Milovan Vitezovi}

LAJAWE
NA ZVEZDE
 11.

PROFESOR PREMA MANGUPIMA

“O~i su ti hladne."
“Najzad ne{to shvata{" — Danica je bi-
la zadovoqna.
“Ose}am se kao u snu!" — uskratio joj je
Mihailo kratko zadovoqstvo:
“[ta ho}e{ da ka`e{?"
“Tvoje mi o~i do|u kao moja soba!"

Kako se posle zimskog raspusta vratiti

u {kolsku kolote~inu?
Po~etak {kole je najboqe obele`iti
nekim doga|ajem koji }e se pamtiti bar ne-
dequ dana, posle koga }e svima biti jasno da
su ponovo u {koli.
U nedostatku boqeg doga|aja, nije bilo
naodmet ni be`awe sa ~asa celog razreda.
Istorijska be`awa sa ~asova se prepri-
~avaju iz generacije u generaciju.
Za svoje ~etiri godine u Gimnaziji “Mi-
lutin Uskokovi}", generacija IV2 imala je

103
 Milovan Vitezovi}

vi{e be`awa koja }e se pamtiti bar koju go-

dinu posle wihove mature.
Jedno ~udo od be`awa bilo je sa ~asa mu-
zi~kog vaspitawa.
U vremenu kad su bili drugi razred, dr`a-
li su apsolutni rekord u be`awu sa ~asova.
Nekoliko puta su pobegli na ceo dan.
Jednom, ~ak u Beograd, na utakmicu Par-
tizan — Man~ester, za kup evropskih {am-
piona.
“Da ste mi tako brzi na stazi!" — `alio
je profesor Stevi}.
Odlukom nastavni~kog ve}a izvr{ena je
preraspodela u~ionica.
Razred u bekstvima je preseqen u u~io-
nicu izme|u direktorove kancelarije i na-
stavni~ke zbornice.

Profesor muzi~kog obrazovawa Rado-

mir Mitrovi} dolazio je uvek na ~as sa vi-
olinom.
Profesor Mitrovi} je godinama, do pen-
zije, bio prva violina orkestra opere Na-
rodnog pozori{ta.
Sa penzijom se povukao u rodne Morav-
ske Karlovce.
Gimnazija “Milutin Uskokovi}" mu je
ponudila mesto profesora, smatraju}i to
~a{}u.
Profesor je godinama svirao opere i
bio je `eqan simfonijske muzike.
Na ~asove je dolazio sa violinom i od
razreda do razreda prosviravao je, po auto-
rima, redom simfonije.

104
 Lajawe na zvezde

Tada bi zatvarao o~i i padao u neku vr-

stu pijanstva. Sebi bi do{ao tek kad bi do-
kraj~io simfoniju.
Za vreme prosviravawa Betovenove tre-
}e simfonije, tada{we II2 je pobeglo i vra-
tilo se na ~as.
Kako su ve} bili preme{teni u kaznenu
u~ionicu, pobegli su kroz prozor i kroz
prozor su se vratili.
Posetili su Popovo brdo i vratili se.
U prisoju Popovog brda uvek je bilo qu-
bi~ica, ~as violetnih, ~as belih.
Devojke su zbog qubi~ica uvek `elele
da idu na Popovo brdo.
Mladi}i su samo i{li s prole}a, u vre-
me prvih popovskih tre{awa!
Da bi mogle devojke da u|u kroz prozor,
isturena im je stolica.
Bila je to stara u~ionica. Sa skamijama,
ujedno sa klupama.
Jedina stolica je bila ona za profesora.
U~ionica je bila na strani glavne uli-
ce i nasuprot uli~ne terase kafane Evropa.
Pola Moravskih Karlovaca gledalo je
ovaj |a~ki izlazak i ulazak.
Bruka je pukla i pre nego {to je ~as za-
vr{en.
Razred je vra}en u svoju staru u~ionicu.
Bar kad be`i, neka be`i kroz vrata.

Profesor istorije \uro Dragi}evi},

~ovek ~vrstih principa, imao je utvr|eni
obi~aj da na prvim ~asovima posle raspusta
ispita celu {kolu i da rubriku istorije u

105
 Milovan Vitezovi}

{kolskom dnevniku ispuni ocenama koje se

posle s mukom popravqaju tokom ~itavog
polugodi{ta.
Profesor Dragi}evi} je time odr`avao
svoje mi{qewe kako {kolski raspust po-
stoji samo zato da bi se u~ila istorija, ko-
ja je u~iteqica `ivota.
Profesor \uro Dragi}evi} je po jednom
pitawu ostvarivao visok prinos negativnih
ocena.
Ve} posle prva dva ~asa u drugom polugo-
di{tu, bilo je jasno da je profesor \uro Dra-
gi}evi} ostao dosledan sebi i prozivawu.
Za vreme velikog odmora, svi |aci Gim-
nazije “Milutin Uskokovi}" znali su da je
profesor Dragi}evi} izdelio {ezdesetak
jedinica u I3 i u III2 i to sve na po dva-tri
za~koqena pitawa.
Verovatno}a je bila velika da }e se to
isto desiti i u ostalim razredima koji tog
dana, po rasporedu, imaju istoriju.
\aci IV2, koji su imali istoriju kao pe-
ti, posledwi ~as, jednoglasno su odlu~ili
da dezertiraju sa ~asa istorije.
Da se povuku bez gubitaka!
“Treba se prilagoditi datim istorij-
skim okolnostima!"
Posle ~etvrtog ~asa bio je drugi veliki
odmor sa obaveznim izlaskom u {kolsko dvo-
ri{te.
Provetravawe, uz brigu o za{titi ~ove-
kove sredine.
U dvori{te su iza{li sa kwigama, i ka-
da je zvonilo za po~etak petog ~asa, nisu se
vratili.

106
 Lajawe na zvezde

“[ta je, opet be`ite?" — ipak je neko

video maturante IV2 kako be`e, bio je to
{kolski domar Radenko, koji je iz Pariza
izlazio ta~no kad treba zvoniti za kraj ~a-
sa i vra}ao se po{to bi zvonio po~etak.
“Gubimo ~as" — kazao je Jovan.
“Ma be`ite, {ta se femkate? Ja ta~no
znam sve rasporede ~asova u svakom razre-
du" — i znao je.
“Gubimo ~as po svojoj voqi" — javio se
Mihailo.
“[ta vi mislite, da ste izmislili be-
`awe?... Ovde se be`i ve} sto godina!... Ka-
kve su samo generacije pre vas be`ale! Kad
se sad be`i — to je ni{ta! Kako se samo pre
rata be`alo."

Profesor Dragi}evi} je dva puta ulazio

u praznu u~ionicu IV2 razreda.
Kada je video da u u~ionici nema nikog,
iza{ao je da proveri brojku na vratima u~i-
onice.
Da nije u{ao u pogre{an razred?
Uvidev{i da nema gre{ke, u{ao je i seo
za katedru.
Upisao je ~as.
Redaru IV2 Zoranu Zorki}u, koji se sklo-
nio u WC, kako bi izvidio kako teku stva-
ri, ni{ta nije bilo jasno.
Za{to profesor ne napu{ta praznu u~i-
onicu?
Polako se Zozon, na prstima, pri{uwao
vratima i prislonio oko uz kqu~aonicu.
“Ko nije na ~asu, redar?" — ~uo je glas
profesora i stresao se.

107
 Milovan Vitezovi}

“Pobegli ste svi? A?... ne}emo tako...

Historia magistra vitae est... Nau~i}e vas isto-
rija pameti... Mislili ste da }u ja danas
ispitivati?... Pogre{no ste mislili... Sa-
svim ste pogre{no mislili... \aci gre{e
kad misle na sve drugo... Treba misliti da
se zna... Drugo mi{qewe nije za |ake... Od-
vla~i pa`wu... Odvla~i i sa ~asa... Misli-
li ste da mi dosko~ite... Meni?..."
Napravio je psiholo{ku pauzu:
“Meni ni profesor Radomir Luki},
koji doska~e celom Pravnom fakultetu u
Beogradu, gde sam vanredni student, nije
uspeo da dosko~i... Znate vi to dobro... Sve
vi znate, samo ne znate istoriju... Sad ste
pobegli, jer ste mislili da znate da }u ja
da ispitujem i da utvr|ujem koliko ne zna-
te, a ja }u vam sada pokazati da i to ne zna-
te... Ja ovde ne}u sada da ispitujem, sada }u
da predajem, a ispitiva}u idu}eg ~asa, i to
ovo {to }u sada da predajem... I nad popom
ima pop... Da nas }e mo govoriti o padu
Hindenburga... O rasplamsavawu hitleri-
zma..."
Zoran Zorki} je video profesora kako
je ustao i po~eo da {eta izme|u klupa, pre-
daju}i zanosno, opijen ti{inom.
[teta {to su ostali oti{li, ovo je ne-
vi|eno, zabava... — `alio je.
Iza ugla se ~ula {kripa koraka.
Zorki} se povukao u nu`nu bazu. Hodni-
kom je dolazio {kolski inspektor Zare Ra-
di}.

108
 Lajawe na zvezde

[kolski inspektor Radi} je va`io za

najduhovitijeg ~oveka u Moravskim Karlov-
cima.
Ina~e je bio profesor srpskohrvatskog
jezika, i kad je i{ao na pojedine ~asove u
sredwim {kolama u Moravskim Karlovci-
ma, naj~e{}e je crvenom olovkom ispravqao
stilske gre{ke u razrednim dnevnicima.
Radi} je bio redovni saradnik humori-
sti~kog lista Je`. U wegovim dopisima
preovla|ivali su utisci {kolskog inspek-
tora.
Jednom prilikom iza{li su u Je`u i bi-
seri iz razrednih dnevnika.
\aci U~iteqske {kole “Milo{ Pero-
vi}" i |aci Gimnazije “Milutin Uskoko-
vi}" `ivo su raspravqali {ta je iz koje
{kole i {ta je koji profesor napisao od
onog u ~lanku:
Na ~asu srpskohrvatskog jezika:
“Ponavqao i ve`bao uzvike!"
Na ~asu kwi`evnosti:
“Obra|ivao sam sa |acima PRVU BRA-
ZDU".
Na ~asu geografije:
“Utvr|ivao sam granice Socijalisti~-
ke Federativne Republike Jugoslavije."
Na ~asu istorije:
“Dovr{avao sam Napoleonov pohod."
Na ~asu telesnog vaspitawa:
“Prvo razgibavawe sa u~enicima. Po-
tom sa u~enicama usavr{avao ubacivawe u
ko{."
Na ~asu fizike:

109
 Milovan Vitezovi}

“Posle teorijskog uvoda, izazivao elek-

tricitet u telima dodirom i trewem."
Na ~asu biologije:
“Ispitivao i ocewivao majmune!"

Zoran Zorki} se nije usudio da odmah

krene prema vratima IV2, iako je goreo od
radoznalosti.
Pre nego {to je krenuo, iz u~ionice su
iza{li profesor Dragi}evi} i inspektor
Radi}.
“Kolega, zaboga, ja ne mogu da na|em pra-
ve re~i za ovo."
“Nisam hteo da uradim ono {to su oni
o~ekivali da }u da uradim."
“Uradili ste ono {to niko ne bi o~eki-
vao..."
“Uradio sam po savesti. Treba prema
mangupima biti profesor!"
“Ako ste i ostali na ~asu, za{to ste pre-
davali u praznoj u~ionici?"
“Ja svoj profesorski hleb zara|ujem ka-
ko treba. Hteo sam da ispitujem. Nisam
imao koga. Morao sam predavati, jer nisam
ni imao drugog izbora."
Zahvaquju}i inspektorovom smislu za
duhovitosti ovo je, izgleda, ostala inspek-
torova tajna, pre}utno.
Jedino Zoran Zorki} nije znao da ~uva
tajne.
I{ao je na rastojawu za profesorom
Dragi}evi}em, koji je krenuo u svoj redovni
obilazak kafana, i jednom po jednom |aku iz
IV2 pri~ao {ta je ~uo i video.

110
 Lajawe na zvezde

A od Gimnazije “Milutin Uskokovi}"

do kafane Evropa na svakih deset koraka, bi-
li su raspore|eni |aci IV2 da bi profesoru
Dragi}evi}u u~tivo nazvali:
“Dobar dan!"

111
 12.

PRESTUPNI DAN

Ludi dan je po~eo sasvim obi~no.

Profesor telesnog vaspitawa Gradi-
mir Stevi}, ina~e razredni stare{ina IV2,
krenuo je, pre ~asova, u svoj razred — da is-
koristi uobi~ajenih pet minuta, do zvona za
prvi ~as, za obavezno jutarwe razmrdavawe:
“Da rasanim lewe bube i da im prostru-
jim krv."
Kao i obi~no, izviruju}i iza ugla, na
hodniku ga je ugledao Ilija Maloradovi}.
Sukleta je krenuo, kao i obi~no, da iz-
vesti razred o dolasku profesora Stevi}a.
Tada je neuobi~ajeno Dobrivoje Bikovi}
po`eleo da Sukletu ne pusti u razred, bar
dok profesor Stevi} ne stigne do na dese-
tak koraka od vrata u~ionice.
Bixa je podmetnuo le|a sa unutra{we
strane vrata, a Sukleta je poku{avao da ih
ramenom odgurne.
Namerila se snaga na snagu.

113
 Milovan Vitezovi}

Niko nije hteo da popusti.

Profesor je ve} stigao pred vrata, kada
su ona popustila. Istavqena vrata nisu tre-
snula, ostala su na Bixinim le|ima. Bixa je
odneo vrata na svoje mesto, onako od{kri-
nuta sa ragastovom.
Profesor Gradimir Stevi} se toliko na-
qutio da mu je grdwa li~ila na recitaciju:
“Jeste li vi razred ili papazjanija? Ima
li za vas ikakve granice? Jeste li vi razred
ili ludnica? Kakva je ovo pomama, kakva ma-
nija? Jeste li vi |aci ili budiboksnami? Je
li ovo razred ili utrina? Treba li ovde
razredni stare{ina ili psihijatar?"
Razred je za kaznu optr~ao {est puta oko
{kole.
Profesor Stevi} je u IV2 dolazio sa dig-
nutom rukom i to ga je podse}alo da svom
tvrdoglavom razredu ka`e:
“Sedite!" — ili da bez re~i energi~no
spusti ruku i da svi posedaju.
Ovoga puta profesor je oti{ao sa dig-
nutom rukom.
Tako je po~eo 29. februar ove prestupne
maturantske godine, dan kada je svih pet ~a-
sova u IV2 odr`ano u u~ionici bez vrata.

“Profesorice, da li mogu da popravim

ocenu sa ~etiri minus na ~etiri plus?" —
pitao je ^edomir Pani} profesorku Danu
Jelini}. — “Ali da ja sam izaberem o ~emu }u
govoriti..."
“O ~emu?"
“O pesmi \ure Jak{i}a: DVE STAZE."

114
 Lajawe na zvezde

“\ura Jak{i} je u nastavnom programu

drugog razreda."
“Profesorice, re~ je o novom aspektu
ove pesme. Taj aspekt se pojavio tek na osno-
vu gradiva fizike, po programu za ~etvrti
razred..."
“Koji aspekt?"
“Po teoriji relativiteta. Sve je rela-
tivno. Pesnik se u toj pesmi opredequje iz-
me|u staze sa cve}em i staze sa trwem. Ali
to je mnogo relativnije."
“Gde je tu novi aspekt, {ta je tu relativ-
no?"
“Cve}e, profesorice, relativna je vr-
sta cve}a. Ako je ta cvetna staza, staza naj-
lep{eg cve}a — ru`a, onda je pesnikovim
nogama isto za koju da se stazu opredeli."
“Vi ste to u~ili iz fizike, ali mi to iz
op{tetehni~kog obrazovawa moramo utvr-
diti. To je za nas bitnije. Mi to primewuje-
mo. Je li tako, reci ti?"
Profesor op{tetehni~kog vaspitawa
Nikola Mileti}, {kolski ~istunac, {irio
je ruke u ~inovni~kim nadlakticama da se
ne dodirne.
Tako ih je {irio, kao da je {erif u ka-
ubojskom filmu, vi|en u trenutku pre pote-
zawa pi{toqa.
“Jeste, profesore, tako je" — potvr|ivao
je Mla den Lo za ni}, opo na {a ju }i pro fe -
sora, vade}i maramicu iz xepa i bri{u}i
ruke.
“Jeste, tako je. A {ta je tako? Reci mi
to ti?"

115
 Milovan Vitezovi}

“Niste nam ni rekli {ta je tako, ali

ako vi ka`ete" — vrteo se [uguqev.
“E, vidite, to je bitno. Higijensko-teh-
ni~ka za{tita. To je prvo, pa tek rad. Danas
}emo govoriti o za{titi od struje. Gde je
struja najja~a? Reci ti?"
“U hidrocentrali."
“A u mestima gde nema hidrocentrale?"
“U dovodu u trafo stanicu."
Mladen Lozani} je sigurno opona{ao
profesora Mileti}a.
“Dabome... Eto, qudi od struje ponajvi-
{e ginu u trafo stanicama. Eto, na{a tra-
fo stanica je mnogo opasna i neobezbe|ena
je. Zato {to je ispod nadvo`waka. Kako, re-
ci ti?"
“Mo`e neko da padne na `ice."
“To jeste, ali ne pada se toliko, ima tu
drugih na~ina opasnosti. Naro~ito je opa-
sno no}u. Na primer, napije se ~ovek, ne
mnogo, ali popije i krene ku}i. I ide on
ku}i i usput mu se, normalno, mokri. A i
atrakcija je mokriti sa nadvo`waka. I ta-
ko on po~ne da mokri i pravo na dovod stru-
je u trafo. A tamo nekoliko hiqada volti.
A slana voda je jedan od boqih provodnika.
I wega struja preko mokra}e i one stvari
ubije. Posle, kada ga na|u, svi misle da je
sr~ana kap. A nije kap nego mlaz. Zna~i, ne
sme se mokriti na nadvo`waku, naro~ito
iznad trafo stanice, to je princip za{ti-
te..."
“Ili seckati" — Lozani} je prona{ao
“ili".

116
 Lajawe na zvezde

“Ne, ni seckati!" — kategori~ki je pre-

sekao profesor Mileti}.

Profesorka francuskog Olivera \o-

ki} ceo ~as se osvrtala.
Ako je `enski deo razreda na neki na~in
zaqubqeno gledao, ve} ~etvrtu godinu,
profesora Slobodana Lazarevi}a, onda se
mu{ki deo razreda ve} za posledwih pet
meseci “osvetio" i devojkama i profesoru
Lazarevi}u, gledaju}i ili, boqe re~eno, gu-
taju}i pogledom profesorku Oliveru \o-
ki}.
Na~in kolektivnog udvarawa bio je jed-
nostavan, ali i primetan.
Zagledavali su se netremice u profe-
sorku.
Razroga~ili bi o~i i trudili se da {to
du`e ne trepnu.
Ovo je bio ~as kada su, do kraja, ostali
dosledni.
Profesorka \oki} se osvrtala.
Nije znala {ta da radi.
Ni da sedi, ni da {eta.
“Da li ja to imam ne{to na haqini?"
“Ne" — odgovorili su, kobajagi, nezain-
teresovani glasovi.

“Mi{!" — vrisnula je Milena Koheza,

koja je prva u{la u hemijski kabinet.
Upla{eni mi{ je izgubio orijentaciju
i proma{io rupu.
Petar Kocijan se prvi sna{ao, poklo-
pio ga je staklenim zvonom.

117
 Milovan Vitezovi}

Devojke su vri{tale.
Kocijan je upla{enog mi{a uhvatio za
rep i zavrteo kao elisu.
Devojke su jo{ vi{e vri{tale.
Kocijan je, jure}i ih iz ugla u ugao, me-
wao i smer mi{je elise, ~as u zavrtnom, ~as
u odvrtnom pravcu.
Posledice su bile kobne po sirotog
mi{a.
Crkao je pre nego {to je u kabinet u{ao
profesor Milo{ Petrovi}.
Kocijan je mi{a stavio pred sebe na
klupu.
Profesor Petrovi} je predavao ne po-
meraju}i se iza katedre.
^ak je i organske formule sede}i ispi-
sivao na tabli, pa bi rukom dizao ispisani
deo table.
Negde, u pola ~asa, odlu~io je da proteg-
ne noge, ne slute}i da }e se upoznati sa mi-
{em.
“Je li, bre, {ta ti radi{, igra{ se na
~asu? Majkina maza sa igra~kama. Koji si ti
momak? Nosi{ igra~ke na ~as?"
“Nije to igra~ka, to je pravi mi{."
“Za{to se ne mi~e, kad je pravi? Vidi{
da }uti."
“Crkao od straha."
“Pazi, pravi mi{."
Profesor Petrovi} je opipao mi{a, a
potom po`urio da opere ruke hipermanga-
nom:
“[ta ti, bre, misli{? Dobi}e{ sakagi-
ju! A taj do tebe spava."

118
 Lajawe na zvezde

Profesor Petrovi} je u svoj tefter

upisao pored Kocijanovog imena:
“Dok ja predajem on hvata mi{eve, a ovaj
{to sedi do wega spava."

“^eka}u te, ve~eras, na tre}em kilome-

tru od grada" — rekao je Mihailo Danici.
“Na tre}em kilometru? Ti si malo... le-
ti, leti?"
“Po{to stanuje{ u centru, po`eleo sam
da te pratim ku}i."

119