacionom.
Mawi ribwaci ~esto nemaju potrebu za podizawem posebnih gra|e-
vinskih objekata, ve} im u te svrhe mogu posluìti ve} postoje}i objekti
doma}instva.
Unutra{wa putna mreà predstavqa mreù puteva po kruni nasipa za

transportovawe hrane, |ubriva, ribe, alata, pribora itd.
2.10. Proizvodni objekti {aranskih ribwaka

Klasi~ni punosistemni toplovodni ribwak se sastoji od predgreja~a,
mrestili{ta, rastili{ta, mladi~waka, odgajivali{ta, zimovnika i
mati~waka.
Predgreja~i napajaju mrestili{ta zagrejanom vodom i grade se kada se

za vodosnabdevawe koristi hladna voda okolnih teku}ica ili bunarska
voda. Zapremina vode u predgreja~ima treba da bude zavisno od broja
turnusa mresta, bar 2-3 puta ve}a od ukupne zapremine vode u mrestili{tu
(Dubi{evom), ako se na ribwaku koristi ovaj na~in mresta. Dubina im
je do 1 metar.
Mrestili{ta se koriste za mrest „mirnih riba”, kada se na ribwaku
ne sprovodi kontrolisani - ve{ta~ki mrest u zgradama mrestili{ta.
41
Moè se koristiti mrestili{te po Dubi{u. Dubi{eva mrestili{ta se
grade na osun~anim mestima u zavetrini. Veli~ina im je razli~ita,
naj~e{}e 80-250 m2, sa karakteristi~nom konfiguracijom dna. Sa
unutra{we strane uz nasip je kanal ({irine 1-2 m) sa dubinom vode 40-
60 cm. Kanal sluì za kretawe matice i wihov izlov posle mresta, kao
i za izlov mla|i i isu{ivawe mrestili{ta (po{to je sa nagibom prema
ispustu). Po sredini je pli}i deo („posteqa”) za polagawe ikre u obliku
krova sa blagim nagibom prema obodnom kanalu. „Posteqa” je obrasla
Slika 33. Skica Dubi{evog mrestili{ta (korigovano, Treer, T. i sar. 1995)
niskom mekanom travom na kojoj matice polaù ikru, sa visinom vodenog

stuba 20-50 cm. Dovod vode u mrestili{te obavqa se pomo}u cevi ∅ 100-
150 mm, na ~ijem kraju je postavqen {qun~ano pe{~ani filter (ili gusta
mreà), radi spre~avawa ulaska u mrestili{te divqe ribe i larvi
grabqivih insekata. Grlewak za ispust vode projektovan je tako da se sva
voda moè ispustiti za 2-3 sata, radi brzog izlova matica i ponovnog
puwewa (iste no}i) mrestili{ta vodom, kako ne bi do{lo do uginu}a
poloène ikre. Radi za{tite od {teto~ina (àba, zmija…) dobro je objekte
mrestili{ta ograditi gusto pletenom mreòm (komarnicima isl.).
Rastili{ta mogu biti razli~itih dimenzija u zavisnosti od toga
koliko }e mla| u wima boraviti. Ukoliko mla| u wima provodi 1 mesec,
onda su to objekti povr{ine od oko 0,01 ha do 2 ha, ako mla| u wima
boravi duè, onda su ve}e povr{ine. Dubina im je u proseku 60-100 cm.
Neophodno je da rastili{ta budu dobro za{ti}ena od ulaska divqe ribe
(montirawem {qun~ano–pe{~anog filtera ili guste mreè, na kraju
dovodne cevi).
Mladi~waci su objekti za gajewe mla|i od jednog meseca do godine dana
starosti, odnosno za gajewe mla|i od jedne do dve godine starosti. Povr{ina
im je od 1 do 30 hektara (najboqe je da objekti ne budu ve}i od 5 hektara).
Ve}e su dubine od rastili{ta, uglavnom vi{e od 1 m (1,2-2 m), kako ne bi
obrastali makrofitama. Ako se planira prezimqavawe mla|i u mla-
di~wacima potrebna dubina je 1,5-2 m. Dovod vode treba za{titi monti-
rawem mreè (komarnika) na kraj dovodne cevi. Po{to se mla| u
mladi~wacima ~esto zadràva i preko zime, potrebno je za{titi unutra{we
kosine nasipa od udara talasa (najboqa za{tita je pojas trske i rogoza)
Zimovnici su ribwa~ki objekti nameweni za prezimqavawe mla|i
riba, kao i skladi{tewe ribe (mla|i i konzuma) do prodaje. Delimi~no
se ukopavaju u dno. Pravougaonog su oblika, sa povr{inom 0,1-1 ha i
dubinom vode 1,8-2,2 m. Kada se ne koriste, zimovnici treba da budu suvi.
Ispod leda tokom zime visina vodenog stuba mora biti najmawe 1-1,5 m.
Dovod i odvod vode treba projektovati tako da puwewe vodom zimovnika
42
traje 12-18 ~asova, a pra`wewe do
12 ~asova. Voda kojom se snabdevaju
zimovnici treba da bude dobrog
kvaliteta, bez organskih materija
u raspadawu, kako ne bi do{lo do
deficita kiseonika. U dovodnoj
vodi ne sme da bude amonijaka i
drugih toksi~nih materija. Pri-
likom napajawa zimovnika voda
Slika 34. Zimovnik u zavr{noj fazi treba da pada preko rasprskiva~a
izgradwe (Foto Z. Markovi}) radi oboga}ivawa kiseonikom.
Odgajivali{ta (tovili{ta) su ribwa~ki objekti koji sluè za gajewe

konzumne ribe, ili i za kombinovano gajewe mla|i i konzumne ribe.
Povr{ina odgajivali{ta se kre}e od mawe od jednog pa do nekoliko
stotina hektara. Ne preporu~uju se
povr{ine preko 100 hektara.
Najboqa su odgajivali{ta od 10 do
50 hektara. Mawe povr{ine daju
boqe prinose, tako da se startno
ve}e ulagawe u pregradne nasipe,
veoma brzo isplati. Dubina vode
u odgajivali{tu treba da bude 1,5-
2,2 metra. Vreme puwewa ili pra`-
Slika 35. Veliko odgajivali{te wewa treba da bude od 15 do 30 dana
(Foto Z. Markovi}) u zavisnosti od povr{ine.
Mati~waci se koriste za dràwe matica preko godine. To su objekti

dubine 1,2-2,2 m, gde matice borave u periodu kada nisu u fazi mresta.
Najboqe je imati tri mati~waka, jedan za ènke, drugi za mu`jake i
tre}i za mlade matice. Povr{ina mati~waka zavisi od broja matica
koje se gaje.
2.11. Kako obezbediti mla| za nasad

Kada je ribwak napravqen i nabavqena osnovna oprema vreme je da se
obezbedi mla| za nasad.
Za potrebe gajewa jednomese~ne mla|i larve se mogu proizvoditi na
novoformiranom ribwaku, ili pak ({to je mnogo ~e{}i slu~aj) kupiti
od proizvo|a~a larvi, odnosno od ribwaka koji vr{e mrest toplovodnih
vrsta riba. S obzirom na to da se mrest ribe na prostorima Srbije
realizuje u mawoj meri na nekim ribwacima u prirodnom mrestu, a u
znatno ve}oj meri u tri ve{ta~ka mrestili{ta koja trenutno funkcio-
ni{u, larve se i mogu nabaviti upravo sa tih mrestili{ta (Sutjeska,
Uzdin, Mo{orin) ili pak uvesti iz drugih zemaqa.
Za potrebe gajewa jednogodi{we mla|i mese~waci (mla| stara jedan
mesec) se mogu proizvoditi na samom ribwaku ili nabaviti od drugih
43
proizvo|a~a. Nabavka se moè realizovati sa ve}eg broja ribwaka, koji
se bave proizvodwom ove uzrasne kategorije (videti prilog).
Za potrebe gajewa dvogodi{we ribe za nasad, ili gajewe konzumnog
{arana jednogodi{wa ili dvogodi{wa mla| se moè proizvoditi na
samom ribwaku ili kupiti sa ve}eg broja ribwaka. Broj potrebnih jedinki
za nasad }e odrediti sam proizvo|a~ na osnovu raspoloìvih povr{ina
ribwaka i plana proizvodwe na sopstvenom ribwaku, odnosno prema
produktivitetu ribwaka.
Cena larvi, jednomese~ne, jednogodi{we i dvogodi{we mla|i {arana
su dosta varijabilne, i zavisne od ponude i potra`we i uglavnom se kre}u
u okviru slede}ih pariteta cena. Ako se cena konzuma izrazi sa 1; cena
dvogodi{we mla|i je 1,2-1,6; cena jednogodi{we mla|i 1,6-2,2; cena
jednomese~ne mla|i 2,7-3,7 i cena 1.000.000 larvi odgovara ceni 400 kg
konzumnog {arana.
2.12. Gajewe {arana

Gajewe riba moè biti zaokruèn proces od mresta do konzumne
veli~ine (punosistemni) ili, pak, proces kome nedostaje gajewe neke od
uzrasnih kategorija (polusistemni).
[aran se moè gajiti sam u monokulturi ili zajedno sa prate}im
vrstama i grabqivicama (u polikulturi).
2.12.1. Gajewe matica

Gajewe matica se obavqa u mati~waku. Mati~waci su produktivni
objekti, sa mogu}no{}u redovnog snabdevawa vodom. Matice u mati~waku
provode sve vreme, sem kada su u mrestu. Moraju se dràti u posebno
povoqnim uslovima s obzirom na to da od wih u narednom periodu zavise
i ostale faze gajewa ribe.
Odvajawe riba (selekcija) za mati~no jato se obavqa od riba sopstvene
proizvodwe, kao i periodi~nom nabavkom matica sa drugih ribwaka (iz
zemqe i inostranstva) radi „osveàvawa” krvi. Zadatak onih koji
formiraju mati~no jato (selekcionera) je da stvore visoko produktivno
mati~no jato, poboq{aju mu kvalitet, produktivnost i otpornost na
bolesti. Selekcija se obavqa na osnovu sposobnosti rasta, sposobnosti
iskori{}avawa dodatnih hraniva, sposobnosti iskori{}avawa prirodne
hrane, zdravstvenog stawa i otpornosti, mesnog sadràja, kvaliteta polnih
produkata, oblika tela, koli~ine i rasporeda krqu{ti, formirawa peraja,
pravilne bo~ne linije i pravilnosti usta i {kr`nih poklopaca.
U gajewu matica velika pa`wa se poklawa wihovoj ishrani i
prezimqavawu. Ishrana se obavqa od ranog prole}a do kasno u jesen.
Posebna pa`wa ishrani matica posve}uje se u prole}e, s obzirom na to
da 30-40 dana pred mrest nastaju zna~ajne fiziolo{ke promene u organizmu
riba povezane sa formirawem polnih produkata. Matice koje u prole}e
nisu u ishrani imale dovoqnu koli~inu proteina ìvotiwskog porekla
odlikuju pove}ani gubici embriona i pove}an broj nakaznih larvi. Dobri
rezultati se postiù kada se matice hrane sa sme{ama koje sadrè 30%
44
belan~evina ìvotiwskog porekla, kao i sa odgovaraju}im mineralno
vitaminskim sastavom. Dobro negovani ribwaci obezbe|uju maticama
neophodne vitamine, minerale i proteine preko prirodne hrane.
Prezimqavawe matica je veoma va`no, stoga mu se mora posvetiti posebna
pa`wa otklawawem nepovoqnih uticaja (pravqewem otvora na povr{ini,
sklawewem sne`nog pokriva~a, osveàvawem vode itd.) .
Neposredno pred mrest izdvajaju se mla|e matice (3-5 godina starosti),
dobrog spoqa{weg izgleda i kondicije, bez vidqivih znakova oboqewa.
Matice se odvajaju po polovima i stavqaju u mawe prihvatne zemqane
bazene (moè i u barka mreù) gde je mogu}a jednostavnija manipulacija.
@enke se poznaju po nabubrelom (zaobqenom) trbuhu usled razvijenosti
jajnika i vidqivim polnim uz analni otvor. Neposredno pred mrest sama
okolina polnog otvora nabrekne i zacrveni se. Muìjaci su sa mawe
nabreklim tvrdim trbuhom, zajedni~kim analnim i polnim otvorom. Pri
slabijem pritisku trbuha izlazi mle~.
Priprema matica za mrest se sastoji u znatnom smawewu ishrane
na 6-8 dana pre mresta. Ako se obavqa polukontrolisani ili kontro-
lisani mrest ovako odvojene matice su spremne za aplicirawe pripre-
mqenih hipofiza.
2.12.2. Razmnoàvawe {arana

U toplovodnim ribwacima, ribe se mogu mrestiti prirodnim,
polukontrolisanim i kontrolisanim-ve{ta~kim mrestom.
Prirodni mrest se obavqa u mawim ili ve}im ribwa~kim objektima,

pri ~emu dozrevawe polnih produkata (ikre i mle~a) zavisi iskqu~ivo od
prirodnih uslova (meteorolo{kih uslova, starosti matica i dr.), tako da
~ovek nema nikakvog uticaja na period izmre{}ivawa matica. Upravo u
ovome su i nedostaci prirodnog mre{}ewa jer ~ovek ne moè spre~iti
negativne posledice uslovqene naglim temperaturnim promenama, tj.
uginu}a odloène ikre. Prirodan mrest se moè obaviti u odgajivali{tima
({to nije povoqno), kao i kori{}ewem Dubi{evih mrestili{ta.
Sam postupak prirodnog mresta u Dubi{evom mrestili{tu je slede}i:

u prole}e (kraj aprila, prva polovina maja) kada se vreme stabilizuje,
a temperatura vode postigne temperaturu preko 15oC, pripremqena
mrestili{ta (prethodno dràna na suvom i sa odstrawenom visokom
travom) se pune vodom neposredno pre pu{tawa matica. Za samu
proizvodwu {arana dobro je ako se mrest obavi ranije, ali se mora
voditi ra~una da to ne bude suvi{e rano kako eventualno pogor{avawe
vremena ne bi ugrozilo mrest. Matice se pa`qivo prenose u
mrestili{te, ako su mati~waci blizu u mokrim krpama ili nosilima,
a ako su udaqeni u vodi.
Pre nasada sa matice se odstrawuju svi krupniji paraziti (pijavice,

{aranske va{i i dr.). To se postiè kupkama u 2,5% rastvoru kuhiwske
45
soli tokom 15 minuta. Mogu se tretirati i antibioticima radi za{tite
od bolesti.
U svako mrestili{te se stavi
1-3 garnitura matica (garni-
tura je sa~iwena od 2 mu`jaka i
1 ènke). Uvek treba imati vi{e
matica za rezervu, ukoliko
mrest ne uspe prvi put. Mrest
obi~no po~iwe ve} dan posle
nasa|ivawa. Konstatuje se po
ìvahnim pokretima matica.
Obi~no se obavqa u ranim
jutarwim ~asovima (izme|u 4-6
~asova), re|e u predve~erje (oko
Slika 36. Prenos matica do mrestili{ta 18 ~asova). Ikra je staklasta,
(FAO, 1985) veli~ine 1-1,6 mm u grupicama
zalepqena na travu. @enke po
kilogramu sopstvene mase daju od 100.000 do 200.000 komada ikre, ali se
mla| naj~e{}e razvije samo iz polovine broja poloène ikre.
Odmah nakon mresta matice se izlovqavaju iz mrestili{ta kako bi se
spre~ilo preno{ewe bolesti na ikru i ikra sa~uvala od izgladnelih
matica. Da bi se omogu}io izlov matica potrebno je za kratko vreme (2-
3 sata) sniziti vodostaj u mrestili{tu, {to uslovqava da se matice
povuku u kanal i tako postanu dostupnije za izlov. Odmah nakon izlova
matica mrestili{te se ponovo puni vodom. Izlovqavawe matica se
obavqa uglavnom no}u (moè i preko dana, ako je dan obla~an ili ki{ovit)
kada se koristi no}na vlaga vazduha, tako da se sprovodi bez ikakve {tete
po odloènu ikru.
Inkubacija ikre traje 4-6 dana zavisno od temperature. Izvaqene
predlarve su ne`ne i prozirne, duìne 4,8 mm. U po~etku vise na travi
(2-3 dana), ali ubrzo pune ribqi mehur i po~iwu slobodno da plivaju
(4-5 dana posle izvaqivawa). Kao prvu hranu koriste zalihe iz
ùman~aste kese, kad je delimi~no potro{e, a najkasnije 8 dana posle
izvaqivawa po~iwu da uzimaju prvu hranu iz spoqa{ne sredine. U
po~etku se hrane sitnim zooplanktonom, zatim krupnijim itd. Ve} se u
ovom periodu mogu prihrawivati dodatnom hranom. U mrestili{tima
su zalihe hrane vrlo male jer u wima voda nije dugo stajala i plankton
nije mogao da se razvije, pa prema tome mla| ve} 7-8 dana posle
izvaqivawa (sa oko 7-9 mm duìne) treba izloviti i prebaciti u ve}e
objekte-rastili{ta. Izlov se obavqa kori{}ewem mlinske svile, zavese
od tila ili gaze, a mogu se koristiti i ure|aji sli~ni planktonskim
mreàma, sa rezervoarom na kraju u kome se zadràvaju larve. Izlov se
najpre obavqa na visokoj vodi, a potom postepenim ispu{tawem vode
(kako bi se larve sa vodom povukle u obodni kanal) ostatak larvi iz
obodnog kanala.
Mrestili{ta se odmah po izlovu isu{uju i dezinfikuju i tako suva
ostavqaju do slede}eg mresta.
46
Polukontrolisani mrest se obavqa u prirodnim uslovima (ili u
Dubi{evim mrestili{tima) i gotovo je identi~an prirodnom mrestu, sa
razlikom {to vreme izmre{}ivawa bira ~ovek, u zavisnosti od dozrelosti
matica, temperature vode i dugoro~nije meteorolo{ke prognoze. Ovaj
na~in podrazumeva hipofizirawe (davawe hipofiziranih injekcija
maticama) ènki koje podsti~u dozrevawe polnih produkata, tako da
mrest nastupa za 6-10 ~asova. @enke se ineciraju sa 1,5–4 mg hipofize po
1 kg mase matice. Ukoliko se vr{i nabavka hipofize treba voditi ra~una
o wenoj starosti, s obzirom na to da stajawem gubi potrebna svojstva.
Ukoliko se uo~i da kod mu`jaka nije nastupilo dozrevawe polnih
produkata vr{i se i hipofizirawe mu`jaka (sa polovinom doze u odnosu
na ènke).
Kontrolisani mrest {arana predstavqa najefikasniji na~in za
proizvodwu {aranske mla|i. Ovakav mrest elimini{e dejstvo niza
negativnih faktora koji mogu uticati na dozrevawe polnih produkata,
vreme mresta, gubitke nastale u embrionalnom i postembrionalnom
razvoju. Kontrolisani, ve{ta~ki, mrest se obavqa u specijalizovanim
mrestili{tima sa potpunom kontrolom od strane ribwa~ara. Na ovaj
na~in mreste se skoro sve toplovodne ribqe vrste koje se gaje u ribwacima
osim smu|a. Zahvaquju}i regulaciji temperature vode, kao i adekvatnim
hipofizirawem, odre|uje se termin mre{}ewa.
Za dozrevawe polnih produkata matica {arana potrebna je suma
temperature 1.000-1.100 o/dana ({to je 100-110 dana, sa prose~nom
temperaturom vode od 10oC), ra~unaju}i od 1. januara teku}e godine. S
obzirom na klimatske uslove u na{oj zemqi, sa kontrolisanim mrestom
se moè po~eti sredinom aprila, tako da se izno{ewe larvi iz mresti-
li{ta obavi krajem aprila, kada su ve} temperaturni uslovi za gajewe
mla|i pogodni. Mogu}e je izmrestiti {arana i znatno ranije, ali je
problem {ta tada raditi sa dobijenom mla|i. Me|utim, ovaj problem bi
se mogao bar delimi~no re{iti podizawem ribwaka pored „izvora” tople
vode. Pomenimo mogu}nost podizawa ribwaka za gajewe mla|i pored
Tenta B, TE Obrenovac, koja u reku Savu ispu{ta do 36 m3/sek tople vode
(za 8 do 12oC toplije od vode reke Save) ili pak kori{}ewem izvora ili
izdani sa toplom vodom.
Priprema matica za mrest se obavqa tako {to se matice unose u
prostorije za mrest gde se temperatura vode moè regulisati. Pove}awe
temperatura se obavqa postepeno, u toku dana za 0,5-1oC. Maksimalno
pove}awe temperature je do 20oC. U takvim uslovima matice brzo dozrevaju.
Dozrele ènke imaju zaobqen i mek trbuh, a mu`jaci na dodir trbuha
ispu{taju mle~.
Hipofizirawe ènki radi kontrolisanog dozrevawa ikre se sprovodi
u dva navrata, i to u prvoj fazi se aplicira 8 do 10% predvi|ene koli~ine
hipofize (0,3 mg suve hipofize na 1 kg telesne mase matica), a u drugoj
nakon 24 sata (moè i za kra}i period) ostalih 90- 92% (3,5mg). êsto
se de{ava da hipofizirane ènke prospu zrelu ikru, te se obavezno
sprovodi za{ivawe koè oko polnog otvora, i to prilikom aplikacije
II doze hipofiza.
47
Manipulacija ènkama-maticama mora biti vrlo pa`qiva. Mogu se
primeniti i sredstva za anesteziju koja umiruju matice i onemogu}avaju
traumirawe. U te svrhe koristi se MS 222, Quinaldine ili Phenoxyethanol.
Na temperaturi od 24oC koristi se rastvor od 10 g MS 222, 2,5 ml
Quinaldine ili 200 ml Phenoxyethanol u 100 l vode. Najboqe je koristiti
MS 222 s obzirom na to da ne izaziva gr~evitu uko~enost, a nakon
zavr{enog mresta matice se u sveòj vodi brzo oporavqaju.
Mu`jaci se hipofiziraju u jednom navratu i to u periodu kada se
aplicira II doza ènkama (2 mg na kilogram mase). Mu`jaci se sme{taju
u posebne bazene i sa wima uglavnom nema ve}ih problema, jer posle
hipofizirawa odaju dovoqnu koli~inu mle~a.
Pre uno{ewa matica u mrestili{te preporu~uje se tretman nekim
antibiotikom kao, i kupka u formalinu i kuhiwskoj soli radi
odstrawivawa ektoparazita.
Hipofizirane ènke se stavqaju u bazen dubine vode 40-50 cm, a me|u
ènke se stavi i nekoliko mu`jaka, koji svojim prisustvom stimuli{u
dozrevawe ènki i ukazuju pokretima mre{}ewa koja je ènka dozrela.
Od druge injekcije do istiskivawa ikre potrebno je da pro|e 10-12 sati
na temperaturi vode 22 24oC. Za oko 30 minuta od po~etka pokreta
mre{}ewa, po~iwe sa izmre{}ivawem dozrele ènke.
Slika 37. Faze ve{ta~kog mresta (FAO, 1985)
Mrest se obavqa na stolu gde je sun|er prekriven mu{emom. Sudovi

za prihvatawe ikre i mle~a, kao i ruke radnika i same matice moraju
biti suvi. @enka se pre samog mresta osu{i flanelskom krpom. Zavisno
od dimenzija, maticu pridràva jedan odnosno dva radnika za glavu i
rep (kori{}ewem flanelskih krpa) dok jedan radnik osloba|a polni
otvor od konca i podiè maticu tako da ikra isti~e u podmetnuti sud.
48
Istiskawe ikre se obavqa u plasti~ni sud masirawem bo~ne strane
trbuha od glave prema repu i nadole prema polnom otvoru. Ikra ne sme
padati direktno u sud, ve} se mora istiskivati tako da klizi du` stranica
plasti~ne posude. U pripremqeni sud se maksimalno istiska do 300 gr
ikre. U odnosu na masu ènke koli~ina istisnute ikre predstavqa 10-
20%, a 1 kg ima oko 750.000 komada ikre. U slu~aju pojave krvave ikre
ili pojave ~epa mre{}ewe se prekida, odnosno takva matica odstrawuje
iz mresta.
Najpre se istisne ikra 2-3 ènke, a potom se pristupa uzimawu mle~a
od mu`jaka (istiskivawem na isti na~in kao i kod ènki ili isisavawem
pomo}u pipete). Mu{ka matica mase 4-5 kg daje oko 20 ml mle~a. Najboqi
rezultati se postiù ako se ikra jedne ènke oplodi sa mle~om 2-3 mu`jaka.
Na 100 g ikre dodaje se 1 ml mle~a. Posle dodavawa mle~a nastaje me{awe
smese na suvo u trajawu od oko 2 minuta, tako da se mle~ ravnomerno
rasporedi oko svakog komada ikre.
Posle me{awa, smesi ikre i mle~a se dodaje te~nost za oplo|ewe koja
se sastoji od 1,5 litara vode iz mrestili{ta, 6 g kuhiwske soli i 4,5 g
karbamida-ureje (mogu se koristiti i druge recepture).
Te~nost se uliva do 1 cm iznad nivoa smese ikre i mle~a uz stalno
me{awe. Me{awe se obavqa u trajawu od 5 minuta. U ovom periodu se
obavqa oplo|ewe, tako {to spermatozoidi prodiru kroz mikropilu u
jajnu }eliju (ikru), posle ~ega se mikropila zatvara.
Posle oplo|ewa, smesi se dodaju nove koli~ine te~nosti koje su 6-7
puta ve}e (10 litara vode iz mrestili{ta, 40 g kuhiwske soli i 30 g
karbamida, {to je dovoqno za 3 kg ikre). Tokom dodavawa novih koli~ina
te~nosti me{awe se nastavqa u vremenu od 50-80 minuta (u novije vreme
me{awe se obavqa ma{inskim putem), a za to vreme ikra bubri i pove}ava
svoju zapreminu 2-3 puta.
Nakon obavqenog me{awa, te~nost za oplo|ewe se lagano odlije i
pristupa se ispirawu ikre kori{}ewem te~nosti za ispirawe: 10 litara
vode iz mrestili{ta i 16 grama tanina. Me{awe ikre u vodi za ispirawa
traje 10 sekundi. Potom se ikra ispere ~istom vodom 3-4 puta, pa ukoliko
je lepqivost ikre jo{ uvek prisutna ispira se drugom vodom za ispirawe
koja se sastoji od 10 l vode i 3 g tanina. U drugoj vodi za ispirawe ikra
se zadràva 30 sekundi, pa se posle toga dva puta ispere ~istom vodom i
stavqa u inkubatore, po{to je lepqivost otklowena.
Imaju}i u vidu ~iwenicu da je tanin {tetan za ikru, strogo se mora
voditi ra~una o vremenskom intervalu za tretirawe. U posledwe vreme
se za otklawawe lepqivosti koristi i smesa na~iwena od 1 l mleka, 5
litara vode iz mrestili{ta i 20 g kuhiwske soli. Ovim rastvorom se
ikra tretira u trajawu od 30 minuta.
Inkubacija se obavqa u Cugerovim inkubatorima zapremine od 6 do
10 litara ili pak u posudama istog oblika, ali ve}e zapremine (40 do 200
l) koje su po konstruktoru dobile naziv Vajsovi inkubatori.
49
Inkubatori se najpre
do polovine napune
vodom, potom se u inku-
bator zapremine 8-10
litara stavqa koli-
~ina nabubrele ikre
koja odgovara zapremi-
ni 3-4 l. U inkubatoru
od 8 litara se inkubi-
ra do 400 grama ikre,
odnosno oko 300.000
komada ikre. Nakon
{to je ikra stavqena u
Slika 38. Postavqeni Cuger inkubatori (FAO, 1985) inkubator otvara se
ventil sa regulisanim
protokom vode 0,6-0,8 l vode u minuti, {to uslovqava ne`no kru`no
kretawe ikre u levkastom delu posude. Protok vode se sa razvojem
oplo|enog jajeta pove}ava, tako da je prvih 10 sati 0,6-0,8 l u minuti,
potom kada po~iwe faza blastule 1,0-1,2 l/min do kona~nih 1,5-2,0 l/min
kada su vidqivi rep i o~i.
Za vreme inkubacije,
ikra se kupa u rastvoru
malahitnog zelenila (1
g na 50 l vode, u trajawu
2-3 minuta) ili rastvo-
rom formalina, radi
spre~avawa saproleg-
nije. Saprolegnija je
gqivica koja napada
uginulu ikru, embrio-
ne, pa i predlarve i
omotava ih masom mi-
celija poput pamuka.
Slika 39. Oplo|ena ikra i potrebna koli~ina vode Ukoliko se ne sprovede
u protoku (FAO, 1985) kupka za kratko vreme,
saprolegnija zahvata
~itav sadràj ikre u inkubatoru, tako da ikra propada. Kupka se obavqa
prvog i drugog dana inkubacije (moè u mawim rastvorama i na svakih
12 sati).
Neoplo|ena ikra koja se sakupqa iznad oplo|ene, a razlikuje se od
oplo|ene jer je mutna i bele boje, odstrawuje se pomo}u pipete.
Inkubacija traje 3-4 dana (70-80 ~asova) pri temperaturi od 20 do 22oC.
Kada po~ne izvaqivawe, crevo za odvod vode iz inkubatora se sprovede
u potopqenu le`nicu od mlinske svile ili mesinganog platna, tako da
izvaqene predlarve sa vodom odlaze u le`nicu. Izvaqivawe traje nekoliko
~asova, a radi dobijawa masovnog izvaqivawa prekine se dovod vode u
inkubatoru u trajawu 3-5 minuta, te usled pojave nesta{ice kiseonika u
vodi, dolazi do masovnog izvaqivawa predlarvi.
50
U le`nice se stavqa 50.000 do 60.000 jedinki predlarvi. Le`nice su
potopqene u vodu sa dowim i gorwim dotokom vode, koja treba da ima
dovoqno rastvorenog kiseonika. Predlarve se mogu dràti i u velikim
inkubatorima le`nicama od 200 l, s tim {to se gorwe ivice inkubatora
obloè gustim sitom od mlinske svile ili mesinganog platna koje
propu{ta vodu, ali zadràva predlarve. Predlarve su najpre pri~vr{}ene
uz zidove le`nica, potom plivaju vertikalno gore-dole, da bi za 2 dana
(45-50 sati) napunile ribqi mehur vazduhom i zauzele horizontalni
poloàj. Ve} posle tri dana iz faze predlarve prelaze u fazu larve,
odnosno od faze ishrane sopstvenom ùman~astom kesom u fazu kada
po~iwu konzumirati egzogenu (spoqnu) hranu, tako da se moè po~eti sa
prihrawivawem razmu}enim ùmancetom od tvrdo kuvanih jaja (dobro
izmiksirano ùmance razmu}eno u vodi kori{}ewem mlinske svile, a za
to mogu posluìti i najlon ~arape) ili veoma sitnim oblicima
zooplanktona koji se sakupqaju sistemom planktonskih mreà prilikom
filtrirawa vode za potrebe mrestili{ta. Pri ovom na~inu prehrawivawa
va`no je odstraniti krupnije oblike zooplanktona koji mogu naneti
{tetu larvama. Hrana se pipetom ili kapaqkom dodaje u le`nice svaka
2-3 sata. Ovakva prehrana, deficitarna je potrebnim hranqivim
materijama za rast i razvoj larvi, tako da je nu`no najdaqe peti dan od
izvaqivawa larve prebaciti u objekte rastili{ta.
2.12.3. Gajewe jednomese~ne mla|i

Gajewe {aranske mla|i do mesec dana starosti (21-40 dana) se obavqa
u rastili{tima. Da bi proizvodwa u rastili{tima bila dobra, neophodno
je pre nasada larvi izvr{iti pripremu rastili{ta.
Priprema rastili{ta po~iwe u jesen prethodne godine kada se odstrani
vegetacija (pokosi trava i odstrani iz objekta), dno rastili{ta plitko
uzore, istawira i ostavi na suvom tokom zime. U prole}e se obavi kre~ewe
na suvo sa koli~inom nega{enog (ìvog) kre~a 150-1.500 kg/ha ili 150-
3.000 kg/ha ga{enog (hidratisanog) kre~a radi dezinfekcije i poboq{a-
wa strukture dna. Koli~ina kre~a zavisi od kvaliteta zemqi{ta i od
prisustva vode u objektu (za kiselija i vla`nija zemqi{ta upotrebqava
se ve}a koli~ina kre~a). Kre~ewe se obavqa kada je vreme mirno bez vetra.
Nakon kre~ewa dno se istawira. Potom se upusti voda do visine od
nekoliko centimetara (poja~ava se dezinfekciona mo} kre~a). Pet dana
kasnije, a sedam dana pre nasa|ivawa, upusti se voda do dubine 1/3-1/2
predvi|ene visine vodenog stuba. Upust se obavqa preko filtera
({qun~ano- pe{~anog) ili preko mreè ({to je lo{ija varijanta). Nakon
puwewa vodom do navedene visine, obavqa se |ubrewe ribwaka (radi
stimulisawa razvoja prirodne hrane). Upotrebqava se organsko (sgoreli
stajwak) i neorgansko |ubrivo. Ukupna koli~ina organskog |ubriva
iznosi 3-7 tona po hektaru ({to zavisi od produktivnosti samog ribwaka,
kvaliteta dovodne vode, mogu}nosti intervencije sveòm vodom i od vrste
|ubriva: npr. koko{ijeg 3-4 tone po hektaru, gove|eg 4-5 tona, kowskog 5-
7 tona po hektaru, sviwskog oko 5 tona po hektaru). Prilikom puwewa
51
rastili{te se po|ubri sa 30-50% predvi|ene koli~ine (|ubrivo se
ravnomerno razbaca u pli}e delove, uz obalu), dok se ostatak predvi|ene
koli~ine razbacuje periodi~no zavisno od potrebe (svakodnevno do
sedmi~no, {to zavisi od rezultata hidrohemijskih i hidrobiolo{kih
analiza vode iz ribwa~kih objekata). U nedostatku organskih |ubriva
(koja su boqa za proizvodwu prirodne hrane) mogu se koristiti neorganska
|ubriva, ili se mogu kombinovati sa organskim.
Nakon |ubrewa dolazi do razvoja zooplanktona. Larve u prvim danima
ìvota, prelaskom na egzogenu ishranu, mogu konzumirati samo najsitnije
zooplanktonske organizme iz grupe Rotatoria (ova grupa ima presudno
zna~ewe u ishrani mese~waka, a posebno u prve dve nedeqe), tako da se
krupniji oblici zooplanktona (Cladocera i Copepoda) mogu eliminisati
nekim insekticidom koji se upotrebqava u poqoprivredi (Flibol,
Dipterix, Masoten …) ~ime se stimuli{e razvoj sitnijih zooplankton-
skih organizama. Primena insekticida se obavqa 3-4 dana pre nasa|ivawa
rastili{ta. Rastvora insekticida ne sme pre}i 1 mg/l (1 g/m3).
Nasa|ivawe larvi se obavqa u zavisnosti od perioda mresta, naj~e{}e
u drugoj polovini maja meseca. Larve se nasa|uju po mirnom i sun~anom
danu kada je temperatura vi{a od 17oC. Najboqe vreme za nasa|ivawe je
izme|u 10 i 15 ~asova. Ako se larve do rastili{ta transportuju u
plasti~nim vre}ama sa vodom, neophodno ih je sa vre}ama spustiti u
vodu rastili{ta, kako bi se izjedna~ile temperature, a tek nakon toga
(posle petnaestak minuta) prose}i vre}e i larve lagano ispustiti u
vodu rastili{ta.
U zavisnosti od kvaliteta ribwaka, vremena planiranog za boravak
mla|i, planirane kona~ne teìne, gustina nasada u rastili{tima se
kre}e od 50.000 ind/ha, pa do preko 1.000.000 ind/ha (~ak i do 6.000.000
ind/ha). Nasad mla|i ne treba da bude pregust, kako bi gajena mla| {to
pre narasla do veli~ine kada je mawe osetqiva na bolesti.
Sa prihrawivawem larvi moè se po~eti istog ili narednog dana
nakon nasa|ivawa. Na nekim ribwacima usled dobre razvijenosti
prirodne hrane sa prihrawivawem se startuje tek 7-10 dana nakon nasada.
Dodatna (koncentrovana) hrana treba da sadrì oko 40% proteina (moè
se napraviti me{awem podjednako zastupqenog ribqeg, krvnog ili
mesnog, sojinog i p{eni~nog (ili kukuruznog) bra{na sa veli~inom
~estica 0,1-0,2 mm). Od 1 do 14. dana hrana se u vidu emulzije ravnomerno
rasipa na oko 1 m od obale (u vidu traka), a od 15. dana stavqa se na
stolove ili u lavore (tacne) bele ili neke svetle boje.
Sedam dana nakon nasada larvi, rastili{te se dopuwuje vodom
postepenim pove}awem vodenog stuba do potpunog puwewa. Tokom gajewa
poèqno je i stalno osveàvawe vode (koliko se vode ispusti toliko
i upusti).
Mla| se u rastili{tu gaji uglavnom od 3 do 6 nedeqa.
Kona~na teìna mese~waka nakon ove faze hrawewa (starosti 30-40
dana) sa gustinom nasada od 500.000 ind/ha je izme|u 1,5 i 2,5 grama, sa
nasadom od 1.000.000 ind/ha oko 1 grama, a sa nasadom od 2.000.000 ind/ha
- 6.000.000 ind/ha od 0,2 do 0,5 grama. Gubici u ovoj fazi proizvodwe se
52
Tabela1. Jedna od mogu}ih receptura sa dinamikom prihrawivawa gajenih
mese~waka (koli~ina hrane na 200.000 jedinki)
Ukupna
koli~ina oblik broj
Dani Vrsta i koli~ina hrane
hrane hrane obroka
(gama)
1. 1 ùmance (od tvrdo kuvanog jajeta) + 25 gama 1`.+25 emulzija 5
koncentrovane hrane (npr. Coppens ~estica
dimenzija 0,1 do 0,5 mm)
2. 1 ùmance + 25 gama konc. hrane 1`.+25 emulzija 5
3. 1,5 ùmanca + 30 g konc. hrane 1,5`.+30 emulzija 5
7. 60 g konc. hrane + 5 g sojinog bra{na 65 emulzija 5
8. 80 g konc. hrane + 10 g soj. bra{na 90 emulzija 5
9. 100 g konc. hrane + 15 g soj. bra{na 115 emulzija 5
10. 120g konc. hrane + 20 g soj. bra{na 140 emulzija 5
11. 140 g konc. hrane + 20 g soj. bra{na + 10 gama 170 emulzija 5
p{eni~no bra{na
12. 160 g konc. hrane + 40 soj. bra{na + 20 p{eni~nog 220 gu{}a 4
bra{na emulzija
13. 180 g konc. hrane + 60 g soj. bra{na + 40 g p{eni~nog 280 gu{}a 3
bra{na emulzija
14. 200 g konc. hrane + 80 g soj. bra{na + 60 g p{eni~nog 340 emulzija- 2
bra{na testo
15. 220 g konc. hrane + 80 g soj. bra{na + 120 p{eni~nog 420 testo 2
bra{na
Od 16. svakodnevno za 20 do 50% pove}avati koli~inu hrane testo 2
do 30. zavisno od konzumirawa hrane i stepena razvoja
dana prirodne hrane
kre}u od 20, pa i do
preko 90% (u rasti-
li{tima malih povr-
{ina gde je do{lo do
prenamnoàvawa pre-
datorskih ra~i}a, pre
svega vrste Triops
cancriformis). DS
Ukoliko se koristi
gust nasad posle 30
dana u rastili{tima
mla| zaostaje u rastu i
dolazi do ~e{}eg ugi-
nu}a, tako da je treba
izloviti. Izlovqava-
we se vr{i kori{}e-
wem mreà–alova
sitnijih okaca (4 mm).
Ukoliko su topli dani
izlovqavawe se obavqa
u ranim jutarwim sa-
tima. Kako bi se tokom
Slika 40. Izlovqena jednomese~na mla| (Foto Z. Markovi}) izlova gubici smawi-
53
li, prethodnog i na dan izlova, mla| ne treba hraniti. Izlovqeni
mese~waci se prebacuje u mladi~wake gde se nastavqa gajewe do
jednogodi{we mla|i.
Prilikom izlova mese~waci se broje procenom na bazi volumena koji
zauzima poznati broj riba. U te svrhe se naj~e{}e koristi cediqka za ~aj.
Cediqka se napuni, a potom mla| iz cediqke stavi u ve}u posudu (vanglu,
lavor, kofu…) sa vodom. Iz posude se vadi jedna po jedna riba i broji.
Veoma ~esto se brojawe obavqa direktno iz cediqke, pri ~emu mla| ostaje
bez vode za vreme brojawa i tako doìvqava nepotreban stres, zbog ~ega
moè do}i i do uginu}a mla|i. Nakon {to je utvr|en broj jedinki u
cediqci mnoèwem sa brojem cediqki utvr|uje se ukupan broj izlovqenih
mese~waka.
Nakon zavr{ene proizvodwe jednomese~ne mla|i najboqe je rastili{ta
ostaviti na suvom do naredne godine, a ako je to neophodno mogu se
koristiti u jo{ jednom turnusu za gajewe mla|i biqojedih riba, koje se
mreste mesec dana posle {arana.
2.12.4. Gajewe jednogodi{we mla|i

Gajewe jednogodi{we mla|i {arana se obavqa u mladi~wacima.
Uspe{nost proizvodwe u velikoj meri }e zavisiti od toga kako je
mladi~wak pripremqen.
Pod pripremom se podrazumeva da je mladi~wak pre nasada bio na
suvom najmawe 40-60 dana, a ako su za to postojale mogu}nosti i tokom
~itave zime. Nakon
boravka na suvom, iz
mladi~waka se od-
strawuje prisutna
vegetacija, obradi
tlo (plitko uzore
ili istawira), i za-
kre~i podloga (sa ko-
li~inom hidratisa-
nog kre~a od 150 do
2.000 kg, zavisno od
tipa podloge i vla`-
nosti terena). Obra-
da dna (plitko orawe
ili tawirawe) rib-
Slika 41. Obrada dna ribwa~kog objekta za gajewe wa~kog objekta se
jednogodi{we mla|i (Foto, „Ribarstvo Baranda”) moè obaviti i po-
sle kre~ewa, ~ime }e
se kre~ pravilno rasporediti u povr{inskom sloju zemqi{ta.
Nakon zavr{ene pripreme objekta na suvom, do 2/3 zapremine, mladi~wak
se puni vodom, a 7-10 dana pre planiranog nasa|ivawa |ubri, sa koli~inom
od 2.000 do 3.000 kg organskog |ubriva po hektaru (u zavisnosti od vrste
podloge i tipa |ubriva), ravnomernim razbacivawem po dnu ribwa~kog
54
objekta. Po{to je obavqeno |ubrewe mladi~wak se do èqene visine
dopuwava vodom, a potom po potrebi dodaje azotno i fosforno neorgansko
|ubrivo (u koli~ini 50–100 kg/ha ~istog azota i 10-20 kg/ha ~istog fosfora).
Ovako pripremqen objekat je spreman za nasad.
Mladi~waci se nasa|uju sa 15.000 do 100.000 jedinki mese~waka po
hektaru (zavisno od po~etne teìne–mese~waka, kao i èqene kona~ne
teìne–jednogodi{we mla|i) u drugoj polovini juna meseca. U
dvogodi{wem sistemu gajewa mladi~waci se nasa|uje sa 15.000-40.000
ind/ha, sa masom na kraju 60-100 g, a u trogodi{wem sistemu sa 40.000-
60.000, pa i 100.000 sa ciqnom masom jedogodi{we mla|i 10-60 grama.
Pri nasa|ivawu potrebno je {to pribli`nije odrediti broj mla|i,
kako bi se ta~no planirala gustina nasada i primena ihtiolo{kih i
agrotehni~kih mera tokom proizvodwe. Pored gajewa u monokulturi
(~e{}i slu~aj), gajewe jednogodi{we mla|i se moè obaviti u me{anom
nasadu sa starijim uzrasnim klasama {arana, kao i u polikulturi, zajedno
sa prate}im vrstama, pri ~emu se tada mora voditi ra~una i o speci-
fi~nosti mla|i prate}ih vrsta (pre svega u ishrani).
Pre nasada mese~waka u objekte za gajewe jednogodi{we mla|i potrebno
je izvr{iti kratkotrajnu kupku (30-40 sekundi) u 2-3% rastvoru kuhiwske
soli (2-3 kg kuhiwske soli na 100 l vode).
Ukoliko se gajewe mla|i obavqa na klasi~an na~in (u poluintenzivnom
sistemu) najva`nije je u mladi~waku obezbediti dovoqne koli~ine prirodne
hrane (zooplanktona i faune dna). Obezbe|ivawe prirodne hrane se obavqa
|ubrewem tokom ~itavog perioda gajewa (na svakih 5-15 dana) sem u
periodima visokih temperatura i smawenog sadràja kiseonika. Doze
|ubriva i dinamika |ubrewa se odre|uju na osnovu rezultata stalne kontrole
fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode. U periodima kada
nije mogu}e u dovoqnoj meri razviti prirodnu hranu, neophodno je
intervenisati dodatnim proteinskim hranivima. Dodatna hraniva treba
da sadrè 30-35% proteina, kao i da je polovina planirane koli~ine
proteina ìvotiwskog porekla. Ovakva hraniva treba da imaju sposobnost
da se u trajawu od 60 minuta ne raspadaju u vodi, kako bi ih mla| u celosti
mogla konzumirati. Ukoliko u mladi~wacima ima dovoqno prirodne hrane
dodatna hrana {aranske mla|i treba da je sa~iwena od 20% je~ma, 25%
p{enice, 25% termi~ki obra|ene soje i 30% kukuruza, sa dodatkom
vitaminsko-mineralnog premiksa u potrebnim koli~inama. Sastav i
koli~ina dodatne hrane odre|uje se na osnovu sadràja prirodne hrane u
mladi~wacima, zdravstvenog stawa riba i kvaliteta vode (fizi~kih i he-
mijskih karakteristika vode). U periodima kada ima dosta prirodne hrane,
hrawewe dodatnom hranom treba svesti na najmawu meru (samo za eventualne
potrebe za delovawe lekom preko hrane) i to iskqu~ivo ugqenohidratnog
sastava. U uslovima kada nije mogu}e realizovati ~esto (na 5-15 dana)
|ubrewe, a samim tim i razvitak prirodne hrane gajena mla| se prihrawuje
kompletnim hranivima sa 30% proteina.
Procentualna koli~ina dodatne hrane u odnosu na prora~unatu teìnu
mla|i kojom se dnevno hrani u ribwaku se uglavnom kre}e do 5% (u junu
0,2-3%, u julu 0,5-4%, avgustu 3-5%, septembru do 3%, oktobru 1-2% i
55
novembru do 0,5%), mada u uslovima intenzivirawa proizvodwe ovaj
procenat moè biti ve}i, ~ak i do 10%. Pravilnim dozirawem dodatne
hrane se dobija u{teda date hrane, voda ~uva od zaga|ewa, postoje}a prirodna
hrana boqe iskori{}ava, a riba re|e boluje i brè raste. Kod na{ih
proizvo|a~a ~esto vlada mi{qewe da se ribi daje onoliko hrane koliko
moè da pojede. Na taj na~in riba se ulewi (uglavnom se kre}e oko
hranili{ta i ne traì prirodnu hranu), potro{i ve}u koli~inu dodatne
hrane i kona~no, ima slabiji prirast i lo{iji kvalitet mesa.
Jedan od polaznih podataka za pravilno dozirawe dodatne hrane je i
procena koli~ine ribe u ribwaku u datom momentu. Procena se vr{i na
osnovu rezultata probnih izlova gajene ribe. Probni izlovi se obavqaju
mreòm sa~maricom ili pomo}u ~erenca na hranili{tima na svakih 7-
15 dana. Prilikom probnog izlova potrebno je izloviti stotinak jedinki
{aranske mla|i, premeriti ih i dobiti wihovu prose~nu teìnu. Ukupna
ihtiomasa (masa riba) se odre|uje mnoèwem nasadnog broja sa prose~nom
teìnom i smawewem za proceweni broj uginulih riba. Uporedo sa
obavqenim merewem treba pregledati ribu, radi blagovremnog reagovawa
na eventualne poreme}aje zdravstvenog stawa, kao i izvr{iti pregled
crevnog sadràja radi konstatovawa u~e{}a prirodne i dodatne hrane
u crevnom sadràju. Prirodna hrana se moè razlikovati od dodatne po
tome {to je u crevima tamnije boje.
Nakon stolova i lavora na po~etku gajewa, ishrana gajene jednogodi{we
mla|i se obavqa na hranili{tima ozna~enim plovcima ili za{iqenim
pravim ko~i}ima (kako ptice grabqivice na wima ne bi na{le uto~i{te
vrebaju}i ribu), postavqenim u liniji (hranili{ta) gde je podloga tvrda,
sa {to mawe muqa. Broj hranili{ta uglavnom iznosi 5-10 po hektaru
(boqi je ve}i broj kako bi se gajena mla| ravnomerno rasporedila i do
hrane do{le sve jedinke). Broj dnevnih obroka je jedan do dva ({to je boqe),
pri ~emu prvo hrawewe ne treba da je pre 9 sati, kako bi gajena mla| imala
dovoqno vremena da „lovi” prirodnu hranu, a drugo, ne treba da je posle
15 ~asova, jer je slabije iskori{}avawe hrane u popodnevnim satima, kada
su temperature ve}e.
Uzimawe hrane od strane mla|i se 2-3 sata posle hrawewa kontroli{e
(kori{}ewem perforirane lopate) na nekoliko hranili{ta. Ukoliko se
i prilikom ponovqene kontrole 5-6 sati
posle hrawewa konstatuje dosta nepoje-
dene hrane, koli~ina dodatne hrane se
narednog dana smawuje.
Ukupna koli~ina dodatne hrane za
period gajewa se kre}e 1,5-3,5 kg za
jedan kilogram prirasta u klasi~nom
na~inu gajewa (poluintenzivnom sa
kori{}ewem ugqenohidratnih do-
datnih hraniva). Ukoliko se koristi
kompletna proteinska hrana ovaj utro-
Slika 42. Kontrola {ak je mawi i kre}e se u granicama 1,5-
iskori{}enosti hrane (FAO, 1985) 2,2 kg po kilogramu prirasta. Utro{ak
56
Slika 43. Izlov jednogodi{we mla|i (Foto „Ribarstvo Baranda“)
Slika 44. Izlovqena jednogodi{wa mla| u kibli (Foto „Ribarstvo Baranda“)

dodatne hrane je direktno zavisan od nivoa razvoja prirodne hrane u
ribwaku.
Gubici pri gajewu jednogodi{we mla|i od mese~waka do godi{waka
su naj~e{}e 20-40%, ali se de{ava da budu i preko 50%.
Nakon zavr{ene proizvodwe odgajena jednogodi{wa mla| se
izlovqava u izlovnoj jami mladi~waka ili u zajedni~kom izlovnom
kanalu kori{}ewem mreè–alova. Nakon izlova vr{i se sortirawe
57
mla|i, potom se mla| nasa|uje u objekte za gajewe ili u zimovnike, a
vi{ak prodaje.
2.12.5. Gajewe dvogodi{we mla|i

Gajewe dvogodi{weg {arana obavqa se u ve}im objektima. Ciqevi
gajewa mogu biti:
- dobijawe konzumne veli~ine 800-1.200 g (u dvogodi{wem pogonu
proizvodwe) od nasa|ene krupnije jednogodi{we mla|i (60-120 grama).
Konzumna veli~ina se postiè nasadom od 2.000 do 3.000 ind/ha.
- dobijawe dvogodi{we ribe za nasad (u trogodi{wem pogonu) teìne
250-600 g (gajewem samo mla|i u ve}im mladi~wacima ili zajedno sa
konzumom u odgajivali{tima) od nasa|ene mawe jednogodi{we mla|i
(20-60 grama). Planirana veli~ina mla|i se postiè nasadom 5.000-
12.000 ind/ha.
Kao i prilikom gajewa jednogodi{we mla|i za nasad dvogodi{we

mla|i, neophodno je izvr{iti pripremu objekta.
Priprema mladi~waka za nasad se sastoji u prezimqavawu objekta na
suvom, ranog prole}nog (moè i jeseweg) plitkog orawa i tawirawa,
zakre~avawa i |ubrewa.
Nakon prezimqavawa mladi~waka na suvom i obrade dna, obavqa se
zakre~avawe objekta radi kalcifikacije i dezinfekcije dna sa 150-2.000
kg/ha kre~a (koli~ina zavisi od kvaliteta zemqe i od wene vla`nosti,
odnosno mogu}nosti potpunog isu{ivawa). Obrada dna ribwa~kog objekta
(tawirawe) se moè obaviti i posle kre~ewa, ~ime }e se kre~ pravilno
rasporediti u povr{inskom sloju zemqi{ta. Zbog boqeg delovawa kre~a,
odmah posle wegovog ravnomernog razbacivawa po dnu objekta, upu{ta se
voda do maksimalne visine vodenog stuba. Kada je ribwak napuwen vodom,
a 7-10 dana pre nasa|ivawa jednogodi{wom mla|i, obavqa se |ubrewe.
Pored inicijalnog |ubrewa (sa oko 50% ukupno planiranih koli~ina)
radi stalnog razvoja prirodne hrane, primena ove agrotehni~ke mere se
obavqa i kasnije u vi{e navrata (na svakih 5-15 dana). Doze |ubriva i
dinamika |ubrewa se odre|uju na osnovu fizi~kih, hemijskih i biolo{kih
karakteristika vode. Ukupna koli~ina potrebnog |ubriva u procesu gajewa
dvogodi{waka je 2-4 tone/ha organskog |ubriva (sgorelog stajwaka), odnosno
70-100 kg KAN-a i 30-50 kg superfosfata po hektaru povr{ine.
Ribwa~ki objekat za gajewe dvogodi{we ribe se nasa|uje jednogodi{wom
mla|i, ve} u martu mesecu. Nasad moè biti u monokulturi (samo {aran)
ili u polikulturi (sa prate}im vrstama). Ukoliko se mladi~wak nasa|uje
u polikulturi mora se voditi ra~una o pravilnom odabiru prate}ih
vrsta. Odabir prate}ih vrsta zavisi, pre svega, od prisustva wihove pri-
rodne hrane u ribwaku, kako za svoj rast ne bi koristili dodatnu hranu
{arana, jer im je koeficijent konverzije u takvim uslovima visok. Tako,
npr. beli amur }e se nasa|ivati ukoliko je mladi~wak obrastao
makrofitama, beli tolstolobik ukoliko je u mladi~waku dobro razvijen
fitoplankton, a sivi tolstolobik ako je u mladi~waku dobro razvijen
58
zooplankton. Procenat zastupqenosti prate}ih vrsta u ukupnom nasadu
(broj jedinki i uzrasne kategorije) upravo i zavisi od stepena razvijenosti
wihove prirodne hrane. U uslovima maksimalne razvijenosti prirodne
hrane za prate}e vrste, wihovo u~e{}e ne bi trebalo da pre|e 20% ukupno
nasa|enih jedinki.
Gajena mla| {arana se prihrawuje dodatnom hranom (sastava kao i pri
poluintenzivnom gajewu jednogodi{we mla|i) sa dnevnom koli~inom
od 0,2 (april–maj) do 4% (jul–avgust) u odnosu na ihtiomasu. Koeficijent
konverzije se kre}e od 1,5 do 3,5. Hrana se daje na hranili{tima jednom
odnosno dva puta u toku dana (9h i 14h). Ukupni gubici u proizvodwi
dvogodi{weg {arana kre}u se od 20 do 40%, re|e i do 70%. Dvogodi{-
wi {aran se tek slede}e godine (prole}a) nasa|uje u odgajivali{ta za
gajewe konzuma.
Pored ovog, potpunog sistema, postoji i ~itav niz razli~itih varijanti

gajewa mla|i. Sre}u se ribwaci sa mrestili{tem i mladi~wakom, ali
bez rastili{ta. Prednost ovog na~ina gajewa je u tome {to larve iz mre-
stili{ta odmah prelaze u mladi~wake, pri ~emu se izbegava izlovqavawe
u periodu kada su larve vrlo osetqive. Nedostaci su u tome {to je te{ko
odrediti ta~an nasad mla|i u mladi~wacima, ali se kontrola ipak moè
obaviti pedantnim probnim lovom. Nekada velika mrestili{ta sluè
i kao rastili{ta, tako da u wima mla| ostaje 8-14 dana, a zatim se prebacuje
u mladi~wak.
Mladi~waci mogu posluìti i za tzv. „divqi mrest”. U velike
mladi~wake se stavi po 5 garnitura matica na hektar. Uspeh moè biti
dobar, ali je nedostatak ovog pristupa u tome {to se ne zna ta~an broj
mla|i i ne mogu se dobro planirati mere gazdovawa.
2.12.6. Prezimqavawe mla|i

Za prezimqavawe mla|i se mogu koristiti zimovnici kao i drugi
ribwa~ki objekti mawih dimenzija, a dovoqne dubine. Uspe{no zimovawe
jedna je od garancija za gajewe riba u narednoj godini.
Pre upu{tawa vode zimovnici se moraju pripremiti. Tokom letwih
meseci treba da su na suvom. U drugoj polovini leta se iz zimovnika
odstrawuje vegetacija, a potom plitko uzoru (5-6 cm) i dno izravwa.
Svake 2-3 godine potrebno ih je izmuqavati. Puwewe zimovnika se obavqa
nekoliko dana pre nego {to se u wih smesti mla|. Pre puwewa, zimovnik
se obavezno mora dezinfikovati kre~om. Tokom zimovawa ribe neophodno
je obezbediti stalno osveàvawe vode, tako da se celokupna voda u
zimovniku izmeni u periodu od 10-12 dana, a pri jakoj zimi i pojavi leda
i brè.
Nakon pripreme, u zimovnike se stavqa riba iste vrste i istih uzrasnih
kategorija. Riba koja ide na zimovawe treba da je dobro uhrawena i da je
dobrog zdravstvenog stawa. Najboqe je ako ribu pustimo da levkom klizi
u vodu. Prilikom puwewa zimovnika ribom dobro je istovremeno puniti
nekoliko zimovnika sa istom vrstom, odnosno klasom ribe, odnosno
59
obaviti parcijalno puwewe zimovnika u toku vi{e dana. Na svaki m2
povr{ine moè se smestiti 3-20 kg mla|i ({to zavisi od mogu}nosti
osveàvawa vodom, dubine i pripremqenosti zimovnika). Tokom zimovawa
neophodno je pratiti zdravstveno stawe riba, kako ne bi do{lo do razvoja
bolesti i uginu}a.
Prezimqavawe mla|i u zimovnicima predstavqa najlo{iji na~in
prezimqavawa usled velike gustine ribe na malom prostoru i mogu}nosti
lakog preno{ewa bolesti. Zbog toga je boqe u jesen odgajenu mla| smestiti
na zimovawe u mladi~wake, ili pak u odgajivali{ta gde }e se tokom naredne
godine gajiti zajedno sa konzumom. U ovim objektima, kontakt izme|u
jedinki je daleko re|i, a postoji mogu}nost da tokom toplih zimskih dana
mla| uzima prisutnu prirodnu hranu i time smawi ili elimini{e gubitak
mase tokom zimskih meseci. Lo{a strana prezimqavawa mla|i u ovim
objektima je nemogu}nost wihovog ostanka na suvom tokom zimskih meseci.
Imaju}i prednosti i nedostatke raspoloìvih varijanti u vidu najboqe
je prezimqavawe jednogodi{we mla|i u mladi~wacima (u kojima su i
gajeni), a koji bi se u rano prole}e izlovili, mla| nasadila u ve}e
proizvodne objekte, a mladi~waci ostali na suvom do nove generacije
odgajenih mese~waka (druga polovina juna). Zimovawe dvogodi{we mla|i
treba organizovati na sli~an na~in, na {irem prostoru. Prilikom
planirawa ovakvog prezimqavawa, ukoliko ribwak raspolaè sa ve}im
brojem bazena treba planirati promenu objekata za prezimqavawe svake
naredne godine.
Pojavu leda na povr{ini mladi~waka i zimovnika tokom zimskih
meseci treba spre~avati, po{to led i sneg onemogu}avaju fotosintezu u
vodi, kao i povr{insko oboga}ivawe vode kiseonikom. U takvim
slu~ajevima je neophodno u ribwa~ke objekte upu{tati dovoqno sveè
vode bogate kiseonikom, o~istiti sneg i po potrebi stvarati odu{ke
(rupe) u ledu.
2.12.7. Gajewe konzumnog {arana

Gajewe konzumne ribe se obavqa u odgajivali{tima. Konzumna riba se
moè gajiti sama ili u me{anom nasadu (sa dvogodi{wom mla|i), u
monokulturi (samo {aran) ili polikulturi (zajedno sa prate}im vrstama
i grabqivicama). Odabir prate}ih vrsta (wihove brojnosti i veli~ine)
zavisi}e kao i prilikom gajewa dvogodi{we mla|i od stepena razvoja
wihove prirodne hrane u odgajivali{tu. U uslovima maksimalnog razvoja
prirodne hrane za prate}e vrste, wihovo u~e{}e ne bi trebalo da pre|e
20% ukupno nasa|enih jedinki. Odabir grabqivica zavisi od prisustva
divqe ribe u odgajivali{tu.
Uspe{nost proizvodwe konzumne ribe, kao i pri gajewu mla|i, u
velikoj meri zavisi od pripremqenosti objekta za nasad. Od agro-
tehni~kih mera za pripremu odgajivali{ta koriste se isu{ivawe,
prezimqavawe na suvom, po mogu}stvu obrada tla, zakre~avawe i
|ubrewe. Mehani~ka obrada tla ~esto u odgajivali{tima nije mogu}a
usled wihovih velikih povr{ina i nemogu}nosti da se isu{e. Ukoliko
60
za to postoje uslovi dno se plitko preore (3-5 cm). Obradu dna treba
obaviti u jesen ili krajem zime nakon isu{ivawa kada to vremenske
prilike dozvole. Zakre~avawe se obavqa sa 150-2.000 kg/ha hidratisanog
kre~a, nakon ~ega se ribwak puni vodom. Po~etak puwewa odgajivali{ta
vodom zavisi od spoqnih temperatura, kao i kapaciteta za puwewe (pre
svega pumpi) i veli~ine odgajivali{ta i uglavnom je krajem februara
ili po~etkom marta.
\ubrewe ribwaka se obavqa od aprila do septembra. Od planirane
koli~ine 35-45% se u vodu dodaje u aprilu i maju, a ostatak raspore|uje
do septembra. Ukupna koli~ina potrebnog |ubriva za odgajivali{ta
zavisi od niza karakteristika samog odgajivali{ta i kre}e se od 1 do 3
tone po hektaru organskog, odnosno 100-120 kg/ha azota i 15-20 kg
mineralnog fosfora. \ubrewe ribwaka se obavqa na osnovu rezultata
fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode.
Odgajivali{ta se nasa|uju sredinom marta do sredine aprila meseca.
Ukoliko su objekti za gajewe konzumne ribe dobrog boniteta i povoqnog
vodnog reìma i hemizma mogu se nasaditi i u jesen, ali se posle nekoliko
godina moraju ostavqati preko zime na suvom.
Gustina nasada zavisi od niza faktora (produktivnosti ribwaka, tipa
proizvodwe, èqene kona~ne teìne ribe, teìne mla|i, primene agro-
tehni~kih mera, sastava na-
sadne populacije riba itd.).
Nekada je bila niska (400-800
jedinki/ha). Danas se prime-
wuje mnogo gu{}i nasad (do
2.000, pa i vi{e jedinki po
hektaru), uz pove}an intenzi-
tet hrawewa i |ubrewa. Ipak
naj~e{}i nasad (u poluinten-
zivnom sistemu gajewa) je u
intervalu izme|u 500 i 1.500
jedinki po hektaru.
Slika 45. Probni izlov mreòm sa~maricom Hrawewe gajene ribe za-
(sa~marom) (Foto Z. Markovi}) visi od sistema gajewa.
Najve}i deo na{ih ribwaka
je sa poluintenzivnim siste-
mom, koji i predstavqa naj-
ekonomi~niji oblik proiz-
vodwe {arana.
Gajena konzumna riba se
hrani jednom dnevno, naj-
boqe oko 9 ~asova ujutru
(kako bi imala dovoqno
vremena da koristi pri-
rodnu hranu, i u vreme kada
Slika 46. Povla~ewe mreè prilikom izlova je odgovaraju}i sadràj ki-
ribe na „velikoj” vodi (Foto Z. Markovi}) seonika ~ime se omogu}ava
61
boqe iskori{}avawe hra-
ne). Hrawewe se obavqa na
mestima ozna~enim ko~i-
}ima ili plovcima (hra-
nidbenim mestima, hranid-
benim linijama ili hrani-
li{tima). Postavqaju se
na ~vrstom tlu, bez muqa i
vodene vegetacije, daqe od
nasipa. Poèqno je da ih
ima {to vi{e i da su pra-
vilno raspore|eni (kako
bi svi gajeni primerci
riba mogli do}i do hrane).
Na mawim odgajivali{ti-
ma mogu}e je postavqawe
automatskih hranilica
ili organizovati hrawewe
u dva navrata (oko 9 i oko
14-15 ~asova).
Za dobijawe kilograma
{arana koli~ina dodatne
hrane u poluintenzivnom
sistemu ne bi trebalo da
bude ve}a od 3,5 kg.
Tokom proizvodwe stal-
no se prate prirast gajene
Slika 47. Izlov konzumne ribe ribe, intenzitet uzimawa
(Foto Z. Markovi}) hrane, kondiciono i zdrav-
stveno stawe riba. Proce-
na prirasta se obavqa na osnovu analize riba iz kontrolnog ribolova
koji se sprovodi na svakih 10-15 dana. Uzorak ribe (oko 100 jedinki) se
uzima (lovi) na hranili{tima. Dobijeni podaci o teìni, mnoèwem sa
brojem jedinki u nasadu i
procenom broja uginulih
jedinki, daju podatke o ko-
li~ini ribe u ribwa~kom
objektu, koji zajedno sa
podacima o fizi~kim, he-
mijskim i biolo{kim ka-
rakteristikama vode pred-
stavqaju osnovu za odre-
|ivawe sastava i koli~ine
dodatne hrane, kao i even-
tualnu primenu agroteh-
Slika 48. Konzumni {aran na sortirnom stolu ni~kih mera u narednom
(Foto Z. Markovi}) periodu.
62
Redovni kontrolni, kao i letwi izlov se obavqa na „velikoj” vodi.
Kontrolni ribolov se obavqa mreòm sa~maricom, a letwi izlov mreòm
alovom „na hranu”, tako {to se hrana razbaca na odre|enom delu odgaji-
vali{ta, a nakon sat vremena kada se skupi dovoqno ribe mreà razvu~e,
okruì oko hranili{ta i povla~i prema nasipu.
Sezona gajewa riba se zavr{ava u jesen (krajem oktobra) kada po~iwe
izlov. Izlov se obavqa u izlovnoj (ribolovnoj) jami ispred ispusta vode
ili pak u novije vreme na nekim ribwacima u odvodno izlovnom kanalu.
Izlov po~iwe ispu{tawem vode, ~ime se sa vodom prema ispustu, odnosno
izlovnoj jami, povla~i i riba. Ovo, instiktom uslovqeno, povla~ewe
ribe sa vodom potpomaè se povla~ewem mreè kroz kanal. Po{to se deo
po deo ribe izlovqava, nivo vode se spu{ta tako da se preostala riba
svodi na sve mawi prostor. Na mestima gde je koncentrisana velika ko-
li~ina ribe potrebno je obezbediti dovod sveè vode. Riba okruèna
mreòm, svedena na mali prostor se zahvata meredovom, a potom ru~no
ili elevatorima prebacuje do sortirnog stola. Na sortirnom stolu se
razvrstava po vrstama (ako je ribwak nasa|en u polikulturi) i uzrasnim
klasama (prema masi), stavqa u kible, meri i transportuje do zimovnika
(ili ukoliko se radi o ribqoj mla|i u druge objekte planirane za sme{taj
ribe) ili bazena (hidrobione) kojima se prevozi do kupca. Riba se meri
u kiblama (metalnim perforiranim posudama) bez vode.
2.12.8. Skladi{tewe ribe u zimovnicima

Nakon izlova, konzumna riba se skladi{ti u zimovnicima do otpremawa
na trì{te. Priprema i odràvawe zimovnika tokom boravka ribe u
wima je ista kao i prilikom prezimqavawa mla|i, ali se razlikuje po
gustini riba stavqenih na
prezimqavawe. Zimovnici
se nastawuju sa 5-30 kg
konzumne ribe/m2, zavisno
od temperature vode, mogu}-
nosti osveàvawa i duìne
planiranog boravka kon-
zumne ribe u zimovnicima.
Konzumna riba se skladi{-
ti u zimovnike prema kla-
sama, kako se ne bi bespo-
Slika 49. Postavqena barka mreà trebno tokom zime maltre-
(Foto Z. Markovi}) tirala naknadnim klasi-
rawem. Odgajiva~i treba da
imaju na umu da je rezultat celog jedogodi{weg rada sme{ten u zimovnike,
kao i da riba moè izdràti mnogo, ali ne i sve. Izlov ribe iz zimovnika
se obavqa nakon delimi~nog ispu{tawa vode.
Ukoliko ribwak ne raspolaè sa dovoqnim brojem zimovnika, riba
se moè smestiti i u barka mreè u samom ribwa~kom objektu ili u
odvodno–izlovni kanal uz obavezno obezbe|ivawe osveàvawa vode.
63
2.12.9. Ishrana gajenih riba
[aran je sva{tojed. U prirodi se hrani faunom dna, zooplanktonom,
semewem vodenih biqaka, mladim izdancima vodenih biqaka, kao i drugom
hranom biqnog i ìvotiwskog porekla. U ribwacima konzumira i ugqeno-
hidratnu hranu (zrnastu, prekrupqenu ili samlevenu) i peletiranu hranu.
2.12.9.1. Zna~aj prirodne hrane u poluintenzivnom sistemu gajewa
{arana
[aran tokom gajewa u ribwacima sa poluintenzivnim sistemom
koristi prirodnu i dodatnu hranu. Prirodnu hranu po~iwe intenzivno
koristiti ve} kod temperature vode od 5-6oC. Postoje razli~iti podaci
o u~e{}u prirodne u ukupnoj koli~ini unete hrane. Prema ve}ini
stru~waka najboqi koeficijent konverzije se postiè odnosom prirodne
i dodatne hrane 50:50, ili 30:70. Po~etkom sezone gajewa zooplankton
~ini 60% prirodne hrane, a fauna dna 40%, da bi se pri kraju sezone taj
odnos mewao u korist faune dna ukoliko fauna dna nije iscrpqena kada
riba opet prelazi na zooplankton.
Prirodna hrana po svom aminokiselinskom sastavu, po sadràju
vitamina i minerala predstavqa najva`niju komponentu za izgradwu
{aranskog organizma. [aran ne}e u dovoqnoj meri konzumirati dodatnu
hranu, ili je pak ne}e u dovoqnoj meri iskoristiti, ako u ribwaku nema
dovoqno prirodne hrane. Nedostatak prirodne hrane uslovqava
nedostatak vitamina, minerala i esencijalnih amino kiselina {to dovodi
do smawewa otpornosti i kondicije riba, pa i do u~estalih bolesti.
Prirodna hrana je faktor koji odre|uje nivo produkcije riba u
poluintenzivnom sistemu gajewa. Bez adekvatne prirodne ishrane nema
ni dobre proizvodwe, ali ni dobrog kvaliteta ribqeg mesa.
2.12.9.2. Dodatno prihrawivawe u poluintenzivnoj proizvodwi
{arana
Pored prirodne hrane za uspe{nu realizaciju proizvodwe neophodno
je posebnu pa`wu posvetiti kvalitetu, koli~ini i dinamici prihrawivawa
dodatnom hranom. Dodatnom ugqeno- hidratnom hranom se zadovoqavaju
energetske potrebe organizma. @itarice obezbe|uju i mawi deo proteina,
mineralnih materija i vitamina, kao {to i prirodna hrana doprinosi
zadovoqewu odre|ene koli~ine energetskih potreba {arana. U periodima
nedovoqne koli~ine proteina iz prirodne hrane u dodatno prihrawivawe
se uvode i jeftinija proteinska hraniva biqnog porekla (termi~ki obra|ena
soja, sto~ni gra{ak....) ~ime se postiè boqi prirast.
Prihrawivawe dvogodi{we mla|i i konzuma na ribwacima u Srbiji
se uglavnom obavqa po ustaqenim procentima hrane (u aprilu 0,5%, maju
1,0-1,5%, junu 2,0-2,5%, julu 2,5-4%, avgustu 3,0-4%, septembru 2,5-1,0% i
oktobru 1,5-1%) u odnosu na ihtiomasu ne po{tuju}i specifi~nost svakog
ribwa~kog objekta. U pogledu sastava uglavnom je to p{enica ili (i)
je~am u periodu do druge polovine avgusta, nakon ~ega se uvodi kukuruz
64
do kraja sezone gajewa. Koeficijent konverzije koji se postiè naj~e{}e
se kre}e od 2,5, pa i do preko 6 kg.
Nepravilno prihrawivawe ne samo da nije ekonomi~no u pogledu
pove}awa tro{kova proizvodwe ve} nepovoqno deluje na gajenu ribu.
Delovawe moè biti izraèno indirektno preko pogor{avawa ribwa~ke
sredine (pove}awa koli~ine organske materije u vodi, nedostatka
kiseonika, pove}awa sadràja amonijaka....), ali i direktno, smawewem
otpornosti prema bolestima, pa ~ak i pospe{ivawem nekih bolesti
(nekroza {krga, upala ribqeg mehura, viremije {arana, bogiwe {arana...).
Kona~no nepravilno prihrawivawe uslovqava slabiji prirast, samim
tim mawe prinose, kao i lo{ kvalitet ribqeg mesa.
U na{im uslovima mla| se tokom zime uglavnom ne prihrawuje, tako
da na temperaturama preko 4oC dolazi do nefiziolo{kog gladovawa {to
uslovqava smawewe otpornosti prema bolestima. Stoga se preporu~uje
da se {aranska mla| po~ne prihrawivati nekoliko nedeqa pre kraja zime,
odnosno u rano prole}e, kada temperatura vode dosegne 5-6oC.
Koli~inu dnevnog obroka dodatne hrane odre|uju fizi~ke i hemijske
osobine vode; kvantitativni (veli~ina i biomasa) i kvalitativni
sastav zooplanktona; kvantitativni i kvalitativni sastav faune dna
i masa riba.
Razli~ita su mi{qewa o koli~ini dodatne hrane koju treba davati
ribi na po~etku sezone (april–po~etak juna). Iskustva i realizovana
istraìvawa autora ovog teksta ukazuju na ~iwenicu da je u prole}nom
periodu u ribwa~kom objektu koli~ina prirodne hrane (zooplanktona i
faune dna) znatno iznad potrebe gajene ribe. Samim tim moè se postaviti
pitawe za{to bi se u ribwak unosila mawe vredna dodatna hrana ako one
vi{e vredne (prirodne) ima u izobiqu. Prirodna hrana }e zbog svoje
hranqive vrednosti svakako biti znatno potrebnija iscprqenoj i
izgladneloj ribi posle zimskog mirovawa. Pomo}i }e gajenoj ribi da
oja~a svoj imuni sistem zahvaquju}i unetim vitaminima i mineralima,
kao i celokupan organizam, zahvaquju}i bogatstvu proteina. Ukoliko se
pak u tom periodu u ribwak unosi ve}a koli~ine dodatne hrane smawuje
se zainteresovanost (riba se ulewi, kretaju}i se uglavnom oko hranili{ta)
za prirodnom hranom. Ipak u ovom periodu potrebno je polagano
navikavati ribu na dodatno prihrawivawe, ali sa u~e{}em dodatne hrane
od svega 0,1-0,5% od ihtiomase ribe. Pored navikavawa gajene ribe na
dodatnu hranu ovakvo prihrawivawa je potrebno radi eventualne potrebe
za davawem lekova preko hrane.
Sa smawewem koli~ine prirodne hrane i povi{avawem temperatura
potrebno je koli~inu dodatne hrane postepeno pove}avati. U opsegu
optimalnih temperatura 20-26oC, u periodu jun-avgust koli~inu dodatne
hrane treba postepeno pove}avati od 1 ka 5% (kod dvogodi{we mla|i i
konzuma do 4%). Od po~etka septembra ka kraju sezone gajewa treba poste-
peno smawivati koli~inu dodatne hrane pre svega u zavisnosti od termi~-
kog reìma vode.
Ukoliko se voda zagreje vi{e od 28oC, hranu postepeno smawivati do
40% u odnosu na prethodni nivo. Pri naglom padu temperatura, zbog
65
temperaturnog {oka, kao i promena abioti~kih ~inilaca sredine riba,
treba smawiti koli~inu unete hrane do 50%, pa ~ak za kratko vreme
(dan–dva) prekinuti prihrawivawe.
Za dobar prirast kao i dobre prinose veoma je vaàn sastav dodatne
hrane. Najboqi rezultati se postiù (u poluintenzivnom sistemu) ako
se od samog po~etka prihrawivawa koristi kombinacija vi{e ìtarica
(npr. p{enica, je~am i kukuruz), ~ime se poboq{ava wihovo iskori{}a-
vawe. U periodu smawewa prirodne hrane potrebno je ve} ustaqenoj sme{i
dodati i neko proteinsko hranivo (termi~ki obra|enu soju, sto~ni gra{ak
itd.) biqnog porekla sa u~e{}em u ukupnoj koli~ini 10-50%. U slu~aju
da se hrana mewa, usled nemogu}nosti wene nabavke, potrebno je napraviti
blagi prelaz ka novoj hrani, kako bi se riba postepeno navikla. Pored
sastava veoma je vaàn i kvalitet hraniva. Riba se ne sme prihrawivati,
bu|avim, uskislim, zapra{enim i hranivima lo{eg kvaliteta. Nià cena
na trì{tu ovih hraniva ne zna~i dobar finansijski efekat na kraju
sezone gajewa.
2.12.9.3. Mogu}nosti nabavke hrane
Za ishranu gajene jednomese~ne mla|i {arana mogu se koristiti starteri
nameweni za {aransku ili pak za pastrmsku mla|, odnosno takva hrana
nabaviti od uvoznika ribqe hrane raznih svetskih proizvo|a~a. Hrana
za gajewe jednomese~ne mla|i se moè i napraviti od komponenti koje su
date u poglavqu „Gajewe jednomese~ne mla|i”, kupovinom navedenih
komponenti na doma}em trì{tu (od proizvo|a~a bra{na i uvoznika
ribqeg bra{na).
Peletirana hrana sa razli~itim procentom proteina za gajewe
{aranske mla|i, moè se nabaviti kod doma}ih proizvo|a~a sto~ne hrane
ili iz uvoza.
Ugqeno-hidratna hraniva (p{enica, je~am, kukuruz…), kao i biqna
proteinska hraniva (soja, sto~ni gra{ak…) se mogu nabaviti od privatnih
proizvo|a~a, zadruga, poqoprivrednih i trgovinskih preduze}a.
2.12.9.4. Uskladi{tewe i ~uvawe hrane
Uskladi{tewe i ~uvawe hrane je veoma va`no.
Nabavqena peletirana hrana mora biti sveà, sa {to skorijim datumom
proizvodwe (ispisanim na deklaraciji). Upotreba hrane je dozvoqena
samo u predvi|enom vremenskom trajawu ispisanom na deklaraciji. Hrana
upakovana u papirne vre}e se prilikom skladi{tewa ne sme direktno
staviti na pod kako ne bi privla~ila vlagu, ve} na da{~ice ili pelete
u provetrenoj prostoriji.
Skladi{tewe nabavqenih ìtarica (p{enice, je~ma, kukuruza, sto~nog
gra{ka, soje…) obavqa se u prostorijama - magacinima za hranu. Prilikom
skladi{tewa ve}e koli~ine hrane napraviti takvu organizaciju da se do
svih vrsta hraniva moè lako do}i (ne sme se jedna hrana zatrpavati
drugom). Skladi{tewe se nikako ne sme obavqati napoqu, kako hrana ne
bi pokisla i usled vlage ubrzo pobu|ala.
66
2.12.10. Primena agrotehni~kih i drugih mera
U ciqu postizawa {to ve}ih prinosa potrebno je podsetiti na dinamiku
poslova na ribwaku:
- Nakon ispusta vode obezbediti oce|ivawe i isu{ivawe dna ribwaka,
kako bi tokom zimskih meseci bila omogu}ena aeracija, mineralizacija
i dezinfekcija dna. Na ovaj na~in smawuje se aciditet (kiselost) i
poboq{ava struktura dna ribwaka.
- Zaostalu ribu po depresijama izoloviti, a depresije i kanale sa vodom
dobro zakre~iti kako bi se uni{tila zaostala riba i potencijalni
izaziva~a bolesti i paraziti.
- Sasu{ene stabqike makrofita u ribwa~kom objektu (sem onih u
za{titnom pojasu) spaliti, kako bi se ubrzala wihova mineralizacija.
- Popraviti nasipe i obaviti izmuqavawe drena`nih i izlovnih kanala.
- Po potrebi obaviti dezinfekciju tla zakre~avawem.
- Tokom zimskog perioda obaviti |ubrewe sgorelim stajskim |ubrivom,
a nakon toga u toplijim danima obaviti plitko orawe isu{ene podloge
(moè i prethodno orawe, a potom |ubrewe).
- Blagovremeno (u februaru-martu) startovati sa puwewem ribwaka vodom
odgovaraju}eg kvaliteta (II klase).
- Nasaditi ribwak u optimalnom periodu (mart-april), sa kvalitetnom
mla|i odgovaraju}e strukture i gustine zavisno od produktivnosti
ribwaka.
- Obavqati stalno pra}ewe abioti~kih i bioti~kih ~inioca sredine,
prirasta i zdravstvenog stawa riba, ~ime }e se obezbediti polazne
informacije za optimalni nasad, odre|ivawe koli~ine i sastava dodatne
hrane, primenu agrotehni~kih mera, kao i za preduzimawe blagovremene
preventive i le~ewa gajene ribe.
- Obavqati blagovremeno prihrawivawe riba sa dobro izbalansiranim
sastavom i koli~inom kvalitetne dodatne hrane.
- Na temequ rezultata analiza faktora sredine primeniti potrebne
agrotehni~ke mere.
- Sprovoditi mere sanitarne i zdravstvene za{tite
- Na kraju sezone gajewa blagovremeno startovati sa ispustom vode radi
lak{eg izlova.
- Obaviti izlov.
- Ispustiti vodu iz ribwaka.
Agrotehni~ka mera |ubrewe ribwaka se sprovodi u ciqu pove}awa

produkcije ribwaka. Primenom |ubrewa podsti~e se primarna produkcija,
a ova pospe{uje sekundarnu produkciju, {to kona~no rezultuje u vi{im
prinosima ribe, mawem koeficijentu konverzije, a time i uspe{noj
ekonomi~noj proizvodwi. Pre |ubrewa ribwaka kada je u procesu
proizvodwe, neophodno je dobro sagledati kvalitet vode (abioti~ke i
bioti~ke ~inioce sredine) i tek na temequ dobijenih podataka odrediti
kvalitet, dinamiku i koli~inu |ubriva. Samo tako ne}e izostati pozitivni
rezultati koji se od |ubrewa o~ekuju. \ubrewem se posebno dobri rezultati
67
porasta prinosa postiù na novosagra|enim ribwacima u ~ijem se tlu
nisu akumulirale rezerve mineralnih soli, dok }e u~inak biti mawi ili
~ak izostati na ribwacima koji se dugi niz godina |ubre. Delovawe |ubriva
zavisi i od kvaliteta dovodne vode i bi}e ve}e, ako je voda siroma{nija
mineralnim materijama. Dovodna voda iz brojnih nizijskih teku}ica je
eutrofna do hipereutrofna, sa pove}anim sadràjem fosfora, pa |ubrewe
nije ni potrebno ili se primewuje samo azotno |ubrewe, ako je nepovoqan
odnos azota i fosfora. Nekontrolisano |ubrewe moè usloviti smawewe,
pa ~ak i potpuno onemogu}avawe delovawa unetog |ubriva, a moè se
izazvati i pogor{awe kvaliteta vode (posebno u letwem periodu), pa ~ak
i ugroziti gajena riba. Posebnu pa`wu posvetiti ~iwenici da se |ubrewe
ne obavqa u periodu kada ima indicija da moè do}i do razvoja „vodenog
cveta” ili kada je mali sadràj kiseonika.
Pri upotrebi ove agrotehni~ke mere potrebno je obratiti pa`wu na

vrstu |ubriva, a {to }e u velikoj meri odrediti i tip ribwaka odnosno
hemizam vode, kao i struktura zooplanktona i faune dna.
êsto se na ribwacima sa poluintenzivnom proizvodwom primewuje
agrotehni~ka mera zakre~avawa, nekada i bez potrebe, nasumice bez
prethodno obavqene potrebne hemijske i biolo{ke analize vode. Umesto
da se potpomogne prirast ribe, na~ini se suprotno. Uni{ti se razvijeni
fito i zooplankton, pove}a koeficijent konverzije, a i napravi
nepotreban posao i izdatak za nabavku kre~a. Kre~ewe se obavqa radi
dezinfekcije ribwaka, za uni{tavawe ribe kao i drugih hidrobionata
u zaostalim depresijama, u slu~aju razvoja „vodenog cveta”, visokih
koncentracija brzo razgradqivih organskih materija, za potrebe pove}awa
tvrdo}e vode i povi{ewa pH kao i za potrebe sanirawa nekih oboqewa
riba. Primena agrotehni~ke mere zakre~avawa mora biti bazirana na
podacima hemijskih, biolo{kih i analizama zdravstvenog stawa riba.
Koli~ina i dinamika zakre~avawa zavisna je od konkretnih potreba.
Zakre~avawe ribwaka na suvom radi dezinfekcije i zakre~avawe radi
uni{tavawa zaostale ribe u depresijama obavqa se velikim koli~inama
kre~a (do 2, pa i vi{e tona po hektaru) u jednom navratu, dok se zakre~avawe
ribwaka pod vodom sa nasa|enom ribom obavqa sa znatno mawim
koli~inama i porciono 50-300 kg/ha (naj~e{}e 50-150 kg/ha po danu). Za
dezinfekciju kada je ribwak isu{en najefikasniji je nega{eni kre~, ali
je nezgodan za upotrebu zbog afiniteta ka vodi sa kojom burno reaguje
stvaraju}i visoke temperature. U tome i jeste efikasnost ovog dezinfekcio-
nog sredstva. Me|utim radi lak{e manipulacije, u ribwa~arstvu se naj~e{}e
koristi ga{eni (hidratisani, hidratizirani) kre~ u prahu koji se nabavqa
u vre}ama 30-50 kg. Za dezinfekciju u ribwa~arstvu se veoma uspe{no ko-
risti hlorni kre~ (sa 25% aktivnog hlora). Za uni{tavawe divqe ribe
posle izlova ribwaka koristi se hlorni kre~ u rastvori od 5 mg/l, a za
spre~avawe nekroze (truleì) {krga preko leta koristi se u rastvori 1-3
mg/m3 u toku 2-3 dana. Hlorni kre~ se, tako|e, koristi i za dezinfekciju
ribarskih alata, sudova za transport i dr.
68
Jedna od veoma va`nih
zootehni~kih mera za uspe{-
nu proizvodwu je adekvatan
nasad riba. Prirodni po-
tencijal ribwaka kao i
èqeni ciq proizvodwe
treba uzeti kao polaznu
osnovu za odre|ivawe gu-
stine i strukture nasada.
Nasad ve}i od optimuma
uslovqava pogor{avawe
uslova sredine, smawen
prinos, ve}i koeficijent
Slika 50. Nasa|ivawe jednogodi{we mla|i konverzije, a samim tim i
(Foto Z. Markovi}) pove}ane tro{kove proiz-
vodwe. Imaju}i u vidu
~iwenicu da polikultura omogu}ava maksimalno iskori{}avawe pri-
rodnog potencijala, ~ime se postiù boqi prinosi i ekonomi~nija
proizvodwa, kao i stabilniji ribwa~ki ekosistem, treba joj dati
prioritet u odnosu na monokulturu. Tako|e, me{ani nasad (sa razli~itim
uzrasnim kategorijama riba) obezbe|uje boqe iskori{}avawe raspoloìve
prirodne hrane, a time i mawi koeficijent konverzije i boqe prinose.
2.13. Potrebna oprema i mehanizacija za {aranske

ribwake
Oprema koja }e biti potrebna za pojedine operacije u procesu gajewe
riba zavisi pre svega od veli~ine ribwaka, kao i od tipa proizvodwe.
Nabavka opreme za male ribwake predstavqa veliki izdatak, tako da je
neophodno nabaviti samo ono bez ~ega se ne mogu realizovati najeleme-
Slika 51. Povla~ewe mreè - alova (Foto Z. Markovi})
69
tarniji poslovi u proi-
zvodwi (mreè, kible, lo-
pate, kolica, kantar…), dok
bi ve}i ribwaci trebalo da
raspolaù sa svom potreb-
nom opremom. Uslovno je
moèmo podeliti na: labo-
ratorijsku i terensku opre-
mu; ribarske mreàste
alate; mehanizaciju, alate
i ure|aje za odràvawe
Slika 52. Mreà ~erenac (Foto Z. Markovi}) ribwaka; i ostalu opremu.
Laboratorijska i teren-
ska oprema sluì za potreb-
na ispitivawa kvaliteta
vode (fizi~kih, hemijskih i
biolo{kih karakteristika)
i osnovne preglede zdrav-
stvenog stawa ribe na rib-
waku. Od opreme kao naj-
potrebnije treba pomenuti:
mikroskop, prenosni mera~
Slika 53. âmac za automatsko ispu{tawe kiseonika i pH, digitalni
hraniva i |ubriva (Hristi}, \., Buwevac. I., 1991) termometar, komplet za
merewe amonijaka, anali-
ti~ku digitalnu vagu, komplet za disekciju riba, ribwa~ki bager za uzimawe
uzoraka faune dna, planktonsku mreù, radni laboratorijski sto, potreb-
na staklarija (bo~ice, epruvete, petri
{oqe, predmetna i pokrovna stakla...)
i dr.
Ribarski mreàsti alati sluè za
izlov ribe. Veli~ina i tip mreè
zavise od oblika proizvodwe, odnosno
pre svega od veli~ine ribe koja se gaji.
Pomenimo najva`nije: alov (razli~i-
tih dimenzija, okaca, debqine konca
i dr), sa~mara, ~erenac, meredov (sa-
kovi) barka mreà i dr.
Funkcionisawe toplovodnih rib-
waka ne moè se ni zamisliti bez
kori{}ewa mehanizacije, alata i
ure|aja za odràvawe ribwaka. Mawi
ribwaci uglavnom ne poseduju ve}i deo
ovih ure|aja, ve} ih po potrebi iznaj-
mquju, dok je ve}ina ure|aja prisutna
na ve}im ribwacima. Namenski se mogu
Slika 54. Merewe ribe u kibli podeliti na ure|aje za odràvawe rib-
(Foto Z. Markovi}) wa~kih objekata (bageri, bageri–re-
70
Slika 55. Bazeni za transport ribe, sortirni sto, mreà i kantar (Foto Z. Markovi})
fuleri, buldozeri, jeèvi, kosilice nasipa…), za kultivaciju dna ribwaka

(traktori, kultivatori, tawira~e, plugovi, freze…), za hrawewe riba
(silosi za dràwe hraniva, pneumatik za utovar i istovar dodatnih
hraniva, plovni objekti-~amci za prenos hrane i automatsko ispu{tawe
hraniva, automatske i poluautomatske hranilice…), za |ubrewe i
zakre~avawe ribwaka (elevatori koji sluè i za ostale namene, ~amci
koji sluè i za automatsko ispu{tawe hraniva, cisterne sa automatskim
rasprskiva~ima…), za suzbijawe vi{ih i niìh vodenih biqaka (ure|aji
za ko{ewe ribwa~kih povr{ina i izvla~ewe u priobaqe poko{enih
biqaka), za poboq{avawe kvaliteta vode i odràvawe zimovnika tokom
formirawa ledenog pokriva~a (aeratori, razne vrste sekira, testera…),
za za{titu od {teto~ina (top za pla{ewe ptica, zvu~ni ure|aji za pla{ewe
ptica, zamke za vodene sisare…) itd.
Pod ostalom opremom podrazumevamo opremu koja ne pripada nijednoj
od nabrojanih grupa, ili pak ima vi{e funkcija na ribwaku, pa se zbog
zna~aja pomiwu u vi{e grupa. U ribwa~arstvu se koriste i mnogobrojni
alati specifi~ni za ovu granu proizvodwe: bazeni za transport ribe,
kible, boce za kiseonik sa manometrom, rasprskiva~i kiseonika, eleva-
tori, pumpe za vodu, sortirni stolovi, levci za istovar ribe, elektro-
agregat, motori za ~amce, vage i kantari za merewe riba, razni sitni
alati (nosila za matice, lopate, kose, postoqa za kantare, razne vrste
posuda…) itd.
71
2.14. Mogu}nosti integralne proizvodwe
toplovodnih vrsta riba sa drugim oblicima
proizvodwe
Proizvo|a~i na toplovodnim ribwacima se uglavnom zadovoqavaju
ostvarenim profitom realizovanim u proizvodwi ne razmi{qaju}i da
ribwak nudi niz drugih mogu}nosti koje mogu znatno pove}ati prihode
od raspoloìvog prostora. Veliki je broj takvih varijanti integralnog
gajewa toplovodnih riba sa gajewem drugih vodenih i kopnenih organi-
zama. Za detaqno upoznavawe bi trebalo daleko vi{e prostora, ali
pomenimo bar najva`nije.
Proizvodwa vodenih beski~mewaka:

- Proizvodwa zooplanktonskih organizama (pre svega vrsta roda Daphnia)
u ribwa~kim objektima za gajewe kozumnog {arana i gajewe {aranske
mla|i.
- Proizvodwa branhiopodnih rakova (koji se u pojedinim mawim objektima
na ribwacima razvijaju u ogromnoj brojnosti, a ~ije se meso moè
iskoristiti za pravqawe kvalitetnog mesnog bra{na).
- Proizvodwa {koqki ~ije se qu{ture mogu iskoristiti za proizvodwu
sedefastih dugmadi, a meso za pravqewe kvalitetnog mesnog bra{na.
Proizvodwa vodenih ki~mewaka i vodozemaca:

- Polukontrolisani (na ribwacima koji poseduju Dubi{eva mrestili{ta)
i kontrolisani mrest (na ribwacima koji poseduju ve{ta~ka mrestili{ta)
i gajewe mla|i „divqih” vrsta riba za poribqavawe otvorenih voda.
- Mrest i gajewe toplovodnih akvarijumskih i ukrasnih vrsta riba.
- Gajewe àba.
Proizvodwa kopnenih ki~mewaka:

- Gajewe pataka koje vodu ribwaka koriste kao mesto ìvqewa i kao izvor
hrane (insekte, punoglavce itd.), a izlu~enim izmetima |ubre ribwak
i time pospe{uju razvoj prirodne hrane gajenih riba.
- Gajewe ovaca koje pasu po nasipima i time smawuju poslove oko
odràvawa nasipa, (svojim papcima nabijaju nasipe i ~ine ih tvr|im,
mawe podlo`nim eroziji), a dobijeno |ubrivo od wih se koristi za
|ubrewe ribwaka.
- Gajewe sviwa koje bi delimi~no hranile ribqim korovom, a drugim
delom nabavqenom zrnastom hranom. Wihovo |ubrivo se koristi za
|ubrewe ribwaka.
Prate}e delatnosti ribwaka:

Pored razli~itih oblika integralne proizvodwe, na ribwacima se
moè organizovati i sportski i rekreativni ribolov, kao i lov na vodene
ptice (patke, liske itd.).
Kod nas se toplovodne ribe uglavnom prodaju ìve u ribarnicama i
kao takve vrlo ~esto nisu ba{ omiqene od strane savremenih doma}ica,
72
tako da bi se prozvod-
wa riba mogla upotpu-
niti sa preradom ribe
na samim ribwacima
(dimqewe, filetirawe,
konzervirawe...). Poje-
dini oblici prerade
(dimqewe, filetirawe,
vakuumirawe…) ne za-
htevaju velika finan-
sijska ulagawa. Ujedno
bi ovakvi proizvodi
Slika 56. Gajewe pataka na {aranskom ribwaku postali dostupniji
(Foto „Ribarstvo Baranda”) trì{tu budu}i da za
wihov transport i
plasman nisu neophodni bazeni za transport, kao ni specijalizovane
prodavnice riba (ribarnice).
Razli~itim oblicima integralne proizvodwe toplovodnih vrsta

riba sa drugim oblicima proizvodwe ne samo da se maksimalno isko-
ri{}avaju prirodni potencijali ribwaka, ve} se postiè i maksimalna
uposlenost radne snage na ribwaku, a samim tim i mogu}nost ve}ih
zarada zaposlenih radnika.
2.15. Zdravstveno stawe, preventiva, le~ewe i

naj~e{}e bolesti gajenog {arana
Gajewe riba podrazumeva pove}awe broja riba na jedinici povr{ine
na ra~un unete hrane i primewenih ihtiolo{kih i agrotehni~kih mera.
Pove}awe brojnosti nasa|enih riba uslovqava pogor{awe kvaliteta
vodene sredine u kojoj se ribe gaje (pove}awe prisustva produkata
metabolizma, raspadawe neiskori{}ene hrane…). Tako se riba dovodi u
stawe stresa ~ime se stvara pogodan ambijent za razvoj ve}eg broja bolesti.
Stawe stresa mogu izazvati mnogi faktori (stresori), poput: pogor{awe
kvaliteta vode (smawen sadràj kiseonika, povi{ena ili smawena
vrednost pH vode, povi{ene koli~ine nejonizovanog amonijaka, povi{ena
vrednost ugqen-dioksida, nagle promene temperature …), hrana lo{eg
kvaliteta (hrana ~iji je rok upotrebe pro{ao, ubu|ale ìtarice, ìtarice
tretirane prekomernom koli~inom za{titnih sredstava…), lo{e
manipulacije sa ribom (maltretirawe ribe prilikom izlova, sortirawa,
transporta i nasa|ivawa), pregusti nasad itd.
Preventiva
Kako bi se izbegle bolesti o svim uzro~nicima treba i te kako voditi
ra~una. Osnova zdravstvene za{tite treba da je preventiva. Po~iwe se ve}
u fazi izbora lokacije za podizawe ribwaka, mogu}nosti potpunog isu{ivawa
vode iz ribwa~kih objekata, obezbe|ivawa adekvatnog kvaliteta vode za
73
snabdevawe ribwaka i spre~avawa ulaska {tetnih organizama u ribwa~ke
objekte. U mere preventive spadaju: genetski izbor mati~nog jata, dobre
konstitucije, kondicije i otpornosti na bolesti; sme{taj i gajewe mati~nog
materijala u odvojenim objektima radi spre~avawa uno{ewa uzro~nika
bolesti sa matica na potomstvo; dobra priprema objekata za nasad i primena
adekvatnih agrotehni~kih mera tokom samog procesa gajewa; pravilan na~in
gajewa larvi, mladunaca i konzumne ribe, sa optimalnim izborom gustine
i sastava nasada;. pra}ewe i odràvawe u optimalnim granicama fizi~kih,
hemijskih i biolo{kih karakteristika vode; pravilna ishrana; pravilna
manipulacija ribom, stalno pra}ewe zdravstvenog stawa riba…
Le~ewe (terapija bolesti)
Da bi zdravstvena za{tita bila dobra, neophodno je u ribwa~kim
objektima za gajewe riba, predvideti mere za suzbijawe i iskorewivawe
pojedinih bolesti. Efekti tih mera zavise od realizovane preventive.
Jedna od osnovnih sanitarnih mera za spre~avawe i suzbijawe bolesti
je dezinfekcija, a ciq joj je odstrawivawe, uni{tavawe i smawewe
koli~ine mikroorganizama i parazita. Dezinfekcija obuhvata objekte
za dràwe riba, vodu, ribu i predmete koji se upotrebqavaju u ribwacima
(~amci, mreè, perforirane lopate za kontrolu pojedene hrane i dr.).
Dezinfekcija predmeta koji se koriste u ribwa~arstvu se moè obaviti
fizi~kim i hemijskim putem. Fizi~ka dezinfekcija podrazumeva
mehani~ko ~i{}ewe, prawe, prosu{ivawe, osun~avawe i dr, hemijska -
kori{}ewewe razli~itih hemijskih sredstva (kre~, formalin, hlor,
kuhiwska so, kalijum permanganat, bakar-sulfat, omnisan i dr.) za
uni{tavawe bakterija, virusa, gqivica i mnogih parazita.
Za spre~avawe bolesti i le~ewe ve} obolele ribe koriste se lekovi.
Uglavnom se apliciraju na dva na~ina: dodavawem u peletiranu hranu
ili putem kupki.
Lekovi koji se daju putem hrane se u brikete ugra|uju u fabrikama sto~ne
hrane. Koriste se protiv bakterijskih infekcija i crevnih parazita.
Doze se odre|uju prema koli~ini hrane kojom se prihrawuje riba u
objektima. Kupke mogu biti kratkotrajne i dugotrajne i upotrebqavaju
se protiv bakterijskih oboqewa {krga i koè, i odstrawivawa parazita.
Prilikom primene ovog oblika terapije osnovno je poznavati rastvor
leka (koli~ina leka na odre|enu zapreminu vode).
Za najve}i broj bolesti danas postoji dovoqan broj efikasnih lekova.
Posebno za le~ewe bakterijskih bolesti. Uspeh u le~ewu postiè se dobro
odabranim lekom, pravilnom dozom i na~inom primene. Otuda uputstva
o le~ewu riba treba traìti od kompetentnih stru~waka-veterinara
specijalizovanih za bolesti riba.
Naj~e{}e bolesti {arana
Naj~e{}e bolesti {arana su: prole}na viremija {arana, bogiwe {arana,
branhiomikoza (trule` {krga), eritrodermatitis {arana, zapaqewe
ribqeg mehura, botriocefaloza, daktilogiroza, diplostomoza, liguloza,
lerneoze, arguloze, ihtioftirijaza.
74
2.16. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika
proizvodwe
Tro{kovi izgradwe ribwaka, kao i cene inputa u proizvodwi {arana
i samog {arana vrlo su varijabilni i zavisni od niza faktora, tako da
dati prikaz tro{kova izradwe ribwaka i ekonomike proizvodwe mogu
posluìti budu}im investitorima samo kao orijentacioni.
Za primer je uzet jedan polusistemni ribwak sa proizvodnom povr{inom
od 10 hektara (sa tri ribwa~ka objekta), podignut na terenu (pa{waku)
sa povoqnom konfiguracijom i 100 metara udaqenim vodozahvatom.
Tro{kovi izgradwe
Tabela 2. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa ribwaka
Cena po jedinici Ukupna cena
Jedinica Koli- u dinarima (evrima,
Vrsta radova mere u dinarima
1∈ = 60 din)
mere ~ina
(evrima)
Kupovina zemqe ha 12 15.000 (250) 180 000 (3 000)
Prate}a dokumentacija pau{alno 190.000(3 167) 190.000 (3167)
Pripremni radovi pau{alno 33 000 (550) 33.000 (550)
Zemqani radovi–iskop i
formirawe nasipa ribwa~kih 3 25.000 95 (1,58) 2.375.000 (39.500)
m
objekata i dovodnog kanala
Zemqani radovi–iskop kanala 3 4200 55 (0,92) 231. 000 (3.850)
m
Betonski sa monterskim
pau{alno 450.000 (7.500) 450.000 (7.500)
radovima
Nabavka osnovne opreme pau{alno 450.000 (7.500) 450.000 (7.500)
Izgadwa maweg monta`nog
pau{alno 600.000 (10.000) 600.000 (10.000)
objekta
Ukupno 4.509.000 (75.067)
Tro{kovi proizvodwe
Tro{kovi su ra~unati za ribwak sa poluintenzivnom proizvodwom
{arana gde bi se gajila jednogodi{wa mla| (u objektu povr{ine 2 hektara),
dvogodi{wa mla| i konzumni {aran (u objektima po 4 hektara).
Tehnologija gajewa odgovara tehnologiji datoj u tekstu.
Tabela 3. Tro{kovi proizvodwe za jednu godinu
Jedinica Koli~ina Cena u din. Ukupna cena u dinarima
Vrste tro{kova
mere (evrima) (evrima)
Nasadni materijal
Mese~waci (pr. te`. 1 g) kg 80 396 (6,6) 31.680 (528)
Jednogodi{wa mla| (60 g) kg 1.200 264 (4,4) 316.800 (5 280)
Dvogodi{wa mla| (600 g) kg 2.400 178 (2,97) 427.200 (7 120)
Hrana (30% kukuruz, 25%
p{enica, 25% soja, i 20% kg 43.000 8,0 (0,13) 344.000 (5 733)
je~am)
Radna snaga pau{alno 648.000 (10.800) 648.000 (10.800)
Lekovi, veterinarska
pau{alno 150.000 (2.500) 150.000 (2.500)
kontrola, stru~ne analize…
\ubrivo organsko kg 25.000 0,6 (0,01) 15.000 (250)
\ubrivo neorgansko kg 1.100 12,5 (0,21) 13.750 (229)
Hidratisani kre~ t 15 3.900 (65) 58.500 (975)
Ostali tro{kovi pau{alno 480.000 (8.000) 480.000 (8.000)
Ukupni tro{kovi 2.484.930 (41.415)
Cene su vaè}e u vreme pisawa kwige (avgust 2002. godine)
U tro{kove proizvodwe ribwaka nisu ukalkulisane obaveze na osnovu kredita (kamate)
ukoliko investitor bazira izgadwu i proizvodwu na kreditnim aran`manima.
75
Vrednost proizvodwe
Tabela 4. Vrednost proizvodwe
Jedinica Cena u din. Ukupna cena u dinarima
Koli~ina
mere (evrima (evrima)
Konzumna riba kg 8 640 132 (2,2) 1.140.480 (19.008)
Dvogodi{wa mla| kg 8 400 178 (2,97) 1.495.200 (24.920)
Jednogodi{wa mla| kg 3 840 264 (4,4) 1. 013.760 (16.896)
Ukupna vrednost (prihodi) 3.649.440 (60.824)
Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih prose~nih cena {arana.
Mogu}a dobit
Mogu}a dobit je izraèna za jednu godinu proizvodwe.
Ukupni prihodi : 3.649.440 dinara (60.824 evra)
Ukupni rashodi: 2.484.930 dinara (41 415 evra)
Dobit: 1.208.260 dinara (19.409 evra)
Uloèna srestva za izgradwu ribwaka se u ovom slu~aju mogu vrati-
ti za 4 godine proizvodwe.

3.
Gajewe hladnovodnih vrsta
riba (kalifornijske pastrmke)
u ribwacima
3.1. Karakteristike gajewa hladnovodnih vrsta
riba
Pored {aranskih, pastrmske vrste su najva`nije slatkovodne ribe.
Familija Salmonidae–pastrmki obuhvata veliki broj vrsta, me|u kojima
je ve}ina morskih (lososi). Naseqavaju hladne vode, pa ih s pravom
nazivamo hladnovodnim vrstama riba. Po kvalitetu mesa i po slaboj
razvijenosti kostiju spadaju u najplemenitije vrste riba.
Gajewe pastrmskih vrsta riba moè se podeliti u dva glavna pravca:

- gajewe mla|i „divqih” vrsta riba, radi poribqavawa otvorenih
hladnovodnih teku}ih i staja}ih voda,
- gajewe radi dobijawa konzumne ribe.
Sa ciqem poribqavawa otvorenih voda danas se u svetu gaje sve

salmonidne vrste (poto~na i jezerska pastrmka, poto~na i jezerska
zlatov~ica, mladica, lipqan i dr.). Wihovo gajewe se realizuje do
odre|ene veli~ine, a potom se odgajenom mla|i poribqavaju otvorene
vode. Posledwih godina se proizvode i ove vrste za konzum. Na prostorima
Srbije, gajewe mla|i salmonidnih vrsta za poribqavawe otvorenih voda
je novijeg datuma. Svakako treba napomenuti i ~iwenicu da ovakva
proizvodwa zahteva ve}e iskustvo i znawe, pa je odgajiva~ima - po-
~etnicima riba autori ove publikacije ne preporu~uju.
Gajewe konzumne ribe u Srbiji uglavnom je orijentisano na proizvodwu
kalifornijske pastrmke. Ova pastrmka se u odnosu na druge pastrmske vrste
isti~e po tolerantnosti na temperaturna kolebawa, pogor{awe kvaliteta
vode, kao i po tempu rasta. Usled mogu}nosti postizawa visokih prinosa,
weno gajewe predstavqa veoma rentabilnu granu proizvodwe. Otuda je i
interes proizvo|a~a najve}i upravo za gajewe ove pastrmske vrste.
77
3.2. Osnovne odlike kalifornijske (duì~aste)
pastrmke Oncorhynchus mykiss Wal.
Kalifornijska pastrmka je jedna od najpoznatijih ribqih vrsta koja se
gaji u hladnovodnim ribwacima. Poti~e iz voda sa severne obale Severne
Amerike. U Evropu je prvi put uneta 1880. godine. Oblik tela joj je zbijen,
vretenast, {to olak{ava odràvawe u vodi i brzo plivawe, pa ~ak i skakawe
preko pregrada i brana. Glava joj je sa jakim vilicama, puna o{trih, unazad
savijenih zuba. Po glavi, le|ima, le|nom i masnom peraju rasute su brojne
male crne pege, dok se du` sredweg dela tela (bo~ne linije) od glave do
repnog peraja - pruà pojas karakteristi~nih crveno-naranxastih pruga
duginih boja (otuda ime duì~asta pastrmka). Boje su naro~ito izraène
u periodu polne zrelosti. Le|a su modrosiva. Bo~ni deo je svetliji, dok je
trbuh srebrnasto sjajan. Celo telo prekriveno je sitnim krqu{tima.
Mresti se u periodu od oktobra do
marta (uglavnom decembar–januar),
{to zavisi od temperature vode u kojoj
ìvi. Polnu zrelost dostiè sa
navr{ene dve (mu`jaci), odnosno tri
godine (ènke) ìvota. @enke daju
Slika 57. Kalifornijska pastrmka 1.300-2.600 komada ikre (pre~nika 3,5-
6,5 mm) po kilogramu telesne teìne.
Sistem organa za disawe je usled specifi~ne anatomske gra|e i
relativno male respiracione povr{ine prilago|en vodenoj sredini
bogatoj kiseonikom.
Sistem organa za varewe je prilago|en iskori{}avawu ìvotiwske
hrane. Kalifornijska pastrmka je grabqivica-meso`der.
Prirodna hrana kalifornijske pastrmke su beski~mewaci (fauna dna,
fauna no{ena vodom, nektonski i lete}i insekti) i mawi primerci riba.
Veoma se brzo navikava na dodatnu hranu u ribwacima.
Potreba kalifornijske pastrmke za proteinima je najve}a kod
mladunaca, kada je i tempo rasta najbrì, a zatim opada sa porastom
telesne mase. Da bi postigla maksimalni rast mla| treba da konzumira
hranu sa najmawe 50% proteina. Nakon 6-8 nedeqa ìvota potrebe za
proteinima se smawuju najmawe na 40%, a jednogodi{wa riba smawuje
zahteve najmawe na 35% proteina. Veoma je va`no da belan~evine u hrani
sadrè sve potrebne aminokiseline.
Raste dosta brzo i konzumnu teìnu (250 grama) dostiè sa 12-20 meseci
starosti ({to zavisi od genetskog potencijala, na~ina ishrane, kvaliteta
i koli~ine vode...).
3.3. Izbor lokacije za izgradwu pastrmskog

ribwaka
Izbor lokacije za izgradwu pastrmskog ribwaka, predstavqa prvi,
ali i najva`niji korak budu}eg proizvo|a~a.
Osnovni kriterijumi za izbor lokacije na kojoj se predvi|a izgradwa
pastrmskog ribwaka:
78
- mogu}nost obezbe|ivawa dovoqne koli~ine vode adekvatnog kvaliteta,
- postojawe odgovaraju}eg terena na kome se planira izgradwa.
Za snabdevawe ribwaka
najboqe je koristiti vodu
kra{kih izvora (vrela).
Osim vrela, mogu se ko-
ristiti i hladnovodni
vodotoci (potoci i reke)
koji imaju dovoqnu koli-
~inu vode odgovaraju}eg
kvaliteta. Naj~e{}i pro-
blem kod vodosnabdevawa
ribwaka sa otvorenog toka
je mu}ewe vode. Voda za
Slika 58. Pripremqena lokacija za izgradwu vodosnabdevawe ribwaka se
pastrmskog ribwaka (Foto Z. Markovi}) moè obezbediti i iz vi-
sinskih akumulacija iz
kojih se crpi sa odre|ene dubine gde temperaturni uslovi odgovaraju.
Izvorska voda, sa stabilnom temperaturom se moè koristiti za
snabdevawe svih objekata za proizvodwu ribe (ukqu~uju}i i inkubatore za
inkubaciju ikre, odnosno bazene za gajewe mla|i do jednog meseca starosti),
dok voda sa otvorenog toka, zbog niskih i nestabilnih temperatura nije
adekvatnih karakteristika za direktno (bez termoregulacije napajawe
inkubatora, odnosno za gajewa osetqivih uzrasnih kategorija mla|i, ve}
samo za gajewe starijih uzrasnih kategorija mla|i i konzumne pastrmke.
Postojawe odgovaraju}eg terena podrazumeva postojawe dovoqnog
prostora (koji se moè privesti nameni) za izgradwu ribwaka. Planirana
povr{ina mora se uspe{no za{tititi od visokih voda teku}ica iz kojih
}e se ribwak snabdevati vodom.
Pored navedena dva glavna uslova, treba pomenuti i zna~aj blizine
tvrdog puta kojim se moè dopremati materijal za izgradwu ribwaka,
kao i tokom proizvodwe transportovati riba i hrana.
Od va`nosti je i blizina elektri~nog voda sa koga se moè dovesti struja
na ribwak. Potreba za elektri~nom energijom se moè zadovoqiti i
sopstvenom proizvodwom, postavqawem turbine mawe snage (sa prate}om
opremom) na teku}icu iz koje se ribwak snabdeva vodom ili na dovodni
kanal. Elektri~na energija nije neophodna za sam proces proizvodwe, ali
je poèqna za potrebe osvetqavawa ribwaka, pove}ani komfor radnika koji
borave na ribwaku, postavqawe aeratora, kao i za eventualnu preradu ribe.
3.4. Kvalitet i koli~ina vode za vodosnabdevawe

ribwaka
Kvalitet i koli~ina vode od presudnog su zna~aja za uspe{nost
proizvodwe gajenih pastrmskih riba.
Kvalitet vode odre|en je nizom fizi~kih i hemijskih svojstava, koje je
potrebno sagledati pre odluke o izgradwi ribwaka, kao i pratiti tokom
samog procesa proizvodwe. Mawa odstupawa od optimalnih vrednosti
79
prilikom gajewa riba rezultuju smawewem proizvodwe, a ve}a mogu
usloviti pojavu bolesti i uginu}a gajenih riba.
Slika 59. Vrelo sa koga se ribwak snabdeva vodom (Foto Z. Markovi})
Fizi~ke osobine vode

Opseg temperaturne tolerancije kalifornijske pastrmke je 1-26oC.
Optimalne temperature za gajewe su 12-17oC. Za gajewe mla|i potrebne su
ne{to niè temperature (10-12oC), dok su za inkubaciju ikre i gajewe
larvi optimalne vrednosti 8-10oC.
Voda mora biti bistra. Pomut posle ki{e ne sme da bude duì od 2-3
dana. Sadràj suspendovanih materija mora odgovarati vodi I klase
kvaliteta.
Hemijske osobine vode
Voda iz prirodnih ekosistema predstavqa rastvor i suspenziju
raznovrsnih ~vrstih, te~nih i gasovitih materija u razli~itim koli~inama.
Rastvorenog kiseonika u vodi za vodosnabdevawe pastrmskog ribwaka
treba da ima 7-11 mg/l. Najboqi rezultati se postiù pri koncentraciji
9-11 mg/l, odnosno sa vrednostima blizu zasi}ewa vode kiseonikom.
Vrednosti mawe od 5 mg/l su kriti~ne za gajenu pastrmku.
Vrednosti koje gajena pastrmka toleri{e za HPK (hemijsku potro{wu
kiseonika) su do 10 mg/l, a za BPK5 (biohemijska potro{wa kiseonika)
do 5 mg/l.
Dopu{tena koncentracija toksi~ne frakcije amonijaka (NH3) u vodama
za gajewe pastrmki je 0,025 mg/l.
80
Dopu{tene koncentracije slobodnog ugqendioksida u vodama za gajewe
pastrmki kre}u se do maksimalnih 20 mg/l. Optimalne vrednosti su do
4 mg/l.
Gasova poput metana i sumporvodonika ni u malim koli~inama ne bi
trebalo da bude u vodi za vodosnabdevawe ribwaka.
Reakcija vode treba da je neutralna (pH=7) uz toleranciju 6,5-8,5. Veoma
niske (ispod 4,8) i veoma visoke (iznad 9,2) vrednosti su smrtonosne za
pastrmke.
Te{kih metala, kao i svih drugih {tetnih materija (deterxenata, fenola
i dr.) u vodi za vodosnabdevawe ribwaka ne bi trebalo da bude. Wihove
koncentracije ne smeju pre}i predvi|ene vrednosti za prvu klasu kvaliteta.
Potrebne koli~ine vode
U intenzivnom gajewu pastrmki potrebno je obezbediti bar 50 izmena
vode u toku 24 ~asa u svakom bazenu. Najboqi proizvodni rezultati se
postiù pri 72 izmene vode u toku 24 ~asa. Pove}awe i smawewe broja
izmena u odnosu na optimalne vrednosti smawuju prinose po jedinici
povr{ine, odnosno smawuju rentabilnost proizvodwe.
3.5. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti

pre izgradwe ribwaka
Pre nego {to u|e u investiciju neophodno je da budu}i odgajiva~
kalifornijske pastrmke obavi istra`ne radove (uradi studiju o ispu-
wenosti prirodnih uslova za izgradwu pastrmskog ribwaka).
Na~iwene gre{ke nakon izgradwe nije mogu}e ispraviti, niti uloèni
novac u proma{enu investiciju vratiti.
Istra`ni radovi podrazumevaju:
- sagledavawe mogu}nosti vodosnabdevawa,
- izbor lokacije za podizawe ribwaka,
- ispitivawa kvaliteta (fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakte-
ristika) vode,
- odre|ivawe koli~ine vode u vodotoku.
Istraìvawa kvaliteta vode mogu obaviti stru~waci hidrohemijskog

i hidrobiolo{kog profila, odnosno ustanove registrovane za pruàwe
ovakvih usluga.
Odre|ivawe koli~ine vode (proticaja) mogu obaviti stru~waci
razli~itih profila, kao i sam investitor.
Proticaj se moè izmeriti kori{}ewem metoda plovka i to na slede}i
na~in: najpre se izra~una povr{ina popre~nog preseka teku}ice na kojoj
se vr{i merewe i izrazi u kvadratnim metrima. Npr. ako je reka {iroka
3 metra, sa prose~nom dubinom od 0,15 metara, povr{ina popre~nog preseka
je 0,45 m2. Potom se odredi deonica toka od 100 metara (gde je to mogu}e),
odnosno najmawe 10 metara, na kojoj se odredi brzina toka merewem brzine
kretawa plovka. U teku}icu, nekoliko metara iznad deonice za merewe
brzine (kako bi plovak dobio brzinu kretawa vode) se ubaci plovak (moè
81
i komad drveta, loptica, za~epqena plasti~na bo~ica i sl.) i kori{}ewem
{toperice izmeri za koliko sekundi pre|e predvi|enu deonicu. Merewe
se obavqa najmawe tri puta. Aritmeti~ka sredina tri merewa (pre|eni
put u jedinici vremena) se umawi za 20% (sredwa brzina teku}ice obi~no
je za 20% nià od kretawa povr{inskih slojeva, usled razli~ite brzine
kretawa vodenih slojeva) i izrazi u m/sec. Dobijena vrednost se pomnoì
sa povr{inom popre~nog preseka teku}ice. Npr. ako je u proseku od tri
merewa plovak za 10 sekundi pre{ao put od 10 metara, dobijena brzina
je 1 m/sek. Smawena za 20% brzina iznosi 0,8 m/sek. Pomnoèno sa 0,45
m2, koliko je izmerena povr{ina popre~nog preseka dobija se proticaj
od 0,36 m3/sek, odnosno 360 l/sek.
Istraìvawa kvaliteta i koli~ine (proticaja) vode treba obaviti u

periodu avgust–oktobar kada je vodostaj najniì. Za ve}e izvore i teku}ice
postoje stalna pra}ewa proticaja (a za ostale se obavqaju prora~uni) od
strane Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, (ovi podaci se dobijaju
u mi{qewu Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda i takvi podaci su
osnova za pravilno planirawe veli~ine ribwaka, a time i proizvodwe).
3.6. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwaka

Naj~e{}e gre{ke koje se ~ine prilikom podizawa pastrmskog ribwaka
su izgradwa ribwaka prema èqi, a ne prema prirodnim mogu}nostima
(raspoloìvoj koli~ini vode). To je uslovilo da je veliki broj
pastrmskih ribwaka u Srbiji predimenzioniran, a samim tim postiè
i male prinose po jedinici povr{ine, odnosno takva proizvodwa postaje
mawe profitabilna.
Raspoloìve koli~ine vode direktno odre|uje kapacitet, obim pro-
izvodwe i povr{inu pastrmskog ribwaka. Ukoliko se raspolaè vi{ego-
di{wim podacima o koli~ini vode koja se moè koristiti (nakon
obezbe|ivawa biolo{kog minimuma u nizvodnom delu toka, koji je sadràn
u Mi{qewu u postupku projektovawa ribwaka izdatog od strane Republi~kog
hidrometeorolo{kog zavoda Republike Srbije) moè se pravilno odrediti
veli~ina ribwaka.
Na primer ako teku}ica iz koje je planirano snabdevawe vodom raspo-
laè proticajem u su{nom periodu godine od 0,36 m3 (360 l) u sekundi, a
odre|eni biolo{ki minimum iznosi 0,060 m3/sek, na raspolagawu je 0,300
m3/sek. Ukupna raspoloìva koli~ina vode za 24 ~asa je 25.920 m3. Navedenu
koli~inu vode podeliti sa 72 (optimalan broj izmena u toku 24 ~asa) i dobija
se povr{ina vodenog ogledala u kvadratnim metrima (sa prose~nom dubinom
od 1 m) u prvoj bateriji bazena (360 m2). Ista voda se u proizvodwi konzumne
ribe moè koristiti jo{ dva puta (u drugoj i tre}oj bateriji bazena), tako
da povr{ina vodenog ogledala proizvodnih objekata, sa optimalnim brojem
izmena u svakom bazenu, pastrmskog ribwaka moè biti 1.080 m2. Ova
povr{ina eventualno maksimalno moè biti uve}ana za dodatnih 30%, (~ime
se smawuje broj izmena na 50). Kona~no maksimalna povr{ina pastrmskog
ribwaka (odnosno proizvodnog vodenog ogledala sa prose~nom dubinom od
1 m) za proizvodwu konzumne pastrmke moè biti 1 400 m2.
82
3.7. Dinamika radova pri izgradwi pastrmskih
ribwaka
Pre nego {to se krene sa izgradwom ribwaka neophodno je obaviti
~itav niz pripremnih radova. Dinamika radova pri izgradwi ribwaka
je identi~na radovima pri izgradwi {aranskog ribwaka (poglavqe
Dinamika radova i izgradwa {aranskih ribwaka).
3.8. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na

pastrmskim ribwacima
Pastrmski ribwak se sastoje od slede}ih objekata: ure|aja za kaptirawa
vode–vodozahvata (ako se voda dovodi sa vrela odnosno vodotoka) ili
ure|aja za crpqewe vode (ako se voda dovodi iz visinske akumulacije),
glavnih kao i ~itavog sistema dovodnih i odvodnih kanala, pred-
Slika 60. Veliki pastrmski ribwak (Foto Z. Markovi})
talo`nika, talo`nika i objekata za gajewe riba. Objekti za gajewe su:

mrestili{te, bazeni za gajewe mla|i, bazeni za gajewe konzumne ribe,
mati~waci i manipulativni bazeni. Ovakvi ribwaci na kojima je
zaokruèna proizvodwa od ikre do konzumne veli~ine nazivaju se
punosistemni. Pored wih postoje i ribwaci na kojima se obavqa samo
jedna faza gajewa (gajewe konzuma ili gajewe jedne uzrasne kategorije
mla|i) i takvi se zovu specijalizovani ribwaci. Specijalizovani
ribwaci raspolaù samo sa onim objektima koji su im potrebni za gajewe
odre|ene uzrasne kategorije.
83
Vodozahvat
Izgradwa vodozahvata podrazumeva izgradwu pregradnog zida (brane)
na vrelu, odnosno vodotoku pomo}u koga se voda usmerava prema ribwaku.
Vodozahvati mogu biti razli~iti.
Naj~e{}i vodozahvat predstavqa izgradwa brane tipa „tirol”. Sastoji
se od dva paralelna armirana betonska zida popreko postavqena u re~nom
koritu. Dowi zid je niì. Izme|u zidova je betonski kanal sa padom
prema ribwaku. Kanal je prekriven metalnom re{etkom, u`lebqenom u
kruni betonskih zidova, koja omogu}ava da voda u slobodnom padu
prebacuju ~vrste predmete (gran~ice, li{}e, kamewe i dr.) nizvodno, ~ime
se prirodno obavqa ~i{}ewe brane. Na kraju „tirol” gra|evine, na mestu
gde po~iwe dovodni kanal ugra|uje se volan {uber zatvara~ koji reguli{e
koli~inu vode u dovodnom kanalu, kao i {aht za ~i{}ewe kanala.
Dovodni kanali
Glavni dovodni kanal dovodi vodu od vodozahvata do ribwa~kih
objekata. Moè biti otvoren (zemqani, od armiranog betona, kanaleta
itd..) ili zatvoren (betonske ili
sinteti~ke cevi). Zbog dodatne aeracije
boqi su otvoreni kanali. Ukoliko voda
ne raspolaè sa dovoqno kiseonika
(ako se radi o izvorskoj vodi), treba
predvideti kaskade radi dodatne aera-
cije. U uslovima deficita kiseonika u
dovodnoj vodi mogu se predvideti dva
paralelna dovodna kanala, od kojih je
jedan vi{i i ima bo~ne otvore kroz koje
u mlazu voda ulazi u niì dovodni ka-
nal i tako se oboga}uje kiseonikom.
Propusna mo} dovodnog kanala treba
da je ve}a od potreba ribwaka za do-
vodnom vodom. Pored glavnog dovodnog
kanala postoji i ~itav sistem dovodnih
Slika 61. Otvoreni dovodni kanala do svakog proizvodnog objekta
kanal (Foto Z. Markovi}) na ribwaku.
Predtalo`nik
Pretalo`nik, lociran na kraju dovodnog kanala, ima ulogu da istaloì
neorganski materijal (pesak, {qunak i drugo). Povr{ina pretalo`nika
zavisi od veli~ine ribwaka, kao i od dinamike i stepena mu}ewa vode.
Filter
Ukoliko se ribwak snabdeva vodom sa otvorenog toka koji je izloèn
pomutu vode, treba predvideti filter za pre~i{}avawe vode. Povr{ina
i tip filtera zavisi od koli~ine dovodne vode, frekvencije i nivoa
84
zamu}enosti vode. Klasi~ni filteri su ispuweni {qunkom, {qunkom
i peskom, a po potrebi i aktivnim ugqem. Ako se koriste klasi~ni
filteri poèqno je imati dva filtera kako bi se jedan koristio, a
drugi ~istio.
Odvodni kanali
Odvodni kanal odvodi vodu iz proizvodnih ribwa~kih objekata do
talo`nika. Ukoliko su proizvodni objekti postavqeni u dve ili tri
baterije, jednom iskori{}ena voda se koristi u drugoj, odnosno tre}oj
bateriji, dok odvodni kanal sluì samo za prihvatawe vode u slu~ajevima
potpunog pra`wewa pojedina~nih bazena, odnosno prilikom wihovog
~i{}ewa. Pored glavnog odvodnog kanala postoji i ~itav sistem odvodnih
kanala koji prihvataju vodu iz svakog proizvodnog objekta na ribwaku.
Na kraju druge, odnosno tre}e baterije (ako ribwak ima dve odnosno tri
baterije bazena) odvodni kanal prikupqa sve vode sa ribwaka i odvodi
ih ka talo`niku. Odvodni kanal moè biti otvoren ili zatvoren.
Potrebno ga je projektovati tako da moè prihvatiti sve vode planirane
za ispust.
Talo`nik
Talo`nik se nalazi na kraju pastrmskog ribwaka. U wega dospeva sva
voda iz ribwaka. Uloga mu je da istaloì ostatke hrane, izmet riba i ostale
ne~isto}e. Vodeno ogledalo talo`nika mora biti ispod nivoa odvodnog
kanala, kako bi se omogu}ilo pra`wewe ribwaka. Talo`nik moè biti
zemqani ili od betona. Ispust vode iz talo`nika se reguli{e postavqawem
ispusnog objekta–grlewaka. Talo`nik treba nasaditi ribama-~ista~ima
koje se mogu iskoristiti za ishranu pastrmki, ali i qudi.
3.9. Proizvodni objekti na pastrmskim ribwacima

Proizvodni ribwa~ki objekti sa razli~itim funkcijama povezani su
u jednu celinu i sluè za gajewe od ikre do konzumne ribe.
Nakon propu{tawa kroz pretalo`nik i filter, voda se dovodnim
kanalom usmerava ka proizvodnim objektima. Ukoliko je ribwak puno-
sistemski, prvo se vodom snabdevaju mrestili{te, mladi~waci i ma-
ti~waci i na kraju bazeni za gajewe konzumne ribe. Pravilo je da se voda
za napajawe mrestili{ta, mati~waka i mladi~waka koristi samo jednom,
dok se za potrebe gajewa konzumne ribe voda moè koristiti dva pa i
tri puta.
Bazeni za gajewe mla|i i konzumne ribe mogu biti od razli~itih
materijala (zemqe, zemqani bazeni obloèni folijom, betona, metala,
plastike i dr.). Kod nas se uglavnom koriste betonski bazeni.
Bazeni mogu biti pravougaoni i kru`ni.
Kru`ni bazeni su zavisno od uzrastne kategorije riba razli~itog
pre~nika i dubine, odnosno razli~ite zapremine. Kru`ni tok vode u ovim
bazenima uslovqen je tangencijalnim dotokom vode pod pritiskom. Struja
vode podsti~e ribu na stalnu pokretqivost i pravilno raspore|ivawe
85
u celoj zapremini bazena. Odvod je lociran centralno gde se kroz re{etku
odstrawuju otpaci (nekonzumirana hrana i ekskrementi) ili bo~no.
Kod nas se uglavnom koriste pravougaoni bazeni. Ovakvi bazeni treba
da imaju slede}e standarde:
- odnos {irine prema duìni je 1:10-15,
- dubina bazena: 0,6 -1,5 m (zavisno od uzrasne kategorije koja se gaji), dno
bazena treba da je sa padom (0,1-0,5%) prema ispustu radi boqeg
pra`wewa i ~i{}ewa,
- visina zida bazena (mladi~waka, odgajivali{ta i mati~waka) treba da
je 30 cm iznad vodenog ogledala, kako gajena riba ne bi iskakala iz bazena.
Mati~waci
Mati~waci su naj~e{}e ne{to ve}i objekti od ostalih (mada mogu biti
i isti kao i objekti za gajewe konzumne ribe). Na ve}im pastrmskim
ribwacima, obi~no se grade tri mati~waka, od kojih dva sluè za matice
koje se ve} koriste u reprodukciji, dok se u tre}em drè mlade matice.
Mati~waci u punosistemnom ribwaku zauzimaju oko 3% ukupne povr{ine
ribwaka. Ukoliko se radi o malom ribwaku matice se mogu dràti u jednom
pravougaonoim bazenu, sa ugra|ena dva `leba za postavqawe re{etki, ~ime
se bazen deli na tri dela, a
{to je potrebno radi razdva-
jawa matica (mu`jaka, ènki
i mladih) pred mrest.
Dovod i odvod vode iz
pravougaonih bazena treba da
bude ~itavom {irinom ba-
zena. Na kraju bazena treba
postaviti re{etku, a iza
re{etke ukle{tenu betonsku
polupregradu. Na ovaj na~in
Slika 62 . Postavqena re{etka na kraju bazena je omogu}eno podjednako
(Foto Z. Markovi}) ispu{tawe svih slojeva vode
u ribwaku. Na dnu zida, ka
ispustu, pravi se odvod za prqavu vodu (kojim se voda ispu{ta pri potpunom
pra`wewu ribwaka, odnosno prilikom ~i{}ewa bazena).
Mrestili{te
Mrestili{te je objekat u kome se drè zrele matice pre mresta, u kojima
se obavqa izmre{}ivawe, inkubacija ikre, izvaqivawe ikre i gajewe
mla|i do 1 (ili 3) meseca starosti.
Izmre{}ivawe matica se moè obavqati u zajedni~koj prostoriji za
inkubaciju ikre ili u posebnoj prostoriji, {to je znatno boqe iz
higijenskih razloga.
Mrestili{te moè biti sme{teno u istoj zgradi sa magacinskim
prostorom i upravnom zgradom ili izdvojeno posebno ({to je boqe). Zgrada
mrestili{ta moè biti izgra|ena od tvrdog materijala, ali moè biti
i monta`nog tipa.
86
Povr{ina mrestili{ta
zavisi od planiranog obima
proizvodwe.
Prozori zgrade mresti-
li{ta treba da su mali i
okrenuti prema severu i da
su snabdeveni roletnama.
Deo mrestili{ta (ili
posebna prostorija {to je
mnogo boqe) gde se obavqa
mrest i inkubacija ikre je
do visine 1,5 metra, pre-
Slika 63. Zgrada mrestili{ta vu~en cementnim mlekom
(Foto Z. Markovi}) prekriven plo~icama i sl.
radi lak{eg odràvawa.
Pod mrestili{ta je sa blagim nagibom prema slivniku radi lak{eg
odstrawivawa vode.
Najboqe je mrestili{te snabdevati vodom sa izvora (vrela) ~ija je
temperatura stabilna. Dovedena voda do zgrade mrestili{ta se najpre
uliva u mali rezervoar za smirewe (gde se elimini{u eventualni mehuri}i
vazduha), a iz rezervoara (sme{tenog na zidu mrestili{ta) cevima
(plasti~nim ili metalnim) dovodi i razvodi do svakog inkubatora.
Postoje razli~iti tipovi inkubatora. Kod nas se naj~e{}e koriste
inkubatori tipa Cuger i Vajs, razli~ite zapremine.
Dovod vode do bazena gde se obavqa izvaqivawe ikre i gajewe mla|i
do 1 meseca starosti je posebnom cevi. Broj bazena zavisi od obima
proizvodwe. Dimenzije pravougaonih bazena su naj~e{}e 2,0-5,0 h 0,6-
1,0 h 0,6 m. Zapremina kru`nih bazena je 1,5-4,0 m3. Dno bazena je izdignuto
oko 40 cm, tako da je vrh bazena na visini od oko jedan metar (radi
lak{eg rada sa gajenim larvama). U ovim bazenima gajewe traje jedan
mesec (moè i do tri meseca), a obavqa se u periodu decembar-mart
(zavisno od perioda mresta).
Prostorija mrestili{ta je opremqena bazenima (obi~no dva) male
zapremine za dràwe i anestezirawe matica i sa tri stola (jedan za
mrest, jedan sa vagom za merewe mati~nih primeraka i koli~ine izlu~ene
ikre i jedan za me{awe i oplo|ewe ikre).
Bazeni za gajewe mla|i od 1 do 3 meseca (rastili{ta)
Bazeni za gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti mogu biti sme{teni
u zgradi mrestili{ta, odnosno inkubacionoj sali, kao i napoqu, pod
nadstre{nicom. Broj bazena zavisi od obima proizvodwe. Dimenzije
pravougaonih bazena su 7 h 1 h 0,6 m i sl, a zapremina kru`nih naj~e{}e
3-5 m3. Bazeni se prave tako da im je dno iznad nivoa zemqe (oko 40
cm), radi lak{e manipulacije prilikom rada sa gajenom mla|i. U
ovim bazenima gajewe se obavqa u trajawu od dva meseca, a u periodu
februar-maj.
87
Bazeni za gajewe mla|i od 3 do 12 meseci (mladi~waci)
Dimenzije pravougaonih bazena za gajewe mla|i od 3 do 12 meseci
starosti su razli~ite, 0,8-2 m {irine, 8-20 m duìne i 0,6-1,2 m dubine.
Pre~nik kru`nih bazena je 3-5 m sa dubinom 0,8-1,2 m. Gajewe u
mladi~wacima je obi~no u periodu od aprila do decembra. Upust i ispust
vode u pravougaonim bazenima je po istom principu kao i u mati~waku.
Odgajivali{ta konzumne ribe (tovili{ta)
Odgajivali{ta mogu biti pravougaoni ili kru`ni. To su bazeni u
kojima se obavqa gajewe konzumne pastrmke od jednogodi{we mla|i.
Dimenzije praougaonih odgajivali{ta su naj~e{}e 2,5-3,5 m {irine, 25-
40 m duìne i 0,8 do 1,5 m dubine. Upust i ispust vode je po istom principu
kao i u mati~waku. Pre~nih
kru`nih bazena je od 5 pa do
preko 20m sa dubinom od 0,8 do
2,0m. Na punosistemnom rib-
waku zauzimaju 75-80% pro-
izvodne povr{ine ribwaka.
Manipulativni bazeni
Manipulativni bazeni sluè
za lagerovawe ribe, pre tran-
sportovawa u ìvom stawu (kako
bi ispraznila creva, radi lak{eg
transportovawa), kao i za drà-
we dovezene ribe sa strane (ka-
rantin). Veli~ina ovih bazena je
razli~ita, ali se uglavnom radi
o bazenima malih dimenzija. Ve-
liki broj pastrmskih ribwaka ne
poseduje manipulativne bazene,
ve} im za manipulaciju sluè
objekti koji nisu u pogonu. Zau-
Slika 64. Bazen za gajewe konzumne zimaju oko 2% ukupne proizvodne
pastrmke (Foto Z. Markovi}) povr{ine ribwaka.
3.10. Gajewe kalifornijske pastrmke

U praksi se koriste razli~ite metode gajewa kalifornijske pastrmke
u svim fazama gajewa, po~ev od mresta pa do konzumne ribe. Razlike su
kako u izboru tipa proizvodnih objekata (tipa inkubatora, cirkularnih
ili pravougaonih objekata za gajewe itd.), odabiru uzrasne kategorije za
gajewe, odabiru hrane pa sve do najsitnijih finesa (poput odabira
hemikalija za anestezirawe, na~ina dezinfekcije ribwaka itd.). U daqem
tekstu }emo poku{ati da ~itaocima pribliìmo tehnologiju koja se kod
nas naj~e{}e koristi, sa podse}awem da svaki proizvo|a~ pravi razli~ite
modifikacije tehnologije na svom ribwaku.
88
3.10.1. Gajewe matica
Gajewe matica se obavqa u mati~waku. Mati~no jato se moè formirati
kupovinom matica sa drugih ribwaka, ili iz sopstvene proizvodwe.
Dopune i obnavqawe mati~nog jata se realizuje iz sopstvene proizvodwe,
odabirom primeraka koji u {to kra}em vremenskom periodu dostignu
najve}u telesnu masu, imaju izrazite morfolo{ke karakteristike ribqe
vrste, i sa izraènom otporno{}u su prema bolestima. Poèqno je
mati~no jato periodi~no obnavqati nabavkom matica sa drugih ribwaka
radi „osveàvawa krvi”.
Polno zrele matice-mu`jaci i ènke se tokom godine drè zajedno.
Po m2 se moè nasaditi 3-5 matica teìh od 2 kg, ili 10 mladih matica.
Odnos polova je 3 ènke prema 1 mu`jaku, {to je potrebno zbog toga {to
se ènke u toku mresta koriste samo jednom, a mu`jaci 3 do 5 puta.
Broj nasa|enih matica zavisi od planiranog obima proizvodwe. Ne
treba dràti vi{e matica od potrebnog broja (matice koje se direktno
koriste u mrestu i rezervnih matica), kako se odgajiva~i ne bi izlagali
nepotrebnom izdatku s obzirom na to da se koeficijent konverzije kod
starijih uzrasnih kategorija riba pove}ava, kao i da su na trì{tu
traène „porcija{ice“–konzumne pastrmke od oko 250 grama.
Koli~ina ikre po jednoj matici zavisi od na~ina hrawewa tokom
godine. Matice hrawene jednoli~nom hranom imaju svega oko 1.300 komada
ikre, a matice hrawene raznovrsnom hranom (insektima, glistama, sitnim
ribama, peletama, konfiskatima...) mogu imati duplo vi{e ikre po 1 kg
telesne mase. Pored ishrane mora se voditi ra~una o higijeni mati~waka.
3.10.2. Priprema matica za mrest

Jedan do dva meseca pre mresta dnevni obrok matica se postepeno
smawuje do 50%, ~ime se smawuje zapremina utrobe, te se na ra~un utrobe
razvijaju polni produkti.
Na 10-14 dana pre mresta matice se razdvajaju (u posebne bazene, ako
takvi postoje ili u pregra|ene delove jednog bazena). Mati~wake treba
postaviti tako da se voda iz bazena (ili dela bazena) gde su ènke, uliva
u bazen (ili deo bazena) gde su mu`jaci, radi podsticawa produkcije i
sazrevawa mle~a kod mu`jaka.
Puna polna zrelost kod mu`jaka traje oko 20 dana. Uglavnom dozrevaju
ne{to pre ènki. Polno zreli mu`jak nema izrazitih promena na abdomenu
i genitalnom otvoru, ali je karakteristi~ne „svadbene“ boje (dugine boje
na boku tela). Kod starijih mu`jaka dolazi do savijawa predweg dela
dowe vilice na gore.
Puna zrelost kod ènke traje oko 8 dana. Zrela ènka ima mek trbuh.
Genitalni otvor je crvenkaste boje. Ako je dozrelost ikre potpuna, na
blag pritisak stoma~nog dela ikra curi iz tela ènke. Na svaka dva-tri
dana se obavqa kontrola dozrelosti ènki. Koli~ina ikre po jednoj
matici se kre}e u intervalu 14-20% telesne teìne.
89
Mrest kalifornijske pastrmke se odvija u prili~no dugom vremenskom
intervalu, od oktobra do marta. Na dozrevawe polnih produkata deluje
pre svega intenzitet osvetqewa i temperatura vode. Smawewe svetlosti
direktno uti~e na ubrzavawe dozrevawa polnih produkata. Nagle promene
temperature uslovqavaju prekid mresta i on se nastavqa tek kada
temperatura vode dospe u optimalne granice povoqne za mrest. Pored
ovih najva`nijih faktora deluju i meteorolo{ki uslovi, promena koli~ine
i brzine vode, prisustvo mu`jaka i ènki u istom bazenu itd.
3.10.3. Ve{ta~ki mrest

Ve{ta~ki mrest kalifornijske pastrmke se obavqa u prostoriji
mrestili{ta (moè i van prostorije).
U prostoriji mrestili{ta, pre mresta treba pripremiti tri stola
(prekriveni sun|erom i mu{emom) potrebna za mrest, plasti~ne bazene
(korita) za sme{taj i anestezirawe matica, flanelske krpe, posude
(plasti~ne) za prihvat ikre, gu{~ija pera za me{awe ikre, vagu sme{tenu
na jednom stolu za merewe matica i ikre, hemikalije (anestetik, malahitno
zelenilo, formalin, eritromicin-sulfat, aktivni jod) i dr. Prikqu~iti
potreban broj inkubacionih aparata (prethodno proverenih) na sistem
za vodosnabdevawe.
Ve{ta~ki mrest se realizuje na slede}i na~in:

- Sve dozrele matice, prethodno pregledane se izdvajaju u poseban bazen
(mogu posluìti bazeni za gajewe jednomese~ne mla|i ili za gajewe mla|i
od 1 do 3 meseca starosti). Matice se iz mati~waka prihvataju meredovom.
Prenos matica do mrestili{ta ili rastili{ta se obavqa u plasti~nim
koritima sa vodom (japaner sa vodom, nosila za matice i sl.).
- Za sam postupak mresta potreban je jedan ili dva radnika ({to zavisi
od iskustva radnika i veli~ine matice).
- Radi umirewa i spre~avawa nekontrolisanih pokreta (pra}akawa)
matice se prethodno anesteziraju, stavqawem matica u kade sa vodom i
sredstvom za anesteziju (MS 222, hinaldin, metil pentanol, aceton
hloroform i dr.). Ako se koristi MS 222 rastvor je od 1:5.500 do 1:12.000
(odnosno 1 g sredstva na 10 l vode). Matice se u rastvoru drè do momenta
kada se umire, a maksimalno do 20 minuta.
- Jedan radnik meredovom prihvata anesteziranu maticu, stavqa je na
sto, a drugi je posu{uje suvom flanelskom krpom prihvataju}i za rep.
Prvi radnik nakon {to je spustio na sto prihvata flanelskom krpom
maticu za glavu. Nakon potpunog, ne`nog ali brzog, posu{ivawa tela
matice, na drugom stolu gde je sme{tena vaga obavi se merewe matice
laganim preno{ewem i dràwem za rep i glavu, pre istiskivawa ikre.
Dobijenu vrednost treba upisati u svesku.
- Po{to je prethodno potpuno posu{ena, matica se koso podiè iznad
suvog suda (plasti~na posuda) i blagim masirawem trbuha (povla~ewem
kaìprsta i palca od predweg dela tela prema polnom otvoru) istiska
ikru na rubove posude (ikra ne sme trpeti udarce od stranice posude).
90
@enka je prilikom mresta glavom okrenuta prema gore, koso nagnutog
tela i le|ima prema radniku koji obavqa mrest, tako da se genitalni
otvor nalazi odmah iznad pripremqene posude, suvih i glatkih stranica.
Postupak istiskivawa ikre obavqa se do potpunog pra`wewa matice.
Obi~no se u jedan sud istisne ikra tri matice (oko 6.000 komada ikre),
nakon ~ega se u isti sud na ikru istiska mle~ mu`jaka. Ikra
kalifornijske pastrmke ima mo} izbirqivosti prema spermatozoidima,
te je preporu~qivo oploditi ikru sa mle~om 2 ili 3 mu`jaka.
Istiskivawe mle~a se obavqa na isti na~in kao i ikre. U oba slu~aja
potrebno je da postupak prema maticama bude vrlo neàn.
- Iz matica je potrebno istisnuti svu ikru, kao i izmrestiti one matice
~ija se ikra ne}e koristiti za dobijawe mla|i. Zaostala ikra, ukoliko
se resorbuje u abdomenu ènke, moè usloviti o{te}ewa, pa ~ak i uginu}e
matice.
- Ukoliko se prilikom mresta javi grudvasta, sukrvasta i bledomle~ne
boje ikra, treba je odstraniti, a maticu izdvojiti iz mresta.
- Posle istiskivawa mle~a u ikru, sadràj se pa`qivo me{a gu{~ijim
perom (ili rukom) oko 5 minuta, kako bi se mle~ ravnomerno rasporedio
oko ikre.
- Nakon me{awa, u posudu se dodaje voda u koli~ini samo da prekrije
ikru (2 cm iznad smese) uz stalno me{awe (4–5 minuta). Voda aktivira
pokrete spermatozoida omogu}avaju}i oplo|ewe jajnih }elija (ikre) od
strane spermatozoida. Smesa ikre i mle~a se potom ostavqa da miruje
u trajawu od 15 minuta.
- Nakon mirovawa pristupa se ispirawu oplo|ene ikre (od ostataka ikre,
ostataka ovarijalne te~nosti i spermatozoida koji nisu izvr{ili
oplo|ewe) u nekoliko voda. Bubrewe ikre nastupa odmah, nakon ~ega
postaje ~vrsta te „zvoni” prilikom pomerawa.
- Preporu~uje se da se oplo|ena ikra u fazi bubrewa, kupa u antibiotiku
(rastvoru eritromicin sulfata, 2 mg na 1 l vode). Rastvor se dodaje u
posudu sa ikrom u odnosu 2:1 (dva puta vi{e rastvora od koli~ine ikre).
Ikra u rastvoru ostaje 1 sat, uz povremeno me{awe. Isti rastvor se
moè koristiti nekoliko puta u toku jednog dana.
- Nakon antibakterijske, pritupa se kupki za spre~avawe razvoja virusnih
bolesti, ikra se kupa u rastvoru jodogala (50 mg aktivnog joda na 1 l
vode). U rastvoru ikra ostaje 5 minuta uz lagano me{awe, nakon ~ega je
spremna za prebacivawe u inkubatore.
- Kada se zavr{i mrest jedne partije matica u rastvor za anesteziju se
stavqa druga partija i postupak ponavqa. Rastvor za anesteziju moè
posluìti samo jedan dan. Najboqe je da se broj matica koji }e se mrestiti
u toku jednog dana uskladi sa potrebama za odgovaraju}i broj ikubatora,
a u zavisnosti od broja dozrelih matica. Npr. za popuwavawe jednog
inkubatora (tipa Zuger zapremine 15 l.) potrebno je izmrestiti oko 40
kg matica ènki (ako 1 kg matica daje u proseku 1.800 komada ikre, to
je 72.000 komada ikre, koliki je kapacitet jednog inkubatora).
- Posle obavqenog mresta, matice se vra}aju u proto~ne bazene (za tu
svrhu mogu posluìti bazeni za gajewe mla|i do jednog, odnosno od 1 do
91
3 meseca starosti) radi osloba|awa od delovawa sredstva za anesteziju,
{to se de{ava za kratko vreme. Potom se okupaju u rastvoru 1:50.000
malahitnog zelenila i vra}aju u mati~wake. Riba se posle anestezije ne
koristi za ishranu tri dana.
3.10.4. Inkubacija ikre

Inkubacija ikre se obavqa u inkubatorima u zatamwenoj prostoriji
mrestili{ta (prostoriju zatamniti spu{tawem roletni na prozore).
Postoje razli~iti tipovi inkuba-
tora. Cene su im ~esto visoke, tako da
ih pojedini proizvo|a~i sami prave od
plasti~nih posuda (kofa ili mawih
plasti~nih, pa ~ak i drvenih buradi).
Drugi za inkubirawe koriste metalne
ili plasti~ne posude sa spiralno
sprovodenom perforiranom cevi ili
crevom preko koga se ispu{ta voda, a u
navedenu posudu naizmeni~no stavqaju
sloj {qunka i sloj oplo|ene ikre.
Kod nas se naj~e{}e koriste inku-
batori tipa Cuger (zapremine 8-15 l)
Slika 65. Plasti~na kofa kao ili Vajs (zapremine 20-60 l).
inkubator (Foto Z. Markovi}) Prilikom pripreme inkubatori se
dezinfikuju omnisanom, potom napune
do 3/4 zapremine vodom, a onda se u wih
pa`qivo stavqa ikra. U inkubator
zapremine 15 l staje oko 70.000 do 80.000
ikre. Broj inkubatora na ribwaku
zavisi od obima planirane proizvodwe.
Nakon {to je ikra sme{tena u
inkubator pu{ta se voda da se blago
pewe sa dna prema povr{ini te preko
preliva izlazi napoqe, u sabirnu
odvodnu cev. Koli~ina vode u protoku
mora biti takva da strujawe vode ne
pomera ikru u inkubatoru. Kako bi se
izbeglo za~epqewe i poreme}aj dotoka
vode uginulom ikrom, u konusno su-
èwe inkubatora se stavqa mreàsta
ili perforirana pregrada. Inkuba-
tori se pokrivaju poklopcem (ukoliko
Slika 66. Vajsov inkubator su od providne plastike potrebno ih
(Foto Z. Markovi}) je obojiti tamnom bojom), po{to se
inkubacija obavqa u mraku.
Broj komada ikre koji se stavqa u inkubatore se moè odrediti na vi{e
na~ina. Jedan od ~esto upotrebqavanih je zapreminski metod. Odre|uje
92
se tako {to se u graduisanoj plasti~noj ~a{i izbroji koliko ikre ima
do odre|ene visine - {to predstavqa jednu meru, nakon ~ega se izra~una
koliko takvih mera treba staviti u jedan inkubator.
Ikra je prvih 48 sati posle oplo|ewa prili~no neosetqiva na pomerawe
i potrese. Osetqivost se nakon 48 sati pove}ava. Najosetqivija je izme|u
7. i 9. kao i izme|u 10. i 15. dana nakon oplo|ewa. Tek po pojavi o~iju, u
periodu izme|u 20. i 22. dana po oplo|ewu, ikra se moè pokretati, po
potrebi i transportovati. Ikra je ponovo osetqiva pre izvaqivawa.
Za vreme inkubacije, u ciqu spre~avawa pojave i razvoja Saprolegnia
gqivica, ikra se kupa svaki tre}i dan (po~ev od prvog dana nakon
oplo|ewa) u rastvoru malahitnog zelenila u razblaèwu 1:200.000 u
trajawu od 30 minuta. Sam postupak kupke je slede}i:
- Ako se za dràwe rastvora koristi plasti~ni sud - bure (zapremine
200 l), postavqa se iznad, kako bi se omogu}ilo ulivawe vode u inkubatore
prirodnim padom. Rastvor se pripremi tako {to se 1 g malahitnog
zelenila rastvori u toploj vodi, temperature do 80oC. Potom se sipa u
bure u kome se rastvor razredi dodavawem 200 l vode. Nakon zavr{enog
pravqewa rastvora, dovod vode u inkubatore se prekine i prikqu~i na
dovod rastvora iz bureta (tako da se ikra ne pomera). Kada se svaki
inkubator ispuni modrim rastvorom do gorwe ivice, prekida se dovod
rastvora i u inkubatoru ostaje 30 minuta. Nakon zavr{ene kupke, slavine
sa dovodnom vodom se ponovo otvore i ikra ispere vodom.
Pored navedenog na~ina postoje i druge metode kupawa ikre (npr. mogu
se koristiti boce za infuziju koje se prikqu~uju na dovod vode ili
jednostavno sipawem u centralno postavqenu cev inkubatora), ali je
su{tina uvek ista. U novije vreme umesto malahitnog zelenila za kupku
se sve vi{e koriste drugi rastvori (poput formalina - 35%, u rastvoru
1:600, sa trajawem kupke od 15 minuta).
Radi uni{tavawa bakterija, a naro~ito bakterije Brucella salmonicidae,
posle pojave o~iju koristi se kupka ikre u rastvoru sulfomethialata
(rastvor 1:5.000 u trajawu od 10 minuta) ili acriflavina (1:2.000, u
trajawu od 25 minuta). Sam postupak kupke je isti kao i prilikom kupke
sa malahitnim zelenilom.
Inkubacija traje 320 do 330 stepen dana, {to ozna~ava broj dana od
oplo|ewa do izvaqivawa, pri temperaturi vode od 1oC. Kako je optimalna
temperatura vode za inkubaciju ikre 8-10oC, duìna inkubacije je 32-41
dan (obi~no 32-36 dana). Na duìnu inkubacije uti~u: temperatura, sadràj
rastvorenog kiseonika, protok vode, intenzitet svetla, vreme i na~in
mre{}ewa, kvalitet matica itd.
Nakon pojave o~iju, ikra se prebacuje iz inkubatora na le`nice u bazene
u mrestili{tu preko kojih stalno proti~e voda gde se dovr{ava period
inkubacije (inkubacija se moè zavr{iti i u inkubatorima). Izvaqene
larve propadaju kroz otvore le`nica u bazene (ili na ispod postavqena
sita, {to je boqe), a na le`nicama ostaju opne i neizvaqena ikra. Predlarve
leè na boku na dnu bazena ili sita, a za svoju ishranu koriste rezervnu
hranu iz sopstvene ùman~aste kese. Nakon 120-200 dana (na temperaturi
vode od 10oC za 12 do 20 dana), dolazi do preobraàja predlarve u larve,
93
ùman~aste kesa se utro{i do
2/3 od prvobitne mase, puni
se ribqi mehur, a predlarve
se po~iwu kretati po bazenu
(tada se vade sita ako su po-
stavqena u bazene). To je
vreme kada treba pre}i na
ishranu dodatnom hranom.
Ovim se zavr{ava period
inkubacije i prelazi se na
slede}u fazu gajewa mla|i
Slika. Selektivna sita (le`nice) koje se kalifornijske pastrmke. f
mogu koristiti za izvaqivawe ikre Tokom inkubacije gubitak
(Foto Z. Markovi}) ikre je razli~it, ali se naj-
~e{}e kre}e do 10%.
Ukoliko èlimo odrediti broj larvi i mladunaca kalifornijske
pastrmke najlak{e je to u~initi zapreminskom metodom. Za ove potrebe
se koriste menzure od 1 l u koje se stavqa prebrojanih 100, 500 ili 1.000
larvi ili mladunaca. Ova masa mla|i istisne iz menzure odre|enu
koli~inu vode ~ija se zapremina izmeri.
3.10.5. Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke

Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke na ribwaku se obavqa u vi{e
faza. Uglavnom su to tri ili ~etiri faze. Autori kwige su se opredelili
za prikaz gajewa mla|i u tri faze: gajewe mla|i do 30 dana starosti, gajewe
mla|i od 1 do 3 meseca i gajewe mla|i od 3 do 12 meseci.
3.10.5.1. Gajewe mla|i do 30 dana starosti
Gajewe mla|i do 30 dana starosti se obavqa u pravougaonim ili
kru`nim ({to je boqe) bazenima sme{tenim u zgradi mrestili{ta. Gustina
nasada u ovim bazenima iznosi 10.000-30.000 jedinki na m2, uz snabdevawe
vode 0,2-0,3 l/sec za svakih 10.000 nasa|enih jedinki, s tim {to treba
voditi ra~una da struja dovodne vode ne nosi mla| prema ispusnoj re{etci.
Dubina vode u bazenima je 20 cm do trenutka kada larve isplivaju na
povr{inu i napune ribqi mehur vazduhom. Posle toga se nivo vode
postepeno podiè.
Kada deo larvi propliva (15% od ukupno nasa|enog broja) i napuni
ribqi mehur vazduhom, po~iwe se sa postepenim privikavawem na dodatnu
hranu. Radnik koji se brine o larvama treba da ~itavog dana, na svakih
15 minuta, da ih prihrawuje malom koli~inom dodatne hrane. Upornost
radnika koji ih hrani prvih dvadesetak dana je veoma va`na, jer u pravo
vreme naviknuti larve na dodatnu hranu osigurava brz porast, boqu
otpornost i boqe preìvqavawe u kasnijim fazama razvoja (ishrana se
moè obavqati i automatskim hranilicama).
Prva hrana je najsitnije granulacije. Starteri se odlikuju vrlo vi-
sokom hranqivom vredno{}u. U ovoj fazi va`na je flotantnost granula,
94
pone{to duè zadràvawe granula u gorwim slojevima vode omogu}ava
boqe iskori{}avawe hrane, a ujedno i mawe taloèwe nepojedene hrane
na dnu bazena.
Veoma je va`no odràvati higijenu bazena. Na dnu bazena zaostaje velika
koli~ina nepojedene hrane i weno raspadawe dovodi do deficita
kiseonika, stvarawa amonijaka i ugqendioksida, {to moè usloviti
uginu}e mla|i. Stoga je neophodno svakodnevno ~istiti bazene.
Radi za{tite od oboqewa kod larvi, kasnije mladunaca, preporu~uje
se postupak tretirawa larvi i mladunaca od momenta izvaqivawa. Pet
dana nakon izvaqivawa, larve se kupaju u 2,5% rastvoru kuhiwske soli
u trajawu od 10 minuta. Za to vreme prekine se dovod sveè vode, a na pre-
ra~unatu zapreminu vode se doda rastvorena kuhiwska so, ravnomerno
raspore|ena po ~itavom bazenu. Posle 10 minuta pusti se sveà voda da
ispere bazen.
Pet dana posle resorpcije ùman~aste kese mladunci se kupaju u
rastvoru formalina (35%) u odnosu 1:4.000 u trajawu od 15 minuta.
Ukoliko se sprovedu sve potrebne mere tokom gajewa planirani gubici
u ovoj fazi ne bi trebalo da pre|u 10%.
3.10.5.2. Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti
Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti se obavqa u bazenima (pravou-
gaonim ili kru`nim) sme{tenim ispod nadstre{nice, pored zgrade
mrestili{ta (mogu biti i u zgradi, ako za to postoje uslovi). Za gajewe
ove mla|i mogu posluìti i bazeni koji su kori{}eni za gajewe mla|i
do jednog meseca starosti.
Mladunci koji su se navikli na uzimawe hrane nasa|uju se gustinom
od 5.000 do 30.000 (10.000-30.000 sitna mla| ili 5.000-10.000 krupnija
mla|) na 1 m3 uz protok vode 0,8-1,4 l/s. Posle 20-30 dana vr{i se sortirawe
radi razre|ivawa i spre~avawa kanibalizma. Uobi~ajena gustina na kraju
ove faze gajewa je 5.000-10.000 jedinki na 1 m3, s tim {to se mora voditi
ra~una da se mladunci usled prejakog protoka ne zalepe za re{etku na
izlaznom delu bazena.
Hrawewe se obavqa u 15-20 obroka dnevno, sa hranivima sitne
granulacije (od 0,5 mm na po~etku do 1,5 mm na kraju gajewa ove uzrasne
kategorije)
Radi za{tite od bolesti-heksamitijaze (izaziva~: Hexamita salmonis)
u hranu se od 25. do 27. dana od po~etka hrawewa po~iwe dodavati efloran
(375 mg u kg hraniva). Preparat se daje na svakih 15 dana.
Mladunci se svakih 15 dana moraju tretirati formalinom u rastvoru
1:4-5.000.
U ovoj fazi neophodno je obezbediti i visok stepen higijene, tako {to
se bazeni redovno ~iste od uginulih primeraka, izmeta i ostataka hrane,
a potrebno je obavqati stalnu kontrolu sadràja kiseonika i amonijaka
u vodi. Mla| na kraju ove faze gajewa postiè naj~e{}e duìnu 5-6 cm,
odnosno teìnu 1,5-2,5 grama.
Gubici u ovoj fazi gajewa ne bi trebalo da pre|u 20%.
95
3.10.5.3.Gajewe mla|i od 3 meseca do 12 meseci starosti
Gajewe mla|i od 3 do 12 meseci (odnosno 9, ako se radi o krupnijoj
mla|i) starosti se obavqa u spoqnim bazenima (retko natkrivenim) -
mladi~wacima (pravougaonog ili kru`nog oblika). Gustina startnog
nasada se kre}e od 1.500 do 3 500 (~ak i do 8.000) jedinki po 1 m3 uz protok
vode 2-4 l/sek. Gustina riba po m3 na kraju ove faze proizvodwe moè
biti 500-700 jedinki po 1 l vode protoka u sekundi.
Radi pra}ewa prirasta, neophodno je svakih 15 dana obavqati probni
izlov. Probni izlov obuhvata najmawe 200 primeraka mla|i iz jednog
bazena. Uzeti primerci se anesteziraju (stavqawem u sredstvo za anesteziju,
kao i prilikom mresta matica), a potom izmeri wihova teìna i duìna
radi ustanovqewa prose~ne mase i duìne za ~itav bazen. Na osnovu
dobijenih podataka i prera~una na ukupan broj riba dobija se informacija
o wihovoj teìni, odnosno prirastu u proteklom periodu. Znaju}i ove
vrednosti odre|uje se i koli~ina utro{ene hrane u proteklom periodu,
odnosno koeficijent konverzije, kao i normirawe ishrane (kori{}ewem
tablica za ishranu proizvo|a~a hrane) za narednih 15 dana.
Ishrana mla|i u ovom periodu obavqa se hranom granulacije od 1 do
3 (zavisno od dimenzija mla|i i perioda gajewa) i to 5 do 6 puta dnevno.
Utro{ak hrane po kilogramu proizvedene ribe zavisi od niza ~inilaca
i uglavnom se kre}e se od oko 1,2 (uvozna) do 2 kg (nekih doma}ih
proizvo|a~a) po kilogramu proizvedene ribe.
Potrebno je svakih 30 dana obavqati sortirawe mla|i, radi razdvajawa
primeraka pribli`no iste duìne i mase. Na taj na~in se moè planirati
i nabavka hraniva odre|ene granulacije za ishranu. Sortirawe mla|i se
moè obaviti u istom bazenu ukoliko postoje pregrade u pravougaonom
bazenu (re{etke) u okviru bazena ili razdvajawem u razli~ite bazene.
Na kraju ove faze gajewa, mla| naj~e{}e izraste do duìne 12-18 cm,
odnosno 20-65 g teìne, {to zavisi od niza ~inilaca (gustine nasada,
ishrane, protoka vode…).
Gubici u ovoj fazi ne bi trebalo da pre|u 30%.
3.10.6. Gajewe konzumne pastrmke

Gajewe konzumne pastrmke na ribwaku se obavqa u bazenima
odgajivali{tima (tovili{tima). Ciq gajewa konzumne pastrmke je da se
postigne konzumna veli~ina (200-300 g, naj~e{}e 250 g). Proizvodwa se
u na{im uslovima kre}e uglavnom od 150 do 400 tona po hektaru vodene
povr{ine (15-40 kg/m2, odnosno m3, ako su bazeni prose~ne dubine 1 m).
Pojedini ribwaci imaju znatno ve}u proizvodwu, i preko 50 kg/m2. U
velikom broju zemaqa (SAD, Danska, Italija, Francuska …) proizvodwa
od 500 tona po hektaru je uobi~ajena.
U odnosu na gajewe mla|i, shodno smawenoj osetqivosti, gajewe konzumne
ribe predstavqa najlak{i deo proizvodwe.
Bazeni se nasa|uju sa 80-500 jedinki po 1m3 vode. Gajewe se moè
realizovati tako {to }e se dovodna voda koristiti jednom, dva ili tri
puta, odnosno u jednoj, dve ili tri baterije bazena. Ukoliko se gajewe
96
obavqa u dve ili tri baterije kori{}ewem iste vode potrebno je u svakoj
narednoj bateriji bazena nasad smawiti za 20-25%. Ukoliko se voda
dodatno aeri{e kori{}ewem aeratora smawewe nasada je do 10% (zavisno
od koncentracije kiseonika).
U ovom periodu ribe se hrane peletama odgovaraju}e granulacije
(granule br. 2, 3 i 4,5) i to 3-4 puta dnevno.
U pogledu koli~ine vode, optimalna proizvodwa se postiè sa
obezbe|ivawem 72 izmene u toku 24 ~asa za svaki bazen odgajivali{ta.
Ukupan proizvodni ciklus od oplo|ene ikre do konzumne ribe traje
12-20 meseci. Ukoliko se gaji samo konzumna pastrmka od nabavqene
jednogodi{we mla|i ovaj ciklus traje 5-9 (naj~e{}e 6-7) meseci (od
februara-marta do avgusta-novembra).
Pri gajewu konzumne pastrmke sortirawe ribe se obavqa na 60 dana,
a u slu~aju ve}ih razlika u veli~ini i ~e{}e, na 30 dana.
Probni izlovi (100-200 jedinki) se rade na 15 dana, radi pra}ewa
prirasta, koeficijenta konverzije i planirawa hrane za naredni period.
Obavezno je periodi~no ~i{}ewe bazena. Vremenski interval ~i{}ewa
zavisi od koli~ine nataloènih materija.
Gubici u ovoj fazi gajewa se kre}u do 5%.
3.10.7. Primena osnovnih tehnolo{kih mera u procesu

proizvodwe
Sortirawe ribe
Sortirawe ribe predstavqa veoma va`nu tehnolo{ku meru kojom se
obavqa grupisawe riba sli~nih veli~ina (duìna i masa), ~ime se izbegava
negativno delovawe
krupnijih jedinki na
sitnije. Sa sortirawem
se po~iwe u drugoj fazi
gajewa mla|i (nasa|iva-
wem jednomese~ne mla|i
za gajewe mla|i do tri
meseca starosti). Pre
sortirawa riba se ne
hrani 1-2 dana, da bi
ispraznila creva, po-
Slika 68. Automatski sortira~ (Foto Z. Markovi}) {to kod nahrawene ribe
moè da do|e do pove-
}awa uginu}a pri sortirawu. Ukoliko su topli dani, sortirawe se obavqa
u ranim jutarwim ili u ve~erwim satima. Moè se obaviti: ru~no ili
automatski uz kori{}ewe sortira~a, koji su napravqeni tako da se mogu
regulisati veli~ine propusta.
97
î{}ewe bazena
î{}ewe bazena u kojima se gaji pastrmka je izuzetno va`na operacija.
Sprovodi se radi odstrawivawa raznih otpadaka (muqa, ostataka hrane,
izmeta riba, li{}a, algi sa zidova bazena i dr.).
Pre nasa|ivawa ribwa~kog objekta neophodno je dobro mehani~ki
o~istiti zidove i dno objekta. Dobro je obaviti i dezinfekciju bazena
kori{}ewem ìvog kre~a ili omnisana kod bazena za gajewe mla|i. Naj-
boqe je ~i{}ewe obaviti kada je ribwa~ki objekat potpuno ispra`wen,
recimo prilikom sortirawa ribe. Ukoliko nije mogu}e isprazniti objekat,
~i{}ewe se moè obaviti ru~no kori{}ewem ~etke. êtkom se prqav{tina
potiskuje ka kraju bazena, odnosno ka ispustu za prqavu vodu. Prilikom
~i{}ewa treba voditi ra~una da se voda {to mawe muti, kako ne bi do{lo
do za~epqewa {kr`nih listi}a kod riba. Prilikom ~i{}ewa bazena
moè se obaviti i dezinfekcija obodnih zidova wihovim kre~ewem.
Pored ~i{}ewa strani-
ca i dna bazena, mora se
voditi ra~una o ~i{}ewu
re{etki na ispustu kako
ne bi do{lo do zagu{ewa
odvoda vode. Re{etke se
~iste ru~no - grabuqama.
Posebnu pa`wu treba obra-
titi u jesewem periodu ka-
da u bazene dospeva li{}e.
Interval izme|u dva ~i{-
}ewa zavisi od kvaliteta
i koli~ine vode, gustine
Slika. î{}ewe bazena (Foto Z. Markovi}) nasada, vrste i uzrasta
ribe, kvaliteta hraniva i
broja obroka, tipa ribwaka i dr. î{}ewe kru`nih bazena je daleko
lak{e od ~i{}ewa pravougaonih. Obavqa se laganim potiskivawem
ostataka hrane i ekstremenata ka centralno postavqenoj re{etci odakle
se preko ispusta voda zajedno sa otpacima ispu{ta iz bazena.
3.10.8. Ishrana gajenih riba

U ribarskoj proizvodwi potrebe ishrane pastrmskih vrsta riba su
najboqe ispitane. Intenzivirawem gajewa riba pove}ana je gustina riba
po jedinici povr{ine i do nekoliko hiqada puta. Time je prirodna hrana
koja u prirodi zadovoqava sve potrebe ribe pri gajewu pastrmki postala
mawe zanimqiva. Za ishranu mla|i i konzumne ribe koriste se hraniva
slede}ih oznaka (prema proizvo|a~u Coppens):
- za mla| mawu od 2,0 cm (0,1-0,2 g) hrana granulacije 0,3-0,5 mm;
- za mla| 2-2,5 cm (0,2-0,3 g) hrana granulacije 0,5-0,8 mm;
- za mla| 2,5-3 cm (0,3-0,7 g) hrana granulacije 0,8-1,2 mm;
- za mla| 3-6 cm (0,7-2,5 g) hrana granulacije 1,2-1,5 mm;
98
- za mla| 5,5-6,5 cm (1,7-4 g) hrana granulacije 1 mm;
- za mla| 6,5-7,5 cm (4-8 g) hrana granulacije 1-1,5 mm;
- za mla| 7,5-10 cm (8-10 g) hrana granulacije 1,5 mm;
- za mla| 10-15 cm (10-35 g) hrana granulacije 2,0 mm;
- za gajenu ribu 15-25 cm (35-200 g) hrana granulacije 3,0 mm;
- za gajenu ribu 25-28 cm (200-500 g) hrana granulacije 4,5 mm;
- za matice, preko 34 cm (preko 500 g) hrana granulacije 6,0 i 8,0 mm;
U ishrani pastrmki mora se dràti slede}ih pravila:

- Optimalni sadràj proteina ìvotiwskog porekla sa odre|enim
aminokiselinskim sastavom
- Koli~ina hrane za jedan obrok mora biti takva da sva hrana bude pojedena
pre nego {to padne na dno bazena, jer pastrmka ne uzima hranu sa dna.
- Pelete moraju biti odre|ene ~vrsto}e kako se ne bi raspadale prilikom
pada u vodu
Pored ishrane kompletnim suvim hranivima (u obliku bra{na, qus-

pica, briketa…) pri gajewu se moè koristiti prirodna hrana (organizmi
zooplanktona i faune dna), vla`na i sveà hrana (otpaci raznih
toplokrvnih ìvotiwa - jetra, srce, plu}a, krv i dr., sveè slatkovodne
i morske ribe) i me{ana hrana (vla`na i sveà hrana sa dodatkom krmnog,
ribqeg ili mesnog bra{na radi pove}avawa povezanosti i ~vrstine
me{anih hraniva). Za ishranu larvi moè se koristiti i kuvano ùmance,
pulpirana jetra ili slezina.
Imaju}i u vidu ~iwenicu da je pored upotrebe suve hrane u ishrani (pre
svega matica, ali i ostalih uzrasnih kategorija riba) poèqna upotreba
prirodne i sveè hrane, dobro je na ribwaku napraviti sistem osvetqewa
(iznad samih bazena) koji }e privla~iti insekte u ve~erwim satima (u
trajawu od 2-3 sata) toplog perioda godine (posebno u prole}e), kao i pla-
nirati proizvodwu kalifornijskih glista, ~ije bi se meso koristilo u
ishrani pastrmki. Konzumirawem prirodne hrane na ovaj na~in (usled
uno{ewa vitamina i minerala) riba pove}ava kondiciju i otpornost
prema bolestima, a ujedno se i smawuje potro{wa kompletnih hraniva.
Mogu}nosti nabavke hrane
Kompletna hraniva za gajene pastrmke se mogu nabaviti u zemqi od
doma}ih proizvo|a~a sto~ne hrane ili od uvoznika stranih proizvo|a~a.
Od doma}ih proizvo|a~a na na{em trì{tu je uglavnom prisutna hrana
od slede}ih proizvo|a~a: Veterinarski zavod Subotica, Veterinarski
zavod - Zemun, PKB „INSHRA”- Padinska skela, Agrobiznis sistem
(ABS) Nik{i}. Od stranih proizvo|a~a na na{em trì{tu su naj~e{}e
prisutni: Coppens, BioMar i Trouvit.
Hrana doma}ih proizvo|a~a je jeftinija, ali je i koeficijent konverzije
kod kori{}ewa ove hrane ve}i od koeficijenta koji se postiè ko-
ri{}ewem uvozne hrane.
99
Uskladi{tewe i ~uvawe hrane
ûvawe peletiranih hraniva je veoma va`no za o~uvawe kvaliteta
hrane. Prilikom nabavke mora se voditi ra~una da hrana bude sveà, sa
{to skorijim datumom proizvodwe. Na svakoj vre}i se nalazi deklaracija
sa vremenskim rokom trajawa, koga se obavezno treba pridràvati, jer
duè dràwe i prekora~ewe roka trajawa dovodi do oksidacije masti u
hrani, gubitka vitamina i pove}awa kiselinskog stepena hraniva koji
{tetno deluje na ribu, pre svega na ribqu mla|.
Suva hrana se ~uva u suvim i provetrenim prostorijama sa promajom.
Hrana je pakovana u papirnim ili plasti~nim vre}ama od 20 do 50 kg.
Na pod je potrebno postaviti da{~ice ili palete, kako vre}e ne bi leàle
na podu i privla~ile vlagu, jer se tako hrana lako uplesnivi.
Na~in hrawewa
Hrawewe pastrmke se obavqa na vi{e na~ina (ru~no, poluautomatski
i automatski). Na mawim ribwacima hrawewe se uglavnom obavqa ru~no.
Hrana se razbacuje po povr{ini vode u {irokom arealu, tako da svaka
riba ima mogu}nost da do|e do hrane. Osnovno je da ribe dobiju potrebnu
koli~inu hrane i da je iskoriste na najboqi na~in uz {to mawi rastur.
Koli~ina hrane i veli~ina granula se odre|uje kori{}ewem tabli~nih
vrednosti proizvo|a~a ~ija se hrana koristi. Da bi se koristila tabela
neophodno je izmeriti temperaturu vode i odrediti veli~inu (duìna i
masa) riba u bazenu. Ihtiomasa (masa riba) se odre|uje tako {to se prose~na
masa dobijena iz probnih izlova pomnoì sa brojem riba u bazenu.
3.11. Potrebna oprema za pastrmski ribwak

Za proizvodwu kalifornijske pastrmke potrebna je odgovaraju}a oprema.
Koja }e se oprema koristiti prilikom proizvodwe zavisi od obima i
oblika proizvodwe.
Najva`nija oprema na pastrmskom ribwaku:
1. Ribarska oprema (mreà duìne 10 m, {irine 3 m, konac 210/15 okca 8
mm; mreà duìne 10 m, {irine 3 m, konac 210/24 okca 22 mm; meredovi,
okca 8 mm; meredovi, okca 22 mm… )
2. Oprema mrestili{ta (inkubatori, plasti~ne kade, radni stolovi za
mrest, le`nice sa okcima od 3,5 mm, plasti~ni lavori, vangle i kofe,
nosila za matice, gumena creva, sun|eri i mu{eme za radne stolove,
vage…)
3. Oprema ribwaka (japaner kolica, aluminijumske kible od 50 kg, kantar
od 200 i od 20 kg, sortira~ za ribu, lova~ka pu{ka, vage, termometar,
oksimetar…)
4. Oprema za transport ribe (bazen od 2,5 m3, kiseonik boca sa rasprski-
va~em, manometar, plasti~ne gajbe za ribu…)
100
3.12. Integralna proizvodwa kalifornijskih
pastrmki i kalifornijskih glista
Gajewe kalifornijskih glista kao dopuna gajewu kalifornijske pastrm-
ke predstavqa oblik integralne proizvodwe, ~ime se postiè ve}a ekono-
mi~nost proizvodwe, kao i o~uvawe ìvotne sredine. Gajewe glista se
obavqa sa trostrukom namenom:
- gajewe zbog dobijawa mesa glista koje predstavqa visokoproteinsku
hranu za gajene ribe,
- proizvodwa humusa koja }e se plasirati na trì{tu,
- re{avawe problema zaga|ewa ìvotne sredine, preradom ekskremenata
i ostataka hrane gajene ribe.
Proizvodwa kalifornijskih glista se obavqa u lejama 1 metar {iro-

kim i razli~ito dugim (naj~e{}e nekoliko metara) koje mogu biti lo-
cirane na slobodnim, neiskori{}enim povr{inama ribwaka, za{ti}enim
od direktnog uticaja Sunca.
3.13. Kontrola zdravstvenog stawa, mere

preventive i naj~e{}e bolesti pastrmki
Ve}i deo teksta o zdravstvenom stawu riba iz poglavqa o gajewu
toplovodnih vrsta riba vaì i za zdravstvenu za{titu i preventivu
pastrmki, s tim {to higijenski uslovi na pastrmskim ribwacima moraju
biti maksimalno dobro obezbe|eni.
U ribwaku treba stvarati uslove za visok procenat preìvqavawa
riba, za wihov normalan rast i dobar kvalitet. Za vreme gajewa u ribwa-
cima, u svim fazama gajewa, ribe ugroàva niz faktora, pa je za vreme
gajewa neophodno voditi ra~una o fizi~kim, hemijskim i biolo{kim ka-
rakteristikama vode; na~inu manipulacije ribom; bolestima prouzro-
kovanim virusima, gqivicama, praìvotiwama, crvima i ra~i}ima i
neprijateqima riba (vidre i ptice).
Zdravstvena za{tita sprovodi se kroz mere za spre~avawe razvoja bo-
lesti (preventiva). Te mere moraju biti sastavni deo tehnologije gajewa
riba, a sastoje se iz ihtiohigijenskih (odràvawe povoqnih uslova sre
dine, {to bliìh optimumu) i ihtiosanitarnih mera (suzbijawa uzro~-
nika bolesti).
Mere preventive i le~ewa vr{i}e se prema preporuci veterinara
(stru~nog za patologiju riba), a uz saradwu i drugih profila stru~waka
(tehnologa).
Naj~e{}e bolesti pastrmki su: zarazna nekroza gu{tera~e, virusna
hemoragi~na septikemija, furunkuloza, bakterijska bolest {krga i dr.
101
3.14. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika
proizvodwe
Tro{kovi izgradwe ribwaka, kao i cene inputa u proizvodwi
(hrane, mla|i …) i proizvedene pastrmke vrlo su varijabilne i zavise
od niza faktora, tako da dati prikaz tro{kova izradwe ribwaka i
ekonomike proizvodwe moè posluìti budu}im investitorima samo
kao orijentacioni.
Za primer je uzet jedan punosistemni ribwak sa proizvodnom vodenom
povr{inom od 10 ari (1.000 m2) i mawim zajedni~kim objektom za
mrestili{te, magacin i sme{taj radnika, na terenu sa povoqnom
konfiguracijom i vodozahvatom u neposrednoj blizini, i prinosima od
33 kg/m2 vodene povr{ine.
Tro{kovi izgradwe ribwaka
Tabela 5. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa ribwaka
Cena po Ukupna cena
Jedinica Koli- u dinarima (evrima,
Vrsta radova jedinici mere
1 ∈ = 60 din)
mere ~ina
u din. (evrima)
Kupovina zemqe ar 15 12.000 (200) 180.000 (3.000)
Prate}a dokumentacija pau{alno 240.000 (4.000) 240.000 (4.000)
Pripremni radovi pau{alno 12.000 (200) 12.000 (200)
Zemqani radovi i ~i{}ewe 3
m 3 000 135 (2,25) 405.000 (6.750)
terena
Betonski sa armira~kim 3
m 550 6 000 (100) 3.300.000 (55.000)
radovima
Monterski radovi pau{alno 285.000 (4.750) 285.000 (4.750)
Nabavka osnovne opreme za
pau{alno 103.500 (1.725) 103.500 (1.725)
po~etak proizvodwe
Izgradwa maweg objekta
(mrestili{te, magacin i prostor pau{alno 900.000 (15.000) 900.000 (15.000)
za sme{taj radnika)
Ukupno 5.425.500 (90.425)
Tro{kovi proizvodwe
Tabela 6. Tro{kovi proizvodwe na ribwaka
Cena po Ukupna cena u
Jedinica Koli- jedinici mere u dinarima
Vrste tro{kova
mere ~ina din. (evrima,
(evrima) 1∈ = 60 din)
Nasadni materijal (jednogodi{wa
kg 2 468 390 (6,5) 962.520 (16.042)
mla| prose~ne teìne 20 grama)
Matice kg 301 240 (4) 72.240 (1.204)
Hrana (uvozna) za mla| i konzum kg 38.000 66 (1,1) 2.508.000 (41.800)
Radna snaga pau{alno 648.000 (10.800) 648.000 (10.800)
Lekovi, veterinarska kontrola,
pau{alno 120.000 (2.000) 120.000 (2.000)
stru~ni saveti…
Potro{ni materijal pau{alno 120.000 (2.000) 120.000 (2.000)
Ostali tro{kovi 450.000 (7.500) 450.000 (7.500)
Ukupni tro{kovi 4.880.760 (81.346)
Cene su vaè}e u vreme pisawa kwige (avgust 2002. godina)

U tro{kove izgradwe ribwaka nisu ukalkulisane obaveze na osnovu kredita (kamate)
ukoliko investitor bazira izgradwu i proizvodwu na kreditnim aran`manima.
Kao {to se vidi iz priloène tabele, za pojedine stavke (lekovi,

potro{ni materijal, ostali tro{kovi) se moè posti}i u{teda tokom
102
proizvodwe. Pomenimo mogu}nost u{tede na hrani smawewem koefi-
cijenta konverzije uz kori{}ewe osvetqewa iznad bazena u ve~erwim
satima ili uz kori{}ewe glista pri integralnom gajewu.
Vrednost proizvodwe
Tabela 7. Vrednost proizvodwe (prihodi koji se mogu ostvariti) na ribwaku
Jedinica Koli- Cena Ukupna cena u dinarima
mere ~ina (evrima)
Konzumna riba kg 30.200 170 (2,83) 5.134.020 (85.567)
Jednogodi{wa mla| kg 2.450 390 (6,5) 955.500 (15.925)
Matice kg 450 240 (4) 108.000 (1.800)
Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih cena.
Ve}ina mawih pastrmskih ribwaka proda ve}i deo proizvodwe na

samom ribwaku po maloprodajnim cenama ~ime se navedeni prihod
moè uve}ati za 20 do 30%.
Mogu}a dobit
Mogu}a dobit je izraèna za jednu godinu proizvodwe
Ukupni prihodi: 6.197.520 dinara (103.292 evra)
Ukupni rashodi: 4.880.760 dinara (81.346 evra)
U ovom slu~aju uloèna sredstva u izgradwu pastrmskog ribwaka se
mogu vratiti za ne{to vi{e od 4 godine proizvodwe.

4.
Gajewe riba u kaveznim
sistemima
4.1. Karakteristike gajewa riba u kaveznim
sistemima
Iako je kavezni sistem gajewa poznat od davnina u zemqama Jugoisto~ne
Azije (Kampu~iji i Indoneziji), na prostorima ostalih kontinenata ovaj
oblik proizvodwe je novijeg datuma sa intenzivnim razvojem u posledwih
nekoliko decenija. Posebno je dobro razvijen u Japanu, îleu i skandi-
navskim zemqama.
Na prostorima Srbije kavezni sistem je novijeg datuma, a broj kaveznih
sistema mali, pa samim tim i ostvarena proizvodwa ~ini mali procenat
u ukupnoj koli~ini proizvedene ribe.
Slika 70. Kavezni sistem - Istraìva~ka stanica u Norve{koj (Akvaforsk)
Gajewe riba u kavezima predstavqa visoko intenzivnu proizvodwu.

Sam na~in proizvodwe podse}a na gajewe stoke u {talama. Gajena riba
ima mali prostor za kretawe i gubi znatno mawe energije nego pri
klasi~nom gajewu u ribwacima. Riba se hrani peletiranom kompletnom
sme{om koja odgovara vrsti i uzrastu gajene ribe. Osnovna vrednost
ovakvog oblika proizvodwe je u tome {to se na malom prostoru uz
relativno mala ulagawa u izgradwu kaveznog sistema (u odnosu na izgradwu
klasi~nih ribwaka) postiù visoki prinosi.
104
4.2. Vrste riba koje se mogu gajiti u kaveznim
sistemima
Do sada se poku{alo sa gajewem oko 140 vrsta, od ~ega oko 70 vrsta
slatkovodnih riba. Najrasprostrawenije je gajewe lososa, tilapije,
kalifornijske pastrmke, zlatov~ice, soma i ameri~kog somi}a.
Na prostorima Srbije se u kaveznim ribwacima gaje hladnovodne
(uglavnom kalifornijska pastrmka) i toplovodne vrste (uglavnom {aran).
Gajewe se obavqa u toplijem periodu godine (od marta do oktobra).
Sa osnovnim karakteristikama gajenih toplovodnih i hladnovodnih
vrsta riba ~itaoci ove publikacije ve} su upoznati u poglavqu o gajewu
toplovodnih i hladnovodnih vrsta riba u ribwacima.
4.3. Izbor lokacije za postavqawe kaveza

Kavezi za gajewe riba se mogu postaviti u staja}im i u sporoteku}im
vodama. Osnovni preduslov za postavqawe kaveza je da su planirane vode
odgovaraju}eg kvaliteta za gajewe èqene vrste riba i da su dovoqne
dubine (bar 4-8 metara i to tako da ispod kaveza ostane bar tolika dubina
kolika je dubina samog kaveza). Pri izboru lokacije treba voditi ra~una
o konfiguraciji i raspoloìvom prostoru na obali kako bi se omogu}ila
izgradwa objekta za skladi{tewe i sme{taj radnika. Pri odabiru lokacije
veoma va`na je i blizina dobrih puteva, kojima se moè transportovati
hrana i riba.
Kavezi za gajewe toplovodnih vrsta se mogu postaviti u:

- teku}im vodama: sporim dubokim ravni~arskim rekama, rukavcima reka,
ve}im hidromeliracionim i drugim kanalima sa konstantnim protokom
vode…
- teku}im vodama nizvodno od uliva tople vode iz termoelektrana, gde se
zahvaquju}i toploj vodi riba moè gajiti tokom ~itave godine,
- staja}im vodama - jezerima, barama, akumulacijama, pozajmi{tima
ispuwenim vodom ({qunkare, ciglane, povr{inski kopovi i dr.).
Kavezi za gajewe hladnovodnih vrsta se mogu postaviti u:

- jezerima oligotrofnog karaktera,
- akumulacijama visinskog tipa.
Poèqno je da u ovakvim hladnovodnim jezerama i akumulacijama na

mestu postavqawa kaveza postoji uliv neke bo~ne pritoke (radi strujawa
vode), ili da su kavezi na pravcu oticawa vode iz akumulacije, kao i na
mestu strujawa vode.
105
4.4. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti
Da bi se u neku vodu postavio kavezni sistem za gajewe riba neophodno
je obaviti istra`ne radove (uraditi studiju o ispuwenosti prirodnih
uslova za postavqawe kaveznog sistema). Istra`ni radovi podrazumevaju
ispitivawe kvaliteta vode, odre|ivawe nosivog kapaciteta (carrying
capacity) vodenog ekosistema u koji se postavqa ribwak kao i odabir
optimalne lokacije za postavqawe kaveznog sistema, kao i analizu uticaja
na ìvotnu sredinu.
Istraìvawe kvaliteta vode podrazumeva ispitivawe fizi~kih,
hemijskih i biolo{kih karakteristika vode (o kojima je ve} bilo re~i,
u poglavqima koja obra|uju gajewe toplovodnih i hladnovodnih vrsta
riba u ribwacima).
Istraìvawe nosivog kapaciteta podrazumeva odre|ivawe broja kaveza
koji se u jedan ekosistem mogu postaviti a da se ne naru{i stabilnost
ekosistema.
Treba naglasiti, kao {to je to slu~aj i u klasi~nom ribwa~arstvu da
su to ispitivawa koja malo ko{taju i u ukupnoj investiciji ~ine neznatan
deo tro{kova, a garantuju sigurnost ulagawa sredstava, odnosno elimi-
ni{u mogu}nost proma{enih investicija, a ujedno kada je re~ o kaveznim
sistemima gajewa riba vode ra~una o o~uvawu vodenih ekosistema u kojima
se kavezi postavqaju, {to je od op{teg interesa.
4.5. Konstrukcija i postavqawe kaveza za gajewe

riba
Kavezi se postavqaju na najboqim lokacijama do kojih se do{lo
istra`nim radovima. Optimalna su ona mesta koja obezbe|uju u po-
stavqenom kavezu najoptimalniji kvalitet vode za gajenu ribu, koja su
lako pristupa~na i koja su najboqe za{ti}ena od talasa.
U svetu postoji vi{e tipova kaveza, od onih najjednostavnijih i
najprimitivnijih, pa do tipskih koji se proizvode komercijalno.
Najprimitivniji su fiksirani, koje sa~iwavaju drveni stubovi zabodeni
u muq. Pored ovih, postoje kavezi od mreà koji se pode{avaju na
razli~itim dubinama, a koriste se i potopqeni koji na povr{ini imaju
mali otvor. Naj~e{}i su plutaju}i kavezi, koji se jedini i sre}u kod nas.
Plutaju}i kavezi mogu biti vrlo raznovrsni po obliku, prisustvu ili
odsustvu platformi, materijalu koji se koristi za wihovu izgradwu i
korisnoj zapremini u kojoj se riba gaji. Po obliku mogu biti: okrugli,
kvadratni, vi{eugaoni i dr. Kavezi su sa, ili bez, radne platforme.
Slika 71. êtvorougaoni i osmougaoni kavezi (Boj~i}, S. i sar., 1982)
106
Prisustvo radne platforme olak{ava radnicima obavqawe raznih
tehnolo{kih operacija (hrawewe, izlov, kontrola ribe itd.). Mada treba
ista}i i ~iwenicu da su savremeni
tipovi kaveza postavqeni u morima
povezani (plasti~nim cevima i sl.)
sa kopnom odakle se vr{i kompju-
terska regulacija dinamike i ko-
li~ine davawa hrane.
Kavezi koji se sre}u kod nas se
sastoje od dva osnovna dela: osnovne
plutaju}e konstrukcije i za wu
pri~vr{}ene mreè. Osnovnu plu-
taju}u konstukciju ~ine konstukcija
na povr{ini vode, sistem za odrà-
vawe kaveza na povr{ini i staza za
kretawe izme|u kaveza. Konstruk-
cija na povr{ini vode napravqena
Slika 72. Skica postavqenog kaveza je od metala, drveta ili plastike.
(Treer, T. i sar. 1995) Sistem za odràvawe kaveza na
povr{ini vode moè biti u vidu
plasti~nih plovaka ispuwenih
vazduhom (razli~itih oblika:
oblih, u vidu cevi itd.), u vidu
buradi od metala, drveta, plastike
ili stiropora obloènog metalnim
limom ili plastificiranom tka-
Slika 73. Okrugli kavez bez platforme ninom itd. Staze za kretawe izme|u
(Foto Z. Markovi}) kaveza u jednoj bateriji su {irine
0,5-1,5 m. Prave se od razli~itih
materijala: drveta, lakih perfori-
ranih metala (aluminijuma) ili pak
od hrapavih, rebrastih i perfo-
riranih plasti~nih materijala.
Mreè u kojima se gaji riba su
~vrste ili fleksibilne. ^vrste
mreè su uglavnom od ner|aju}ih
metala, dok fleksibilne mogu biti
napravqene od sintetike, ìce ili
plastike sa razli~itim veli~inama
okaca u zavisnosti od vrste i uzras-
ne kategorije gajene ribe. Naj~e{}e
upotrebqavane–sinteti~ke mreè
imaju duì vek trajawa ako se pre
upotrebe impregniraju sa bituli-
Slika 74. Izva|ene mreè kaveza iz tom. Tamo gde gajenu ribu ugroàvaju
vode sa tegom za natezawe mreè (Foto {teto~ine iz grupe vodenih sisara
Z. Markovi}) preporu~uje se kori{}ewe ~vrstih
107
mreà ili ì~anih mreè impregniranih asfaltnim lakom. Stranice
mreà moraju biti nategnute, {to se postiè postavqawem tegova na
krajevima mreà. Poèqno je da su gorwi slobodni delovi kaveza
za{ti}eni od ptica i ostalih {teto~ina.
Slika 75. Velika baterija od stotinak kaveza (Foto „Tropik Ribarstvo“)

Kavezi mogu biti zapremine od nekoliko (kakvi se koriste u mawim
slatkovodnim ekosistemima), preko nekoliko desetina (kakvi se koriste
u ve}im akumulacijama i jezerima), do nekoliko stotina kubnih metara
(kakvi se koriste za gajewe lososa u skandinavskim zemqama).
Kod nas se uglavnom koriste ~etvorougaoni kavezi dimenzija 4 h 4 h 2-
4 ili 5 h 5 h 5 metara, zapremine 32-64 m3, odnosno 125 m3, sa stranicama
Slika 76. Mala baterija od dvadesetak kaveza (Foto \. Hristi})
108
izdignutim 50-80 cm
iznad vode radi onemo-
gu}avawa iskakawa riba.
Kavezi (pre svega
~etvorougaoni) se naj-
~e{}e postavqaju u vidu
baterija od 4, 16, 84, 120
pa i vi{e kaveza. Bate-
rije se sidrom fiksiraju
za obalu i dno, tako da
se po èqi mogu pome-
rati sa jedne na drugu
lokaciju.
Ukoliko se gaje ribe
koje uzimaju hranu sa dna
onda se dowa povr{ina
oblaè vodonepropus-
nim platnom, u obliku
piramida sa najniòm
ta~kom na sredini tako
da se na platnu zadràva
hrana odakle je ribe
konzumiraju. Na ovaj
na~in se omogu}ava da
nepojedena hrane ne
propada na dno vodenog
Slika 77. Staza za kretawe izme|u kaveza i mali ekosistema u kome su
objekat za radnike (Foto Z. Markovi}) kavezi postavqeni ve}
se zadràva na platnu,
odakle se pomo}u vakuum pumpe odstrawuje iz vode. Postavqawe ovakvih
piramidalnih kesa je poèqno ispod svih kaveza. Kese prikupqaju
nepojedenu hranu i feces riba, ~ime se ~uva voda od zaga|ewa, a vodeni
ekosistem od eutrofizacije.
Radi aeracije vode u kavezima poèqno je kori{}ewe aeratora
(vazdu{nih kompresora koji sa dna kaveza preko rasprskiva~a uduvavaju
vazduh i vr{e aeraciju vode).
Preko zime kada led prekrije vodu gde su postavqeni kavezi, mreè
kaveza (a po potrebi i ~itave konstrukcije) se izvla~e na obalu i na wima
vr{e popravke.
4.6. Kako doneti odluku o broju i veli~ini kaveza

Broj i veli~ina kaveza zavise od nosivog kapaciteta vodenog ekosistema
u koji se postavqaju, kvaliteta vode, dubine vodenog ekosistema, kao i
od planova i finansijskih mogu}nosti investitora.
Odnos zapremine kaveza prema zapremini objekta u koji se postavqaju
kavezni sistemi treba da iznosi najmawe 1:500. Ovo je samo orijentaciona
vrednost jer se zapremina kaveza mora odrediti odre|ivawem nosivog
109
kapaciteta vode odre|enim istra`nim
radovima. Odre|ivawem nosivog kapa-
citeta se odre|uje maksimalni broj
kaveza koji se moè postaviti u jedan
vodeni ekosistem. Naàlost, kod nas
je veoma ~esta praksa da se nakon
uspe{ne proizvodwe u prvim godinama
gajewa riba, broj kaveza u odnosu na
projektom predvi|eni znatno pove}a,
{to ima za posledicu pogor{awe
kvaliteta vode. Lo{iji kvalitet vode
od onog koji odgovara gajenoj vrsti
riba ugroàva zdravstveno stawe riba,
usled ~ega veoma ~esto dolazi i do
velikih uginu}a.
Veli~ina pojedina~nih kaveza, pre
Slika 78. Kran za prenos hrane od svega je zavisna od dubine vode u koji
magacina (na kopnu) do ~amca (Foto se kavez postavqa, kao i od mogu}nosti
Z. Markovi}) nabavke kaveza èqenih veli~ina.
4.7. Dinamika radova pri izgradwi kaveznih

sistema
Dinamika pripremnih radova je sli~na kao i prilikom izgradwe
klasi~nih ribwaka, sa izvesnim specifi~nostima. Razlike su u tome {to
se kavezni sistem ne podiè na zemqi, ve} na vodi, samim tim izostaju
potrebe za dobijawem saglasnosti za promenu namene zemqi{ta i sli~no.
Prilikom izgradwe kaveznih sistema se ne vr{e klasi~ni gra|evinski
radovi, ve} se pored izrade kaveznog sistema grade prate}i objekti (skla-
di{te, prostor za radnike i sl.) na obali, tako da i izradu tehni~ke
dokumentacije treba prilagoditi ovim karakteristikama kaveznog
sistema. U slu~aju da se kavezni sistem postavqa na reci koja se koristi
kao plovni put investitor treba da obezbedi saglasnost Ministarstva
za saobra}aj i veze za postavqawe kaveza.
4.8. Odabir vrsta riba koje }e se gajiti u kaveznim

sistemima
Odabir vrsta koje }e se gajiti u kaveznom sistemu je uslovqen karakte-
ristikama vodenog ekosistema (odnosno kvalitetom vode) u kome se
postavqa kavezni sistem. Ukoliko su hladne i ~iste vode visinske aku-
mulacije, onda }e se gajiti hladnovodne vrste riba (pre svega ka-
lifornijska pastrmka), ako se radi o toplim vodama (npr. {qunkare)
gaji}e se toplovodne vrste riba (pre svega {aran, a moè i som, beli amur,
ameri~ki patuqasti somi} itd.). U odre|enim uslovima (ako je voda prve
klase kvaliteta) postoje ~ak i mogu}nosti kombinovanog gajewa vi{e
vrsta u razli~itim delovima godine.
110
Prilikom izbora mora se voditi ra~una i o tome da li vrsta riba
koja }e se gajiti ve} nastawuje vodeni ekosistem gde }e se postaviti
kavez. Imaju}i u vidu ~iwenicu da prilikom raznih manipulacija,
kao i pri pucawu mreè ili nevremena odre|eni broj riba pobegne
van kaveza ne sme se po~iwati sa gajewem one vrste koja se u nekoj vodi
ne èli.
Pri odabiru vrste za gajewe, veoma vaàn, sa stanovi{ta investitora
i najva`niji momenat je ekonomski, to jest isplativost gajewa odabranih
vrsta u datom momentu.
4.9. Nabavka nasadnog materijala i nasa|ivawe

kaveza
Kada je doneta odluka o vrsti koja }e se gajiti i kada su kavezi
postavqeni vreme je da se krene sa proizvodwom. Po~etni korak
proizvodwe je nabavka mla|i i nasa|ivawe kaveza. Pre nego {to se
obavi nasad, kavezi (mreè i osnovna konstrukcija) se pripremaju tako
{to se dobro o~iste i proveri wihova ispravnost. Mla| se moè
nabaviti u jesen i prole}e. Imaju}i u vidu specifi~nosti na{eg
podnebqa (formirawe leda na povr{ini staja}ih i sporoteku}ih voda
tokom zimskih meseci) nabavka mla|i se uglavnom obavqa u prole}e.
Mla| se moè nabaviti od nekog proizvo|a~a mla|i ili pak iz uvoza.
Pre nego {to se dogovori nabavka sa nekim od proizvo|a~a neophodno
je da stru~wak za zdravstveno stawe riba izvr{i pregled mla|i.
Prilikom izlova mla|i, kupac treba da je prisutan jer se de{ava u
praksi da proizvo|a~ prilikom dogovora pokaè mla| dobrog kvaliteta
(dobre kondicije i zdravqa), a isporu~i mla| lo{eg kvaliteta.
Transport mla|i od proizvo|a~a do kaveznog sistema se mora obaviti
pod kontrolom stru~waka, kako usled lo{eg transporta ne bi do{lo do
neèqenih posledica. Prilikom preuzimawa na kaveznom sistemu mla|
se izmeri i odredi broj jedinki i prose~na masa. To su ujedno i polazni
podaci na osnovu kojih se vr{i pravilan nasad u kaveze.
Prilikom nasada treba voditi ra~una o broju jedinki na 1 m3, i to na
osnovu planirane zavr{ne mase riba u ribwaku. Postoje dve varijante,
jedna je da se nasade svi planirani kavezi (re|i nasad), a druga da se nasadi
svaki drugi kavez (gu{}i nasad), a sa postizawem odre|enih teìna, kada
prostor postaje ograni~avaju}i ~inilac daqeg rasta obavqa se
razre|ivawe prebacivawem dela ribe u prazne kaveze.
Pre nasada mla| se obavezno tretira preparatima protiv parazita i
bolesti {krga.
Kako se mla| nabavqa sa klasi~nih ribwaka, u novim uslovima potreban
joj je odre|eni period da se privikne. Ukoliko je dobre kondicije period
privikavawa traje 10–20 dana.
111
4.10. Gajewe hladnovodnih vrsta riba u kaveznim
sistemima
Od hladnovodnih riba u svetu se gaji vi{e vrsta, a najvi{e losos i
kalifornijska pastrmka. Kod nas se u kavezima uglavnom gaji kali-
fornijska pastrmka. Gajewe se obavqa u periodu april-oktobar (kada su
temperature vode preko 6oC). Jedino pri kori{}ewu akumulacija sa jakim
protokom vode, kao i akumulacija jadranskog sliva gde temperatura ne
pada ispod 6-7oC preko zime, gajewe riba u kavezima moè se realizovati
tokom cele godine.
Kavezi za gajewe konzumne pastrmke se nasa|uju sa 50-500 jedinki/m3 mla|i,
teìne 20-50 g. Za 5-7 meseci gajewa dobija se konzumna pastrmka komadne
mase 200-250 g u koli~ini 10-100 kg/m3 (kod nas 10-20 kg/m3). Konverzija hrane
je od 1,2 do 2,5 kg za 1 kg prirasta ({to zavisi od kvaliteta hrane). Za ishranu
se koriste uobi~ajena hraniva za pastrmke (doma}ih i stranih proizvo|a~a).
Hrawewe se obavqa kori{}ewem poluautomatskih ili automatskih
hranilica i ru~no. Prilikom odre|ivawa dnevne koli~ine hrane treba se
rukovoditi uputstvima proizvo|a~a ~ija se hrana koristi. Kao i u klasi~nom
sistemu gajewa, neophodno je obavqati periodi~ne probne izlove (na 15
dana) i sortirawe ribe (na 30 dana) kao i u ribwa~kom gajewu. Gubici su
razli~iti, naj~e{}e do 10% (u lo{im uslovima i do 30%).
4.11. Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznim

sistemima
Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznom sistemu se obavqa od aprila
do oktobra (kada je temperatura vode ve}a od 14oC), osim kada se koristi
termalna voda iz termoelektrana gde se proizvodwa moè obavqati cele
godine, pri ~emu se kavezi moraju pomerati bliè ili daqe izlivu
termalne vode zavisno od perioda godine. U kavezima postavqenim u
toplim vodama kod nas se uglavnom moè gajiti {aran.
Gajewe {arana
[aran se naj~e{}e gaji u kavezima od kategorije mla|i mase 30 g, do
konzumne veli~ine. Gustina nasada, zavisno od veli~ine mla|i, se kre}e
od 50-600 jedinki/m3 u kavezima sa nasadom jednogodi{we mla|i teìne
30-40 grama, odnosno od 30-200 jedinki/m3 sa nasadom dvogodi{we mla|i
mase 200-250 grama.
Pri nasadu mla|i od 20 do 60 g na kraju sezone gajewa dobija se prinos
od 20-100 kg/m3, komadne mase od 200-600 g. Pri nasadu sitnije dvogodi{we
mla|i (200–250 grama) na kraju sezone gajewa dobija se prinos od 20-120
kg/m3, komadne mase od 800-1.200 g.
S obzirom na to da se na na{em trì{tu (pre svega u vreme svetonikolskih
praznika u seoskim doma}instvima) uglavnom traì {aran ve}ih teìna,
pri gajewu konzumnog {arana nasa|uje se krupnija dvogodi{wa mla| (500-
800 grama) sa ciqnom veli~inom na kraju sezone od 1.500 do 3.000 grama.
Gustina nasada u ovom slu~aju je od 20 do 50 jedinki/m3.
112
[arani se u kavezima hrane briketima sa kompletnim sastavom (sa
35-40% proteina). Hrawewe se obavqa kori{}ewem poluautomatskih ili
automatskih hranilica i ru~no, 2-4 puta dnevno uz koeficijent konverzije
od 2,2-3 kg hrane (doma}ih proizvo|a~a) za 1 kg prirasta. Dnevne koli~ine
hrane odre|uju se na osnovu mase riba u kavezu i temperature vode i kre}u
se u intervalu od 0,2 (na 6oC) do 4,5% u vreme kada su temperature
optimalne za gajewe {arana (22–26oC). Kao i u klasi~nom sistemu gajewa,
potrebno je obavqati periodi~ne probne izlove (na 15 dana) kako bi se
dobile informacije o masi odnosno ihtiomasi u kavezima, odnosno o
prirastu riba i koeficijentu konverzije u proteklom periodu. Gubici
pri gajewu dvogodi{we mla|i su oko 20%, a pri gajewu konzumne ribe
oko 10%.
Gajewe soma
Som se u kavezima gaji od mla|i do konzumne veli~ine. Za nasad se
koristi mla| komadne mase od 80 do 100 grama. Nasa|uje se pri gustini
od 30 do 60 jedinki/m3. Na kraju sezone gajewa dobija se konzumna veli~ina
soma od 800 do 1.000 grama, uz prinos od 50 kg/m3. Za ishranu se koriste
briketi sa kompletnim sastavom hrane uz koeficijent konverzije od 2,2-
2,3. U periodu kada som postigne teìnu od 500 grama, ukoliko za to
postoje uslovi moè se prihrawivati i sa korovskom ribom, {to u
kombinaciji sa briketama pojeftiwuje proizvodwu.
Gajewe belog amura
Prilikom gajewa belog amura u kavezima, za ishranu gajenih riba
koristi se so~ivica, meka drezga, mlada trska i rogoz, kao i livadska
trava, detelina i lucerka. Ovakav na~in gajewa moè se primeniti na
lokaciji gde u bliòj okolini postoje podru~ja obrasla vodenim biqkama,
ili poqoprivredno zemqi{te gde se moè gajiti lucerka i detelina.
Hrawewe se obavqa tako {to se u kaveze stavqaju drveni ramovi dimenzija
1,5 h 1,5 m u koje se stavqaju iseckane biqke.
Amur se nasa|uje sa 80 do 120 jedinki/m3 prose~ne komandne mase 300
grama. Uz utro{ak 150-200 kg zelene mase za 1 kg prirasta, na kraju sezone
dobija se konzumni amur prose~ne teìne 1.000-1.200 grama. Ovo je ujedno
i najjeftiniji na~in gajewa riba u toplovodnim kaveznim sistemima
4.12. Prednosti i nedostaci kaveznog gajewa ribe

Prednosti kaveznog u odnosu na klasi~an sistem gajewa riba su:
- Mawa ulagawa u odnosu na ulagawa u klasi~ne ribwake.
- Visoki prinosi na maloj proizvodnoj povr{ini.
- Mawi broj potrebnih radnika.
- Ribe su za{ti}ene od predatora.
Nedostaci ovog vida proizvodwe su:

- Obrastawe mreè kon~astim algama, ~ime se onemogu}ava strujawe vode
kroz kavez i pogor{ava kvalitet vode u wima. Obrastawe je naro~ito
113
izraèno pri visokim temperaturama u leto, tako da se alge moraju
~istiti svakih 7-10 dana.
- Stvarawa otpadaka bilo od hrane ili od ekskremenata riba, ~ime se
pogor{ava kvalitet vode i ubrzava eutrofizacija vodenog ekosistema.
- Lako preno{ewe bolesti sa obolele na zdravu ribu usled velike gustine
riba na malom prostoru.
- Ishrana gajenih riba (omnivora i karnivora) je bazirana na dodatnoj
doma}oj hrani sa uvoznom komponentom - ribqim bra{nom kao glavnim
izvorom proteina (ili pak na uvoznoj hrani).
4.13. Potrebna oprema za gajewe riba u kaveznim

sistemima
Realizacija proizvodwe u kaveznom sistemu mogu}a je samo ako se
raspolaè odgovaraju}om opremom, kako onom koja se koristi pri ishrani
i izlovu, tako i onom za pra}ewe
proizvodwe (razli~ite analize).
Za izlov ribe iz kaveznog sistema
se koriste meredovi.
Za prenos hrane od magacina na
obali do kaveznog sistema koriste
se ~amci na motorni pogon.
Od laboratorijske opreme treba
pomenuti: prenosni mera~ kiseonika
i pH, termometar, komplet za merewe
amonijaka, analiti~ka digitalna
Slika. Kofa sa hranom za pastrmke vaga, pribor za disekciju riba,
(Foto Z. Markovi}) potrebna staklarija i dr.
Od ostale opreme na kaveznom
sistemu sortirni stolovi, vage i kantari za merewe riba, kible, plasti~ne
kante za hrawewe ribe…
4.14. Kontrola zdravstvenog stawa, mere

preventive, naj~e{}e bolesti riba
Imaju}i u vidu ~iwenicu da je u kaveznom sistemu gajewa koncentrisan
veliki broj riba na malom prostoru, da je {irewe bolesti sa obolelih
na zdrave ribe veoma brzo i da moè do}i do ve}ih uginu}a, zdravstvenom
stawu riba se mora posvetiti posebna pa`wa. Pregledi riba od strane
zaposlenih moraju biti svakodnevni. îm se konstatuju negativne promene
treba angaòvati stru~waka za bolesti riba koji }e dati dijagnozu i pre-
dloìti terapiju bolesti. Pored angaòvawa u slu~aju bolesti neophodno
je obezbediti periodi~no pra}ewe zdravstvenog stawa riba od strane
veterinarskog stru~waka kako bi se realizovala blagovremena preventiva
i dijagnostika.
Preventivne mere moraju biti sastavni deo tehnologije kaveznog gajewa
riba. Jedna od zna~ajnih sanitarnih mera za spre~avawe i suzbijawe
bolesti je dezinfekcija. Dezinfekcija obuhvata sve objekte (kaveze) za
114
gajewe riba, samu ribu i predmete (alat i pribor) koji se upotrebqavaju
u tehnolo{kim operacijama sa ribom. Dezinfekcija se obavqa mehani~ki-
~i{}ewem mreà i kori{}ewem hemijskih materija za dezinfekciju
(formalin, bakar sulfat, hlorni kre~, kre~ itd.).
Bolesti kojima su izloène gajene ribe su iste kao i na klasi~nim
ribwacima.
4.15. Tro{kovi izgradwe kaveznih sistema i

ekonomika proizvodwe
Tro{kovi izgradwe kaveznog sistema, kao i cene inputa u proizvodwi
(hrane, mla|i …) i proizvedene ribe vrlo su varijabilne i zavise od niza
faktora, tako da dati prikaz tro{kova izgradwe kaveznog sistema i
ekonomike proizvodwe kalifornijske pastrmke i {arana (vrste koje se
kod nas uglavnom i gaje u kaveznom sistemu) mogu posluìti budu}im
investitorima samo kao orijentacioni.
Tro{kovi izgradwe (podizawa) kaveznog sistema
Tro{kovi podizawa kaveznog sistema zavise pre svega od cene osnovne
konstrukcije i cene mreè. Cene navedenih komponenti kaveznog sistema
dosta zavise od samog kvaliteta.
Za primer je uzet kavezni sistem–baterija sa 16 kaveza, mreàma veli~ine
4 h 4 h 4 m, i orijentacionom cenom jednog kaveza sa osnovnom konstruk-
cijom od 90.000 dinara (1.500 evra), odnosno cele baterije 1.440.000 dinara
(24.000 evra). Kori{}ene su cene iz avgusta 2002.
Tabela 8. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa kaveznog sistema
za gajewe riba
Cena po jedinici Ukupna cena
Jedinica
Vrsta radova Kol. mere u dinarima u dinarima (evrima,
mere
(evrima) 1 evro = 60 dinara)
Prate}a dokumentacija pau{alno 150.000 (2.500) 150.000 (2.500)
Pripremni (istra`ni)
pau{alno 21.000 (350) 21.000 (350)
radovi
Postavqawe kaveza kavez 16 90.000 (1.500) 1.440.000 (24.000)
Nabavka osnovne opreme pau{alno 150.000 (2.500) 150.000 (2.500)
Izgradwa maweg monta`nog
pau{alno 450.000 (7.500) 450.000 (7.500)
objekta na obali
Ukupno 2.211.000 (36.850)
Tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke

Tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke su ra~unati na prinos
od 15 kg/m3 (koliko je uglavnom na na{im kaveznim sistemima), odnosno
960 kg po kavezu, sa nasa|enom mla|i od 20 grama i dobijenom kona~nom
teìnom od 250 grama, planiranim uginu}em od oko 5%, odnosno ukupno
planiranom proizvodwom od 15.360 kg. Planirani koeficijent konverzije
je 1,3 uz kori{}ewe uvozne hrane za pastrmke.
115
Tabela 9. Jednogodi{wi tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke na
kaveznom sistemu
Jedinica Koli- Cena u dinarima Ukupna cena u dinarima
Vrste tro{kova
mere ~ina (evrima) (evrima, 1 e = 60 din)
Nasadni materijal kg 1294 390 (6,5) 504.660 (8.411)
Hrana za konzum kg 18 286 60 (1) 1.097.160 (18.286)
Radna snaga qudi 3 216.000 (3.600) 648.000 (10.800)
Lekovi,vet.kontrola pau{alno 60.000 (1.000) 60.000 (1.000)
Potro{ni materijal pau{alno 60.000 (1.000) 60.000 (1.000)
Ukupni tro{kovi 2.459.820 (40.997)
Na osnovu izloène tabele moè se konstatovati da se predvi|eni

tro{kovi mogu smawiti (za lekove, potro{ni materijal, radne snage
ukoliko sam investitor obavqa posao).
Tro{kovi proizvodwe {arana
Tro{kovi proizvodwe {arana su ra~unati tako da se polovina kaveza
(8) koriste za proizvodwu dvogodi{we mla|i od 500 grama, a druga
polovina za proizvodwu konzumnog {arana od 2.300 grama. Planirani
prinosi za mla| su 37,5 kg/m3, a za konzumnog {arana 46 kg/m3. Ra~unati
gubici za mla| su 20%, a za konzum 10%. Gajena mla| bi se do teìne od
150 grama hranila hranom sa 38% proteina, a od 150 grama do konzumne
veli~ine kompletnom hranom sa 30% proteina, sa koeficijentom
konverzije od 2,2 (hrana doma}eg proizvo|a~a).
Tabela 10. Jednogodi{wi tro{kovi proizvodwe {arana na kaveznom sistemu
Jedinica Koli~ina Cena u dinarima Ukupna cena u dinarima
Vrste tro{kova
mere (evrima) (evrima, 1 evro = 60 din)
Nasadni 2 406 { 0+* 264 (4,4) 635 184 (10 586)
kg
materijal 5 632 {1+* 187 2,97) 1 053 184 (17 553)
Hrana kg
sa 38% p 8 448 41,8 (0,70) 353.126 (5 885)
sa 30% p 70 118 29,8 (0,5) 2.089.516 (34 825)
Radna snaga qudi 3 216 000 (3 600) 648.000 (10.800)
Lekovi,
pau{alno 120.000 (2.000) 120.000 (2.000)
vet. kontrola …
Potro{ni
pau{alno 120.000 (2.000) 120.000 (2.000)
materijal
Ukupni tro{kovi 5.319.010 (88.650)
* { 0+ - jednogodi{wa mla| {arana, {1+ - dvogodi{wa mla| {arana
Vrednost proizvodwe kalifornijske pastrmke

Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih pro-
se~nih cena pastrmke.
Tabela 11. Vrednost proizvodwe kalifornijske pastrmke na kaveznom sistemu
Jedinica Koli~ina Cena u din. Ukupna cena u dinarima
mere (evrima) (evrima)
Konzumna riba kg 15.360 170 (2,83) 2.611.200 (43.520)
Ukoliko se deo proizvedene ribe proda na samom ribwaku po malo-

prodajnim cenama prihodi se mogu zna~ajno pove}ati.
116
Vrednost proizvodwe {arana
Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih
prose~nih cena {arana.
Tabela 12. Vrednost proizvodwe {arana na kaveznom sistemu
Jedinica Koli- Cena u din. Ukupna cena u dinarima
mere ~ina (evrima) (evrima)
Dvogodi{wa mla| kg 19.200 178 (2,97) 3.417.600 (56.960)
Konzumna riba 23.552 132 (2,2) 3.108.864 (51.814)
Mogu}a dobit
Za kavezni sistem za proizvodwu kalifornijske pastrmke mogu}a
dobit je izraèna za jednu godinu proizvodwe.
Tro{kovi proizvodwe: 2.459.820 dinara (40.997 evra)
Dobit: 151.380 dinara (2.523 evra)
Uloèna sredstva za izgradwu kaveznog sistema se u ovom slu~aju mogu
vratiti za 14,5 godina proizvodwe. Uz prodaju ribe po maloprodajnim
cenama na samom mestu gajewa ostvarena dobit se zna~ajno moè
pove}ati, a povra}aj investicije realizovati za 2,5 godine proizvodwe.
Za kavezni sistem za proizvodwu {arana mogu}a dobit je izraèna za

jednu godinu proizvodwe.
Ukupni rashodi: 5.319 010 dinara (88.650 evra )
Uloèna srestva za izgradwu kaveznog sistema se u ovom slu~aju mogu
vratiti za ne{to vi{e od 2 godine proizvodwe.

5.
Transport i plasman ribe
5.1. Transport ribe

Transport ribe je jedna od veoma va`nih operacija u ribwa~arstvu.
Predstavqa veoma zna~ajnu kariku prometa ribe. Obavqa se svim
prevoznim sredstvima. Transportuje se samo zdrava sa higijensko-
sanitarnog gledi{ta potpuno ispravna riba, a sam transport ne sme
uticati na promenu kvaliteta ribe. Riba se moè transportovati u ìvom
i u mrtvom stawu (sveà ili zale|ena).
Sveà riba se transportuje u plasti~nim, ili posudama od stiropora
(gajbama) na ledu, u hladwa~ama na temperaturi od +2oC.
Ako se planira transport duboko zamrznute ribe, riba se najpre
pripremqena stavqa u komore za zamrzavawe na temperaturi od -38
(-40oC), da bi se potom ~uvala i transportovala na -18 oC.
Transport ìve ribe je najneracionalniji i najskupqi, zato {to se sa
ribom mora transportovati i voda, a moraju se obezbediti uslovi da riba
preìvi. @iva riba se transportuje u svim uzrasnim fazama, od oplo|ene
ikre do konzumne veli~ine. Obavqa se u termoizolovanim bazenima (ili
vre}ama, sme{tenim u bazenima) sa vodom uz dodatno oboga}ivawe vode
te~nim kiseonikom ili vazduhom. Potrebne koli~ine kiseonika u
transportnim bazenima zavise od vrste i koli~ine ribe. Hladnovodne
vrste i mla| imaju ve}e zahteve prema kiseoniku. Kriti~ni sadràj
kiseonika za {arana je 0,8 do 0,5 mg/l, a za pastrmku 2,6 do 2,1 mg/l.
Pre svakog transporta mora se izvr{iti priprema. Priprema riba za
transport se sastoji u pra`wewu creva. Na 1 do 3 dana pre transporta
prestaje se sa ishranom. Priprema samog bazena se sastoji od wegovog
~i{}ewa i puwewa vodom. Puwewe se obavqa vodom iz samog bazena.
Prilikom sme{taja riba u bazen razlika izme|u temperatura bazena i
ribwa~kog objekta ne bi trebalo da bude ve}a od 2-3 oC.
5.1.1. Transport toplovodnih vrsta riba

Najpovoqnija temperatura za transport je izme|u 10 i 12oC. U letwem
periodu ona je ve}a, a u zimskom mawa. Sadràj kiseonika u bazenu za
vreme transporta treba da iznosi od 3 do 4 mg/l.
118
Transport ikre
Ikra se transportuje na razli~ite na~ine. Oplo|ena ikra smu|a, {tuke
i soma naneta na gnezda se transportuju u odgovaraju}im polietilenskim
kesama ili nepropusnim sanducima sa vodom koja prekriva gnezda. Ostali
deo vre}e puni se vazduhom ili se pak postavqaju aeratori. Oko vre}a
ili sanduka se stavqa led. Na kra}e udaqenosti ikra se moè prevoziti
i u vla`noj mahovini ili termos boci. Na ve}e udaqenosti mogu se
koristiti i posebni okviri (drveni ili plasti~ni, dimenzija 20 h 30
cm, visine 5-6 mm, preko kojih je zategnuta ne`na mekana, vla`na tkanina
na koju se stavqa ikra) sa ikrom pore|ani jedan na drugi i sloèni u
vre}i, odnosno u dobro izolovane kutije za transport.
Transport predlarvi i larvi
Predlarve i larve se naj~e{}e transportuju u ~vrstim polietilenskim
kesama zapremine od 50 litara. Vre}e se do 1/3 pune ~istom vodom u koju
se stavqaju predlarve odnosno larve. Wihov broj zavisi od vrste, starosti
i trajawa transporta i kre}e se od 10.000 do 50.000 jedinki. Nakon sme{taja
ribica u vodu se iz kese istisne vazduh i kesa naduva ~istim kiseonikom,
potom se zategne pomo}u steza~a koji hermeti~ki zatvori kesu. Ovako
pripremqene kese se na kra}e relacije prevoze kamionima ~ije je dno
prekriveno vla`nom travom ili sun|erom. Umesto kesa, za duì transport
pogodni su hidrobioni (to su posude sa ure|ajem za stalnu aeraciju vode).
U 100 litara vode moè se prevoziti oko 100.000 larvi {arana.
Transport mla|i do 30 dana starosti
Jednomese~na mla| {arana i biqojeda, se transportuje na isti na~in
kao i larve u kesama zapremine od 50 l, gde se stavqa od 500 do 3.000
jedinki po vre}i, kao i u bazenima (npr. 2,5 m 3 zapremine). Na
temperaturi od 22- 25oC, u bazen se stavqa 80.000 do 100.000 mla|i za
transport do 12 ~asova, odnosno 50.000–60.000 mla|i za transport do
24 ~asa uz kori{}ewe kiseonika.
Transport mla|i do 2 godine starosti
Mla| {arana i prate}ih vrsta se transportuje u bazenima (npr. za-
premine 2,5 m3) snabdevenim rasprskiva~ima vazduha ili dovodom
kiseonika iz boce za kiseonik. Koli~ina mla|i po bazenu varira 200-
600 kg, u zavisnosti od vrste, temperature vode i duìne transporta.
Ukoliko se prevozi mla| osetqivijih toplovodnih vrsta (smu|, {tuka)
koli~ina mla|i je do 150 kg uz temperaturu vode do 15oC.
Transport konzumne ribe
Konzumni {aran, beli amur, beli i sivi tolstolobik se transportuju
u bazenima razli~ite zapremine, snabdevenim rasprskiva~ima vazduha
ili dovodom kiseonika iz boce. Po jednom bazenu od 2,5 m3 transportuje
se 600-1.200 kg ribe, zavisno od temperature vode i duìne transporta.
119
Slika 80. Kamion sa hidrobionima za transport ribe (Foto Z. Markovi})
Transport matica
Matice se transportuju u istim bazenima, kao i konzumne ribe, sa
gustinom 300-450 kg za {arana, odnosno 200 kg kada su u pitawu prate}e
vrste uz obavezno unutra{we oblagawe bazena sun|erom.
5.1.2. Transport hladnovodnih vrsta riba

Po{to se kod nas na ribwacima gaji uglavnom samo kalifornijska
pastrmka tekst o transportu hladnovodnih vrsta se i odnosi na ovu vrstu.
Transport ikre
Ikra se transportuje tek posle pojave o~iju i to najmawe 5 do 10 dana
pre izvaqivawa. Transport se obavqa na ve} pomenutim ramovima kod
transporta toplovodnih vrsta riba. Ili pak u nepropusnim sanducima
(uglavnom od stiropora sa ledom pomo}u koga se odràvaju niske tempe-
rature i ~ijim otapawem odràva vla`nost ikre.
Transport larvi i mla|i
Najboqi na~in transporta larvi i mla|i do 3 meseca starosti je
kori{}ewem polietilenskih kesa. U kesama zapremine 50 litara pri
temperaturi 8-11oC moè se transportovati 1.000-2.500 larvi, odnosno
800-2.000 mla|i starosti do 3 meseca. Duìna transporta ne bi trebala
da traje duè od 5–6 sati.
Mla| do 3 meseca, kao i mla| starosti do 12 meseci se moè transpor-
tovati i u hidrobionima, snabdevenim bocom sa kiseonikom, razli~ite
120
zapremine. Tako se u bazenu zapremine od 2,5 m3, na temperaturi od 5oC
pri duìni transporta 10-15 sati moè transportovati 30.000 jedinki,
a na temperaturi od 10oC 20.000 jedinki {estomese~ne mla|i.
Transport konzumne pastrmke
Ukoliko se transportuje u ìvom stawu, transport konzumne ribe se
obavqa u bazenima kao i za mla|. U bazenu zapremine od 2,5 m 3, na
temperaturi od 5oC pri duìni transporta od 10 do 15 sati transportuje
se 300 kg, a na temperaturi od 10oC 200 kg konzumne pastrmke.
Konzumna pastrmka se ~e{}e transportuje u mrtvom stawu. Pre
transporta na 24 ~asa se ne hrani, po izlovu se ubija elektro{okovima
(ili pak u koritima bez vode), a uginule ribe re|aju u plasti~ne posude
i pokrivaju ledom. Transport se obavqa hladwa~ama.
5.2. Plasman ribe

Plasman ribe se obavqa u veleprodaji i maloprodaji. Veleprodaja
podrazumeva plasman ve}e koli~ine ribe kupcu (proizvo|a~u, ako se
radi o ribqoj mla|i, prera|iva~u ako se riba prera|uje ili trgovcu
koji se bavi daqim prometom ribe) dok je maloprodaja prodaja ribe
krajwem kupcu.
Za sme{taj ìve ribe se koriste manipulativni bazeni na pastrmskim
ribwacima, odnosno zimovnici na {aranskim ribwacima, a za sme{taj
zamrznute ribe odgovaraju}e hladwa~e.
Na ribwacima se veoma ~esto odvoji mawa koli~ina ribe za prodaju
krajwim kupcima. Odvojena koli~ina ribe je sme{tena u tikvare (metalni
ili drveni sanduci sa otvorima na stranama oblika ~amca uroweni u
vodu), male metalne kaveze barka mreè, pregra|ene delove bazena ili u
posebne uglavnom male betonske bazene.
Promet na malo se obavqa u specijalizovanim prodavnicama–ribar-
nicama, ili pak u mreì maloprodajnih objekata razli~itih firmi koje
imaju rashladne ure|aje za plasman sveè ili zamrznute ribe. Za razliku
od tih maloprodajnih objekata specijalizovane ribarnice pored sveè
i zamrznute ribe prodaju i ìvu ribu: uglavnom toplovodne vrste, mada
u posledwe vreme savremenije ribarnice raspolaù bazenima sa filterima
u kojima drè ìvu kalifornijsku pastrmku.
Popularisawu ribe kao namirnice doprinose brojne informacije u
medicinskim ~lancima o zna~aju riba u ishrani a i ribqi restorani i
prìonice ribqih proizvoda.
121
6.
Literatura
Aganovi}, M. (1979). Salmonidne vrste riba i wihov uzgoj, IGKRO

Svjetlost OOUR Zavod za uxbenike, Sarajevo, 1979, p. p. 320.
Antalfi, A., Tolg, I., (1974). ABC Ribwa~arstva, Izdava~ki odijel,
“Glasa Slovenije” u saradwi sa Poslovnim udruèwem slatkovodnog
ribarstva Jugoslavije “Kornateksport - import” Zagreb, p. p. 248.
Baird, D., Beveridge, N. Kelly, L. and Muir. J. (1996). Aquaculture and Water
Resource Management Blackwell Sci. Ltd. Oxford, p. p. 218.
Beveridge, M. (1991): Cage aquaculture, Fishing News Books, England, p. p. 351.
Boj~i}, C., Debeqak, Q., Vukovi}, T., Jovanovi} - Kr{qanin, B., Apostolski,
K., Ràni~anin, B., Turk, M., Volk, S., Drecun, \., Habekovi}, D.,
Hristi}, \., Fijan, N., Paùr, K., Buwevac, I. i Maro{evi}, \. (1982).
Slatkovodno ribarstvo, Ribozajednica Zagreb, p. p. 605.
Boyd, C. (1982). Water Quality Management for Pond Fish Culture, Elsevier
Amsterdam, p. p. 318.
Drecun, \., Pejovi}, V., Draki}, V. (1984). Mali Ribwaci. Ekonomski biro,
p. p. 134.
Drummond, S.(1978).Trout Farming Handbook. Seeley, Service & Co, London,
p. p. 169.
FAO (1985). Common carp, part 1, Mass production of eggs and early fry. Food
and Agriculture Organization of the United Nations, Rome, p. p. 84
FAO (1985). Common carp, part 2, Mass production of advanced fry and fingerlings
in ponds. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Rome,
p. p. 85.
Hol~ik, J., Mihalik, J., Maly, J. (1972). Freshwater Fishes, Prague, p. p. 128.
Hofmann J. (1979). Der Teichwirt. Verlag Paul Parey. Hamburg und Berlin, p.
p. 332.
Huet, M. (1971). Textbook of fish culture, Breeding and Cultivation of Fish.
Fishing News (Books) Ltd. England, p. p. 436.
Hristi}, \., Buwevac, I. (1991). Gajewe slatkovodnih riba. Gra|evinska
kwiga, p. p. 243.
Jovanovi}, B., Jeremi}, S., ]irkovi}, M., Plav{a, N. (2000). Aktuelni
problemi u dijagnostici, terapiji i suzbijawu bolesti slatkovodnih
riba na na{im ribwacima. Savremeno ribarstvo Jugoslavije,
monografija, Savez poqoprivrednih inèwera i tehni~ara
Jugoslavije, DOO Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet
Novi Sad, Poqoprivredni fakultet Zemun, 97-104.
122
Markovi}, Z., Mitrovi}-Tutunxi}, V., Stankovi}, M. (1998). Zna~aj
prirodne hrane u poluintenzivnoj proizvodwi {arana, Savremena
poqopprivreda, Vol. 48, br. 1-2: 199-204.
Markovi}, Z., Mitrovi}-Tutunxi}, V. (2000). Poluintenzivni sistem –
mogu}nost uspe{ne i rentabilne proizvodwe {arana u Srbiji.
Savremeno ribarstvo Jugoslavije, monografija, Savez poqopri-
vrednih inèwera i tehni~ara Jugoslavije, DOO Ribarstvo
Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Poqoprivredni
fakultet Zemun, 31-48.
Markovi}, Z. Mitrovi}-Tutunxi}, V. Vasiqevi}, M. (2000). Effects of
abiotic and biotic factors on fish growth in semiintensive fish production.
Acta Biologica Iugoslavica - Ichthyologia, 32, 1, 31-38.
Markovi}, Z., Poleksi}, V., Duli}-Stojanovi}, Z., Qubi}, B. (2001).
Possibilities of alternative types of aquaculture in the Serbia region. Acta
Biologica Iugoslavica - Ichthyologia, 33, 1, 1-10.
Markovi}, Z., Poleksi}, Z., Duli} – Stojanovi}, Z. (2002). Integralno
gajewe kalifornijskih pastrmki sa kalifornijskim glistama,
Biotehnology in Animal Husbandry 18 (5-6), p. 315-320.
Mijovi}-Magdi}, J. (1998). Uticaj ekolo{kih ~inilaca na tempo rasta
kalifornijske pastrmke Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1792) u
eksperimentalnim bazenima ribwaka Sisevac, magistarska teza,
Biolo{ki fakultet, Beograd, p. p. 110.
Mitrovi}-Tutunxi}, V. Vidmani}, L. (1991). Study of environmental
conditions in four cyprinid fish farms. Biological characteristics of ponds.
Ichthyologia 23, 1, 37-45.
Mitrovi}-Tutunxi}, V., Juri}, G., Vidmani}, L. (1992). Razvoj kaveznog
gajewa riba u Srbiji i uticaj na vodene ekosistema, Vodoprivreda,
24, 57-63.
Mitrovi}-Tutunxi}, V. Jovanovi}, \., Mati}, A. Markovi}, Z. (1997).
Akutni problemi postoje}ih {aranskih ribwaka u Srbiji i
mogu}nosti racionalnog gajewa konzumnog {arana u wima. Ribarstvo
Jugoslavije, monografija. Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqo-
privredni fakultet Novi Sad, Savez poqoprivrednih inèwera i
tehni~ara Jugoslavije.
Mitrovi}-Tutunxi}, V., Milinkovi}, R. (1997). Realne mogu}nosti razvoja
slatkovodnog ribarstva Jugoslavije, Ribarstvo Jugoslavije,
monografija, Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqoprivredni
fakultet Novi Sad, Savez poqoprivrednih inèwera i tehni~ara
Jugoslavije, 9-22.
Mitrovi}-Tutunxi}, V., Balti}, M. (2000). Stawe slatkovodnog ribarstva
u svetu i kod nas i trendovi razvoja. Savremeno ribarstvo Jugoslavije,
monografija, Savez poqoprivrednih inèwera i tehni~ara
Jugoslavije, DOO Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet
Novi Sad, Poqoprivredni fakultet Zemun, 1-8.
Piper, R., Mc Ecwain, J., Orme, L., Mc Craren, J., Fowler, L., Leonard, J. (1982)
Fish Hatchery Management. United States Department of the Interior Fish
and Wildlife Service, Washington, D. C. p. p. 517.
123
Sedgwich, S. D. (1978). Trout Farming Handbook. Seeley, Service & Co,
London.
Treer, T. Safner, R., Ani~i}, I., Lovrinov, M. (1995). Ribarstvo,
Nakladni zavod Globus, Zagreb, p. p. 463.
Vassvik, V. (2000). Fish farming, A pictoral adventure in the blue pasture.
Fossum Grafisk as, p. p. 69.
]irkovi}, M., Stajkov J. (1997). Stawe i perspektive razvoja ribarstva
susednih zemaqa i Srbije. Ribarstvo Jugoslavije, monografija,
Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqoprivredni fakultet Novi
Sad, Savez poqoprivrednih inèwera i tehni~ara Jugoslavije, 39-
48.
]irkovi}, M. Jeremi}, S., ]irkovi}, D. (2000). Intenzivno gajewe
{aranskih riba. Savremeno ribarstvo Jugoslavije, monografija,
Savez poqoprivrednih inèwera i tehni~ara Jugoslavije, DOO
Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet Novi Sad,
Poqoprivredni fakultet Zemun, 55-58.

7.
Prilog
7.1. Neke korisne adrese

Za istra`ne radove (analize vode, zemqe, nosivog kapaciteta…)
- Poqoprivredni fakultet,
Nemawina 6, 11080 Zemun – Beograd, 011/615 - 315
Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad, 021/350 – 366
- Biolo{ki fakultet, Studenski trg, 11 000 Beograd, 011/187-266
- Institut za za{titu zdravqa Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut”,
Dr Suboti}a br. 5, 11000 Beograd, 011/684-566
- PMF Institut za biologiju,
Trg Dositeja Obradovi}a 3, 21000 Novi Sad, 021/350-122,
- PMF Institut za biologiju,
34000 Kragujevac, Radoja Domanovi}a 12, 034/336-223
- Institut za biolo{ka istraìvawa, “Sini{a Stankovi}”,
29.novembra 143, 11000 Beograd, 011/764-422
- Centar za multidisciplinarne studije,
29. novembra 143, 11000 Beograd, 011/764-422
- Institut za zemqi{te,Teodora Drajzera 7,11000 Beograd, 011/667-175;
667-199
- Institut za vodoprivredu “Jaroslav êrni“,
“Jaroslava êrnog“ 80, 110001 Beograd, 011/649-265
- Gradski zavod za za{titu zdravqa – Beograd,
29. Novembra, 11 000 Beograd, 011/3233-976
- Zavod za za{titu zdravqa (ZZZZ) â~ak, 32000 â~ak, 032/25-771
- ZZZZ ]uprija, 35230 ]uprija, 035/470-036
- ZZZZ Kikinda, 23300 Kikinda, 0230/34-581
- ZZZZ Kragujevac, 34000 Kragujevac, 034/331-342
- ZZZZ Kraqevo, 36000 Kraqevo, 036/22-081; 036/22-152
- ZZZZ Kru{evac, 37000 Kru{evac, 037/27-241
- ZZZZ Leskovac, 16000 Leskovac, 016/245-219
- Institut ZZZ Ni{, 18000 Ni{, 018/334-451
- Institut ZZZ Novi Sad, 21000 Novi Sad, 021/622-784
- ZZZZ Pan~evo, 26000 Pan~evo, 013/522-965
- ZZZZ Pirot,18300 Pirot, 010/223-155
- ZZZZ Poàrevac, 12000 Poàrevac, 012/222-682
- ZZZZ [abac, 15000 [abac, 015/343-804
- ZZZZ Sombor, 25000 Sombor, 025/22-888
- ZZZZ Sremska Mitrovica, 22000 Sremska Mitrovica, 022/224-363
125
- ZZZZ Subotica, 24000 Subotica, 024/571-300
- ZZZZ Uìce, 31000 Uìce, 031/563-150
- ZZZZ Vrawe, 17500 Vrawe, 017/21-310
- ZZZZ Zaje~ar, Sremska 13, 19000 Zaje~ar, 019/422-477; 019/422-543
- ZZZZ Zrewanin, 23000 Zrewanin, 023/564-458
za pripremnu dokumentaciju
- Ministarstvo za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu,
Nemawina br. 22 – 26, 11 000 Beograd, 011/361-6281
- Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i ìvotne sredine
Republike Srbije, Nemawina br. 22-26, 11000 Beograd, 011/361-37-34
- Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod,
Kneza Vi{eslava br. 66, 11 000 Beograd, 011/543-186
- Javno vodoprivredno preduze}e “Srbija Vode”,
Bulevar umetnosti br. 2, 11070 Novi Beograd
- JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav” Novi Sad,
Bulevar Mihaila Pupina br. 25, 21000 Novi Sad, 021/422-820;
021/423-876
- JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav“, RJ “Smederevo“,
Kara|or|eva br. 62, 11030 Smederevo
- JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav“, RJ “Negotin“,
Stanka Paunovi}a br. 16, 19300 Negotin
- JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Sava“, Brodarska br. 3, 11000
Beograd
- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VPC “Morava“, Cara Du{ana br. 52,
18 000 Ni{
- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Velika Morava“,
Cara Lazara br. 109, 35230 ]uprija
- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Zapadna Morava“,
S. Lap~evi}a br. 3/2, 32 103 â~ak, 032/225- 385
- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Ju`na Morava“,
Cara Du{ana br. 52, 18 000 Ni{
- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VPC Morava Ni{, Sekcija Uìce,
Dimitrija Tucovi}a 43, 31000 Uìce, 031/514-688; faks: 031/514-708
- Republi~ki zavod za za{titu prirode,
Tre}i bulevar 106, 11070 Novi Beograd, 011/142-281; 011/142-168
proizvo|a~i ribqe hrane i lekova

- Industrija sto~ne hrane, PKB – INSHRA,
Industrijsko naseqe b.b, 11213 Padinska Skela, 011/8871 – 703;
011/8871-356, faks. 011/8871-802
- D.D. Veterinarski zavod Zemun,
Batajni~ki drum 4, 11080 Zemun, Po{. Fax 40, 011/196-434, fax. 011/195-
856
- Veterinarski zavod Subotica a.d.,
Ivana Milutinovi}a br. 123, 24106 Subotica, tel. 024/567-933,
faks:024/567-736
- “VITAMIX” Vrbas, fabrika sto~ne hrane, Klare Feje{ Mire br. 6,
21460 Vrbas, tel. 021 – 701 – 813
- “Agrobiznis sistem”- Nik{i}, Bulevar 13 jul bb, 81400 Nik{i},
083/213-501
- AD “Soja protein”, Industrijska zona bb, 21220 Be~ej, 021/815-311
126
- ICN Galenika A.D., Program marketing –veterine,
Batajni~ki drum bb,11080 Zemun 011/197 – 436, 011/197 – 040,
faks 011/105-985
- Koncern “Hemofarm“, d.o.o. , Veterinarska hemijska industrija,
Bul. Oslobo|ewa 2, 26300 Vr{ac, 013/821-393, faks: 013/823-003
za pruàwe usluga u le~ewu riba

- Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije,
11000 Beograd, Vojvode Toze 14, 011/421-545, faks: 424-817
- Veterinarski institut, Rumena~ki put 6, 21000 Novi Sad, 021/300-841
za pruàwe usluga u tehnologiji proizvodwe…

Nemawina 6, 11080 Zemun – Beograd, 011/615 – 315 lok. 290
Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad, 021/350 – 366
Ribwaci
Pastrmski ribwaci
- Ribwak “Vojin Popovi}” ribwak,
Mihajla Pupina 11, 36300 Novi Pazar, tel/faks 020/311-992
- Ribarsko gazdinstvo Beograd,
Ratka Vujovi}a ô~e 2/a, 11000 Beograd, 011/5321-122
- Preduze}e “Riboteks”,Ribwak, 15320 Qubovija, 015/661-888,
031/856-738
- Ribwak “Lisine” Strmosten, 35213 Despotovac, 035/612-219
- Zemqoradni~ka zadruga “U{}e” Ribwak, 36342 U{}e, 036/831-255
- Agrokombinat 13 jul Holding, DD Ribarstvo “Ribwaci“,
81000 Podgorica, 081/32-168
- A.D. Ribwak “Berane“, 84300 Berane, 0871/61-327
- Ribogoji{te “Tropik”,
Bra}e Maùr 40, 51000 Bawa Luka, Republika Srpska, 051/3191-347,
051/3191-626 ili Palmira Toqatija br. 5, 11000 Beograd, Srbija,
011/600-557
[aranski ribwaci
- Ribarsko gazdinstvo “E~ka”, Lukovo Selo,
23000 Zrewanin, 023/884-020, ,faks. 023/884-029
- DTD Ribarstvo, Petrovaradin,
Preradovi}eva 9, 21131 Novi Sad, 021/431-388
- DP Ribwak - “Sutjeska”, 23244 Sutjeska, 023/851-027
- DP za Ribarstvo,“Vr{a~ki Ritovi“,
Margitski put b.b., 013/822-520, 013/822-550
- Ribarsko gazdinstvo Beograd,
Ratka Vujovi}a ô~e 2/a, 11000 Beograd, 011/5321-122
- PIK “Be~ej” RJ ribwak, 21220 Be~ej, 021/812-493
- Ribwak ”Sveti Nikola”, 23245 Neuzina, 023/852-164, 023/852-204
- “Dubica” – ribwak, 23251 Banatska Dubica, 023/859-902
- PKB Ribarstvo, 26205 Baranda, Sakulski put bb, 013/686-113
- Ribwak “Tima”, 21245 Mo{orin, Isidore Sekuli} 31, 021/869-150
- Ribarska zadruga “Mo{orin”, 21245 Mo{orin, 021/869-241
- Ribarsko gazdinstvo “\erdap”, Dunavska 32, 19320 Kladovo, 019/88-077
127
- DP Ribwak “Kolut”, 25274 Apatin
- DP “Sveta Popovi}” – ribwak, “Dokmir”, 14210 UB, 014/418-16
- PDP Vodoprivredno dru{tveno preduze}e “Osnovna kanalska mreà
- ribwak, M. Pupina 25, 21000 Novi Sad, 021/57-022
- DDZ za proizvodwu, lov i promet ribe,
23330 Novi Kneèvac, 023/82-847; 023/81-422
- Ribwak “LOK”, Zemqoradni~ka zadruga, 21243 Kovin
- PPK Ribwak “Agroba~ka”, 21420 Ba~, 021/771-674; 011/770-350
- Ribwak “Veqko Simin”, 25000 Sombor
- DRP “Sani~ani”, Preradovi}eva 11, 79101 Prijedor, Republika
Srpska
- ODPR Ribwak “Barda~a“, Mome Vidovi}a, 78 420 Srbac, Republika
Srpska

8.
Foto prilog
Detaq izlova konzumnog {arana

129
Izlov jednomese~ne mla|i {arana
Izlovqena jednogodi{wa mla| {arana

130
Konzumni {aran u mreì
Sortirawe {arana na sortirnom stolu
Jezero za pecawe na {aranskom ribwaku

131
Reka sa koje se pastrmski ribwak snabdeva vodom
Bazeni za gajewe konzumne pastrmke

132
Mali pastrmski ribwak
Ispust vode iz bazena za gajewe konzumne pastrmke

133
Nose}a konstrukcija kaveznog sistema sa stazom za kretawe
Savremena ribarnica
134
Biografije autora
Docent dr Zoran Markovi} je ro|en 1963. godine u

Bajinoj Ba{ti. Diplomirao je na Prirodno-mate-
mati~kom fakultetu (Odsek za biologiju) u Beogradu
1987. godine. Magistrirao je 1992. a doktorirao 1997.
godine na Biolo{kom fakultetu u Beogradu iz
oblasti biologija voda. U periodu od 1996. do 1998.
godine radi kao asistent, a 1998. godine izabran je
za nastavnika (docenta) predmeta Ribarstvo na
Poqoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Pored predmeta Ribarstvo na osnovnim studijama,
dr Markovi} predaje grupu predmeta iz oblasti
Ribarstva i Hidrobiologije na specijalisti~kim i magistarskim
studijama studijske grupe Ribarstvo Poqoprivrednog fakulteta u
Beogradu. Od 1998. predaje predmete Osnovi hidrobiologije i Hidroeko-
logija i za{tita kopnenih voda na redovnim i Hidroekologija i za{tita
voda na poslediplomskim studijama Biolo{kog fakulteta, Univerziteta
u Beogradu. Od 2002. godine voditeq je kursa Ekolo{ki pristup u poqo-
privredi na poslediplomskim studijama Alternativne akademske obra-
zovne mreè u Beogradu. Autor je dve samostalne monografije, kao i preko
70 nau~nih radova iz oblasti ribarstva i hidrobiologije. U~estvovao
je u izradi vi{e studija i projekata iz oblasti Ribarstva i Hidro-
biologije. Bio je predsednik Odbora za ribarstvo, Nau~no stru~nog sa-
veta za sto~arstvo, Ministarstva za poqoprivredu, vodoprivredu i
{umarstvo. Predsednik je Hidrobiolo{ke sekcije Dru{tva Ekologa
Srbije.Obavio je ve}i broj istra`nih radova za potrebe izgradwe
pastrmskih i {aranskih ribwaka, uradio vi{e idejnih i glavnih projekata
za podizawe novih ribwaka, kao i u~estvovao u realizaciji (unapre|ewu
tehnologije) proizvodwe na vi{e ribwaka.
Profesor dr Vera Mitrovi}-Tutunxi} je ro|ena
1931. godine u Beogradu. Diplomirala je 1955. na
Prirodno–matemati~kom fakultetu (grupa Biologija)
u Beogradu. Poslediplomske studije iz oblasti
Biologije i patologije riba, na Veterinarskom
fakultetu je zavr{ila u Zagrabu 1963. Doktorsku
disertaciju pod naslovom „Uticaj nasada {arana na
biolo{ku produkciju ribwaka“ odbranila je 1969.
godine na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Od 1955. do 1960. asistent je u Zavodu za ribarstvo
137
Srbije, a od 1960. do 1970. na Poqoprivrednom fakulteta u Beogradu. Za
nastavnika predmeta Ribarstvo izabrana je 1970. Od 1970. do 1977. je u
nastavni~kom zvawu docenta, od 1977. do 1982. u zvawu vanrednog pro-
fesora i od 1982. u zvawu redovnog profesora (do penzionisawa 1997.)
na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu. U~estvovala je u nastavi
predmeta Zoologija na Odseku za sto~arstvo i Poznavawe ribe kao ìvotne
namirnice na odseku za tehnologiju Poqoprivrednog fakulteta. U~e-
stvovala je u realizaciji poslediplomske nastave na Tehnolo{kom
fakultetu u Beogradu, Poqoprivrednom fakultetu u Zagrebu i Prirodno
– Matemati~kom fakultetu u Zagrebu u periodu od 1975. do 1982.
U~estvovala je u poslediplomskoj nastavi iz oblasti Hidrobiologija na
Biolo{kom fakultetu u Beogradu od 1984. i iz oblasti Ribarstva na
Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu od 1987. Bila je ~lan radne grupe
za Kriterijume kvaliteta vode EIFAC-a (Evropske savetodavne komisije
za slatkovodno ribarstvo), FAO i rukovodilac grupe za saprobiologiju
IAD-a (Arbeitsgemeinschaft Donauforschung SIL-a). U~estvovala je u radu
i drugih me|unarodnih organizacija i organizaciji nau~nih skupova iz
ekologije i ribarstva u zemqi. Objavila je vi{e od 150 radova, samostalno
i u saradwi, iz oblasti ribarstva, produkcione ekologije slatkovodnih
ekosistema, biologije zaga|enih voda i ekotoksikologije voda. Bila je
rukovodilac nekoliko nau~nih projekata iz oblasti ribarstva i hi-
drobiologije i u~estovala u realizaciji vi{e istraìva~kih projekata.
138
139
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
639.3(075.8)
MARKOVI], ZORAN
Gajenje riba / Zoran Markovi}. - Beograd: Zadu`bina Andrejevi},
2003 (Beograd: Reprograf). - 128 str.; ilustr; 24 cm. - (Biblioteka Zelena
linija ìvota / Zadu`bina Andrejevi}, ISSN 1451-2157 ; 3)
Tira` 10000. - Biografije autora: str. 127-128. - Bibliografija: str.
122-123.
ISBN 86-7244-329-2
a) Ribe - Gajenje
COBISS-ID 103690764

DR - Vera Mitrović Tutundžić&Dr - Zoran Markovic-Gajenje Riba

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR - Vera Mitrović Tutundžić&Dr - Zoran Markovic-Gajenje Riba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

Zelena linija `ivota

Na sednici Nastavno-nau~nog ve}a Instituta za sto~arstvo

Objavqivawe kwige pomoglo Ministarstvo za za{titu prirodnih

11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,

2. Gajewe toplovodnih vrsta riba u ribwacima 15

3. Gajewe hladnovodnih vrsta riba

5. Transport i plasman ribe 118

8. Foto prilog 129

ajewe riba na prostorima Srbije vezano je za period od posledwih

nteresovawe ~oveka za kori{}ewe riba datira iz prastarih vremena.

U odnosu na svetske trendove, akvakultura je u Evropi imala znatno

Na podru~ju Srbije gajewe riba se najve}im delom obavqa u

I pored ~iwenice da smo po potro{wi ribe u Evropi pri dnu svetske

Slika 1. Tipovi gajenih {arana (Hol~ik, J. and Mihailik, J., 1972)

2.3. Izbor lokacije za izgradwu {aranskih

U zavisnosti od mesta izgradwe ribwaci se mogu podeliti na:

- Ribwake podignute u re~nim

- Ribwake sa uzdu`nim nasipom.

- Ribwake na zabarenim terenima. Nastaju kori{}ewem ve} postoje}ih

- Ribwaci okru`eni nasipom. Karakteristi~ni su za ravni~arske

2.4. Kako se odlu~iti za veli~inu {aranskih

2.6. Voda kao `ivotna sredina gajenih

Temperatura vode tokom godine u {aranskim ribwa~kim objektima se

Kretawa vode mogu biti horizontalna i vertikalna. Horizontalna su

Smatra se da su za `ivot riba povoqne pH vrednosti od 6,5 do 8,5, a

Od rastvorenih gasova u stabilnim ribwa~kim ekosistemima voda

Amonijak je prisutan u vodi ribwaka kao normalan produkt biolo{ke

Biogene materije ili nutrijenti su materije neophodne za sintezu

Ve}e prisustvo brzo razgradqivih organskih materija u ribwa~koj

Zna~aj vi{ih vodenih biqaka (makrofita) u ribwacima je tako|e veliki,

Slika 16. Nadvodne (emerzne) vodene biqke

Slika 17. Plivaju}e (flotantne) vodene biqke

Slika 18. Podvodne (submerzne) vodene biqke

Zooplankton predstavqa glavnu prirodnu hranu mla|i {arana (kao

U ishrani konzumnog {arana i starije mla|i fauna dna ima veliki

Slika 20. Fauna dna iz ribwaka

brojnosti faune dna uslovqena je gustinom nasada riba, tako da

Kao bioti~ke ~inioce sredine u {aranskim ribwacima sa polu-

Slika 21. Larve insekata i ra~i}i–{teto~ine u ribwacima (FAO, 1985)

(viruse, bakterije, protozoe), prenosnike bolesti, parazite i grabqivice

2.7. Istra`ni radovi koje je potrebno obaviti pre

Prilikom izgradwe toplovodnog ribwaka osnovno je pravilo da se

2.9. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti

Tip vodozahvata je u zavisnosti od toga da li u recipijentu (kanalu,

Slika 26. Nasip sa bankinom i za{titnim pojasom (Treer, T. i sar., 1995)

sistemom destabilizuju nasip, a ujedno predstavqaju skloni{ta za vidre

Unutra{wa drena`na mre`a se gradi u samim ribwa~kim objektima,

Odvodni kanal slu`i za prihvatawe ispu{tene vode iz ribwa~kih

Prilikom projektovawa ribwaka dobro

Zgrada mrestili{ta slu`i za kontrolisani - ve{ta~ki mrest (ukoliko

Magacin slu`i za dr`awe dodatne hrane za ribe, ve{ta~kog |ubriva

Unutra{wa putna mre`a predstavqa mre`u puteva po kruni nasipa za

2.10. Proizvodni objekti {aranskih ribwaka

Predgreja~i napajaju mrestili{ta zagrejanom vodom i grade se kada se

Slika 33. Skica Dubi{evog mrestili{ta (korigovano, Treer, T. i sar. 1995)

niskom mekanom travom na kojoj matice pola`u ikru, sa visinom vodenog

Odgajivali{ta (tovili{ta) su ribwa~ki objekti koji slu`e za gajewe

Mati~waci se koriste za dr`awe matica preko godine. To su objekti

2.11. Kako obezbediti mla| za nasad

2.12. Gajewe {arana

2.12.1. Gajewe matica

2.12.2. Razmno`avawe {arana