Свети Сава

Свети Сава био је српски монах и принц. Родио се 1175. године у Рашкој,
(Стари Рас), а преминуо 1236. године у Бугарском граду Трново. Његов
отац, Стефан Немања и мајка Анастасија имали су шесторо деце,
Вукана, Јефимију, Елену, Стефана - Првовенчаног, Растка - Светог
Саву и још једну ћерку којој се не зна име.
Растко је био најмлађи син и као принц имао је добро образовање.
Побегао је од куће на Свету гору 1192. године где се у Манастиру Светог
Пантелејмона замонашио и узео монашко име Сава.
Био је човек који је имао визију како би требало да изгледа српска црква
и земља. Заједно са оцем, који се након неколико година замонашио
под именом Симеон, обновио је манастир Хиландар који је био први и
једини српски манастир на Светој гори.
Две године након што је умро Стефан Немања, 1202. избио је рат за
власт између синова Стефана и Вукана. Након измирења 1204. године
браћа су позвала Саву да пренесе очеве мошти у Рашку.
Сава је имао жељу да се врати назад у своју домовину, да се увери да
су се браћа потпуно измирила и да саопшти шта је све научио. Вратио
се почетком 1208. године и остао у Србији још 9 година.

Из Србије се вратио 1217. године на Свету гору. Два пута је путовао у

Палестину и на повратку са другог пута из Свете земље, преминуо је у
Трнову, садашњој Бугарској, 14. јануара 1236. године. Мошти Светог
Саве је пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I, дo манастира
Милешевa.
У Србији се дан његове смрти обележава као школска слава. Свети
Сава је оставио неколико писаних дела. Нека од најзначајнијих које је
написао су “Житије Светог Симеона”, “Законоправило”, “Студенички
типик” и многе друге.