KOMPONENTE RASHLADNIH UREĐAJA

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. maš. inž.

LITERATURA:
1. Sava Vujić: Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 1982.
2. Markoski M: Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 2006.
Lekcija AT-5

5. DVOROTORNI VIJČANI RASHLADNI KOMPRESORI

5.1. PRINCIP RADA I KONSTRUKCIJA KOMPRESORA
U tehnici hlađenja sa velikim uspehom se primenjuju vijčani kompresori (praktično za
sve stepene sabijanja). Oni imaju dva spregnuta rotora sa malim brojem helikoidalnih zuba
koji podsećaju na spregnute zupčanike ili vijke. Kućište (cilindar, čija linija vodilja podseća na
cifru “8”) predstavlja presek dva paralelna kružna cilindra jednakih prečnika (sl. 5.1). Profili
spregnutih helikoidalnih zuba su usaglašeni, ali nisu isti: glavni rotor (naziva se i muški ili
pogonski) ima zube konveksnog profila, a pomoćni (ženski ili gonjeni) rotor ima zube
konkavnog profila.
Kućište kompresora je zatvoreno sa dva čeona poklopca. Na jednom od njih se
nalazi usisni otvor, a na drugom - čeoni deo potisnog otvora. Preostali deo potisnog otvora
(bočni) se nalazi na dnu kućišta uz poklopac i spojen je sa čeonim delom.
Žljebovi između zuba rotora do kućišta formiraju helikoidalne kanale po celoj dužini
oba rotora. Kroz svaki od tih kanala prolazi po jedan zub naspramnog rotora. Pri tome taj
zub, po liniji teorijskog kontakta sa zidovima kanala, deli kanal kroz koji prolazi, na usisni deo
(prema usisnom otvoru) i potisni deo (prema potisnom otvoru). Dno kućišta, pa sve do
potisnog otvora, zatvoreno je regulacionim zasunom koji je pomičan u aksijalom pravcu.
Pomeranjem tog zasuna u desno (sl. 5.1) otvara se sa leve strane dodatna bočna veza
između kanala i usisnog otvora, a na desnoj strani smanjuje se bočni deo potisnog otvora.

Sl. 5.1 Vijčani kompresor sa 4+6 zuba; usisni i potisni otvori

Usisavanje u kućište počinje kada kanal naiđe na usisni otvor u poklopcu, a zub
naspramnog rotora počinje da prolazi kroz taj kanal. Pri tome se, mesto zahvata rotora
pomera od usisnog ka potisnom otvoru povećavajući zapreminu usisnog dela kanala, na
račun smanjenja potisnog dela. Usisavanje se završava kada mesto zahvata stigne do
potisnog poklopca i zub izađe iz kanala, tj kada kanal „izgubi“ vezu sa usisnim otvorom.
Tada u posmatrani kanal ulazi naredni zub naspramnog rotora (u smeru obrtanja) i počinje

1
da sabija ispred sebe paru koja je usisana tokom prolaska prethodnog zuba. Ako je
regulacioni zasun pomeren u desno (postoji dakle bočna veza sa usisom), para iz potisnog
dela kanala će se vraćati u usisni vod sve dok mesto zahvata ne ostavi iza sebe bočni deo
usisnog otvora i tek tada će početi sabijanje; ono se vrši sve dok potisni deo kanala ne naiđe
na bočni deo potisnog otvora; tada počinje proces istiskivanja koji traje sve dok mesto
zahvata ne dođe do potisnog poklopca cilindra.
Procesi usisavanja i potiskivanja su kontinualni jer se istovremeno vrši usisavanje u
više parova kanala (na oba rotora) i istiskivanje iz najmanje jednog od njih.
Kao i svi drugi rotacioni kompresori bez samodejstvujućih potisnih ventila, svaki
vijčani kompresor se karakteriše geometrijskim stepenom sabijanja  g  V1 V2 , koji
predstavlja odnos zapremine V1 kanala, u trenutku prekida veze sa usisnim otvorom, prema
zapremini V2 kanala, u trenutku uspostavljanja veze sa potisnim otvorom. Stepen sabijanja
 g zavisi od konstrukcije kompresora i položaja regulacionog zasuna.

Moguće su različite kombinacije broja zuba pogonskog i gonjenog rotora. Sa

povećavanjem broja zuba, pri datom prečniku rotora, povećava se krutost rotora i kompresor
je pogodniji za veće radne pritiske, ali se pri tome smanjuje radna zapremina. Kod
rashladnih kompresora se primenjuju uglavnom kombinacije 3+4; 4+6 ili 6+8, a od njih
najčešće 4+6, jer je tada odnos krutosti i radne zapremine optimalan, a krutosti oba rotora
su jednake pri jednakom prečniku oba rotora.
Primenjuje se više vrsta profila: kružni, eliptični, kao i razne vrste asimetričnih profila.
Pri tome, profili vodećeg i vođenog rotora moraju da zadovoljavaju osnovni uslov sprezanja
(u tački sprezanja normale oba spregnuta profila moraju prolaziti kroz pol sprezanja), linija
kontakta rotora mora biti neprekidna (radi obezbeđenja hermetičnosti kontakta) uz što bolju
aksijalnu hermetičnost susednih kanala.
Postoje dve osnovne vrste vijčanih kompresora: suvi i sa ubrizgavanjem ulja u radnu
zapreminu. Rotori suvih kompresora se ne podmazuju, ali se i ne dodiruju, a sinhronizacija
obrtanja i prenos pogonskog obrtnog momenta ostvaruju se parom spregnutih cilindričnih
zupčanika sa kosim zubima, smeštenim u glavi kompresora. Odnos broja zuba zupčanika
mora biti jednak odnosu broja zuba pripadajućih rotora, a zazori između zuba zupčanika
moraju biti manji od zazora između zuba rotora. Ovakvi (tzv. suvi) kompresori se primenjuju
u slučajevima kada želi da se izbegne zaprljanje sabijenog fluida sa uljem (kao i za sabijanje
tehničkih gasova).

5.2. PROCESI U VIJČANOM KOMPRESORU I NJEGOVE PERFORMANSE

5.2.1. Procesi u vijčanom kompresoru
Procesi usisavanja, sabijanja i istiskivanja u vijčanim kompresorima su prilično
složeni i odvijaju se veoma brzo; kod kompresora sa ubrizgavanjem ulja, razmena toplote
prilikom sabijanja je znatna; na promene stanja utiče i promena količine pare u kanalima
rotora zbog priticanja i oticanja kroz promenljive procepe; pri tome se, usled velike brzine
obrtanja kanala, pod dejstvom centrifugalnih sila, javljaju značajni radijalni gradijenti pritiska i
gustine rashladnog fluida u njima.
Zbog velike brzine odvijanja, promene stanja u vijčanim kompresorima su u dobroj
meri nekvazistatičke, pa zbog toga proračun performansi vijčanih kompresora (koeficijenta
isporuke i stepena korisnosti) na osnovu metoda klasične termodinamike ravnotežnih
procesa često ne daje zadovoljavajuće rezultate, već se te performanse moraju određivati
eksperimentalno.
Uglavnom svi posmatrani procesi u prvom redu zavise od brzina odvijanja; sve one
se, za dati kompresor, mogu izraziti preko neke karakteristične brzine, a najpogodnija u tom
pogledu je obimna (periferna) brzina vodećeg (pogonskog) rotora. Optimalna obimna brzina

2
kompresora, kod kojih količina ulja koja se ubrizgava ne premašuje 15  20  % od količine
pare koja se sabija, približno je ista kao i za suvo sabijanje.
Kada se u radnu zapreminu (međuzublja rotora) ubrizgavaju veće količine ulja, ono
na tri načina poboljšava rad kompresora:

▪ Usled popunjavanja procepa uljem, povećava se zaptivenost radne zapremine i

koeficijent isporuke n kompresora raste, a optimalna obimna brzina rotora opada;
zadovoljavajući koeficijenti isporuke postižu i kod velikih stepena sabijanja, pri
znatno manjem broju obrtaja (u odnosu na suve kompresore).

▪ Ubrizgavanjem (prethodno ohlađenog) ulja se tokom sabijanja od pare mogu

odvesti značajne količine toplote. Usled toga se smanjuje specifični rad sabijanja, a
smanjuje se i temperatura na kraju tog procesa, pa se u jednom stupnju (bez
dodatnog hlađenja kućišta i/ili rotora) mogu ostvariti vrlo veliki stepeni sabijanja (do
 max  20 , nasuprot  max  5 - kod suvih vijčanih i klasičnih klipnih kompresora).

▪ Kod vijčanih kompresora sa ubrizgavanjem ulja u radnu zapreminu, rotori se

međusobno fizički dodiruju. Pošto se samo mali deo pogonskog momenta prenosi
na gonjeni rotor (najviše do 10 %) sinhronizirajući zupčasti par u glavi kompresora
se izostavlja, a prenos snage i sinhronizacija pogona se ostvaruju neposrednim
sprezanjem zuba rotora. Pri tome su kontaktni pritisci i habanje rotora relativno mali.

Međutim, kod suviše velikih protoka ulja, otpori pri njegovoj cirkulaciji kroz
kompresorski agregat prevazilaze napred navedene pozitivne efekte, tako da se sa
prekoračenjem optimalnog protoka ulja specifičan bruto rad sabijanja (koji uključuje i rad
cirkulacione pumpe za ulje) počinje povećavati. Optimalni protok ulja smanjuje se sa
smanjivanjem procepa u kompresoru.
Temperatura pare na kraju procesa sabijanja sa ubrizgavanjem ulja može se
približno odrediti aproksimirajući proces sabijanja ekvivalentnom politropom idealnog gasa
sa eksponentom n  const , pretpostavljajući da je unutrašnji stepen korisnosti jednak
stepenu isporuke i    . Ova pretpostavka je dopuštena u slučaju kada se mogu
zanemariti gazodinamički gubici i zagrevanje pare od zidova kanala pri usisavanju.
Odstupanje stvarnog adijabatskog procesa (1  2p ) od izentropskog (1  2s ) procesa
sabijanja prikazano je na h  s dijagramu (sl. 5.2).

h pp
p 2=
2p
2s

p0
p 1=
1
s

Sl. 5.2. Odstupanje stvarnog adijabatskog

procesa (1  2p ) od izentropskog (1  2s )
procesa

3
 Ukupan protok ulja ms,u potreban za hlađenje vijčanog kompresora

ms,u  ms,uh  ms,um (5.1)

gde su:
ms,u - maseni protok ulja kroz kompresor potrebnog za hlađenje rashladnog
fluida (da bi se pri sabijanju rashladnog fluida snizio koeficijent
ekvivalentne politrope od n1 do n2 ), kg s ;
ms,um - dodatni protok ulja za odvođenje toplote trenja (mehanički gubici) od
elemenata kompresora.

Maseni protok ulja vijčanog kompresora može da se izračuna uz uvođenje niza

pretpostavki. Zbog neizbežnih grešaka pri proceni pojedinih veličina od značaja za proračun,
bolje je uvek se oslanjati na podatke dobijene od proizvođača kompresora.
Na sl. 5.3. dat je, specifični protok ulja gsu  ms,u Gs u zavisnosti od stepena
sabijanja  s za manji vijčani kompresor sa dvostranim asimetričnim profilom zuba, pri
sabijanju R 717 odnosno R 22, za periferijsku obimnu brzinu pogonskog rotora u1  36 m s .

g su
7
71
R

4
za

2
22
za R
1
s
2 3 4 5 6

Sl. 5.3 Specifični protok ulja

5.2.2. Određivanje teorijske sekundne zapremine vijčanog kompresora

Teorijski zapreminski učinak Vs (sekundna zapremina) vijčanog kompresora iznosi

Vs  n1  z1   A1  A2   Lp  n2  z2   A1  A2   Lp (5.2)

gde su:
ni  zi - proizvodi sekundnog broja obrtaja i broja zuba pogonskog, odnosno
gonjenog rotora;
A1 , A2 - površine poprečnog preseka jednog međuzublja pogonskog
odnosno gonjenog rotora (u ravni upravnoj na ose rotora);
Lp - projekcija dužine kanala na ravan osa rotora, od mesta zahvata
zuba u trenutku prekida veze sa usisnim vodom do potisnog
poklopca cilindra, m.

4
 Sekundna zapremina Vs kompresora je maksimalna kada je regulacioni zasun u
krajnjem levom položaju, jer je tada Lp  Lp,max  Lrot , pri čemu je Lrot dužina rotora.

Izražavajući broj obrtaja n1 preko obimne brzine u1 pogonskog rotora n1  u1    d1 

i dužinu rotora preko relativne dužne rotora   Lr d1 , biće

Vs,max   u  z   A1  A2  (5.3)
 1 1

5.2.3. Zapreminski i energetski koeficijenti vijčanih kompresora

Kao i kod klasičnih klipnih kompresora, zapreminski gubici vijčanih kompresora
određuju se stepenom isporuke  . On sumarno obuhvata uticaj sledećih pojava:

▪ proticanja kroz procepe;

▪ gazodinamičkih gubitaka koji dovode do depresije pri usisavanju kroz kanale
▪ zagrevanje usisane pare od zidova kanala;
▪ gradijenata pritiska i gustine u radijalnom pravcu usled dejstva centrifugalnih
sila na deliće pare u kanalima međuzublja rotora.
Uticaj štetnog prostora, koji je veoma mali, je od drugostepenog uticaja.
Pri datoj obimnoj brzini i datom koeficijentu ubrizgavanja ulja, koeficijent isporuke 
najviše zavisi od spoljašnjeg stepena sabijanja. Na sl. 5.4 prikazana je eksperimentalno
određena zavisnost      s  za dva amonijačna vijčana kompresora sa ubrizgavanjem
ulja pri gsu  2,5 , a za u1  35,6 m s i u1  26,7 m s i za jedan klasičan amonijačni klipni
kompresor. Vidi se da koeficijent isporuke vijčanog kompresora znatno slabije opada sa
porastom stepena sabijanja nego što je to slučaj kod klipnih kompresora.
Kod vijčanih kompresora postoji slična zavisnost između stepena isporuke  i
indikatorskog stepena korisnosti i kao i kod klasičnih klipnih kompresora. Eksperimentalno
je utvrđeno da se u prvom približenju može usvojiti da je
i   , (5.4)
tako da su na sl. 5.4 istovremeno dati i indikatorski stepeni korisnosti.
U slučaju kada iz isparivača treba usisavati Vs,R , m 3 s , pare rashladnog fluida,
potrebna sekundna zapremina vijčanog kompresora iznosi
Vs,R
Vs  . (5.5)

S obzirom na (5.4), za indikatorsku snagu se može napisati
Gs   h2  h1  Gs   h2  h1 
Pi   , (5.6)
i 
gde je Gs , kg s , maseni protok rashladnog fluida kroz kompresor, a h2  h1 razlika
specifičnih entalpija pri izentropskom sabijanju od p1 do p2 .

5
 

0,8 1

0,7 3
2
0,6

0,5
s
2 3 4 5 6

Sl. 5.5 Poređenje     s  za dva

amonijačna vijčana (1: u1  35,6 m s ; 2:
u1  26,7 m s ) i jedan klasični amonijačni
klipni kompresor (3)

Efektivna snaga na vratilu kompresora iznosi

Pef  Pi  Ptr (5.22)

gde je Ptr snaga utrošena na savlađivanje otpora trenja u ležajevima rotora, između samih
rotora u zahvatu, kao i snaga za pogon pumpe za cirkulaciju ulja.

5.3. REGULACIJA SEKUNDNE ZAPREMINE

Sl. 5.5. Šema regulisanja rashladnog učinka vijčanih kompresora

Pomeranjem regulacionog zasuna ka potisnom poklopcu cilindra, (sl.5.5) sekundna
zapremina se može kontinualno smanjivati sve do na oko 10% od maksimalne; pri tome
zasun sve više zatvara bočni deo potisnog otvora, pa se u početku uporedo sa
smanjivanjem zapremine V1 na početku sabijanja smanjuje i zapremina V2 na kraju

6
sabijanja, tako da se geometrijski stepen sabijanja  g  V1 V2 malo menja. Od trenutka
kada zasun zatvori bočni deo potisnog otvora, sa daljim pomeranjem zasuna smanjivaće se
samo V1 pri V2  const. , tako da će se sa daljim smanjivanjem V1 smanjivati i  g . Pošto se
 g bira obično tako da unutrašnji stepen sabijanja bude jednak spoljašnjem pri 100%
učinka, sledi da će energetski gubici zbog neusaglašenosti unutrašnjeg i spoljašnjeg
stepena sabijanja biti srazmerno mali pri malim redukcijama učinka.

5.4. AGREGATIRANJE RASHLADNIH VIJČANIH KOMPRESORA

SA UBRIZGAVANJEM ULJA
Savremeni rashladni vijčani kompresori se obično agregatiraju zajedno sa pogonskim
elektromotorom, odvajačem i hladnjakom ulja. Agregat takođe obuhvata pumpu za
cirkulaciju ulja sa posebnim elektromotorom, filtere za rashladni fluid i ulje, kao i pripadajuću
armaturu i automatiku. Načelna šema jednog takvog agregata prikazana je na sl. 5.7.
8

1 u KD

iz R 2

M
8 3
a
b
c
d 7 4

5
6

Sl. 5.7 Načelna šema agregata vijčanog kompresora:

1 usisni filter; 2 vijčani kompresor; 3 odvajač ulja; 4 uljna pumpa; 5 hladnjak ulja; 6 uljni
filter; 7 prekostrujni ventil; 8 jednosmerni ventil; a) u ležajeve i zaptivaču; b) u kompresioni
prostor; c) u rasteretni cilindar; d) u cilindar regulacionog zasuna

Ulje se u hladnjaku može hladiti vodom iz kule za hlađenje vode ili rashladnim
fluidom koji se dovodi iz posebnog (tzv. termosifonskog) resivera i ključa oko cevi, a nastala
para se odvodi u kondenzator. Hlađenje ulja rashladnim fluidom ima prednosti, jer, za razliku
od hladnjaka sa vodom, nema problema sa korozijom i izdvajanjem kamenca.