Нафтна Индустрија Србије (српски: Нафтна Индустрија Србије, лит.

 'Нафтна
индустрија Србије'; скраћено НИС / НИС) је српска мултинационална нафтна
и гасна компанија са седиштем у згради НИС-а, Нови Сад, Србија. НИС је
једна од најпрофитабилнијих компанија у Србији и један од највећих
домаћих извозника. Запошљава око 11.000 људи у Србији и региону. Од
маја 2022. године највећи акционар је Гаспром њефт са 50% акција НИС-а,
затим 29,87% у власништву Владе Србије, 5% у власништву Гаспрома и
остатак мањинских акционара. Основне делатности компаније су
истраживање, производња и прерада нафте и природног гаса, продаја и
дистрибуција широког спектра нафтних и гасних производа, као и
реализација енергетских и петрохемијских пројеката. Главни производни
погони НИС-а су у Републици Србији, док су подружнице и представништва
основана у Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији, Русији и Анголи.
Историја Седиште НИС-а у Новом Саду Претеча данашњег НИС-а било је
„Предузеће за истраживање и производњу нафте“ са седиштем у
Зрењанину, основано 1949. године одлуком Владе ФНРЈ. "Предузеће за
истраживање и производњу нафте Нафтагас" основано је 1953. године
одлуком Владе ФНРЈ, када је управа премештена у Нови Сад. Током 1950-их
отворене су прве бензинске станице и складишта на овим просторима.
Рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду пуштене су у рад 1968. године.
Крајем 1973. године у компанију су интегрисане продајно-дистрибутивне
организације „Југопетрол-Београд” и „Југопетрол-Нови Сад”.[5] Нафтна
индустрија Србије (НИС), у садашњем облику, основана је 1991. године као
јавно предузеће за истраживање, производњу, прераду и продају и
дистрибуцију нафте, нафтних деривата и природног гаса. Од компаније су
настале три данашње компаније: НИС, Србијагас и "Транснафта". Октобра
2005. године НИС је трансформисан у акционарско друштво, именовавши
сопствену Скупштину акционара, Управни одбор и друге органе
управљања.[5] Већински акционар је 2008. године постала руска компанија
Гаспром њефт, на основу „Уговора о купопродаји“ између Републике
Србије и Руске Федерације о куповини 51% акција за 400 милиона евра и
550 милиона евра инвестиција до 2012.[6] Са Гаспромом су потписани
суседни уговори о укључивању Србије у пројекат гасовода Јужни ток и
изградњи подземног складишта гаса у Банатском Двору. Дана 24. децембра
2008. потписан је коначни уговор између Владе Србије и Гаспрома.[7] У
јануару 2010. године, око 20% преосталих акција НИС-а Влада Србије је
поделила грађанима Србије.[8] У јуну 2010. године НИС је трансформисан у
отворено акционарско друштво и котира на Београдској берзи од 30.
августа 2010. године.[9] У марту 2011. Гаспром њефт је најавио да ће купити
додатних 5,15% акција НИС-а, повећавајући њихов првобитни удео са 51%
на 56%.[10] НИС је држао монопол на сав увоз нафте у Србију до 2011.
године. У складу са својом стратегијом да постане регионални лидер, НИС
је 2011. године почео да убрзано шири своје пословање у региону.
[наведено потребно] Зависне компаније су основане у Босни и
Херцеговини, Бугарској, Мађарској и Румунији. У 2012. години завршена је
изградња постројења за хидрокрекинг и хидротретман (МХЦ/ДХТ) у
Рафинерији нафте Панчево, чиме је завршена прва фаза модернизације
прерађивачких објеката НИС-а.[11] Две године касније, 2013. године,
почела је реализација пројекта когенерације (производња електричне и
топлотне енергије из гаса добијеног са нафтних и гасних поља у Србији). У
Сиракову је пуштен у рад први когенерациони објекат, након чега је
пуштено у рад још 13 мини електрана. Вишак електричне енергије, коју
производи НИС, од тада се продаје на слободном тржишту.[потребан
цитат] Компанија тежи сталном увођењу нових технологија, па је 2016.
године у оквиру Фабрике почела са радом Аминска фабрика за
пречишћавање природног гаса. за припрему и транспорт нафте и гаса у
Елемиру.[потребан цитат] Друга фаза модернизације Рафинерије нафте
Панчево започета је 2017. године изградњом погона на дну бурета са
технологијом одложеног коксовања, са намером да се ради о изградњи
погона на дну бурета са технологијом одложеног коксовања. да Рафинерија
нафте Панчево постане једна од најмодернијих у Источној Европи.
[потребан цитат] У мају 2022. године промењена је власничка структура, са
Газпром њефт трансфеом.
Ukupna snaga osam termoelektrana JP EPS, u kojima radi 25 blokova,
je 5.171 MW. Pogonsko gorivo je lignit.
Maksimalna godišnja proizvodnja elektrana kojima upravlja EPS,
posmatrano od 1990. godine, ostvarena je 2013. godine - 37.433 GWh
električne energije.
*Od 1. juna 1999. godine EPS ne upravlja kapacitetima na području
Kosova i Metohije.

U sastavu „Termoelektrane Nikola Tesla" su:

TE Nikola Tesla A (sa 6 blokova) 1.766 MW instalisane snage
TE Nikola Tesla B (sa 2 bloka) 1.300 MW instalisane snage
TE Kolubara (sa 5 blokova) 239 MW instalisane snage
TE Morava (sa jednim blokom) 125 MW instalisane snage

Ogranak „Termoelektrane Nikola Tesla“ je najveći proizvođač

električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Ima 14 blokova čija je
ukupna instalisana snaga 3.430 MW. 
TENT godišnje proizvede više od 50% električne energije u Srbiji.
Najveći blokovi se nalaze u TE „Nikola Tesla B". To su blokovi B1 i
B2, sa po 650 MW raspoložive snage.

U termoelektranama „Kolubara” i „Morava” proizvodi se u proseku

1.241 GWh, što čini 3% proizvodnje EPS-a.

U sastavu TE „Kostolac A i B“su:

TE Kostolac A (sa 2 bloka) 310 MW instalisane snage
TE Kostolac B (sa 2 bloka) 697 MW instalisane snage
TE „Kostolac A i B“ godišnje proizvedu 5.989 GWh, što čini 17%
proizvodnje električne energije EPS-a, a sve to je omogućeno
instalisanom snagom od 1.007 MW.