Vaznost

Nedavna istraživanja naglašavaju važnost EI kao prediktora u važnim domenima kao što su
akademski učinak, radni učinak, pregovaranje, liderstvo, emocionalni rad, poverenje, konflikt
između posla i porodice i stres (Ashkanasi & Daus, 2002; Fulmer & Barri, 2004; Humphrei,
2002, 2006; Humphrei, Pollack, & Havver, 2008; Jordan, Ashkanasi, & Hartel, 2002).
Glavna svrha ove meta-analize je da proširi ove prethodne studije testiranjem da li EI uzima u
obzir jedinstvenu varijaciju u predviđanju radnog učinka iznad i izvan modela pet faktora
(FFM) i kognitivne sposobnosti
Merenje EI
Iako su tokom godina predlagani različiti koncepti slični EI (Ashkanasi & Daus, 2005),
moderno interesovanje za EI počelo je sa Saloveijevim i Maierovim (1990) člankom koji je
definisao EI. Kasnije su Maier i Salovei (1997) revidirali svoju definiciju EI u svoj model EI
sa četiri grane. Da bi ispunili tradicionalne definicije „inteligencije“, Maier, Salovei i Caruso
(2002) razvili su Maier–Salovei–Caruso test emocionalne inteligencije (MSCEIT). Zatim je
usledio MSCEIT V2.0, koji su Maier, Salovei, Caruso i Sitarenios (2003: 99) opisali kao
''skala od 141 stavke dizajnirana da meri sledeće četiri grane (specifične veštine) EI: (1)
opažanje emocija, (2) korišćenje emocija da bi se olakšalo razmišljanje, (3) razumevanje
emocija i (4) upravljanje emocijama.'' Međutim, brojni drugi naučnici i praktičari razvili su
mere EI koje su koristile samoprocene ili ocene kolega, i neki su koristili šire definicije
emocionalnih kompetencija koje su uključivale mere srodnih osobina ličnosti ili veština. U
svojoj prethodnoj meta-analizi, Van Rooi i Visvesvaran (2004: 72) konceptualizuju EI kao
„skup sposobnosti (verbalnih i neverbalnih) koje omogućavaju osobi da generiše, prepozna,
izrazi, razume i proceni svoje i druge sposobnosti. , emocije kako bi se vodilo razmišljanje i
delovanje koje se uspešno nosi sa zahtevima i pritiscima životne sredine
Ciljevi ovog clanka
Stoga je jedna od glavnih svrha ove meta-analize da uporedi kako ove različite metode
merenja i konceptualizacije EI predviđaju učinak posla. Da bismo vodili našu analizu i
uporedili ove različite metode, organizujemo empirijsku literaturu koristeći Ashkanasi i Daus
(2005) kategorizaciju tri toka istraživanja EI
Druga glavna svrha ovog istraživanja je da istraži da li mere EI inkrementalno predviđaju
učinak na poslu kada su mere ličnosti i kognitivne inteligencije takođe uključene kao
prediktori. Pokazalo se da su mere ličnosti kao što je FFM odlični prediktori važnih varijabli
vezanih za posao, kao što su transformaciono i transakciono liderstvo (Bono & Judge, 2004),
kao i pojavljivanje liderstva i učinak lidera (Judge et al., 2002) .

Faktorske varijable ličnosti takođe mogu biti povezane sa obavljanjem emocionalnih

zadataka na poslu kao što su obavljanje emocionalnog rada i emocionalna regulacija (Bono &
Vei, 2007). Meta-analiza je takođe potvrdila da je kognitivna sposobnost važan prediktor
ishoda vezanih za posao kao što je liderstvo (Judge, Colbert, & Ilies, 2004) i, do danas,
kognitivna inteligencija je jedini najbolji prediktor radnog učinka
Новија мета-анализа Џозефа и Њумана (2010) тестира ЕИ I njenu povezanost sa crtama
licnosti velikih pet kao I sa kognitivnim sposobnostima. Mere emocionalne inteligencije su
klasifikovali u tri kategorije: radni ucinak, sposobnost samoizvestavanja mere I mesoviti
modeli samoprocene. Otkrili su da sve tri navedene mere pokazuju valjanost I kod crta
licnosti I kod kognitivnih sposobnosti. Kада су испитали инкременталну валидност за
послове са високим емоционалним захтевима за радом, открили су да све три врсте ЕИ
мера имају инкременталну валидност i za crte licnosti I za kognitivne sposobnosti.
Takodje ova dva autora su ispitala razlike koje postoje u podgrupama I pronasli da testovi
sposobnosti zasnovani na ucinku pokazuju jednu standardnu devijaciju, razliku koja
favoziruje bele nad crncima. Zato sto mali broj studija pokazuje ovu favorizaciju oni su
predlozili da bi trebalo da se urade vise studija pre nego sto se utvrdi uticaj. Razvili su I
kaskadni model koji povezuje specificne delove emocionalne inteligencije I kognitivne
sposobnosti, medju kojima govori I o savesnosti I emocionalnoj stabilnosti za obavljanje
poslova.

Imamo tri toka istrazivanja emocionalne iq prema Askanasi I Dausu

Prvi test sposobnosti sa cetiri grane zasnovan na modelu definisanom u Majer Salovej
Instrumenti samoizvestavanja ponovo na Majer Salovej modelu I treci komercijalno dostupni
testovi koji prevazilaze majer salovej definiciju koji su poznati takodje I kao mesoviti model
jer ukljucuju I tradicionalne mere socijalnih vestina kao I mere emocionalne iq. Svatri toka
istraživanja mere bar deo ključnih koncepata koji stoje iza EI, i verovatno je da ćesposobnost
prepoznavanja emocija u sebi i drugima I sposobnost samoregulacije emocija doprinositi
efektivnoj društvenoj interakciji. Čak I u kontekstima koji su obično veoma kognitivne
prirode, kao što su učionice i fakulteti, EI može doprineti učinku pomažući u grupnim
zadacima. Offermann, Bailei, Vasilopoulos, Seal i Sass (2004), npr, otkrili su da je EI bolje
predvideti performanse na projektima timskog rada učenika i na ocenama liderstva, dok
kognitivna sposobnost meri bolje predviđeni učinak učenika na pojedinačnim kognitivnim
zadacima kao što su testovi. Takodje zavisi da li se ispitanicima daju kognitivno slozeni ili
jednostavni zadaci, gde Kellett, Humphrei I Sleeth (2002, 2006) otkrivaju da kognitivbe I ei
mere predvidjaju pojavljivanje vodjstva ili potrebu za vodjstvom. Znacaj ei I kognitivne
sposobnosti dakle moze zavisiti od slozenosti posla koji se obavlja.U skoro svim radnim
okruženjima pojedinci moraju da sarađuju sa drugima i da rade bar neke grupne radne
zadatke.EI može biti posebno važan u uslužnom sektoru i na drugim poslovima sa kojima su
zaposleni u interakciji sa kupcima. U okruženju usluživanja hrane, direktno se povezuje
emocionalno inteligentnan lidera I njegova sposbnost upravljanja I odnosa sa zaposlenima
odnosno njihovim zadovoljstvom poslom. Dakle studije pokazuju koliko je bitno da lider
bude visoko emocionalno inteligentan jer pomazu da njihovi zaposleni ostanu pozitivno
raspolozeni dok komuniciraju jedni sa drugim kao I sa kupcima. Emocionalni rad nastaje
kada zaposleni moraju promeniti svoje emocionalne izraze kako bi ispunili pravila
prikazivanja organizacije za koju rade.
Važnost emocionalnog rada za radni učinak je još veća sada kada je
uslužni sektor privrede porastao dok je proizvodni sektor opao (Bono & Vei,
2007). Emocionalni rad može biti stresan za neke zaposlene (Bono & Vei, 2005), posebno
one koji imaju nedostatak autonomije (Grandei, Fisk, & Steiner, 2005), a sposobnost da
regulišemo svoje emocije može pomoći zaposlenima da se izbore sa ovim stresom.
Sposobnost prepoznavanja emocija kod drugih može pomoći da se zna kada treba da se izvrši
navedeni emocionalni rad jer sposobnost prepoznavanja sopstvenih emocija može pomoći
zaposlenima da znaju kada treba da obrate pažnju na promenu njihovih emocionalnih izraza.
Brotherridge (2006: 139) nalazi da je „ključna uloga emocionalne inteligencije to da ona
predvidja situacione zahteve I prirodu emocionalnog rada koji je obavljen (malo mi zvuci
konfuzno prevod)
Otkrila je da zaposleni sa visokim EI češće doživljavaju pokazivanje emocija kao deo svog
posla i koriste duboku glumu. Josif Nevman (2010) meta-analiza je otkrila da je EI bio bolji
prediktor učinka za poslove za koji je potreban emocionalni rad nego za poslove uopšte.
Iako je emocionalni rad konceptualizovan prvenstveno u smislu uslužnog rada, lideri koji su
visoko na EI mogu da obavljaju emocionalni rad kako bi on uticao na raspoloženje,
motivaciju i učinak članova njihovog tima (Humphrei, 2008; Humphrei et al., 2008). Zato je
jako bitno da lideri imaju dobru emocionalnju inteligenciju. Konačno, prethodna meta-
analiza koju izvode Van Rooi i Visvesvaran (2004) pruža empirijsku podršku za ideju da EI
predviđa performanse, iako to treba potvrditi korišćenjem najnovijih mera i studija dok
drzimo pod kontrolom licnost I gma(opsta mentalna sposobnost).
Naše hipoteze su:
Hipoteza 1a: Kao skup, zajedno, sva tri toka EI su u značajnoj i pozitivnoj korelaciji
sa učinkom na poslu.
Hipoteza 1b: Pojedinačno, svaki EI tok je značajno i pozitivno povezan sa poslom
performanse.
Hipoteza 2: EI je pozitivno povezan sa ekstraverzijom, otvorenošću, prijaznošću, savesnošću,
i kognitivne sposobnosti i negativno povezana sa neuroticizmom.
Hipoteza 3a: Mere toka 1 EI su jače povezane sa kognitivnom sposobnošću u odnosu na
tok 2 i tok 3 mere.
Hipoteza 3b: Mere toka 1 će pokazati najniže odnose sa merama ličnosti,
tok 2 meri sledeći najniži, a tok 3 meri najviše odnose sa ličnošću
Mere.
Hipoteza 4: U prisustvu FFM-a i kognitivne sposobnosti, svaki EI tok pokazuje
inkrementalnu
validnost i relativni značaj u predviđanju radnog učinka.
Nisam sigurna da li treba da stoje ove hipoteze ili samo da napisemo staje potvrdjeno
odnosno rezultate?

Sva tri toka EI su pozitivno povezana sa ekstrovertnošću, otvorenošću, prijatnošću,

savesnost, i kognitivnu sposobnost, i negativno povezana sa neuroticizmom. Dakle, ovi
podaci podržavaju Hipotezu 2. Mala do umerena veličina korelacija ukazuje da je EI povezan
sa ovim varijablama, kako bi se očekivalo na teorijskim osnovama. Tok 3 ima korigovanu
korelaciju od ?0,54 sa neuroticizam, i 0,49 sa ekstroverzijom; sve ostale korigovane
korelacije su manje od 0,40. Iako su naše studije o učinku posla uključivale samo radne
uzorke, mi smo uključili uzorke učenika kao i pri ispitivanju odnosa EI i ličnosti. Shodno
tome, i mi smo testirali da li su se uzorci učenika razlikovali od radnih uzoraka za ovaj odnos.
Rezultati u finalu su da EI odnosi se na opštu inteligenciju i FFM slično za studente i radnike.
Sto se tice razlika izmedju gore navedenih tokova, pokazuju nam razlike da razlicite mere ei
procenjuju isti konstrukt. 3a I 3b hipoteze su potvrdjene I imaju najslabije odnose sa ffm a
najjace sa kognitivnim sposobnostima.
Otkrili smo da su sva tri toka EI u korelaciji sa učinkom posla. Tokovi 2 i 3 predvidjaju radni
ucinak I kod kognitivne iq I ffm.
Pored toga, dominacija analize pokazuje da su pri predviđanju radnog učinka sva tri toka EI
ispoljila značajne doprinose I kod crta licnosti I inteligencije.
Ovi nalazi pružaju uvid u razan broj važnih pitanja iz oblasti. Ovaj rad je do sada
najsveobuhvatnija i fokusirana metaanaliza EI, uključujući znatno veći broj uključenih studija
od prethodnih metaanaliza. Sve u svemu, koristili smo najsavremenije perspektive i
prihvaćene prakse u vezi sa metaanalizama i sadašnji podaci snažno podržavaju prediktivnu
valjanost EI u smislu posla, performanse, iznad i izvan FFM i kognitivne sposobnosti.
Kao što se i očekivalo, mere sposobnosti su blisko povezane sa kognitivnom inteligencijom,
Mere toka 1 takođe imaju najnižu korelaciju sa Velikom petorkom faktori ličnosti, opet u
skladu sa načinom na koji su ove mere konceptualizovane. Tok 1 mere se značajno razlikuju
od toka 3 mere za kognitivnu inteligenciju i svih pet mere ličnosti, čime se ubedljivo
pokazuje da su to različite mere. Istraživači toka 3 sada definišu svoje mere u smislu osobina,
kompetencija i veština umesto
inteligencije, ovi rezultati su opet u skladu sa načinom na koji su ove mere definisane. Tok 2
mere se značajno razlikuju od mera toka 3 za dve osobine ličnosti koje podržavaju hipotezu
da su ta dva toka razlicite mere.

Nalaz da EI daje prediktivnu valjanost i kod FFM i kognitivnih sposobnosti je

Važan iz brojnih razloga. Prvo, ovi rezultati podržavaju rad nekoliko istraživača koji su
tvrdili da je EI važan prediktor ishoda vezanih za posao (Ashkanasi & Daus, 2005; Brackett
& Maier, 2003; Brackett et al., 2004; Daus & Ashkanasi, 2005; Dulevicz & Higgs, 2000;
Dulevicz
et al., 2003; Fok & Spector, 2000; Lav et al., 2004).. Konkretno, naši nalazi
Ukazuju na to da EI predstavlja jedan važan prediktor učinka posla – koji se često smatra
svetim
gralom ishoda.