ХЕРЦЕГОВИНА

ТРЕБИЊЕ

Требиње се налази на самом југу Херцеговине, односно Републике Српске.

Смештено је испод планине Леотар и у долини реке Требишњице, највеће европске
понорнице, која протиче кроз град. Од мора је удаљено око 27 km путем до Дубровника,
или 38 km путем до Херцег Новог. Друмовима је спојен са Билећом (30 km), Дубровником
(27 km), Љубињем (55km), Мостаром (110km), Никшићем (70 km) и Херцег Новим (38
km).

Рељефом саме општине доминирају планина Леотар, река Требишњица, крашка

поља Требињско и Попово. Требињско поље се простире западно од града. Поље је
прекривено плодним алувијалним земљиштем па се због бујне вегетације назива и Вртом
Херцеговине. Чувен је требињски дуван из овог поља. Одмах до Требињског се налази и
Попово поље, која су разграничена Требињском шумом. Попово поље се назива још и
херцеговачким Мисиром, по поређењу са долином Нила, односно Египтом или Мисиром.

С обзиром да је Требиње смештено на готово чистом крашком терену – холокрасу,

број природних површинских водених објеката је незнатан. Природних језера нема, а
једини већи речни ток је река Требишњица, која је највећа понорница у Европи. Најпре се
испод горског превоја Чемерна јавља поточић Врба који понире и опет се јавља у
Гатачком пољу, као река Мушница. Она нестаје у Гатачком пољу, а опет се јавља под
брдом Влајињом код Билеће. То је извор Требишњице. Требишњица понире код Попова
поља, одакле подземним каналима отиче према Неретви и Јадранском мору. Средином 60-
их година прошлог века изграђен је хидроенергетски систем, а Требишњица преграђена на
два места, Гранчарево и Горица. Брана Гранчарево, код истоименог села, је прави гигант
(128m). Њеном изградњом потпљено је корито Требишњице и села уз њу све до Билеће.
На том потезу се налази и чувено Билећко језеро.

Најстарији становници Требиња су били Илири, а у 7. веку п. н. е. се досељавају

Грци. Римљани долазе у требињски крај у 3. веку п. н. е. Од њиховог доласка крај је
познат под називом Травунија. У 6. веку на ове просторе се насељавају Словени. У раном
словенском периоду се зна за више обласних господара који су владали овим подручјем.
Након што је бугарски цар Симеон Велики збацио са власти Захарија Прибисављевића,
владар Травуније је био Михајло Вишевић, који склопио савез са хравтским краљем
Томиславом . После његове смрти, Травунија је постала део Чаславове (кнез Часлав
Клонимировић), Србије. 1168. године, Травунију је преузео Стефан Немања. Травунија ће
остати под влашћу Немањиња све до краја те династије. Касније, све до доласка Турака,
Требиње је било у саставу државе босанског краља Твртка Првог, а након њега се смењују
многи обласни господари. Турска владавина је трајала од 1466. до 1878. године, када
Требиње заузимају Аустроугари. Након Сарајевског атентата, паравојне формације
састављене од Муслимана и Хрвата су терорисале Требиње и околину. Само у селу
Богојевићи убијена су 83 детета а 85 пунолетних је обешено. У делу Требиња, изнад
насеља Полице налазе се остаци поређаног камена у правилно распоређеним линијама за
које се верује да имају значење повезано са астрономијом.

Најзначајније културно дешавање у Требињу у току године су Дучићеве вечери

поерије. Том приликом у граду се окупљају најзначајније личности света поезије из
региона. Писцу најбољег дела додељује се Дучићева награда. Народна библиотека
Требиња поседује велики књижевни фонд, као и Легат Јована Дучића. Веома значајна
установа за град је Музеј Хервеговине, где се могу видети разноврсне поставке, од
приказа начина живота у Источној Херцеговини, до слика познатих аутора. У Музеју се
поред изложби одржавају и промоције и разноврсни музички програми. Такође, град има
и Дом омладине, Дом културе и Средњу музичку школу. После рата, у Требињу постоје и
три факултета. Током 1934. године, у Требињу је снимљен немачки филм Барон Циганин.
Током снимања многи житељи Требиња су били статисти.

Туристички потенцијали Требиња су веома добри. У Требињу постоји 15 храмова

Српске православне црке, две католичке црке и једна џамија (која се налази у Старом
граду). На територији саме општине се налази шест манастира: Добрићево, Дужи, Тврдош,
Завала, Петропавлов манастир и Херцеговачка Грачаница. У Требињу се налази и
неколико излетишта који привлче туристе, а то су Ластва, Јазина, Оровац и Убла.
Туристичку атракцију представља и пећина Вјетреница. 2017. године, у близини града
отворен је и већи туристички комплекс „Град Сунца – Водени и Дино Парк“.

За туристе је мање познато село Мркоњићи у Поповом пољу. У њему се налази

спомен црквица Светом Василију Острошком, где је и сам светац рођен. У близини
црквице налази се гроб мајке Светог Василија Острошког, која је прошле године
проглашена за светитељку, након што се на њеном гробу догодило чудо.

У граду се налази и Католичка катедрала која је подигнута крајем 19. века. Поред
катедрале, у срцу Старог града, налази се Осман-пашима џамија, која је саграђена 1729.
године.

Перовића мост (до рата називан Арсланагића мост) је као задужбину за свог
погинулог сина у борби против Млечана изградио Мехмед-паша Соколовић, 1574.године,
током Турске окупације.
 Приликом посете Требињу, обавезно је попити пиће у хотелу Платани, који се
налази поред зидина Старог града. Исто поновити и у неком од кафића који се налазе у
Старом граду. У самом Старом граду, туристима је незаобилазна посластица сладолед
„Код Грка“. Такође, у оквиру зидина Старог града, налазе се и чувена кућа, двориште и
улица у којој је снимана серија „Рањени орао“.
 БИЛЕЋА

Билећа се налази у Источној Херцеговини, на само 30 km од Требиња. У Билећи се

укрштају средоземна и континентално-планинска клима што веома утиче на квалитет
живота људи, што значи да су неретки становници ове мале општине који имају и више од
сто година. Немојте се изненадити ако их видите како увече шетају или како обрађују
башту.

Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко
поље, Планско поље и Билећко поље.

На територији Билеће се налази и чувено Билећко језеро, на коме становници

Билеће, а и Требиња, траже спас од летњих врућина. На средини језера се налази мало
острвце на којем се налази црква. Црква је новије градње (саграђена након потапања села
која се налазе под језером. И сама црква је припадала једном од потпољених села). До
острва се може доћи једино чамцем.

Врло важан историјски податак је да се у септембру 1388. године одиграла, не тако

чувена битка против Османлија где је српска војска била предвођена војводом Влатком
Вуковићем.

У периоду од 13. до 16. века, на билећкој територији се појављује велики број

стећака. Данас се стећци налазе код чувеног музеја, који је током рата у СФРЈ спаљен.

На територији ове општине се налази и чувена касарна, која је у СФРЈ била ноћна
мора за младе регруте. Тада се говорило да је најтеже служење војног рока управо у
Билећи. Претпоставља се да је сам комплекс касарне већи од комлекса самог града.

Шетња билећким улицама је прави гушт ноћу. Главна улица је затворена за

саобраћај и самим тим потпуно доступна и приступачна за шетаче. На тротоарима главне
улице се налазе и бројни кафићи. Пожељно је попити пиће у башти хотел НН, као и у
башти кафића Липа. У поподневним часовима, у Билећи, кафу је најбоље попити у башти
Дома војске (чувена Бећаруша) и у ресторану Језеро, из чије баште се може уживати у
погледу на језеро, а све то након шетње низ Попарину страну. У самој башти Дома војске
се налази биљка Глицинија, чији је корен донет из Кине. Немогуће је испресовати!!! У
Билећи постоје две цркве и једна џамија. Све се налазе на тротоарима главне улице.
Такође, са главне се може видети и парк посвећен четничком одреду, а у непосредној
близини парка се налази и парк посвећен погинулим партизанским борцима.

У близини Билеће, налази се и чувена Корићка јама у којој је убијен велики број
Срба од стране усташа током Другог светског рата.