mora pročistiti i osloboditi uz pomoć estetike.
U Hegelovom sistemu, estetika je prvi je on prilazio Hegelu, pitanjem šta je živo a šta mrtvo i to je već učinjeno. S druge
Benedeto Kroče
figure u pokretu
korak Duha prema savršenstvu, još uvek opterećena čulnim i materijalnim, koje mora
da prevaziđe i napusti da bi se pomirila sa sobom. U Kročeovoj filozofiji, estetika iz-
među ostalog služi kao pročišćujuća kupka za naturalizam ekonomije. Iako ovo zvuči
malo apstraktno, moramo da dodamo da je njegova namera i svrha bila da kultiviše
i prosveti, u ime slobode čovečanstva. Kroče je danas, možda, poznat specijalistima
zbog svoje filozofije, estetike, lingvistike, istorije umetnosti, književne kritike, teorije
74
istorije... ali je za života, a naročito u vremenu njegovog suprotstavljanja fašizmu i
posle toga, bio čuven po svom zalaganju za liberalizam. Ovaj liberalizam nije nešto
što je izraslo odvojeno od njegove filozofije. To je središnja i žižna tačka njegovog
sistema mišljenja. Samo iz te tačke možemo da razumemo da uprkos uobičajenom
metodu istorije filozofije koji filozofe postavlja u niz, tako da bi kasniji rešavao pro-
tivrečnosti prethodnog, istorija filozofije ne funkcioniše tako. Istina je da je Kro-
če bio sledbenik i kritičar Đanbatiste Vika (Giovanni Battista /Giambattista/ Vico,
1668–1774), Georga Vilhelma Fridriha Hegela, Karla Marksa, De Sanktisa i mnogih
drugih. Ali je njegova filozofija bila filozofija života i kada je rekao da u svakom peri-
odu filozofija mora da razreši ono što je njen deo koji joj kao izazov nameće istorija,
bio je veoma ozbiljan. U ime slobode i emancipacije, pokušao je da poveže sve ljudske
sposobnosti, i da, imajući na umu taj cilj, pronađe duhovno rešenje sa teorijskim i
praktičnim posledicama za probleme njegovog doba: položaj radničke klase i klasnu
borbu, naučni pozitivizam i njegovu negaciju flozofije, tadašnju zaostalost njegove
rodne zemlje i njenu herojsku prošlost, mimetički nesporazum umetničkog stvara-
laštva, fašistički pokret povezan sa umetničkim futurizmom i filozofijom njegovog
prijatelja Đovanija Đentilea, Prvi i Drugi svetski rat... Želeo je ne samo da razume sve
ovo i mnoga druga intelektualna obeležja i šokantne događaje njegovog vremena,
nego i da oblikuje duhovne okvire za delovanje u ime slobode. I zato je bio toliko
vezan za svoj originalni sistem-program.
Poznavaoci celokupnog opusa njegovog dela raspravljali su o jedinstvu ili
razlikama u njegovom razvoju još za njegovog života, otkrivajući tri ili čak četiri faze
njegovog opusa i stadijuma njegove estetike.13 Kročeu, koji je bio dobro poznat po
svom pragmatičnom pristupu Hegelu iz Šta je živo a šta mrtvo u Hegelovoj filozofiji
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
iz 1906. godine, nije se dopadao način na koji su se njegovi studenti i sledbenici od-
nosili prema njegovom delu. On je insistirao na neprekidnom progresu i reintegraciji
novih i dubljih uvida u njegovo mišljenje “koje bi bilo nemoguće podeliti na sektore,
na prvu, drugu i treću Estetiku.”14 Kročeova filozofija se može proučavati onako kako
13  Giovanni Gullace, “Translator’s Preface”, iz Benedetto Croce’s Poetry and Literature. An
Introduction to Its Criticism and History, Southern Illinois University Press, Carbondale and
Edwardsville, 1981, str. xiii; o četiri faze Kročeove estetike se raspravlja i u tekstu o Benedetu
lev kreft
Kročeu H. S. Harisa (Henry Silton Harris, 1926–) u The Encyclopedia of Philosophy Vol. 2,
Collier – Macmillan, London, 1967, str. 263–267.
14  Giovanni Gullace, “Translator’s Preface”, iz Benedetto Croce’s Poetry and Literature. An
Introduction to Its Criticism and History, Southern Illinois University Press, Carbondale and
Edwardsville, 1981, str. xiv.
strane, mogli bismo da sledimo njegove periode inovacije i reintegracije do posled-
njeg stadijuma, zaključivši sa otvaranjem ovog stadijuma prema novim događajima
i tumačenjima. Prvi pristup tretira teoriju kao nešto mrtvo čak i kada se pronađu
korisni rezervni delovi za transplantaciju; drugi je način njegovih studenata i sled-
benika koji više nisu tu, ali ih je za njegovog života bilo mnogo. Čini se da je Kroče,
očigledno odbijajući da bude tretiran kao mrtav pas (što je Hegelov izraz!), sumnjao
75
da bi teorijski sledbenici bili korisni. Tvrdio je da vraćanje prošlosti nije moguće, jer se
moramo baviti problemima naše sadašnjosti i da se oni moraju i rešavati sredstvima
sadašnjosti. Istina je da je tokom istorije filozofije bilo poziva na povratak prošlosti,
kao što su parole “Povratak Hegelu” ili “Povratak Kantu”. Ali je Kroče smatrao da
proučavanje istorije i ideja prošlosti može biti korisno samo kao uvodna fenomeno-
logija progresivnih teorijskih integracija.15 Mogli bismo da kažemo da njegova ideja
istorije nije nemačka, kao težak teret mrtvih u odnosu na žive, nego italijanska, gde
se živi (kao što je on živeo u Napulju) sa prošlošću koja je prisutna svugde oko vas i
tako integrisana u sadašnjost.
Njegovi planovi za budući rad koje je uneo kao dodatak za svoj curriculum
vitae dokazuju da se njegov rad od 1898. godine do njegove smrti zaista nastavio,
tokom više od pedeset godina, na način koji nije promenio njegov osnovni nacrt i
njegovu ambicioznu sistematičnu orijentaciju. Posle pojave Estetike 1902. godine,
verovao je da je ušao u fazu naučne i filozofske zrelosti. Njegove ambicije su ležale
u filozofiji i istoriji i njegova filozofska ideja je bila “da ukažem na kraj celokupnog
sistema Filozofije duha ili radije, čitave filozofije, koja je, sledeći moj ugao gleda-
nja, kao filozofija duha iscrpljena.”16 Tako je, posle Estetike, trebalo da uslede još
4 toma: Logica, o scienza del Concetto…Economica, o scienza della Volontà…Etica, o
scienza della Libertà…Filosofia generale.17 U isto vreme, želeo je da završi svoje drugo
veliko delo – istoriju Italije i započne osnivanje žurnala za javnu kritiku i intelektualan
angažman. Isto tako je izrazio svoje političke ambicije vezane za liberalnu i radikalnu
politiku. Čitajući je sto godina kasnije, a pola veka posle njegove smrti, ne možemo
a da se ne divimo doslednosti kojom je ispunjavao svoje planove tokom celog života
posle toga.
Uprkos svim fazama u njegovom razvoju, zadivljujuće je kako se precizno
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
držao svojih sistematskih planova i programa. Posle Estetike 1902. godine, objavio
15  Benedeto Kroče, “Čista intuicija i lirski karakter umjetnosti “, iz Književna kritika kao filozo-
fija, Kultura, Beograd, 1969, str. 11–12: “A iz ove nužne povezanosti i progresivnog reda onih
raznih izreka koje smo izložili potječe i zaključak, odnosno savjet i preporuka da se treba ‘vra-
titi’, kako se obično kaže, ovom ili onom misliocu. Dakako, takvi su ‘povraci’, uzeti doslovno,
nemoguće, a pomalo i smiješni, kao što su smiješni svi nemogući pokušaji. Nema povratka na
prošlost, upravo zato što je prošlost, i nikome nije dano da se oslobodi problema koje mu na-
meću sadašnjica i koje svim sredstvima sadašnjice (a ova uključuje u sebi i sredstva prošlosti)
mora da riješi.”
16  Benedetto Croce, Memorie della mia vita, Instituto Italiano per gli Studi Storici, Napoli,
1966, str. 26.
17  Benedetto Croce, Memorie della mia vita, str. 26.