Олимпијске игре у Пекингу – 2008.

године

После крвавог гушења побуне на Тргу Тјененмен 1989, Пекинг је изгубио право да буду домаћин Олимпијских
игара 2000. у корист Сиднеја. Због саме Кинеске традиције и културе, да би се осигурале Олимпијске игре
2008, најављене су одређене промене како би се показало да се Кина променила и да је достојан домаћин.

Једна таква промена била је попуштање ограничења за путовања страних дописника. Све до тада,
новинарима је била потребна дозвола локалних власти да би путовали било где по земљи. Корак напред
видео се у инфраструктури јавног превоза у граду која је експлодирала. Систем подземне железнице 2008.
године имао је само четири линије, од којих су две биле додате непосредно пред Олимпијске игре. Он се
сада, са 27 линија и 459 станица (а очекује се да их буде још), развио у највећу транспортну мрежу на свету.
Још једна јако битна ствар, те 2008. године, сви спортисти су били упозорени да не говоре о људским
правима.

Постоји један веома интересантан текст из књиге Хелене Мотох, намењем баш Олимпизму са ''Кинеским
карактеристикама'':

'' Стота годишњица обнове олимпијске идеје покренула је питање европејства олимпијске идеје. Али у
глобализованој стварности. 100. Олимпијада, 1996. године, била је поклоњена родном граду компаније Кока-
Кола, док је Атина добила прилику да прослави годишњицу тек 2004. године, а Олимпијске игре 2008.
одржане су у Кини. Олимпијска идеологија је и у кинеском контексту попримила облик слављења дивне
кинеске традиције. У граду се анализирају питања везана за последње Олимпијске игре и истражују их из
перспективе интеркултуралне филозофије. Најпре се анализира идеја грчког порекла Олимпијских игара у
њеном иманентном евроцентричном контексту касног деветнаестог века и пореди са кинеским. Друго, идеје
о усавршавању тела упоређују се у ове две традиције (олимпизам и кинеска мисао), где се посебна пажња
поклања повезаности сопственог рада на телу и интереса државе/нације. Коначно, олимпијска идеологија се
анализира кроз њен однос према интеркултуралним питањима, а Олимпијске игре у Пекингу 2008. тумачене
су као знак промене парадигме у олимпијској идеологији.