Delovi elektronske kamere.

Beta SP
Optika:
- Kompedijum
- Objektiv, sa tri prstena – oštrina , zum i blenda
- Bek fokus i makro ekefat
Telo:
- Zuher sa dioptrijom, na kojem stoji upozorenje (sunce) I eye cap
- Mikrofon IT ton sony ( uvek najkvalitetniji mikrofoni)
- Mehanički filteri * 3200k-5600k (tri filtera + jedan osnovni)
- RGB prizma unutar tela, kroz koju prolazi svetlost
Leva strana:
- Dugme za WB I gain
- Dugme on/off (najbitnije dugme)
- Dugmići za glavni meni
- Zvučnik za alarme, koji nam se nalazi tačno pored uha kad nam je oko na zuheru, kako bi
nas kamera obavestila o mogućim kvarovima
- Mali displej, koji prikazuje rad mikrofona, trajanje snimanja itd.
- Tonski deo
- Rekorder, deo kamere gde ide kaseta. Ako je Camcorder , rekorder se ne odvaja od
ostatka tela kamere. ( 30-20-10-5 min trajanje Beta kaseta)
Zadnji deo kamere:
- Tonski izlazi
- Ulaz za napajanje
- Genlock za reportažna kola
Desna strana:
- BNC ulaz
- Remote, koji ima elektronsko zumiranje kao I dugme za start
 Transport I čuvanje
* Kamera, kao I stativ, ima svoj originalni kofer koji može biti Hardcase I Softcase
* Oprema se prenosi isključivo kolima, u gepeku, ako nije u gepeku potrebno je da bude iza
zaštitine mreže. Tokom prenosa avionom, oprema uvek ide sa ličnim prtljagom, osim stative.
* Originalni kofer ima osiguranje, zbog čega uvek treba da se pakuje u njega. Taj kofer je
naravljen za svaki model kamere posebno, radi bezbednijeg pakovanja I prenošenja. Sadrži
kopče, sigurnosne osigurače (milo zvuk) I ležište za svaki deo.
* Opremu nikada ne ostavljati na mokrom mestu, u blizini radijatora ili vrata. Nikako na ivicu
stola ili na prolazu.
* Dok se kamera nalazi na stativu, neko mora biti pored nje , ako to nije moguće , kamera se
skida I odlaže ispod stativa
* Elidino pravilo: Ako menjamo poziciju kamere, I pomeramo je više od 2m, skidamo je sa
stative I nosimo zasebno , zatim opet stavljamo na stativ.

Raspakivanje I priprema
* Uvek prvo raspakujemo stativ:
- Švenk palica se odteže
- Noge se produžuju na potrebnu visinu
- Pauk širimo po potrebi
- Frikcije se nikad ne pretežu
* Rak rana stative je šraf na nogicama
* Stativ ima fluidnu glavu, koja ima svoje frikcije, oprugu koja gura kameru kako nebi
prevagnula, kao I horizontalnu I vertikalnu frikciju za kontrolisanje švenka.
* Pločica koja ide uz stativ uvek mora biti spakovana uz njega.
* Kameru vadimo iz kofera (milo zvuk) , stavljamo je na sigurnu površinu, vadimo pločicu koja
ide uz nju , stavljamo bateriju. Kameru preko pločice stavljamo na stativ (milo zvuk).
Proveravamo da li se dobro zakačilo I balansiramo libelu.
* Kada su frikcije otpuštene ruka se ne skida sa švenk palice!
 Postupak snimanja filma
PRIČA
PRIPOVETKA
ROMAN
SINOPSIS
SCENARIO
- Scenaristi su književnici, reditelji itd, koji pišu scenario.
- U filmu je najvažnija priča
- Jedna stranica scenarija je jedan minut u filmu.
- Kada je scenario napisan, njega isčitavaju čitači scenarija ( mogu biti student, penzioneri
itd..) iz scenarija se izvlači Logline ( scenario prepričan u jednoj rečenici) (npr. Logline
titanika – Romeo I Julija na Titaniku)
- Nakon otkupljivanja scenarija ,scenarista nema više uvid u film, a on se stavlja u fijoku
sa ostalim scenarijima I čeka se prilika.
- Postavlja se pitanje šta publika želi da gleda?, to jest vrši se anketiranje ljudi. Nakon čega
se iz fioke vade svi scenariji u odgovarajućem žarnu I bira se adekvatan scenario.
- Dok čita scenario, reditelj u glavi snima film, montira I već izlazi na crveni tepih.
- Prvi čovek koji rediteljevu ideju može da izvuče iz glave na platno jeste director
fotografije. On je u saradnji sa svim departmanima tokom snimanje filma.
- Fotografija nesme da zaseni priču.
- Biraju se glumci koji privlače publiku I pričaju priču, oni su nosioci filma.
- Casting director bira epizodne I sporedne uloge I pdržava kastinge. A reditelj bira glavne
uloge.
- Director fotografije ,desna ruka reditelja, pravi atmosferu, bira kameru, scenografiju,
svetlo itd. Vrlo odgovoran I divan posao.
- Reditelji uglavnom imaju određene direktore fotografije sa kojima rade (npr. Spilberg i
Kaminski)
 OSNOV USPEHA JE TIMSKI RAD!!
A.S.C. – American Society of Cinematographers

Storyboard:
 Okuplja se ekipa ni pravi se storyboard, o svakom kadru se priča, svaki kadar se ccrta,
razmatra ideje se zapisuju. Sastavlja se film u stripu, bira se kamera, objektivi, sklapa se
knjiga snimanja. Montažer, Dp i reditelj, montiraju film I pre snimanja.
Lokacija:
 Dp traži lokaciju , svi bi da snimaju u studiju. Šalje studente fotografije da izvide neke od
lokacija koje su izabrali, oni fotkaju I donose mu material. Nakon toga Dp sa svojom
ekipom oblilazi lokacije. Vremenska prognoza je jako bitan faktor kod biranja lokacije,
što ekipa nekad sazna od lokalaca na određenim lokacijama.
Test ili probna snimanja:
 Nakon odabranih lokacija, počinju probna snimanja, koja su bina za kvalitetno I efikasno
snimanje filma, isprobavanje tehnike snimanja kao I opreme koja će biti korišćena.
Mogu trajati od 3 sata do 3 nedelje u zavisnosti od kompleksnosti snimanja. Sve se
testira.
Klapa:
 Kada se lupi prva klapa, nazdravlja se I to plaća reditelj (protiv uroka) posle poslednje
klape se nazdravlja a to plaća produkcijska kuća. (jer se ne troši više novac na snimanje)
 Kratka istorija kinematografije I kamere
- 15.000 godina pne. početak kinematografije. U pećini Altamira, crtež u kamenu ,
nacrtana životinja kako trči (pokret nogu).
- Nakon toga ide :
1. Vreme igračaka
2. Vreme hronofotografije
3. Kinematografija
- Građa oka- još jedan bitan korak u istoriji.
- 1824. god – obavljeno istraživanje o retini oka (Retinalna prezistencija) vrlo bitan
faktor. Zaključeno je da se svetlo na retini zadržava jednu desetinku I to nam omogućava
da vidimo pokret tokom gledanja filma, a ne samo sličice sa pauzama.

1. Vreme igračaka
- 1825. god- Taumatrop- prva foto igračka, koju je izumeo John Aerton Pais.
- Emil Reno- napravio optičko pozorište krajem 18. veka, koje je tad abilo najbliže
bioskopu. Kasnije doživljava nervni slom jer je film počeo da napreduje i njegova
inovacija je zastarela.

2. Hronofotografija
- Foto-puška/revolver – prva analiza pokreta
- Edvard Majbridž- Družio se sa bogatima I jednog dana načuo opkladu. Da li konj kad trči
u jendom momentu ima sve četiri noge u vazduhu. Odlučuje da napravi eksperiment kako
bi to dokazao. Postavlja 24 kamere u nizu , pored trkačke staze, paralelno sa konjem, na
koje su bile zakačene vrpce. Kada bi konj protrčao, pokidao bi vrpcu, kamera bi okinula I
napravila fotografiju. Zamalo je postao otac kinematografije, ali je napravio analizu
pokreta, a ne I sintezu.
- Ovaj period takođe obeležava izrada filmskih traka, emulzija postaje osetljivija I brže se
exponira, što olakšava sam procen pravljenja fotografija.

3. Kinematografija
- Vilijam Dikson- Napravio prvu upotrebljivu filmsku kameru
- Kinetoskop- bioskop za 5 centi sa beskonačnom filmskom trakom
- Dok je radio u Francuskoj zainteresovala ga je ideja Tomas Edisona koji je hteo da
napravi uređaj za snimanje zvuka – preteča gramafona.
- Dikson je jedan od prvih koji je experimentisao sa bojom na filmskoj traci, ručno je
bojio.
- Edison I Dikson uvode 3 standarda
1. Širina filmske trake 35mm
 2. Perforacije (preuzete sa telegrafa)
3. Format frejma/kadra 1:1,33
- Zora kinematografije
- Nakon što su videli Diksonovu kameru, braća Limijer su odlučila da je kupe, što nisu
uspeli. Posedovali su fabriku emulzije, napravili su svoju kameru Kinematogkao prvi raf.
- U kameru ubacuju grajfer I kontragrajfer, koje su uzeli sa šiveće mašine.
- Kadar traje Koliko I rolna.
- 28. decembra 1895. - prva bioskopska projekcija u Parizu, Grand Café. Na projekciji
puštani mnogi filmovi kao što su “Uzlazak voza u stanicu” I “Izlazak radnika iz fabrike”.
- Kao prvi igrani film vodi se “the sprinkler splinkled”. Snimljen na 16 sličica u sekundi I
kad su stavili 24, sve se ubrzalo, što je doprinelo da film izgleda smešnije.
- Žorž Milijes je posetio projekciju I bio oduševljen izumom. Bio je mađioničar I smatrao
da je kinematograf jos jedan neverovatan trik. U filmove uvodi igranu strukturu, I kreće
da se bavi filmskim efektima. Prvi put mu se desilo slučajno, tokom snimanja , kamera se
pokvarila I stala, kad je proradila I nastavila snimanje, kadar se već promenio.
- Doživljava nervni slom , spalio je svoje filmove, radio je na stanici I popravljao igračke.
- 1907. god počinje snimanje I produkcija.
- 1927. god prvi tonski film (ne u potpunosti tonski) – “Džez pevač” , koji takođe nastaje
slučajno I dovodi do potpunog preokreta kod filmske kamere.
- 1928. god snimljen je kompletno tonski film.
- Uvodi se tehnikolor, kamere postaju jako velike, jer su se ubacivale 3 trake I svaka je
prolazila kroz 3 filtera RGB. Na njima se može uraditi potpuna koekcija boje. Prvi film
kompletno u boji je “ Becky Sharp” -1935. Kamera nazaduje zbog svoje veličine.
- Arri, Panavision, Sony- najpopularniji proizvođači filmskih kamera, one su mogle samo
da se iznajmljuju za snimanja, ne I da se kupuju.

Ekipa oko kamere

1. Direktor fotografije
Bira kameru, film ,svetlo, pokret, desna ruka reditelju.
2. Švenker
Kadrira kako mu reditelj kaže, sedi za kamerom (podvrsta švenkera su piloti koji
upravljaju kamerom u vazduhuu – drin, skycam itd. Ima ih dvoje, jedan kadrira a drugi
kontroliše let)
Razlika između kamermana I snimatelja je ta da kamerman uglavnom ima veze sa
studijskim sistemom I reportažnim kolima, a snimatelj radi dokumentarce I sam je.
3. Šrasfer (izoštravanje)
Ručno izoštravanje na objektivu, meri razdaljinu od očiju glumaca do kamere. Takođe
koristi i Folow focus- monitor, izvučen deo kamere koji koristi za pracenje I izoštravanje
kadra.
4. Asistent kamere
 Pazi na kameru, čisti je, najodgovornije zanimanje oko kamere, proverava karticu, menja
objektive, šnira filmsku traku itd. (ima sto ruku)
5. Pratilac kamere
Kada se iznajmljuje kamera, uz nju uvek ide I pratilac koji odgovara za sve što se dešava
sa iznajmljenom opremom, I konsultuje se sa kućom za izdavanje, oko određenih dozvola
6. Loader
Čovek koji u kasetu ubacuje ne eksponirani film, I nakon snimanja, vadi eksponirani film
i void računa o njegovoj bezbednosti.
Danas taj posao obavlja DIT (Digital imaging technician), vodći računa o karticama,
postavkama na kameri, sačuvanim informacijama, parametrima itd.
7. Punjač baterija- akumulatora, agregata
8. Video asistent
Sa filmske kamere se izvlači slika I šalje na monitore koje gledaju svi, pa I video asistent,
čovek koji izvlači material I čuva ga na hard disk pomoću kojeg može da se odradi gluba
montaža snimljenog materijala , kako bi se iskontrolisao tok snimanja, I proveri da li
snimljeni material može da se uklopi kako je planirano , što sprečava najskuplji deo
snimanja filma, a to je dosnimljavanje.
9. Klaper
Pripada I sektoru režije, predstavlja sinhrom između zvuka I slike.
10. Best boy (batica za sve)
Pomaže svakom departmanu oko dodatnih poslova.

Gafer (dizajner svetla)

- Desna ruka direktoru fotografije, svuda ide sa njim
- Šef rasvete
- Poznaje rasvetu I rasvetna tela
- Ima svoje rasvetljivače, jedan je odgovoran za struju na setu, a drugi za rasvetna tela
potrebna na setu.

Vožnja kamere
- Far majstor + ekipa- bave se horizontalnim pokretom kamere (doley)
- Kran majstor + ekipa – bave se vertikalnim pokretom kamere
Kran mora biti idealno izbalansiran da malim prstom može da se pomera, uvek paziti
glavu !
 Širina filmske trake
- Pogrešan naziv za širinu filmske trake je “format”
- 35mm- 22.0mm x 16.0mm
- Super 35mm- ista širina trake, ali je frejm povećan do perforacija, pa je kadar veći
- 16mm- najzastupljenija, Kodak napravio, jeftina, dobra za televiziju
- Super 16mm – povećan kadar , ima samo jednu perforaciju
- 65mm – negativ , a pozitiv je 70mm
- Ostale širine:
- 1923. – 16mm
- 1932. 2x8mm Kodak (dupli film, pa je zapravo 16mm, snima se jedna strana, zatim se
okreće I snima druga strana filma, kasnije se preseče.
- 1965. Super 8.

Filmski planovi
Kada se određuju planovi, uvek je merilo čovek!!
1. Široki plan (ljudska figura se ne razaznaje) – total
2. Srednji plan – od glave do pete, nema ekspresije, bez headrooma
3. Ameriken – ispod ili iznad kolena ( nikad se ne seče u zglobovima) – omiljeni plan
amaterima
4. Srednje krupan plan – pola osobe (do pasa) ekspresija glumca
5. Krupan plan- malo iznad glave ( u slučaju natpisa na majici ili kragne, seče se ispod ili
iznad ) vrlo ekspresivan
6. Vrlo krupan- oči su dominantne, nalaze se u najboljoj poziciji, polovina čela I brade
7. Detalj – mnogo otkriva, bitan za priču, naj neprirodniji plan
 Filmski formati
- Visina I širina ekrana
- Visina je uvek 1
- Širina se povećava
- Prvi I osnovni format koji se održao I do danas je 1:1.33
- Televizijski 1:1.75
- 1:2.30- super Panavision 70
- 1:2.35 – je najvažniji- sinemaskop
- Platno u bioskopu je zakrivljeno iz tehničkih razloga, kako bi oštrina svugde bila ista
- Ultra Panavision 1:2.85- nevažan (najširi format)
- Eksperiment, traka se kreće horizontalno kroz kameru, što ograničava visinu kadra ali ne
i širinu – IMAX
- 1:2 nije zaživeo

Elektronski formati
- 1:1.35
- 16:9 – 1:1.78 (jedini elektronski fomart )
- Philips napravio tv koji prikazuje 21:9 odnosno 1:2.35, gde ceo film stane na širinu I
visinu ekrana, dok kse na 1:1.33 na tv ne vidi sve ili ima crne trake gore I dole.
- Panorama je 360 stepeni
- Film “Wild west won” je snimljen sa 3 kamere, što znači 3 trake, 3 negativa, I potrebna 3
projektora u bioskopu, kako bi se sve spojilo u jednu sliku.

Položaji kamere
- Rakursi: 1. Gornji / ekstremno gornji (veliča, daje na moči, izobličava)
2. Normalna vizura (polovina visine objekta)
3. Donji / ekstremno donji (ponižava, čini malim, slabim)

- Nagnuta kamera – Zbinjuje gledaoca, budi zainteresovanost, predstavlja stanje ludila,

pijanstvo, mistika.
 - Specijalni položaji – Stavljanje kamere gde mi ne možemo da budemo, najpopularniji
je pogled iz frižidera, a najromantičniji kamera iza vatre u kaminu.

Osa akcije, rampa

- Osa akcije ili rampa jeste zamišljena linija ili ravan koja prolazi između dva aktera,
produžava pravac pogleda aktera ili njegov pravac kretanja.
- Termin rampa uzet iz pozorišta.
- Načini za ne primetan prelaz rampe su : Kretanje aktera, kretanje kamere, uspostavljanje
nove ose akcije. Kao I kontra kadar- kontra plan ( The shining )

Pokreti kamere
- Dele se na prirodne I ne prirodne.
- Švenk- kamera se pomera po horizontali levo I desno, po vertikali gore I dole, kao I po
dijagonali. ( statičan – pokret – statičan – rez)
- Vožnja kamere- paralelna vožnja, prolasci itd.
Far- vožnja po horizontali- prirodan pokret
Kran– vožnja po vertikali- donekle prirodan al uglavnom ne prirodan pokret
- Zum – optički pokret objektiva
Najneprirodniji pokret objektiva
Zumira se samo kad kamera ne snima
Postoje zum I kontrazum
- Za far se koristi doli, mada može da se koristi I mali kran
- Postoji još jedan poseban pokret kamere – dolly zoom

Dubinska oštrina
- 1/3 ispred I 2/3 iza objekta koji snimamo je oštro
- Polje dubinske oštrine zavisi od otvora blende tj količine svetla koja ulazi u objektiv
- Manje svetla, skroz otvorena blenda, malo polje dubinske oštrine
- Više svetla, skroz zatvorena blenda, veliko polje dubinske oštrine
- Što je objekat dalje dubinska oštrina je veća
- Teleobjektiv ima najmanje polje dubinske oštrine, a širokougaoni veće.
- Preoštravanje- transšarf

O boji
- Boje delimo na tople I hladne
- Tri osnovne boje: crvena, plava I zelena ( RGB)
- Mešanjem osnovnihh boja dobijamo komplementarne: cijan, magenta, žuta (CMY)
- Kada pomešamo osnovne I komplementarne boje dobijamo belu
- Kada pomešamo komplementarne boje dobijamo crnu
- Belo I crna nisu boje!
- Boje koje se najbolje slažu: crvena-zelena, narandžasta- plava, žuta-a ljubičasta
- Boje sprektra su : ultraljubičasta, ljubičasta, plava, zelena, žuta, crvena, infracrvena
- Vidljivi deo spectra je od 400nm do 700nm
- Hromatska aberacija- nedostatak objektiva I sočiva u vidu obojenog oreola oko slike.
Nastaje zbog nejednakog prelamanja obojene svetlosti koja prolazi kroz objektiv. Ne
može da se ispravi ali mođe da se umanji tako što se pojača intenzitet boja, najjače se
prelamaju plavi zraci, manje zeleni a najmanje crveni zraci.
- Temperatura boje: veštačko- 3200K
Prirodno- 5600K (temperature boje dnevnog svetla)
- Temperatura kad se merila, zagrevalo se idealno crno telo, koje upija 98,8% svetla, I
pratila se promena boje.
- Kada je sa crvenog došlo do narandžaste, neko se setio da izmeri temperaturu koja je bila
3200k.
- Koristi se kelvin jer kreće od apsolutne nule
- Posle narandžaste, boja je bila sve svetlija, sve do bele, gde je izmerena temperatura
5600k
- Dubina u kadru se dobija kada stavimo toplije boje iza hladnih
- Stolica je crvena, jer upija sve ostale boje spektra koje padaju na nju osim crvene. I zato
je vidimo. A crveno je crveno jer smo se dogovorili da je ta nijansa crvena.
 Objektivi
- Idalje analogni deo kamere, objektiv je optički deo koji se postavlja na kameru. Njegova
žižna daljina se izražava u mm
- Podela: 1. Fiksna žižna daljina (prime objektivi) kvalitetniji
2. promenljiva žižna daljina (zoom objektivi)
1 inch = 2,54 cm = 25,4mm
- Osnovne karakteristike su žižna daljina, vidni ugao, svetlosna moć, oštrina, kontrast
- Normalni ljudski vidni ugao je od 40 do 45 stepeni
Podela :
1. Normalni objektivi (40-45) – zavisi od formata filma na koji se snima, pitagorinom
teoremom dobijamo dijagonalu formata (npr. ako je 22x16 dobijamo da je normal
objektiv za širinu filma od 35mm , objektiv sa žižnom daljinom 25mm). Kod digitalne
kamere dobijamo normal objektiv tako što pretvorimo inče senzora u milimetre. Kod
normal objektiva nema deformacija u kadru, sve je onako kako vidimo.

2. Širokougaoni (70-180) – ispod normal objektiva za 30% što znači ako je normal objektiv
25mm, širokougaoni će biti 15/16/17mm. Objekat ostaje isti ali se prostor proširio. Vrlo
ne prirodna slika, retko se koristi u filmovima.

3. Teleobjektiv (10-20) – u odnosu na normal objektiv je 2 puta veći, to jest 100% veća,
npr. ako je normal25mm, teleobjektiv je 50mm. Prostor se suzio , pozadina izgleda
mnogo bliže nego što jeste , više se koristi u filmovima, noročito u scenama potere.
Prostor je komprimovan! Koristi se kada želimo da nam pozadna bude neoštra I ida
pažnju usmerimo na aktera kojeg snimamo.

- Directors viewfinder (motiv-zuher)- sprava koju koristi director fotografije ili reditelj,
namesti milimetražu koju će koristiti na snimanju I pogledom kroz viewfinder može da
namesti kadar kakav želi da snimi, pre samog snimanja.
- Kretanje se menja zbog objektiva.
- Teleobjektivi – horizontalno kretanje je kraće, kretanje ka objektivu je mnogo duže
- Širokougaoni- horizontalno kretanje je dugo, a kretanje ka objektivu je mnogo kraće

Pravila kod kadriranja I snimanja

1. Trećine
- Horizontalno – u zavisnosti od situacije
Nebo
Horizont
Zemlja
- Vertikalno
- Može se kadrirati I po polovini, samo kad ima opravdanje
- Zlatni presek- otkrili slikari, dominantna tačka u kadru, jer čitamo sa leva na desno , oči
uvek u najboljoj poziciji.
2. Dijagonale
- Doprinose dubini kadra, I trodimenzionalnosti
3. Ravoteža
- Balans u kadru je bitan , da leva I desna strana kadra budu jednaka po težini.
4. Praćenje objekta u pokretu
- Stranu gde akter ide ili gde gleda uvek ostaviti preznu. Izuzetak je recimo ako snimamo
scenu potere, I želimo da naglasimo da će akter pobeći.

Filmska kamera ARRIFLEX 16 BL

- Kompaniju ARRI su osnovali Robert Ritcher I August Arnold, 12. Septembra 1917.
godine u Minhenu.
- 1965. godine- Arriflex 16 BL izlazi kao potpuno zvučno izolovana filmska kamera
- 1918. godine- prva kopir mašina
- 1924. godine- početak proizvodnje rasvetnih tela
- 1924. godine- prva 35mm kamera na namotavanje
- 1928. godine- ista kamera samo 16mm
- 1937. godine- revolucija u filmskoj kameri- pojavljuje se mogućnost gledanja direktno
u frejm dok se snima. Ugrađeno ogledalo na sektor pod 45 stepeni, i šalje sliku u zuher.
Važni termini: sektor, grajfer i kontragrajfer
- Otvor sektora je 180 stepeni
- 1972. godine- kreće se sa 35mm BL kamerama (zvučno izolovana- blimp lens- BL)
- ARRICAM- tada najskuplja kamera- kolaboracija između ARRI I MOVIECAM
kompanija
- ARRI ALEXA- najpoznatija digitalna kamera

ARRIFLEX 16 BL
- Zvučnoizolaciono kućište za objektiv, jer sva buka iz kamere izlazi kroz objektiv
- Snima na 16mm ( u nazivu kamere 16)
- 25 sličica u sekundi jer je kamera za televiziju ( pal sistem)
- Delovi:
1. Kompedijum- podesiva harmonica- služi za eleminisanje spoljašnjeg neželjenig svetla
( lens flare)
2. Nosač filtera I nosač kompedijuma
3. Prsten za izoštravanje, blendu I ako stavimo zum objektiv, prsten za zum
4. Ruška za nošenje
5. Zuher/tražilo I pozicije za nameštanje dioptrije
6. Kaseta, najviše 122m ( max 366m)
7. Telo kamere: dva zupčanikakojima kontrolišemo broj sličica u sekundi ( 24 ili 25 ),
vođice za prolazak filma, deo u kojem se vrši ekspozicija filmske trake, kapija u kojoj
se nalazi ftrejm koji se snima ( najčistiji deo kamere), grajfer ( povlači traku za jedan
frejm), kontragrajfer ( zaustavlja filmsku traku, kako bi se eksponirao taj frejm, ulazi
u perforaciju), sektor. Zadnji deo kamere : lampica koja pokazuje da kamera snima,
tahograf koji pokazuje koliko sličica u sekundi kamera snima, kvarcni motor koji
tačno vrti kameru 25 sličica u sekundi kad kamera snima ( mora biti uključen),
potenciometar gde se menja brzina brzina snimanja (25, 50, 12, 6 sličica),, brojčanik
koji pokazuje koliko trake je snimljeno, zvučnik koji pišti kao nešto ne valja na
kameri, napajanje. Druga strana: kaseta, najtačniji brojčanik koji pokazuje koliko
trake je još ostalo u kaseti, dugme za nameštanje brojčanika, dugme za okretanje
celog mehanizma, mesto od kojeg se meri oštrina (metar se razvuče odatle do objekta
koji se snima)
- 1952. godine- Krunjač, profrsionalna kamera ali preglasna
- 1953. godine- dodata zvučna izolacija
- 1965. godine- Arriflex 16 BL
- 1972. godine- napravili 35 BL (35mm)
- 1975. godine- SR modeli, al su bile malo glasnije
- 1989. godine- 765, 535 (omiljena kamera direktora fotografije), 435
- 235 (model 2000 god. poslednji model jer je sve posle bilo digitalno
- Najskuplja kamera- Arricam 35mm
- Arri se samo iznajmljuje
 Analiza filma “Lovac na jelene”
- Film je izašao 1978. godine, dobio je 5 oskara: film, režija, montaža, zvuk I Kristofer
Voken za epizodnu ulogu.
- Reditelj: Majkl Ćimino
- Budžet: 15 miliona dolara
- Tema: antiratni film povezan sa Vijetnamom
- Director fotografije: Vilmoš Žigmond ( fotografiju radi u funkciji price!!) (idol)

Analiza filma:
- Produkcija- universal
- 6 meseci su snimali na 40 objekata, po Americi I Tajlandu (nijedan kadar nije snimljen u
studiju)
- Film je sniman Panavision kamerom sa Panavision objektivima C serije, na Kodakovom
filmu 35mm, osetljivosti 108 I senzibilizanosti na 3200K bez korekcije filterom.
- Kamera je stalno u pokretu
- U filmu imamo 3 različite fotografije: čeličana, planina, jesenja atmosfera + scene u
Vijetnamu
- Format filma je 1:2,39 – prebačen je na 70mm, 1:2,20
- Da bi dobli “jesenju atmosferu” u sred juna/jula 1977. snimili su većinu scena u
eksterijeru u vreme magičnog sata+ polivanje ulica (zbog refleksa)
- Snimanje u čeličani, zbog vrlo specifičnog svetla, rasveta je postavljena na lica aktera iz
pravca kamere da ne bi dobili zaslepljujuće svetlo zbog usijamog gvožđa u pozadini
- Opravdanje za promenu atmosfere kad se snima u eksterijeru: snima se scena tokom
sunčanog perioda I neko od aktera govori kako će “izgleda biti oblačno” ili će pasti kiša
- Žigmond insisitira da se u enterijeru “sve kupa u svetlu”!
- Tretman crkve- svetlo dolazi kroz prozore, svetlo sa oltara, kontra svetlo sveštenstva (da
bi dobio takozvani oreol), tople boje
- Bar- jesenja atmosfera, bar specijalno napravljen za snimanje, scenografija je prilično
tamna, bilijarsko svetlo (iznad samog stola), vesela atmosfera, puno dodatnog svetla
- Scene u eksterijerusu nadosvetljene sa HMI osvetljenjem
- Ćiminov trademark- svaku sekvencu razvlači do poslednjeg momenta
- Kuća/trejler u kojoj živi lik Kristofera Vokena je uvek uvedena u kadar farom I uvek se
načazi nešto u prvom planu kadra (što nam daje trodimenzionalnost I prikaz prostora)
- Tretman kuće- sa obzirom da ništa nije snimano u studiju , sve je zaista snimano unutar te
kućice- skidali su krov I stavljali difuzere kako bi dobili prodtoriju okupanu prirodnim
svetlom.
- Fotografija u funkciji priče!
- Kada u kadru imamo prazan beli zid, na njega se uvek puštaju senke.
- Venčanje u crkvi- prirodno svetlo koje pročazi kroz vitraže + mnogo malih rasvetnih tela.
- Izlazak iz crkve – eksterijer, sunce je glavno svetlo a sve ostalo je nadosvetljeno
(uglavnom HMI-jem)
- Venčanje u dvorani – nijedno rasvetno telo nje bilo na podu, sva suokačena na plafon (na
roštilju) a da se nebi videla, sakrivena su zastavicama.
- Noć- sva svetla koja se pojavljuju su logična (mesečina, ulična rasveta, neonske reklame)
- Planina- nema animacije I kompjuterskih efekata, vesela atmosfera.
- Povratak u bar- akteri otvaraju pivo direktno ispod bilijarskog svetla, kako bi se
materijalizovale kaplice.
- Korišćen poseban split filter, koji ima dve oštrine, različite žižne daljine.
- Vijetnamske scene snimljene na Tajlandu.
- Vijetnamski tretman- arhivski snimci.
- Scene u kolibi na reci:
-Skidao se krov kako bi se dodalo prirodno svetlo
-Korišćena I far kolica, akamera je snimala tik iznad vode

- Na Tajlandu su imali oko 2-3 hiljade statista

- Kupleraj kliše- crveno svetlo
- “low key” atmosfera
- Kladionica za ruski rulet – bilijarsko svetlo- spaja dva objekta I dva događaja bilijarskim
svetlom.
- Dodat prelazni filter kako bi se zatamnilo nebo tokom magičnog sata
- Hotelska soba- puno stonih lampi
- Telefonska govornica- neonsko svetlo
- Kadar u unutar kadra- akteri gledaju kroz prozor pogrebnih kola koja izgledaju kao kadar
za sebe

ECCLAIR ACL- rezervna kamera

- Ecclair (munja ili bljesak) je francuska firma koja proizvodi kamere
- ACL- slova koja su sadržana u imenima dvojice konstruktora ove kamere: Austin Coma
I Jacques Lecour
- Ova kamera je mala i na njoj je umanjeno sve što je bilo moguće umanjiti.
- Potpuno su smanjili deo gde se vrsi eksponiranje filmske trake
- objektiv se na kameru stavlja preko C- navoja, nazad je dvoprostorna kaseta.
(neeksponirani film se nalazi u jednom delu i a eksponirani u drugom.)
- Kapacitet ove kasete može biti 60m odnosno 61m filmske trake 16mm i ali postoji i
kaseta od 120m.
- Kamera je večinski koriščena za snimanje Francuskog crnog talasa.
- Isto kao i Arriflex ima sektor od 175° otvora , koji se okreće, zatvara I otvara dotok
svetla.
 - Nije pod uglom od 45°, nego postgi ogledalce (" giljotinskog " tipa) koje se pomera i u
momentu kad je sektor zatvorio dotok svetla ka filmu, dok se film pomera to ogledalo
šalje sliku nama u zuher .
- Ova kamera ima samo jedan grajfer koji je ujedno I kontragrafer !
- Kamera je vrlo precizna , a samim tim i osetljiva.
- Postoji poseban način šniranja trake - potrebno je odbrojati tačno 13 frejmova , a ako se
od broji manje skratiće se film, zateći i pući će. A ako se odbroji više, makar I za jedan
frejm , kamera će nagomilati film i upropastiće 10-15 m filma.
- Kamera namotava eksponiranu emulziju spolja (što je dosta loše)
- Može da se dogodi da se traka raspe prilikom vađenja i kasete.

Delovi :
- Kompedijum
- Objektiv (zum C-navoj, može i prime)
- Prsten (oštrina, zum, blenda)
- Mali deo je sama kamera
- Sinhroni kvarcni motor (24/50/75 sličica)
- Zaher koji se pomera, ako se u njemu iskrivi slika može da se modifikuje.
- Može da se podesi optika.
- Sektor
- Grajfer
- Ogledalce
- Kaseta za filmsku traku (nema milozvuk)
- Filteri imaju svoj nosač, stavljaju se pre objektiva na telu (skladište se u drškama
kamere)

High key, Low key

- Postoji I middle key - to je normalno i ono što se trudimo da postignemo u fotografiji.

High key:
- Fotografija ima puno svetlih partija - delova i detalji se vide
- Ovo ne možemo da dobijemo preeksponiranjem , mada nekad moramo da pribegnemo
tome
- Za high keyre odgovoran DP ali i njegovi rasvetljivači
- High key se retko viđa , nije prirodan našem oku.
- Dramaturški efekat npr. kad neko umre pa vidi jaku svetlost , koma i klinička smrti
snoviđenje.
- Za high key se koristi difuzno svetlo ili usmereno difuzno
 - Svi objekti u kadru moraju biti svetli iza ovo je zadužena scenografija)
Low key:
- Puno tamnih i crnih delova
- češće se koristio filmovima, prirodnye je jer smo često u mraku i noću se vidi low key
- Koristi se usmereno svetlo, ponekad dovoljna samo kontra.
- Koristi se u noćnim scenama, ne vide se oči, misteriozniji , opasniji, gangsterski filmovi.
- Odgovorni DP, scenograf, kostimograf, rasvetljivač
- Ne može da se postigne podeksponiranjem jer se u tom slučaju gubi kontrast

I high key i low key moraju pažljivo da se koriste i moraju biti u funkciji priče

Osnovni parametri elektronske kamere

1. Subjektivna ocena
- Ergonomija, kako leži na stativu, u ruci. Koji pribor ide uz nju, kako su raspoređeni
dugmići, gde se nalazi zuher, težina itd.
- Naš subjektivni osećaj o kameri
2. Šumnost
- Šumnost se javlja zbog nekontrolisanog pomeranja elektrona
- u senzoru ima struje
- Uglavnom postoji šum u slici
- To je odnos šum – signala i izražava se u decibelima
- Ako podižemo osetljivost seznora, veći je šum ( zrno)
- 60db
3. Rezolucija
- Trebalo bi da bude 100 linija po milimetru, koliko naše oko vidi kad je mlado i zdravo
- HD, 2k. 4k, 8k
4. Spektralna karakteristika
- Osetljivost kamere na boje
- Treba da razluči što više boja
- Naše oko je osetljivo na milion nijansi
5. Osetljivost na svetlost
- Minimalna količina svetla potrebna da bi dobili sliku odličnog kvaliteta.

Steadicam

- Najpoznatiji sistem za stabilizaciju pri radu kod komplikovanih pokreta. - Kod Arri-ja je
to Triniti.
- Tvorac steadicam-a je Gerrett Brown, 60-tih godina.
- Prvo je hteo da nazove Geretcam.
- Koristi se kada imamo duge kadrove i ne možemo postaviti kameru na farli kvan.
- Ne sme da se koristi iz bilo kog drugog razloga! (Opravdanje)
- Na kameru se stavljaju uglavnom širokougaoni objektivi.
- Najveći problem sa filmskom kameram je bilo njeno težište.
- Brown ja na svom uređaju spustio težište.
- Postoje i razne druge varijacije steadicam-a.
- Sky-cam- koristi se tokom snimanja sportskih događaja -isto patentirao Garrett.
- Takođe postoje i Divecam i Swimcam itd.
- Danas se koriste gimbali snimanje manjim kamerama.
- Mi na akademiji imamo i Flycam.
- Sa steadicam-om je sniman film "The Shinning ", gde je patent doživeo procvat.
- Low-mount - kada se kamera spusti na donji deo Steadicam-a.
- Steadicam ne sme da se nosi previše dugo na sebi jer mogu da se pojave ozbiljne
posledice.
- Delovi steadicam-a:
- Prsluk koji steadicam operater stavlja na sebe i za koji je pričvršćen Steadicam.
- Sled- šipka koja spušta težište kamere.
- Opružne ruka steadicam-a u sebi sadrži opruge, amortizer ili druge vrste stabilizacije koje
ublažavaju i otklanjaju sve pokrete steadicam operatera.
- Monitor
- Baterija
- Prvi film koji je radio "Bound for Glory".
- Njegova najveća mana je što se teško skida i naporan je za korišćenje , operateri moraju
biti uvek u kondiciji.
- "Olovna Brigada" film ceo snimljen steadicam-om. Operater završio u invalidskim
kolicima.
 FIT- frame internet transfer
Tačkasti izvor svetla koji pada na senzor (većinski CCD) , na pikselima donosi suvišnu energiju
koja se prenosi sledeči piksel , pojavljuje se ružna linija koja kvari sliku (smiring)
Ovo se rešava tako što se dodaje još jedan layer piksela koji preuzima taj višak energije I dobija
se savršena fotografija - ovo je prvi postigao Sony (Beta 400 P)

Clearscan

Sistem koji je važio ranije. Kamera snima na 50 Hz ili 60 Hz i snima monitor koi radi na 60, 72,
75Hz. Dobile bi se ružne koje prelaze preko ekrana.
Rešavalo se na različite načine. Sony je napravio mogućnost da se frekfencija kamere usaglasi sa
frekfencijom monitora i da se te linije ne prikazuju.

TV Snimatelj – reportaža

- Reportaže su uglavnom dokumentarne prirode, mogu da traju od 5 do 15 min, pola sata

najviše.
- U idealnim uslovima bi trebalo da ide velika ekipa : urednik/ novinar, snimatelj, asistent
snimatelja, tonac, asistent tonca, rasvetljač, vozač.
- U poslednje vreme ekipa se sastoji samo od novinara, tonca i snimatelja.
- Što se tiče same reportaze, novinar pronalazi ili smišlja temu na osnov koje se snima
reportaža ili dobije nalog od urednika.
- Zadatak TV snimatelja:
- Treba porazgovarati sa novinarom oko toga šta će da se radi, gde se snima i koliko dugo.
Ovo e orlo važno i na osnovu toga snimatelj zna koliko da ponese kartica ili kaseta na
snimanje, takođe i koliko baterija treba ponese, da li će se na snimanju ostati duže
(nekoliko sati ili dana)
- Snimatelj mora da zna koju opreme treba da ponese i on je uvek odgovoran za nju šta god
da se desi.
 - Usput razmišlja i informise se o temi koja se snima. (npr. privredni objekat)
- Uglavnom se snima jedan dan, dva ili tri.
- Na dan snimanja - oprema je spremna, kao i vozači novinari, eventualno i tonac. Da putu
do odredista ekipa se dogovara o toku snimanja (oho što se dešava na terenu, ostaje na
terenu)
- Kad se stigne na odredište , prvo se radi izjava ili razgovor sa ovlaščenim licima. Tokom
ove priče, snimatelj pamti o čemu se govori , da li se spominju neki posebni delovi firme,
mašine itd. Na taj razgovor se snimatelj vraća dok snima pokrivajuće kadrove
(pokrivalice). Posle ovog se snima radni proces, radnici i slično. Obično se kreće od
eksterijera (okolina oko objekta, zelenilo) U enterijeru se koriste svi planovi, vodi se
računa o procesu proizvodnje, o tome da li su svi propisno obučeni, da nema cigareta u
kadru itd.
- U povratku sa snimanja je važno snimiti mesto u kome se nalazi objekat iz reportaže.
Snimaju se karakteristični delovi grada, kao i obavezno lokalni ljudi.
- Voditi računa da ako nam se neki kadar ne sviđa (tehnički neispravan) treba ga obrisati
da se ne bi kasnije u montaži desilo da se taj kadar ipak iskoristi.
- Po povratku se oprema čisti I vraća.
- Ukoliko imamo vremena, odlazimo u montažu da pomognemo oko montiranja.
- Uvek je važno snimiti više materijala da bi montažer imao više mogućnosti.
- Svi planovi se koriste!!!

Svetlo ,vasretna tela, osnovna svetlosna pozicija,

filteri za rasvetu i kameru

1. Svetlo
- Može biti prirodno i veštačko
- Po karakteru se deli na:
- Usmereno (direktno sunce, gde je najveći kontrast, gde je senka najoštrija, prelaz
između tamnogi svetlog je najoštriji.
- Difuzno (jedva primetna senka, najviše se koristi za high key)
- Usmereno difuzno (najbolje portretno svetlo)

2. Rasvetna tela
- Nije reflektor već rasvetno telo!
- Uglavnom se sastoji iz: sijalice, klape koje usmeravaju snop svetla, stativa i drugih delova.
- Rasveta se postavlja na pod stativom ili na plafon tj. grid (roštilj)
- Podela rasvetnih tela po temperaturi boje koje isijavaju
- Podela rasvetnih tela po jačini i intenzitetu
- Bezbednost - visoka rasvetna tela nisu bezbedna , bezbednije je okačiti na grid. Stare sijalice
lako eksplodiran, treba voditi računa i slušati kolegu gafera!
Usmereno svetlo
- laniro 2kW:
3200 K, pali se trenutno, jako greje, problem kod sijalice jer se isparenja talože iznutra i
samim tim opada temp. boje isijavanja. Čim se upalisija punim intenzitetom.
- ARRI 2kW :
3200 K, pali se trenutno, greje. U sebi sadrži katadiopter, može da se pomera sijalica tj.
snop svetla može da se fokusira ili da se širi . Sijalica uvek mora da se menja, snimajući
dan se počinje stavljanjem nove sijalice.
- Ianiro 800W (mandarina ili osmica)
3200 K, mali, vrlo koristan
- Ianiro 1000W tj. 1kW
3200 K, pali se trenutno , greje. Maksimalno isijavanje može da bude 1200W ako je
struja 240 V . Na sebi ima Fresnelovo sočivo (takođe poznato kao Frenelovo) Sočivo
koje fokusira ili širi Shop svetla, može i da se pomera sijalica, postoji zaštitna mrežica
ispred sijalice u slučaju eksplozije. Kači se na grid / roštilj.
- ARRI 650W
3200 K, pali se trenutno, takođe ima Fresnelovo sočivo i zaštitnu mrežicu.
- Vizari 150-300 W
3200 K, Pali se trenutra, malo rasvetno telo, efikasno za spotove, isto može da širi i
sužava snop svetla.

- Dedolight 20-150W
3200 K, pali se trenutno, najmanji i vrlo efikasan, ima reostat za podešavanje jačne, kao
transformator. Postoji mogućnost dodavanja filtera, objektiva itd. Može da zumira
svetlosni snop npr. pračenje muzičara na sceni.
- Pored svih out još se koriste i rasvetna tela jačina 5kW i 10kW.

Usmereno difuzno

- kinoflo (omiljeni)
4 neonske cevi, svaka ima jačinu od 55W, a zajedno 220W. Može biti 3200 K, 3800 K,
5600K (zavisi od cevi )
Diva lite 400.- Ima dimer/reostat. Mogu da se dve ili sve 4 lampe, najbolje portretsko
svetlo. Talože se isparenja - moraju da se menjaji sijalice.
Rasvetna tela od 5600K (HMI) - Simulira sunce

- Ne zna se tačno od čega je skraćena HMI, ali postoje varijacije:

Hydrargyrum Medium-arclodide
Halogen Metal Incandescence
Halogen Metal Iodide
Human-Machine Interface (?)
- HMI rasvetno telo isijava 5600K temperaturu boje. Od ostalih se razlikuje po
intenzitetu.
- Veći su i teži od ostalih
- Moraju da imaju balast ( uređaj koji pretvara struju od 220V u 10.000V)
- Lampa radi ciklično – 100 frejmova u sekundi
- HMI na akademiji je od 2.5kW
- Postoji HMI rasveta od 575W,ima I ispod toga, 1200kW, 1.2kW, 2.5kW, 4kW, 6kW,
12kW,18kW, 24kW, 50kW I 100kW (Softsun)
- Ovi od 50 I 100kW se obavezno uključuju u agregat, nikako u gradsku strujnu mrežu!!
- Danas je HMI prešao u LED rasvetu
- Ima zaštitnu mrežicu, Fresnelovo sočivo, sijalica je vrlo skupa I zbog isparenja se
vremenom menja temperatura boje.
- Ne pali se odmah , ne daje pun intenzitetčim se uključi ( 2 min se pali) . A kad se ugase
ne paliti ih odma opet, treba im neko vreme prvo da se ohlade.
- Koristimo ga da simuliramo sunce u enterijeru, prosvetljavanje pri dnevnom svetlu sa
suncem
- Postoji brojač koji nam fovori koliko dugo je radila sijalica

LED rasveta
- ARRI LED rasveta
Orbiter- dobije se telo, sa dodacima se pravi svetlo kakvo hoćemo da dobijemo
(usmereno, usmereno difuzno ili difuzno) podešava se temperatura koju želimo.
Sky Panel- usmereno difuzno, takođe postoje sva moguća podešavanja.

3. Osnovna svetlosna postavka (jaje)

- Po Nikoli Tanhoferu
- Sastoji se iz 4 svetla:
Glavno svetlo (Key Light)
 - Nalazi se pod uglove od 45° u odnosu na osu između kamere i objekta koji snimamo,
podižemo ga da bube pod uglom od 45° u odnosu na objekat koji snimamo.
- Po karakteru je usmereno
- Daje nam takozvano tro-četvrtinsko svetlo
- Senka na modelu ne sme da prekriva usne.
Dopunsko svetlo (fill light)
- Nalazi se što bliže kameri, Tanhofer kaže da je najbolje ako može da ide iz kamere
- Po karakteruje difuzno ili usmereno difuzno
- Služi za prosvetljavaje senki
- Ne sme da pravi senku!
Kontra svetlo (back light)
- Postavlja se upravno u odnosu n glavno svetlo i isto se podiže pod uglom od 45° u
odnosu na objekat koji se snima.
- Služi da odvoji modela od pozadine (npr. Model ima tamnu kosu, a pozadina je crna I
kada uključimo kontru jasno se vidi figura modela) Takođe može se napraviti oreol oko
glave modela
- Po karakteru je usmereno
- Dva puta jače od glavnog svetla!
- Takođe služi da materjalizuje dim, tečnost itd. koristi se tokom snimanja reklama.
Svetlo za pozadinu (backround light)
- Nije pozadinsko svetlo, i ono postoji, ali se ono nalazi iza pozadine I udara direktno u
nju.
- Svetlo za pozadinu se nalazi ispred pozadine i osvetljava je, na taj način dodajemo i razne
efekte na nju
- Može biti usmereno, usmereno difuzno ili difuzno

4. Filteri za rasvetu

- Podela po materijalu od kojeg se prave:

- želatinski
- Stakleni
- Podela po funkciji
- Korekcioni
Filteri koji menjaju temp. boje svetla rasvetnog tela!
Pakovanja u rolnama, iseca se onoliko koliko je potrebno
 Želatinski su većinom
Mogu biti full, 1/2, 1/4, 1/8, 2/3

- Konverzioni (oni su najvažni za nas)

- CTO- narandžasti
npr. imamo rasvetno telo koje isijava 5600K, a naša kamera ili film su senzibilisani na
3200 K i dobija se prilično hladna slika, u ovom slučaju se na rasvetno telo stavlja ovaj
filter
- CTB- plavi
npr. imamo kameru koja je senzibilisana na 5600K i rasvetno telo koje isijava 3200K i
dobijame veoma toplu sliku, u ovom slučaju na rasvetno telo postavljamo ovaj filter.
- Svaki filter smanjuje intenzitet svetla! U zavisnosti od jačine filtera se otvara li zatvara
blenda!
- Kad se koriste ovi filteri na rasveti bop i temperatura boe se menjaju samo u onem delu
slike koji je osvetljen tim rasvetnim telom!

- Difuzeri
Ako imamo usmereno svetlo koje je previše jako i senka na objektu koji se snima je
ruzetno oštra, ispred objekta ili na rasvetno telo stavljamo difuzere i dobijamo ublaženu
senku i samim tim i jači sjaju očima. Dobijamo usmereno difuzno svetlo!
Treba izbegavati stavljanje difuzera na samo rasvetno telo, efikasnije je stavljati ga
između rasvetnog tela i objekta koji se snima. Biće mnogo bolja usmerena difuza.
Ako nemamo difuzni filter koristiće i bela majica kao i paus papir.

- Bojeni
- ND filteri - više ne postoje
- Polarizacioni
- Kao posebna vrsta opreme koja he spada u rasvetna tela ni u filtere imamo
Zilbericu - ona služi za reflektovanje glavnog svetla i usmeravanje ka objektu koji se
snima, uglavnom je srebrna i zlatna, a može da bude I 5 u 1, srebrna , zlatna, crna (koja
upija svetlo), difuzer I koje prave usmereno ili usmereno difuzno svetlo.
Što se tiče proizvođača filtera imamo: Roscolux, Lee- oni proizvode želatinske filtere.
Da bi smo znali ko ima kakve filtere postoji swatchbook u kom se nalaze svi filteri
proizvođača I koji je neophodan za svakog direktora fotografije kao I rasvetljivača.
5. Filteri za kameru
- Postaljaju se ispred ili iza objektiva, u zavisosti od kamere
- Podela po materijalima :
- želatinski ( osetljiviji od ostalih)
- stakleni (najbolji , nnajčvršći I najsigurniji)
- plastični (relativno u upotrebi)
- neki od najpoznatijih proizvođača au : Kodak, Hoya, Tiffen, Cokin
- Podela po funkciji
 - Korekcioni (koriguju samo u nekim stepenima)
- Konverzioni (bitni)
Kodak želatinski filter 85 (postoji varijacija 85B)
- Koristi se kada imamo film senzibilisan na 3200K , imamo kameru koja je senzibilisana
na 3200K , snimamo eksterijer gde je oblačno I temperatura boje je 5600K ( u tom
slučaju slika je hladna I plava), stavljanjem narandžastog filtera 85 dobija se topla boja u
kadru.
- Smanjuje intenzitet svetla I skida 2/3 blende
Filter 80A ( postoji I B)
- Plavi filter
- Mnogo je gušći od 85B
- Skida 2 blende
- Koristi se kada imamo film ili kameru senzibilisanu na 5600K I imamo temperaturu boje
3200K, u ovom slučaju se dobija vrlo topla I narandžasta slika, međutim kada stavimo
ispred objektiva plavi filter 80, time dobijamo mnogo prirodniju boju slike na koju je
naše oko naviklo
- Ako hoćemo da smanjimo intenzitet ovih filtera ( npr. Hoćemo sa boja bude još hladnija
ili toplija onda koristimo korekcion filtere)
ND filteri
- Natural density
- Sivi filter različitih gustina
- Korisri se kada imamo vrlo osetljiv film I izlazimou eksterijer u kom jako sija sunce I
nikakvo zatvaranje vlende ne može da nam pomogne. Tada stavljamo sivi ND filter
- Ne utiče na temperaturu boje samo smanjuje intenzitet!
- Oznake: 0.3, 0.6, 0.9 ili 3, 6, 9 ( prvinskida jednu blendu, drugi dve, a treći tri)
- Vlo često se korise ako nm je kamera osetljiva
- U novijim kamerama su ugrađeni u samo telo kamere
Prelazni
- Koriste se da zatamne jedan deo slike/fotografije/kadra
- Postoje neutralni ( ne utiču na temperaturu boje)
- Postoje bojeni
- Postoje sa različitom jačinom prelaza
Efektni ( tačkasti izvori, grand show)
Polarizacioni ( sklanjaju refleks I odsjaj ali ne u potpunosti)
Low contrast
UV filter
The shinning ( Isijavanje)
- 1980.god
- Reditelj – Stanley Kubrick
- Dp- John Alcott
- Warner Bros I Colombia D

Vilmos Zsigmond (filmovi)

- The deer hunter
- Heaven’s gate
- The black dahlia
- The assassin’s
- The body
- The bonfire of the vanities

Koyanisquatsi (snimateljsko montažerski film)

- 1982. god
- Francis Ford Copola- sponzor , reklama, potpis
- Ultimativno najbolji film
- Snimam 5 godina
- Tražen arhivski materijal
- 2 godine montiran
- Dobio silne nagrade
- Iz pećine u svemir I nazad u pećine
- Godfrey Reggio – režiser, nije pravi reditelj ali ima odlične ideje
- Filip Glass- kompozitor
- Ron Fricke- direktor fotografije
- Bavio se konstrukciom posebnih kamera, njegov poslednji veliki film je Star Wars 3.
Radio I Baraku 1992. Godine
- Tema filma- put iz pećine u svemir I nazad u pećine
- Počinje u pećini
- Pokušavamo da odemo u svemir ,padamo
- Vraćamo se prirodi
- Teleobjektivi!
- Mesec postao trademark. Stvarno snimljen nije SGI
- Odraz u ogledalu, preispitivanje sebe