R. sz.

: OH-NSR-NYE11T

XI
ISBN 978-963-436-373-6

9 789634 363736

Szerb nyelvtan a szerb tanítási nyelvű és két tannyelvű gimnázium XI. osztálya számára

Катарина Басарић

Граматика
за XI разред српске гимназије
 Катарина Басарић

Граматика
за XI разред српске гимназије

Oktatási Hivatal
Уџбеник је од 18. 08. 2022. године решењем бр. TKV/125-4/2022 одобрен за употребу.

Стручни саветници Министарства за људске ресурсе: Аница Пандуровић, Жофија Кемпфнер

Стручни рецензент: Дуња Ракић

Лектор: Јулијана М. Которчевић

Илустрације: Игор Лазин, Душан Вујичић

Технички уредник: Клара Герег

Графички уредник: Илона Шлезак

Одговорни уредник: Пенка Весић

Уџбеник одговара Уредби Министарства за националне ресурсе EMMI 51/2012. (XII. 21.) додатак број
10.8. [број анекса: 6/2014. (I. 29.)].

© Oktatási Hivatal, 2021

ISBN: 978-963-436-373-6

Уџбеник за нове генерације је направљен у оквирима пројекта Новог

Сечењијевог плана оперативног програма за обнову друштва бр.
B/13-2013-0001, уклапа се у Национални основни наставни
план, наставна средства и развој Националног портала
за јавно образовање. Пројекат је остварен уз фи-
нансијску помоћ Европске уније, уз суфинана-
сирање Европског социјалног фонда.

Európai Szociális
Alap
 САДРЖАЈ

1. ЈЕЗИК, КУЛТУРА И ДРУШТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Језик и друге друштвене категорије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Вишејезичност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
5 XI
Ставови према језику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

2. ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Публицистички стил . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Вест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Извештај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Интервју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Репортажа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Интернет новинарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Блог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Рекламе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

3. ЛЕКСИКОЛОГИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Лексема и реч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Лексикографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Порекло лексике српског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Лексика српског језика према сфери употребе . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Значењски односи међу лексемама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Лексичко значење речи; Полисемија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Метафора, метонимија, синегдоха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Синоними, антоними, хомоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Синоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Антоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Хомоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Фразеологизми и фразеологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

4. СИНТАКСА – СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Синтакса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Комуникативне (реченице у ширем смислу) и предикатске
реченице (реченице у ужем смислу) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Именичке синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Придевске синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Прилошке синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Глаголске синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
ПРЕГЛЕД НАУЧЕНОГ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

3
5. СИНТАКСА – СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Субјекатско-предикатска реченица и њен састав . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Главни реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Зависни реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Прилошке одредбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Прилошке допуне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Апозиција и апозитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Посебни типови предикатских реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Пасивне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Безличне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Безличне реченице са логичким субјектом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Обезличене реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
ПРЕГЛЕД НАУЧЕНОГ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

6. ПРИЛАГОЂЕНО ПИСАЊЕ ИМЕНА ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА –

ТРАНСКРИПЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Транскрипција речи из класичних језика – грчког и латинског . . . . . . . 49
Транскрипција речи из француског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Транскрипција речи из немачког језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Транскрипција речи из енглеског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Транскрипција речи из руског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Транскрипција речи из мађарског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

7. ТЕСТ НА КРАЈУ 11. РАЗРЕДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

4
 1. ЈЕЗИК, КУЛТУРА И ДРУШТВО

Језик и друге друштвене категорије

XI
Језик је средство споразумевања међу људима. Човек користи језик у многим си-
туацијама исказујући различите мисли и осећања. Бројне друштвене појаве указују
на сложене везе које постоје између језика, paca и култура, нација и држава.
Људи често осећају да припадају некој расној заједници и да се та њихова
припадност природно изражава управо у њиховом језику, а језик им служи за
потребе њихове културе. Међутим, веза између језика, расе и културе није ти-
пична за савремени свет. Случај подударности ове три друштвене категорије је
ограничен на изоловане заједнице у каквима живе Ескими или Бушмани (африч-
ко племе).
Многе нације по правилу имају свој језик, али има и много другачијих слу-
чајева. На пример, сви Срби говоре српским језиком, било да живе у матичној
држави или у расејању. Међутим, постоје и случајеви да једна нација говори
два или пак више језика (Швајцарци – италијански, немачки, француски и ро-
манш). Постоје и случајеви да један језик користи више нација. Најбољи пример
је енглески језик који користе Британци, Аустралијанци, Новозеланђани, Јужно-
африканци, Американци и део Канађана. Дакле, језик, нација и држава нису
органски повезани.
Једина врста друштвене заједнице коју језик заиста подразумева је језичка
заједница. То је колектив који говори датим језиком, али он не мора живети на
истом месту, нити припадати истој расној, етничкој, културној, националној или
административно-политичкој формацији. Највеће језичке заједнице су кинеска,
шпанска, енглеска, руска итд.

Вишејезичност
На одређеном географском простору постоје
друштвене заједнице (насеља, области, државе)
чији припадници напоредо говоре два или више
језика. У таквим срединама језици су у контакту,
па се у савременој лингвистици посебна пажња
посвећује испитивању међусобног утицаја раз-
личитих језичких структура. Напоредна употреба
више језика у истој друштвеној заједници назива
се мултилингвизам (вишејезичност) и билингви-
зам (двојезичност). Изразито вишенационална
и вишејезична заједница је Војводина, јер у тој
5
средини живе припадници који говоре веома различитим језицима: српским,
мађарским, словачким, русинским, румунским и др. Вишејезичност је последи-
ца разних друштвених појава као што су сеобе становништва, ратови и освајања
туђих територија, економски и политички утицаји.
Да ли знаш?
Због комуникацијских потреба у билингвалној средини учење нематерњег
језика средине је најбољи начин за превазилажење језичких разлика, а
због међународне комуникације обично се као други језик учи један од
светских језика.
Организација уједињених нација признаје шест званичних језика у све-
ту: енглески, шпански, француски, руски, арапски и кинески језик. Ових
шест језика, статус међународно признатог језика, стекли су по социолош-
ким, културолошким, геополитичким и неким другим вредностима у међу-
народној комуникацији.
У двадесетом веку пољски лекар Лудвиг Заменхоф ствара плански кре-
иран (вештачки) језик есперанто, који је требало да послужи као међуна-
родни други језик и да олакша комуникацију међу људима различитих го-
ворних средина и култура, међутим, тај покушај није дао трајне резултате.

Ставови према језику

О језичким појавама и појединим језицима постоје стручна (научна) сазнања и
лаичка (нестручна, народна) схватања. Ставови се најчешће формирају због вер-
ских, идеолошких, економских или естетских разлога. Обично се тврди да су ро-
мански језици мелодични, веома пријатни за ухо, па је, рецимо, италијански по-
годан за певање, француски за исказивање нежности и љубави. Насупрот томе,
у немачком језику се запажа одсечност која је погодна за војно командовање.
Лингвистички апсолутизам подразумева прецењивање вредности свог је­
зика.
Срби имају изреку кроз која најбоље осликава став према свом језику, а она
гласи: Говори српски да те цео свет разуме.
У језичким заједницама присутан је језички пуризам који почива на ставу да
из језика треба одстранити све стране речи (туђице) и многе „изме” (варвариз-
ме, дијалектизме). У савременим друштвеним условима у језицима развијених
култура има доста интернационализама, јер представљају олакшицу у комуни-
цирању. У језичкој комуникацији треба избегавати употребу страних речи ако
постоје одговарајући изрази у матерњем језику; међутим, ако страна реч или
израз олакшава комуникацију или пак прецизније преноси информацију, не тре-
ба je избегавати.

6
 2. ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ
Језик се остварује у различитим околностима и са различитом наменом. У завис-
ности од околности или намене користиће се и различити функционални сти-
лови.
Две су врсте функционалних стилова:
• стил усменог казивања (разговорни или колоквијални стил) и
XI
• стил писаног казивања у којем разликујемо следеће стилове: књижевноу-
метнички, научни, административни и публицистички.

Публицистички стил
Публицистички (новинарски) стил је најсложенији функционални стил српског
стандардног језика. То је стил јавне комуникације који се остварује у говорном
и писаном медију и њиме се служе новинари (публицисти), пишући текстове за
дневне новине, часописе и остале штампане медије. Поред штампе овај стил
је заступљен и у осталим средствима јавног информисања, као што су радио,
телевизија и веб сајтови. Oн је најживљи функционални стил, стил у којем се
најбоље показује живост и актуелност појединих јединица, стил који норму нај-
боље потврђује и најлакше разара.
Особине публицистичког стила су:

информативност

актуелност

разумљивост

прецизност

једноставност

непристрасност

објективно, са што мање речи више казати.

Публицистика (лат. publicus – јавни) означава практичну примену делатности

писања ради информисања јавности.
7
 Новинарски жанрови деле се на две опште велике групе у односу на тип но-
винарске праксе: на монолошке и дијалошке.
Монолошки су новинарски ауторски текстови: вест, извештај, белешка и ко-
ментар. Дијалошки су интеракција новинара са једним или више саговорника
(изјава, анкета, полемика, разговор) при чему се употребљава модел интервјуа.
При писању репортаже и чланка новинари користе комбиновану форму, тј.
монолошку и дијалошку форму.
Запамти
Новинарски текстови
Монолошка форма Дијалошка форма Комбинована форма
вест, извештај,
интервју репортажа чланак
белешка, коментар

Често новинари пре писања репортаже или чланка морају да се баве истра-
живањем и да прикупе много више материјала него што ће касније користити.
Приликом прикупљања материјала новинари понекад користе дијалошку фор-
му, тј. интервју, ради добијања што потпунијих информација за тему њиховог
интересовања.
Основна правила у обликовању публицистичког текста су:
• правило пет основних питања;
• правило главне вести (оно што је најважније казује се на почетку);
• правило обрнуте пирамиде (распоред чињеница по значењу – од главне ка
споредним);
• правило одложеног дејства (распоред чињеница по значењу – од споредних
ка главној).

Вест
Вест је врста кратког новинарског текста којом се саопштавају актуелности у
научним, друштвеним, политичким и културним дешавањима.
Четири општа фактора чине вест о неком догађају, а то су: актуелност, близи-
на, величина и важност.
Основно правило при писању вести је да вест мора бити кратка, објективна, за-
нимљива и лишена осећања, а да при томе понуди одговоре на следећа питања:
Kо? Шта? Где? Када? Како? (Зашто?).

• То је тзв. правило 5W (Who? When? Where? What? Why?) пет основних питања.

Вести не чине само новости од широког политичког, економског, културног

или неког другог значаја, већ и информације о догађајима из непосредне околи-
не, школе, места, а које могу бити занимљиве и важне.

8
 Пример:
„Фолклорни ансамбл „Табан“ 16. јуна прославио је 25 година рада гала
концертом у позоришту „Вигсинхаз“, у Будимпешти. Уз пратњу два народна
оркестра изведено је 12 кореографија, а наступило је и женско певачко
друштво. На видео-биму приказивани су називи игара и информације о
ношњи, пропраћене народним пословицама.“
(Српске народне новине)

Задатак
XI
Постави питања која се односе на садржину ове вести и дај одговоре на
њих као што је започето:
Шта се догодило? Прославњено је 25 година рада.

Извештај
Извештај је, уз вест, најчешћи новинарски жанр у дневном новинарству. Он је
„брат близанац“ вести, само мало развијенији и богатији. Упознаје јавност са
током једног догађаја, одговарајући опширније на најважнија питања.
Извештај је проширена вест, односно, текст у коме се даје више података о
времену, месту, учесницима и приликама дешавања.
Као и остале основне врсте новинарског изражавања, и извештај прати акту-
елне догађаје, интересантна и важна дешавања. Основа извештаја је догађај, о
чијем току се информише аудиторијум.
• Први корак је бити присутан на догађају од почетка до краја.
• Други корак је селекција, одвајање битног од небитног.
• Tpeћи корак је одабир методолошког поступка, да ли ће у извештају бити
цитата или неће. Пожељно је да их буде, јер они дају живост извештају.
• Последњи корак је писање текста, по принципу обрнуте пирамиде.

← глава вести

← најважније чињенице

← позадина, мање важни додатни подаци

Принцип обрнуте пирамиде је компоновање вести по њиховом значају, а не

хронолошки. Најзначајнији подаци стављају се у први, почетни, ударни део ве-

9
сти. Други, и сваки наредни пасус, садржи мање важне додатне податке, и то
наведене у следу од важнијих ка мање значајним.
* Најчешћа техника писања извештаја је тзв. WHAT правило о извештавању: W
(what) – шта се догодило написати у уводу, H (how) – како је до тога дошло (дати
позадину догађаја, навести сведоке и/или учеснике), A (amplify) – укратко опи-
сати главне тачке догађаја и хронолошки их поређати, T (tie up) – довести у везу
све претходне делове текста.

У главу (лид) извештаја мора се сажети оно што је на догађају са којег се из-
вештава било ударно или ново. Већ на почетку извештаја, дакле, мора да буде
јасно о чему је реч и шта је најзначајније у извештају који је пред читаоцем, на
основу чега ће читалац одлучити да ли ће наставити даље да чита.
Пример:
(лид) Путнички авион је излетео са писте приликом слетања на аеродром у
Истанбулу, нико од посаде и путника није повређен.
„Путнички авион који је летео из Диселдорфа за Истанбул, рано јутрос је
излетео са писте приликом слетања на аеродром у Истанбулу, али нико од
посаде и путника није повређен, рекли су турски званичници. У авиону типа
„фокер 100”, турске приватне компаније „Интер ер”, налазило се 102 путника
и шест чланова посаде, јавиле су светске агенције. Авион је слетео успешно
нешто после поноћи на истанбулски аеродром Ататурк, али су се по додиру
са тлом блокирали точкови на левој страни летелице. Авион се нагнуо на леву
страну пре него што је излетео са писте, јавила је турска агенција Анадолија.“
(sterija.edu.rs/.../Skripta_za_novinare_elektronskog_casopisa_za_mlad...)

Задатак
Напиши извештај за школске новине „Гимназијалац“.
Пре него што почнеш да пишеш извештај, себи мораш да поставиш шест
питања: Шта је ту вест? Шта је ново у вези са тим? Зашто је то вест? За
кога је то вест? Да ли читаоци знају да је то вест? Шта ће их привући да
прочитају извештај?

* Коментар је сложенији облик новинарског изражавања од вести и представља

једно мишљење о одређеном догађају или појави (ауторска форма) и увек има,
било позитиван или негативан, убеђивачки карактер.
У коментару новинари износе сопствени став, мишљење, оцену, критику, или
став медијске куће коју представљају. Основа за коментар је вест, а коментар
се пише тек пошто се нешто догодило. Неопходан је објективан приступ у
коментарисању. Иако је коментар одраз личног става, не значи да не треба да
буде објективна слика о догађају.
Почетак коментара је и препорука читаоцу за текст. Логично је да се он веже за
повод, тему или догађај који се провлаче кроз текст коментара. Поред најбоље
рекламе за читање текста, атрактиван почетак у виду неколико добрих реченица

10
је и одличан ослонац за писање осталог дела. Остатак коментара би требало да
садржи развој текста кроз сажето, чињенично свођење догађаја који је предмет
коментара, потом је на реду процена његових ефеката и наравно закључак о
потенцијалним последицама које може изазвати.
* Белешка је мала коментаторска форма без јачег наглашавања коментаторских
елемената. Белешка је новинарско промишљање о мање значајном догађају,
или чак о одломку из збивања, увек о нечему одређеном. Белешка препушта
детаљну анализу појава и процеса коментару и чланку, а на малом простору XI
подстиче читаоца на критички однос не намећући му коначне судове.

Интервју
Интервју је темељни новинарски жанр и на-
лази се у основи свих новинарских жанрова,
били они монолошки или дијалошки. Интервју
има функцију да нешто ново саопшти и да то
што саопшти – протумачи на начин на који то
схвата интервјуисана особа.
Интервју је средство или метод путем којег
се долази до нових информација о одређе-
ним темама. Састављен је од питања и одго-
вора, а тема интервјуа је обично нека позна-
та, значајна и/или занимљива личност.
Основу интервјуа чине питања и одговори у
којима се разлаже тема и појављује одређена
личност. Сви ови елементи су међусобно по-
везани, чак проистичу један из другог, јер актуелна друштвена ситуација захтева
одређену тему, одређеног саговорника, а саговорник одређена питања.
Разликују се три врсте интервјуа:
• класични (садржи само питања и одговоре),
• импровизовани (припремају се само оквирна питања) и
• комбиновани (поред питања и одговора битан је и портрет саговорника).
Пример:
Шта вас је мотивисало да се подухватите тако тешког, обимног, захтевног
посла, односно исписивања историје нашег главног града? Шта су вам били
узори, а шта ослонци, чиме сте се руководили?
– Заиста се више не сећам како сам и због чега одлучила да, ипак без довољно
искуства у тим пословима, скочим у тај бунар без дна, мислећи да је у питању
само када у којој ћу се са задовољством окупати. Таман посла! Док сам се
батргала у том безмерју података и тумачења, хватала сам се за многе узоре и
још многобројније ослонце које сам, хвала богу, налазила на свим странама.
Учила сам без прекида, дању и ноћу.
Укратко: ко је и какав је Београд? Да ли је био захтевнији, тежи или умиљатији
јунак од осталих у вашем опусу ?
11
 – Београд никако не може бити само јунак јер је пре свега господар оном
писцу који се дрзнуо да се посвети његовој историјској прошлости.“
(Новине „Блиц“)

Шта мислиш?
Која су правила за формулисање правог питања?
– у првом питању треба већ на неки начин представити сопствени став о
особи, теми, појави, догађају;
– питања треба да буду прецизна, јасна, конкретна, сажета;
– треба постављати више питања у једном;
– треба користити дугачке констатације (после којих саговорник може
једино одговорити са «да» или «не»);
– не треба избегавати фразе (нпр. – Како сте почели?, Како видите те
дане?, Како бисте одговорили на питање?, Реците нам нешто више о
томе?, Шта би сте поручили младима?...);

Репортажа
У великим редакцијама, превасходно на Западу, постоји подела посла писања ре-
портаже: на терен иде обичан новинар (репортер), који за задатак има само при-
купљање што више информација и њихово преношење у кратким цртама. Потом
тај материјал иде особи која се зове „rewriter editor“ (писац). Он има задатак да
све чињенице „упакује“ у лепу, читљиву причу. Најчешће је ипак, да ова два посла,
ове две улоге буду додељене једној особи: репортер је и „теренац“ и „естета“.
Репортажу карактерише слободан, донекле књижевни стил којим се износе
и анализирају чињенице о којима се пише.
У основи репортаже лежи вест и она је одраз доживљености аутора. Умет-
ничко ређање и повезивање података и чињеница репортажу чини уметничком
новинарском формом. За разлику од коментара репортажа не сме отворено да
делује убеђивачки, њена функција је да изазове емоције аудиторијума према
много различитих субјеката који обично учествују у репортажи. Репортажа је
одраз новинарске инспирације и уживљавања у тему, догађаје, актере. Добра
репортажа у себи садржи драмске елементе: увод, заплет, успон, кулминацију,
пад, расплет и на крају поруку/поуку, али никако наравоученије.
„Мало ко би поверовао да су се нa месту гдe се налази олимпијско село у
Сочију раније налазила поља купуса! Овај простор је данас, мање од месец
дана пред почетак Зимских олимпијских игара, место гдe се поред спортских
објеката налазе комплекси зграда, конгpecни центри, хотели, и дpyги
пропратни садржаји који ће бити у служби Олимпијаде. По ономе што је у
Сочију урађено претходних неколико гoдинa, Руси очигледно имају намеру да
импресионирају и публику и учеснике и новинаре на предстојећим играма.
Сочи је постао потпуно нов гpaд са најсавременијим спортским
борилиштима за зимске спортове...“
(Новине „Блиц“)
12
* Чланак представља камен темељац аналитичког новинарства и најсавршенији
је облик новинарског рада. При обради значајних друштвених појава чланак иде
шире, дубље и даље него остали облици новинарског изражавања. Читаоцу пру-
жа могућност свестранијег увида у материју и усмерава га ка заузимању става.
Новинар кроз чланак смешта догађаје у шири контекст значења.
Чланак треба да садржи довољно чињеница, података, аргумената, а они у
чланку морају бити изложени логичним редоследом. Све чињенице изнесене у
чланку ту су да би биле анализиране, јер суштина чланка јесте у анализи.
XI
Интернет новинарство
Интернет новинарство представља нови облик журнализма у коме се задовоља-
вају следећи критеријуми:
• ексклузивност, где се новински текстови пишу специјално и наменски за
овај медиј;
• онлајн адаптација или приређивање постојећег садржаја из других
медија за интернет, додавање тзв. хиперлинкова који воде ка сличним
садржајима и стављање информација у шири контекст на интернету;
• ажурност, односно приоритетност објављивања информације – прво
на интернету, односно интернет сајту неког медија, а тек потом на
електронским или у штампаним медијима.

Врсте интернет новинарства:

• Прави онлајн медиј представља и најраспростањенију варијанту у свету,
где се текстови, фотографије, али и видео и звучни записи специјално и
наменски продуцирају само за кориснике мреже и не могу се видети, чути
или прочитати на другим местима, односно у другом медијском облику.
На пример, новинар „New York Times-a“, за матично, штампано издање
пише један, а за електронско издање сасвим други текст.
• Онлајн верзије штампаних или електронских медија, које заправо
представљају пренету верзију постојећег медија на интернет, односно у
адекватан формат.
• Хибридне верзије, које укључују и већ објављене текстове и оне који
су ексклузивни (нпр. проширени). Хибридна варијанта подразумева да
новинар за електронско издање објави комплетну причу, док скраћену
варијанту, због формата медија, пласира у новинама.
• Блогови

Блог
Web-log (скраћено – блог) је једноставан веб сајт који се састоји од хронолошки
поређаних уноса текста са датумима, који се додају једном или чак више пута
дневно, уз помоћ веома простог софтвера, које најчешће постављају сами влас-
ници блога.

13
 Крајем деведесетих, када су и настали, они су углавном били нека врста лич-
ног онлајн дневника о обичним животним темама. Временом су добили статус
својеврсног алтернативног извора вести и коментара.
Ове микро веб странице са већ постављеном формом, користе све врсте ди-
гиталних медија као што су фотографија, графика, видео и аудио клипови, као и
комуникацијске апликације попут „čatova“ и „instant mesendžera“.

Битна карактеристика блогова је могућност коментарисања дневничких запи-

са од стране посетилаца/читалаца блогова, што води двосмерној комуникацији,
супротстављању мишљења и погледа, те могућем развоју дискусије и општој ин-
терактивности блогова.
Блогове можемо поделити у две велике категорије: личне и пословне.
Лични блогови представљају прави лични дневник појединца у којем се на
дневној основи записују лични доживљаји, утисци, мишљења...
Пословни блогови промовишу и комуницирају са клијентима. Постоје раз-
личити жанрови блогова. Од програмерских, на којима се најчешће размењују
информације о програмским језицима, до научних. Међу најстаријима и најпо-
пуларнијима су свакако информативни блогови који представљају вести које се
коментаришу. Они свима омогућују коментарисање актуелних догађаја и извеш-
тавање о њима.

Задатак
Покрени одељенски блог на којем ћеш постављати све важне информације
у вези са одељенском заједницом и учењем.

14
 Рекламе
Наше шире окружење испуњено је информацијама које се упућују путем плака-
та, у последње време билбордима, а посебно рекламама. Када се на тржишту
појави неки нови производ, логично је закључити да је ту да би задовољио неку
људску потребу. За оног ко рекламира такав производ, циљ је да прода и оства-
ри профит, без обзира да ли такав производ задовољава неку човекову потребу
или не.
Догађаји који се рекламирају су концерти, изложбе, филмске и позоришне
XI
представе.
Реклама је смишљено, систематско и контролисано обавештавање јавности
о неком догађају, производу, или некој услузи од стране произвођача.
Произвођачи прикривају своју тежњу за профитом, приказујући свој послов-
ни интерес као потребу свих потрошача. Њихов циљ је да потрошачи купују не
само производе који задовољавају њихове потребе, већ и оне непотребне – а
да они тога не буду свесни. Такве рекламе су врло агресивне, па се поставља пи-
тање и критичког односа према њима, јер су засноване на профиту и маркетингу
појединих фирми које су заинтересоване за комуникацију.
Рекламира се путем радија, телевизије, новина или лепљењем плаката на
прометна места. Плакат и билборд поред текста садрже и слику.
ТВ реклама настаје повезивањем звука, слике, покрета и текста, и најсложе-
нији је вид рекламе.
Задатак
Направи кратак текст за рекламу. Одабери производ који би да
рекламираш и циљну групу којој је намењен производ. Коју потребу ће
купци задовољити баш вашим производом?
Да ли знаш?
Да је фраза „седма сила“ позната, између осталог, по лажним вестима,
односно „новинарским паткама“? Постоји више објашњења како је
настао тај израз. Према једном, он наводно потиче од скраћенице NT (од
латинског  non tastatur, што значи није проверено), којом су новинари
обележавали сумњиве текстове доспеле сa разних страна. Пошто се
латинска скраћеница  NT  чита „ен-те“, а тако се у немачком језику зове
патка (Ente), свака непроверена вест названа је патком.
На људску несигурност се, посредством средстава масовног
комуницирања, делује преко „новинске патке“. Довољно је дати трачак
измишљене информације и она брзо прелази у сензацију чије деловање
може дуго трајати. Једна од најпознатијих таквих „патака“ јесте она
о змијоликом чудовишту у шкотском језеру Лох Нес, која је почела свој
„живот“ у неком локалном шкотском листу и већ пола века интензивно
инспирише.

15
 3. ЛЕКСИКОЛОГИЈА
Лексикологија је део науке о језику који проучава значење речи и израза, њихо-
ве значењске односе, порекло и употребу.
Лексикологија се дели на:

1) лексикологију у ужем смислу, која проучава:

• значење речи, на пример реч нога означава „један од двају доњих удова,
екстремитета код човека, који служи за ходање“, мада може означавати
„један од више вертикално постављених или укрштених кракова неког
предмета“;
• значењске односе међу речима:
– полисемију (вишезначност, на пример:
нога као део човековог тела и нога као
нога столице)
– синонимију
– хомонимију
– антонимију;
• порекло речи:
– домаће речи (жито, хлеб, јабука, мед)
– позајмљенице (литература, боца, булевар, шарм)
– црквенословенске речи (бесловесан – неразуман, васељена –
васиона, свемир, двери – врата);
• сферу употребе речи:
– историзме, речи које су нестале из употребе јер предмети или појаве
које су означавали више не постоје (дукат, кубура, кмет, дужд,
дијак)
– архаизме, застареле речи које су у савременом језику замењене
другим речима (абер – глас, арамија – бандит, бурунтија – наредба,
житије – животопис)
– неологизме, речи које именују појаве и појмове настале у новије
време (небодер, падобран, блог, водопад)
– термине, речи које именују појаве и појмове у науци, техници и
уметности (филозофија, семантика, супстанца, синус);

2) лексикологију у ширем смислу, која подразумева друге дисциплине:

• фразеологију која проучава изразе и њихова значења (кад на врби роди

грожђе, тј. никад)
• етимологију која проучава порекло речи и првобитно значење корена
речи (стар, старост, старина, старење, старица, застаревање,
старинарница... све речи имају заједнички корен стар чије је основно
значење „који је проживео много година, који је доживео старост“);
16
 • ономастика проучава имена људи (антропоними), места (топоними),
планина (ороними), водених површина (хидроними), животиња
(зооними), биљака (фитоними);
• терминологија проучава термине који се везују за поједине науке или
струке (материја, предикат, хидросфера);
Лексема је основна јединица лексикологије у ужем и у ширем смислу.

XI
Лексема и реч
Да ли знаш?
Да деца након друге године живота обично знају око хиљаду речи.
Образована одрасла особа познаје између 50.000 и 250.000 речи.

Лексема је језичка јединица под којом се подразумевају сви граматички облици

и сва значења једне речи, на пример под лексемом кућа подразумевају се сви
њени грамтички облици тј. седам падежа једнине и множине, и сва њена зна-
чења којих има шест како је наведено у Речнику српскога језика.
Према томе, свака одредница у речнику јесте посебна лексема.
Када одређену лексему употребимо у тексту онда кажемо да је то реч (Моја
кућа је велика; Волим да уживам код куће.).
Овај однос између лексеме и речи може се илустровати примером: Рука руку
мије.
Ова изрека садржи две лексеме, лексему рука и лексему мити, али садржи
три речи рука, руку, и мије.

Задатак
Сети се још оваквих примера којима се може илустровати разлика између
лексеме и речи и запиши их у свесци.

Лексикографија
Лексикографија је дисциплина која се бави састављањем и израдом речника.
Израда речника као и посао лексикографа су изузетно специфични и нима-
ло лаки „занати“. Да би се дошло до добро састављеног речника, неопходно је
проћи низ методолошких поступака.
Израда речника пролази кроз различите фазе као што су:
одређивање циљне групе корисника и утврђивање спољашње структуре
речника (нпр. школски речник), формирање ауторског колектива, при-
премна истраживања, прецизно дефинисање концепције речника, струк-
тура речника итд.

17
 Посао лексикографа подразумева састављање дефиниција, прецизно развр-
ставање значења, успостављање хијерархије међу значењима одредница.
Речници могу бити:
– енциклопедијски, на пример уз одредницу реализам у оваквом типу
речника стајаће све информације везане за овај правац (период у којем
се јавља, његове главне особине, главни представници итд.)
– лингвистички, уз исту одредницу у овом речнику ће стајати њено
порекло, значење, употреба и изговор.
Лингвиситички речници могу бити:
– вишејезични (речи једног језика се тумаче матерњим и обрнуто)
– једнојезични (речи једног језика се објашњавају истим језиком)
Једнојезични речници могу бити:
– дескриптивни (описни) (баве се значењем појединих речи књижевног и
народног језика)
– специјални (етимолошки, асоцијативни, фразеолошки, правописни
речници...).

Шта мислиш?
Да ли су речи насумично нагомилане у нашем менталном лексикону (уму)
или постоји принцип по коме су оне организоване? Објасни.

Задатак
Истражи ком типу речника припада једнотомни Речник српскога језика.
У библиотеци пронађи енциклопедијске речнике.

18
 Порекло лексике српског језика
Све речи у српском језику могу се поделити према пореклу, употреби и правил-
ности. Лексички системи језика су променљива категорија. Током времена, лек-
сика једног језика се мења у зависности од историјских, географских, политич-
ких и културних фактора. Зато нам речи понекад сведоче о животу и обичајима
неког народа кроз историју.
Лексику српског језика чине:
– народне речи
XI
– црквенословенске речи
– позајмљенице
Народне речи чине већину речи у српском језику. Оне су од давнина у нашем
језику и сведоче o животу и обичајима нашег народа (човек, жена, дете, срце,
жито, мед, вуна, лан, плуг, рало, мотика, шити, кројити...);
Црквенословенске речи су оне речи које су из старих књижевних језика црк-
ве и културе улазиле у народни језик (васкрснути, исповест, свештеник, васи-
она...), међу овим речима се налазе и оне данас застареле које срећемо у књи-
жевним делима (јуност – младост, јестество – природа, чтеније – читање...);
Позајмљенице су речи које су у додиру са другим народима ушле у наш језик.
Све позајмљенице се, улазећи у наш језик, прилагођавају облику речи српског
језика. Неке позајмљенице су се толико одомаћиле у нашем језику да их не мо-
жемо разликовати од домаћих речи. Уз ове речи ћемо у речницима пронаћи
скраћенице које упућују на њихово порекло.
Позајмљенице могу бити:
– грецизми (из грчког – хиљада, икона, библиотека, хор),
– турцизми (из турског – барјак, бурек, ћевап, дућан, ћуприја),
– романизми (из латинског – латинизми директор, албум, датум, геније,
нација, француског – галицизми авенија, булевар, пејзаж, каваљер, ликер,
италијанског – италијанизми арија, пошта, опера, мафија, шпанског –
хиспанизми хацијенда, цигара, торнадо, ванила, корида),
– русизми (из руског – бабушка, шињел, кружок, брак, двојник),
– германизми (из немачког – мајстор, фарба, шраф, валцер, штоф),
– бохемизми (из чешког – часопис, копачка, спис, склек),
– хунгаризми (из мађарског – гулаш, ципеле, варош, чардаш, салаш),
– англицизми (из енглеског – меч, филм, тинејџер, шопинг).
У посебну врсту спадају интернационализми, речи из класичних језика (грч-
ког и латинског – граматика, историја, акузатив, биологија). Они су саставни
део лексике већине европских језика и тичу се различитих наука.

Задатак
Уместо наведених позајмљеница употреби домаћу реч:
компјутер, фан, принтер, бодигард, бенд, едукација, тензија, евалуација,
шопинг
Из ког језика су наведене речи?

19
Лексика српског језика према сфери употребе
Историзми су речи које више нису
у употреби јер појаве и предме-
ти који су њима били означени
више не постоје. То су речи које
су означавале различите титуле и
звања, старе занате, новчане једи-
нице, порезе и таксе (дужд, кмет,
паша, ћурчија, перпер, цекин, гла-
варина, нахија...);
Архаизми су застареле речи
које су замењене другим речима у савременом језику. Што значи, да за разлику
од историзама, оно што је означено архаизмима постоји и данас (писмо – књига,
земљопис – географија, буква – слово, дажд – киша...);
Неологизми су речи које именују појаве и појмове настале у новије време.
Услед брзих промена у друштву нове речи стално улазе у језик, али исто тако
и нестају. Према томе, неологизам је нова реч само док не уђе у свакодневну
употребу и не постане уобичајена реч (баљезгарење, ћаскарница, ћебовање,
балканизација, цртанофилмски...);
Термини су речи које прецизно именују појмове везане за различите науке,
у техници и уметности. Они су најчешће интернационалне речи које су настале
од грчких и латинских речи (филозофија, математика, плурал, анемија, разло-
мак, оксид, сонет, парница...);
Дијалектизми су речи које се употребљавају у дијалектима. Они спадају у
некњижевну лексику. Они се јављају у говорном језику, али се употребљавају и у
књижевним делима како би што живље дочарали јунаке и атмосферу одређеног
предела или времена (фала, дидем, знаду, ћу дођем, оскудација, ди...);
Жаргонизми су речи карактеристичне за говор младих у неформалним ситу-
ацијама. Такође не припадају књижевном језику. Жаргон је карактеристичан за
поједине друштвене групе које се издвајају према професији, социјалном стату-
су или узрасту и слабо је разумљив изван тих група (воздра – здраво, тебра –
брате, гиље – ципеле, лоне – панталоне, зурка – фризура, фаца – упечатљива
особа, ложити – обмањивати...);
Вулгаризми су увредљиве, непристојне, простачке речи углавном емоцио-
нално пребојене. Део су разговорног језика, али се јављају не само у књижев-
ним делима, већ и у филмовима и музици (усвињити се, носи се...).

Задатак
Одреди следеће речи према:
1) пореклу: ћевап, шарм, авлија, старт, музеј, џинс, музика, руж, хусар
2) сфери употребе: писменица, вилајет, претраживач, гладијатор, целов,
лајковати, нажалос

20
 Преглед наученог
Лексикологија
лексикологија у ужем смислу лексикологија у ширем смислу
• значење речи (нога код човека и нога • фразеологија (проучава
код предмета) фразеологизме)
• значењски односи међу речима • етимологија (проучава порек-
ло речи) XI
–п  олисемија (вишезначност речи) • ономастика (проучава имена)
– с инонимија (речи различитог облика • терминологија (проучава
а истог значења) термине)
– антонимија (речи супротног значења)
– х омонимија (речи исте форме а раз-
личитог значења)
• порекло речи
–д  омаће речи (речи домаћег, словен-
ског порекла)
– позајмљенице (речи из других језика)
–ц  рквенословенске речи (речи из
старог књиж. језика)
• сфера употребе речи
–и  сторизми (речи које нису више у
употреби јер не постоји оно што су
означавале)
– а рхаизми (речи које су у савреме-
ном језику замењене другима)
–н  еологизми (речи које именују пој-
мове настале у новије време)
– т ермини (речи које именују појмове
у науци)
–д  ијалектизми (речи које се упо-
требљавају у српским дијалектима)
–ж  аргонизми (речи које се упо-
требљавају у говору омладине)
– вулгаризми (увредљиве, простачке,
непристојне речи)
Лексема → језичка јединица под којом се подразумевају сви гра-
матички облици и сва значења једне речи.
Лексикографија → дисциплина која се бави састављањем и израдом реч-
ника.

21
 Значењски односи међу лексемама
Лексичко значење речи; Полисемија
Речи се деле на једнозначне (оне које имају само једно значење) и вишезначне
(оне које имају више значења).
Задатак
Размисли које су од следећих речи једнозначне, а које могу имати више
значења. Објасни.
сат, глава, језик, казаљка, једанаест, лист

Појава да једна лексема поред свог основног значења има једно или више
других (секундарних) значења, назива се вишезначност или полисемија.
Ова појава је условљена тиме што око нас има много више појава и предмета
него речи. Када би свака ствар имала свој назив не бисмо успели да комуници-
рамо јер не бисмо успели да запамтимо толики број лексема.
реч глава

основно секундарно

глава глава глава глава

(део тела) (књиге) (породице) (купуса)

Задатак
Покушај да даш дефиницију речи зуб и бицикл.
Употреби питања која ће ти помоћи да што прецизније дефинишеш ове
одреднице:
Шта је то? Како изгледа? Каквог је облика? Која су му/каква су му својства?
Од чега је? Чему служи?
Да ли су оне једнозначне или вишезначне речи?

У речницима се различита значења речи обележавају бројевима 1, 2, 3..., а

нијансе појединих значења словима а, б, в... Значење обележено бројем један
назива се основно (примарно), сва остала су секундарна.
У Речнику српскога језика одредница књига овако је дефинисана:
књига ж (дат. књизи) 1. а. више увезаних штампаних листова, папира у корицама с
каквим целовитим књижевним, научним, публицистичким и др. текстом; књижев-
но или научно дело: поучна књига, занимљива књига, књига песама; б. том, све-
зак: роман у три књиге; в. назив за одељке Светог писма који чине целину: књиге
пророчке, пет књига Мојсијевих; 2. укоричени, повезани листови папира обично
с одштампаним обрасцима у које се уносе одређени подаци, белешке: болесничка
књига, пореска књига, матична књига рођених; 3. нар. писмена порука, писмо.
22
 Шта мислиш?
На основу чега настају секундарна значења лексема?

Метафора, метонимија, синегдоха

полисемија
XI
вишезначност механизми остваривања вишезначности
(метафора, метонимија, синегдоха)

Иако се о метафори, метонимији и синегдохи најчешће говори као о стилским

фигурама, оне се у лексикологији реализују као лексичка метафора, метонимија
и синегдоха, тј. као језички механизми полисемије.
Метафора као језички механизам подразумева преношење имена с једног пој-
ма на други на основу сличности. Та сличност никада није апсолутна, већ се засни-
ва на некој особини, на пример, по функцији, облику, боји, положају пореклу...
Тако се, на пример, основно значење речи глава односи на део тела. Секун-
дарно значење ове лексеме у примеру глава ексера настало је лексичком мета-
фором. А шта их повезује, тј. на основу чега се заснива сличност? Заснива се на
положају (горњи део) и на изгледу (оба су округластог облика).

Још неки примери за лексичку метафору су:

крило птице → крило авиона (облик)

људска нога → нога стола (положај)
далека земља → далека прошлост (простор)
краљ као владар → краљ у шаху (функција)
добра журка → добар човек (конкретно-апстрактно)

* Метафоре су засноване на колективној експресији. Колективна експресија

подразумева разна уверења људи о појавама или предметима који их окружују
било да су заснована на искуству или не. Сви народи поседују уверења заснова-
на на колективној експресији, али она нису код свих иста.
На пример када за неку особу хоћемо да кажемо да је глупа, рећи ћемо да је
гуска или буква, за лукаву да је лисица, за недужну да је јагње, за храбру да је
лав. Ово потиче отуда што говорници нашег језика поседују одређене представе
о неким животињама било да су оне реалне или не.

Задатак
Истражи метафоре колективне експресије код говорника мађарског језика.

23
 Метонимија као језички механизам подразумева преношење имена са јед-
ног појма на други на основу неке логичке везе међу њима. Та логичка веза може
бити просторна, временска, узрочно-последична или нека друга.
На пример, када кажемо град, основно значење ове лексеме је насељено ме-
сто. Уколико ову лексему употребимо у примеру Цео град спава, она добија се-
кундарно значење „становници тог места“. Овакво значење добијено је метони-
мијом. Град као насељено место сада се схвата као скуп људи који у њему живе.

Примери за лексичку метонимију су још:

Тањир од пластике.
Појео је тањир супе. → (повезаност посуде и количине
садржаја која стане у посуду)
Моцарт је највећи композитор
свих времена.
Слушам Моцарта. → (повезаност аутора и његових дела)
Идем у позориште.
Цело позориште је аплаудирало. → (повезаност установе и људи у њој)
Он има малу главу.
Он је за главу виши од ње. → (повезаност дела тела и мере)

Да бисмо успешно разликовали метафору и метонимију треба да имамо у

виду да код метафоре појмови морају бити слични, али не морају бити ну и как-
вом контакту, док код метонимије појмови морају бити у непосредном контакту.

Задатак
Одреди врсту повезаности у следећим примерима:
Виолина им не звучи добро.
Имам нову кухињу.
Купио је мерцедес.

Синегдоха као језички механизам подразумева преношење имена са једног

појма на други на основу логичке везе део-целина. Најчешће се лексемом која
означава део именује целина, ређе обрнуто.

Пример за синегдоху је Здружио се Турчин с Црногорцем (Турци и Црногорци).

Или:
Имам кров над главом.
Не може се живети без хле-
ба и воде.
Осумњичено је три лица.
→ имам кућу (део предмета – предмет)
→ без хране и пића (појединачни назив
хране/пића – храну и пиће уопште)
→ троје људи (део тела човека - човек)

24
 Пример за синегдоху целина-део био би:
Мој човек воли много муж (општи појам – посе-
→
да једе. бан појам)
Ставила је лисицу око крзно од лисице (назив
→
врата. животиње – део)

Задатак
XI
Пронађи по три примера за метафору, метонимију и
синегдоху као стилске фигуре.

Синоними, антоними, хомоними

Синоними
Синонимија подразумева однос између речи које имају различити облик а исто
или слично значење (рећи – казати, домовина – отаџбина, ученик – ђак, кућа –
дом). Такве речи називају се синоними.
Синонимија може бити тотална (апсолутна) и парцијална.
Тотална синонимија се остварује код речи које имају само једно значење, а то
су углавном научни и стручни термини (вокал – самогласник, водоник – хидро-
ген). Парцијална синонимија подразумева подударање само у неким значењи-
ма, с тим што се могу, на пример, подударати само основна значења (поклон
– дар), или основно значење једне лексеме са секундарним друге (кућа – по-
родица), или само секундарна значења (анђео – злато, када се каже за дете).
Оваквих примера је знатно више у језику.
Како настају синоними? Четири су основна извора синонимије:
1) стварање експресивне (емотивно обојене) лексике, на пример за спавати
користимо џоњати, књавати, пајкити, за јести – клопати, кусати,
њупати, за разговарати – ћаскати, ћеретати, ћућорити...;
2) стварање секундарних значења лексема (метафоричних и метонимијских),
на пример дом и завичај су синоними када означавају „родни крај“;
3) творбени процеси на пример спасилац – спаситељ, заћутати – ућутати,
церити се – церекати се;
4) позајмљивањем лексема из страних језика на пример експорт – извоз,
компјутер – рачунар.
Синонимија је главни показатељ језичког богатства. Синоними служе бога-
тијем, прецизнијем и сликовитијем изражавању.

Задатак
Одреди синониме следећих речи:
благ, хрпа, милосрђе, ићи, љут, много, емоције

25
Антоними
Антоними су речи супротног значења (велики – мали, црн – бео, дан – ноћ, пли-
так – дубок, ући – изаћи). Овакве речи стоје у односу антонимије.
Антонимија може бити права и неправа.
Код праве антонимије супротстављају се основна значења лексема на при-
мер дуг – кратак. Основном значењу речи дуг „који има знатан размак од јед-
ног до другог краја“ супротставља се основно значење речи кратак „који има
сразмерно малу дужину“. Да ли су две лексеме прави антоними можемо утвр-
дити и помоћу негације, на пример дуг – који није кратак или кратак – који није
дуг. Прави антоними увек припадају истој врсти и подврсти речи.
Код неправих антонима се основном или секундарном значењу једне лек-
семе супротставља секундарно значење друге лексеме. Такве су лексеме сув и
сиров. Примарно значење лексеме сиров је непрерађен, необрађен, а влажност
је секундарно значење јер је она само понекад особина те непрерађености. Тако
се ови придеви узајамно супротстављају само када се односе на дрво (сува дрва
– сирова дрва), али не и у другим случајевима. Исто је са примерима мудар –
луд, човек – жена, стар – нов итд.
Антоними могу бити једнокоренски и разнокоренски.
Једнокоренски су на пример правда – неправда, љубазан – нељубазан, ко-
ристан – некористан, укусан – неукусан, али треба водити рачуна да свака реч
добијена префиксом не није антоним воља – невоља, време – невреме...
Разнокоренски су, на пример, дан – ноћ, тих – гласан, рат – мир, леп – ру-
жан, јутро – вече итд.
Задатак
Размисли па одреди која значења су супротстављена у антонимским
паровима вук – овца и обучен – го.

Хомоними
Хомонимија представља однос између лексема које припадају истој граматич-
кој врсти речи, имају исту форму, али различита значења. На пример лексема
жал (обала) и жал (жалост, туга). Овакве речи називају се хомоними.
Хомоними се деле на праве и неправе.
Прави хомоними су речи које припадају истој врсти речи и које имају исти
акценат (исто се изговарају): мина (уложак за оловку) и мина (експлозивна на-
права) или коса (на глави) и коса (за кошење траве).
Неправи хомоними могу бити:
– хомоформи, то су речи које се подударају по гласовном склопу само у неким
граматичким облицима, на пример, бити (презент бијем) и бити (презент
будем);
– хомографи, то су речи које се исто пишу, тј. имају исти гласовни склоп, али
се различито изговарају, на пример, лу̂к (врста оружја) и лу̏к (врста поврћа).

26
 Задатак
На основу изговора одреди значење следећих речи:
град – град, коса – коса, пас – пас, лупа – лупа

Преглед наученог

ПОЛИСЕМИЈА →
Појава да једна реч поред свог основног значења XI
може имати једно или више секунадарних значења.
Језички механизми за проширивање значења речи
Преношење имена једног појма на други на основу
Метафора →
сличности.
Преношење имена са једног појма на други на основу
Метонимија →
повезаности међу њима.
Преношење имена са једног појма на други на основу
Синегдоха →
везе део – целина.
Садржински односи међу лексемама
Синоними → Речи које имају исто или слично значење.
Антоними → Речи које имају супротно значење.
Садржинско-формални односи међу лексемама
Речи које имају исти гласовни склоп а различито зна-
Хомоними →
чење.

Фразеологизми и фразеологија
Задатак
Размисли о томе шта значе следећи изрази:
испод жита, Ахилова пета, буре без дна, обрати бостан.

Фразеологизам (израз, фраза) је устаљени скуп речи који има јединствено

значење. Према томе, горе наведени примери имаће следећа значења: испод
жита = кришом, Ахилова пета = слабост, буре без дна = незасит, обрати бо-
стан = настардати.
Фразеологија је дисциплина која проучава фразеологизме.
Фразеологизми су слични пословицама и изрекама. У њима су сачуване зна-
чајне чињенице за националну културу, а као и пословице и изреке, настали су
прерадом/ на основу различитих историјских и митских тема. Они се кроз време
дуго и често понављају. Не мењају се вековима.
27
 Да би се нешто назвало фразеологизмом мора да садржи најмање две речи
које заједно добијају ново значење, и мора да буде устаљен, односно, да га увек
чине исте речи у истом распореду и облику.
Запамти
Фразеологизми се јављају у свим функционалним стиловима. Тако постоји:
– разговорна фразеологија која се јавља у свакодневној комуникацији и
животним приликама;
– књижевна фразеологија која потиче из разноврсне европске народне тра-
диције;
– научна фразеологија која је везана за различите науке;
– административна (правно-законодавна) фразеологија;
– новинарска (публицистичка) фразеологија која подразумева устаљене
фразе везане за новинарски начин изражавања.

Задаци
1.
Утврди значење следећих фразеологизама:
кад на врби роди грожђе, богу иза леђа, доливати уље на ватру, Пирова
победа, млад као роса у подне, покондирена тиква, Алајбегова слама,
Сизифов посао.
2.
Одреди најпре значење а затим и ком функционалном стилу припадају
следећи фразеологизми:
бити између Сциле и Харибде, млатити празну сламу, царски рез,
пропасти у земљу, Пандорина кутија, дићи на куб, ставити ад акта,
Гордијев чвор.
* Уколико не знаш значење неког фразеологизма, пронађи у библиотеци
Фразеолошки речник српског језика Ђорђа Оташевића који ти може бити од
помоћи.
3.
Присети се ти неких фразеологизама које нисмо поменули.

28
 4. СИНТАКСА – СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ

Синтакса
Синтакса је грана науке о језику која се бави реченицом, њеним деловима и XI
односима међу њима.
Реч је најмања синтаксичка јединица и она је нерашчлањива. Већа јединица
од речи је синтагма, а од синтагме реченица.

девојка (реч)
вредна девојка (синтагма)
Ана је веома вредна девојка. (реченица)

Реч у одређеном морфолошком облику и употребљена у реченици са својим

конкретним значењем и синтаксичком функцијом јесте морфосинтаксичка реч.
У горе наведеном примеру реч Ана – именица у номинативу једнине у функ-
цији субјекта, или реч девојка – именица у номинативу једнине у функцији имен-
ског дела предиката.
Које ће облике имати реч одређене врсте зависи од њених морфолошких ка-
тегорија.

Задатак
Подсети се врста речи и њихових морфолошких категорија.

За синтаксу је важна подела речи на конституентске и помоћне речи.

Конституентске речи су пунозначне речи (имају способност именовања и оз-
начавања појмова) и оне чине лексичко језгро синтаксичких речи. У такве речи
спадају: именице, именичке заменице, придеви, придевске заменице, неки
бројеви, прилози, непроменљиви бројеви и глаголи. Оне имају различите син-
таксичке функције (субјекат, предикат, објекат...).
Помоћне речи речи су непунозначне (немају способност именовања) и оне
служе да обележавају различите односе међу синтаксичким јединицама. У њих
спадају предлози, везници и речце. Оне саме немају синтаксичке функције.

29
 Комуникативне (реченице у ширем смислу)
и предикатске реченице (реченице у ужем смислу)
Задатак
Пронађи предикате у следећим реченицама:
Потрпа све то у разне џепове, у горњи део капута и у преостали десни џеп
од панталона, гледајући да што мање упада у очи. И новчаник узе заједно са
стварима. Затим изађе из собе, оставивши је овог пута широм отворену.

Комуникативна реченица или реченица у ширем смислу почиње великим сло-

вом и завршава се тачком, упитником или узвичником, са нарочитом интона-
цијом. Она може имати један или више предиката.
У горе наведеном примеру, према томе, имамо три комуникативне реченице.
Предикатска реченица или реченица у ужем смислу формира се помоћу гла-
гола у личном глаголском облику у служби предиката који се слаже са субјектом
у лицу, броју и роду уколико глаголски облик разликује род.
Према томе, у примеру имамо четири предикатске реченице формиране од
глагола потрпати, упадати, узети и изаћи.
Предикатске реченице могу бити независне и зависне.
Независне предикатске реченице могу да стоје самостално, док су независне
несамосталне и део су друге предикатске реченице или синтагме.
У наведеном примеру имамо три независне реченице и једну зависну (да
што мање упада у очи) која је део глаголске синтагме формиране од глаголског
прилога садашњег гледајући.
Задатак
Одреди колико има комуникативних, а колико предикатских реченица у
следећем тексту:
Вративши се са Сенског трга, он се баци на канабе и цео сат преседе без
кретања. У међувремену се смрче; свеће немађаше, нити му падаше на
памет да је пали. После се никад не могаде сетит: да ли је о чем мислио за
то време? Напослетку, он осети малочашњу грозницу, језу, и са уживањем се
сети да се на канабе може и лећи. Снажан, као олово тежак сан ускоро паде
на њега, као да га пригњечи.

Синтагме
Синтагма је скуп двеју или више речи од којих је једна главна, а остале се везују
за њено значење. Овакав скуп речи има заједничку службу у реченици.
На пример:

30
 Дечак пажљиво гледа пренос.
Мали дечак из суседства врло пажљиво гледа пренос утакмице.

У првом примеру имамо четири конституента – субјекат (дечак), предикат

(гледа), одредба за начин (пажљиво) и објекат (пренос). Сваки конституент чини
по једна реч.
У другом примеру сваки конституент, осим предиката, формиран је од син-
тагми – субјекат (мали дечак из суседства), одредба за начин (врло пажљиво), XI
објекат (пренос утакмице).
Синтагму чини главна реч која се још назива и центар синтагме, а остале речи
које се везују за њу називају се зависни чланови.
На основу главне речи синтагме одређујемо и врсту синтагме. У наведе-
ним примерима: именица дечак је центар синтагме и то је именичка синтагма,
пажљиво је прилог па је то прилошка синтагма и пренос је именица, те је то
именичка синтагма.
Запамти
Постоје следеће врсте синтагми:
– именичка (главна реч је именица) – лепа песма
– придевска (главна реч је придев) – изузетно добра
– прилошка (главна реч је прилог) – веома много
– глаголска (главна реч је глагол) – певајући песму
У оквиру једне синтагме може постојати друга, па кажемо да унутар шире
синтагме постоји ужа синтагма.
На пример:
Унутар шире синтагме изузетно лепа песма, постоји ужа синтагма изу-
зетно лепа.
Центар шире синтагме је именица песма па је то једна именичка синтаг-
ма, док је центар уже синтагме придев леп, па је то придевска синтагма.

Синтагма врши функцију коју врши њена главна реч, а функције могу бити као
што смо рекли субјекат, објекат, атрибут и различите одредбе и допуне.

Именичке синтагме
Именичка синтагма је она у којој је главна реч именица (занимљива књига, књи-
га о шаху).
Зависни чланови именичких синтагми називају се атрибути (занимљива, о
шаху). Атрибути могу стајати испред или иза главне речи синтагме.

31
 Постоји неколико типова атрибута:
1) конгруентни атрибути су они који стоје испред главне речи синтагме и сла-
жу се са њом у роду, броју и падежу. Конгруентни атрибут може бити придев,
придевска синтагма, придевска заменица или редни број (весела игра, изу-
зетно весела игра, наша игра, прва игра);
2) падежни атрибути су они који стоје иза главне речи, а називају се падежни
зато што увек стоје у неком зависном падежу с предлогом или без њега. Па-
дежни атрибут се не слаже са главном речи синтагме. Он може бити именица
или именичка синтагма у неком зависном падежу (девојка плаве косе, ташна
од коже, игра без граница, кућа крај реке);
3) атрибутиви су врста атрибута коју чине именице које се углавном поклапају
у падежу са именицом уз коју стоје. Могу стајати испред или иза главне речи.
Има их неколико врста:
• птица селица, змија отровница, камен темељац, јабуке кожаре, писци
романтичари...
Овом врстом атрибута сужава се значење исказано именицом.
• господин Никола, докторка Петровић, професор Јанковић, баба Каја, чика
Марко...
Овим атрибутивима се исказују различите титуле, звања, занимања, сродства.
• роман На Дрини ћуприја, балет Лабудово језеро, трагедија Магбет,
часопис Политикин забавник, хотел Југославија... Овде су атрибутиви
називи књига, уметничких дела, часописа, удружења, клубова итд.

Придевске синтагме
Придевска синтагма је она у којој је главна реч придев.
Пошто су придеви квалификативне речи којима се исказују карактеристике
именичких појмова, те карактеристике се могу јављати у различитом степену.
Главно средство за прецизирање степена јесу прилози за меру и начин (веома/
врло/довољно/изузетно/необично/приметно/невероватно леп).
Квалификативне речи попут придева могу исказивати особине променљивог
интензитета – могу се поредити (по једнакости или по неједнакости) (брз попут
муње, бржи од муње, чврст као стена, чвршћи од стене).
Зависни члан придевске синтагме може бити и именица или именичка син-
тагма у зависном падежу (срећан због добитка, заљубљен у уметност, љут
као чили паприка, смешан до суза, мокар од кише).
Функција придевске синтагме може бити атрибут у оквиру шире именичке
синтагме или именски део предиката (Веома паметна девојка, Ана је изузетно
вредна.)

Прилошке синтагме
Прилошка синтагма је она у којој је главна реч прилог.
Пошто су и прилози као и придеви квалификативне речи, и њима се исказују
карактеристике различитог степена. Тада се прилози употребљавају уз прилоге
за меру и начин (веома/врло/довољно/изузетно/необично/приметно брзо).

32
 И прилози се могу поредити по једнакости или неједнакости (брзо попут
муње, брже од муње или брзо као муња, брже него муња).
Као зависни члан прилошке синтагме може се јавити именица или именичка
синтагма у зависном падежу (недалеко од града, јужно од села, лево од моје
зграде, убрзо након часа...).
Функције прилошких синтагми су прилошке одредбе или допуне (Врло често
идемо у позориште. Живим недалеко од града.)

Глаголске синтагме XI
Глаголска синтагма је она која се формира помоћу глаголских прилога (садашњег
и прошлог) и инфинитива.
Запамти
Глаголске синтагме чија је главна реч један од глаголских прилога имају
функцију прилошких одредби, док оне са инфинитивом врше службу субјек-
та или објекта.
На пример:
Враћајући се из града, свратио сам до Марка. (време)
Плашећи се кише, пожурила је кући. (узрок)
Марко је отишао не поздравивши се ни са ким. (начин)
Бавити се спортом је врло корисно. (субјекат)
Волим читати књиге. (објекат)

33
 Преглед наученог
Реченица

у ширем смислу у ужем смислу

(комуникативна) (предикатска)
Марко се спремио и отишао Марко се спремио и отишао
на утакмицу. на утакмицу.

зависне независне
Чим се Марко спремио, отишао је
на утакмицу.

Синтагма
(скуп речи)
главна реч зависни чланови пример
атрибут:
занимљива серија
конгруентни
именичка именица серија о науци
падежни
ђак првак
атрибутив
необично за-
прилог нимљив тужан
придевска придев именица због пораза
им. синтагма опојан као ми-
ришљава свећа
веома рано
прилог
горе изнад прозо-
прилошка прилог именица
ра лево од црвене
им. синтагма
куће
глагол слушајући песму
гл. прил. садашњи махнувши руком
глаголска
гл. прил. прошли рецитовати пое-
инфинитив зију

34
 5. СИНТАКСА – СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ

Субјекатско-предикатска реченица и њен састав

Марко је лако прихватио заједнички предлог. XI
У овој реченици глагол прихватити у личном глаголском облику врши функ-
цију предиката (је прихватио), док именица Марко представља вршиоца радње,
тј, субјекат. Поред ових реченичних чланова имамо још и допуну исказану име-
ничком синтагмом заједнички предлог која има функцију правог објекта. Пред-
лог лако има функцију прилошке одредбе за начин.

Реченични чланови деле се на главне и зависне.

Главни реченични чланови су предикат и субјекат, а зависни су допуне и од-
редбе.

Глагол у служби предиката представља „језгро“ реченице (зато увек прво од-
ређујемо предикат када анализирамо реченицу). У зависности од значења самог
глагола зависи употреба осталих чланова.
Према значењу глаголи се деле на глаголе:
– кретања (ићи, стићи, ходати, трчати)
– мировања (седети, стајати, лежати)
– говорења (причати, казати, питати, рећи)
– давања (поклонити, дати, пружати, додавати)
– мишљења (сазнати, памтити, мислити, размишљати)
– опажања (спазити, гледати, чути, приметити)
– који означавају неко стање (цветати, расти, венути, волети, желети)
– који означавају неко збивање (сванути, грмети, разданити се, севати,
смркавати се).

Својство глагола да око себе „везује“ друге реченичне чланове назива се ва-
ленца.

35
 Главни реченични чланови

Предикат
Задатак
Пронађи предикате:
Иво Андрић је наш једини нобеловац. Његов роман „На Дрини
ћуприја“ постао је ремек-дело које ће читати генерације и генерације.
Стодвадесетпетогодишњица његовог рођења била је прошле године.
Поводом тога, Издавачко предузеће „Просвета“ објавило је збирку његових
есеја и запажања о страним писцима.

Предикат је централни део реченице којим се исказује радња или стање субјек-
та или нека друга његова карактеристика.
Предикат може бити: глаголски, копулативни (именски и прилошки) и преди-
кат са допунским предикативом.
Глаголски предикат илуструје пример објавило је. Глаголски предикат озна-
чава радњу, стање или збивање, и исказује се глаголима у личном глаголском
облику. Он се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (уколико глаголски облик
разликује род).
Именски предикат илуструје пример је наш једини нобеловац. Именски пре-
дикат прецизира субјекат или му приписује неку особину. Састоји се од копуле
(споне) и именског дела (предикатива). Копула је глагол јесам/бити у личном
глаголском облику, а именски део је именичка или придевска реч или синтагма.
Запамти
копула (спона) + именски део (предикатив)
јесам/бити именичка/придевска реч или синтагма
Иво Андрић је наш једини нобеловац.

Копула се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (уколико глаголски облик

разликује род), а именски део се исказује речима или синтагмама у номинативу
(Јасна је балерина.) или у неком зависном падежу (Филм је у боји.)
Прилошки предикат илуструје пример била је прошле године. Прилошки
предикат најчешће одређује место или време које се односи на субјекат. Састоји
се од копуле (споне) и прилошког дела (предикатива).

36
 Запамти
копула (спона) + именски део (предикатив)
јесам/бити прилог/прилошка синтагма или
именица/именичка синтагма у зависном
падежу са прилошким значењем
Стодвадесетпето-
годишњица
његовог рођења
била је прошле године. XI
Копула се слаже са субјектом у лицу, броју и роду (уколико глаголски облик
разликује род), а прилошки део се исказује прилогом, прилошком синтагмом
(Село је далеко. Село је изузетно далеко.), или именицом, именичком синтаг-
мом у зависном падежу са прилошким значењем (Јуче смо били у граду. Терен је
на последњем спрату стадиона.)
Предикат са допунским предикативом илуструје пример постао је ремек-де-
ло. Предикат је овде исказан једним глаголом непотпуног значења (постати) и
допуном коју захтева овакав тип глагола, а која се назива допунски предикатив.
Глаголи непотпуног значења називају се неправи копулативни глаголи и то су:
постати, прогласити (се), звати (се), назвати (се), прозвати (се), постајати,
сматрати (се)... Допуна се назива допунски предикатив и њу чини именица или
придев који се могу односити или на субјекат или на објекат (Марко је постао
вођа. Марка сматрају вођом.) Она зависи од глагола и може бити у номинативу,
акузативу са предлогом за или у инструменталу (Он се зове Марко. Одељење је
Вељка поставило за председника. Сам се прогласио победником.).
Запамти
неправи копулативни глагол + допунски предикатив
глагол непотпуног значења именица или придев у
номинативу, акузативу
са предлогом за
или инструменталу
Његов роман постао је ремек-дело
„На Дрини ћуприја“ које ће читати генерације
и генерације.

Састав предиката
По саставу предикат може бити прост или сложен. Прост предикат је онај који не
садржи неки глагол непотпуног значења, а сложен је када у његов састав улази
такав глагол. Илустроваћемо табелом.

37
 Запамти

Сложени предикат
глаголи непотпуног значења модални
да + презент/инфинитив
или фазни глагол
моћи, хтети, морати, требати, смети да учим/учити
почети, започети, наставити, престати да тренирам/тренирати

Субјекат
Задатак
Пронађи субјекте у следећим реченицама.
Уморан од вежбања, Исакович је ушао са њима у Аустрију.
Вук Исакович и Славонско-подунавски пук кретали су се јурећи у гомили,
ударајући ножевима по грању...
Под земљом су паљена бурад пуна барута.

Субјекат означава вршиоца радње или носиоца неке особине или стања. Ис-
казује се именичким речима или синтагмама у номинативу. Овакав субјекат на-
зива се граматички субјекат.
Реченица може имати један субјекат (Исакович) или више њих (Вук Исакович
и Славонско-подунавски пук).
Не мора увек бити исказан, некада се само подразумева (Беху се опили од
ваздуха. – Они).
Углавном стоји на почетку, али може стајати и на другим местима (Под
земљом су паљена бурад пуна барута).
Субјекат може бити исказан и инфинитивом (Пушити је штетно.) или завис-
ном реченицом (Ко рано рани, две среће граби.)
Субјекат може бити и логички. Логички субјекат може бити именичка реч или
синтагма у генитиву, дативу или акузативу.
Запамти
На пример:
Данас ће ипак бити наставе. (генитив – означава да неко или нешто
постоји или не, односно, да некога или
нечега има или нема)
Њему се не пише добро. (датив – приписује неко стање или
расположење)
Моју мајку често хвата страх. (акузатив – такође, приписује неко стање
своме носиоцу)

У једној реченици могу се наћи и граматички и логички субјекат (Боле ме леђа.).

38
 Задатак
Истражи какав је ред речи у другим језицима.

Зависни реченични чланови

Објекат XI
Задатак
Пронађи објекте:
Познавао је кријумчаре и скелеџије и наилазио на заборављене женетине.
Непрекидно вежбање и стални ратови били су учинили од њега таквог
мајстора, да је предвиђао сваки догађај који ће се десити.

Објекат означава појам обухваћен радњом или стањем. Он допуњава значење

глагола именичким речима или синтагмама у зависним падежима. Објекат је
рекцијска (падежна) допуна глагола.
Објекат може бити прави и неправи.
Прави објекат је именичка реч или синтагма у акузативу без предлога и он је
допуна прелазним глаголима (кријумчаре и скелеџије, заборављене женетине,
таквог мајстора, сваки догађај).
Прави објекат има своју варијанту у облику партитивног генитива (Најео се
колача.) и одричног, словенског генитива (Није рекао ни речи.)
Неправи објекат је допуна непрелазних глагола коју чини именичка реч или
синтагма у зависном падежу са предлогом или без њега (осим акузатива без
предлога), као у примеру (од њега) или:

Нисмо одустали од екскурзије. (од + генитив)

Радујемо се предстојећим празницима. (датив)
Често мислим на своју домовину. (на + акузатив)
Наставићемо са радом. (са + инструментал)...

Неки прелазни глаголи могу бити допуњени и правим и неправим објектом.

Они се називају дворекцијски глаголи: дати некоме нешто, уручити некоме
нешто, казати некоме нешто, јавити некоме нешто, прочитати некоме неш-
то... Ови глаголи допуњавају се неправим објектом у дативу и правим објектом
у акузативу без предлога.
И објекат као и субјекат може бити исказан инфинитивом (Дете је научило
писати.) или зависном реченицом (Марко је желео да оде на утакмицу.)

39
Прилошке одредбе
Задатак
Пронађи прилошке одредбе и
размисли шта оне казују:
Ујутру смо посматрали како благи
поветарац нежно љуљушка чврсто
укотвљене лађе у безименој луци.

Прилошке одредбе спадају у зависне реченичне чланове. Њима се пружа до-

датна, необавезна информација о времену, месту, начину, узроку, итд. вршења
радње означене предикатом.
Прилошке одредбе могу бити исказане прилошким и именичким речима или
синтагмама.
Запамти

Одредбе за место: Овде нико више не спава. Доручак ти је на столу.

На горњој полици има књига.
Одредбе за време: Увече нам долазе гости. Једног раног јутра одлучио
сам да пођем у свет.
Одредбе за начин: Нема наде да ћемо се лако извући. Све нас је оставио
без даха. Говорио је тихим гласом.
Одредбе за узрок: Продавнице не раде због празника. Из привржености
је остала крај њега. Топили смо се од врућине.
Одредбе за меру: Кратко ћу поседети са тобом. Веома дуго смо разгова-
рали.
Одредбе за циљ и намеру: Отишао је доктору ради прегледа.
Одредбе за средство: Прикуцала је слику чекићем.
Одредбе за друштво: Са разредом идем на море.

Функцију прилошких одредби имају и глаголске синтагме: Наклонивши се ду-

боко, напустио је позорницу. Послао јој је пољубац пролазећи поред ње.

40
Прилошке допуне
Прилошке допуне су прилошке или именичке речи или синтагме којима се до-
пуњавају глаголи одређеног значења. Прилошке допуне су, за разлику од одред-
би које су необавезни додатни чланови, обавезни чланови. Оне су условљене
значењем глагола. На пример, глаголи попут становати, живети, изгледати,
понашати се, тежити, износити итд. захтевају допуну која ће употпунити зна-
чење глагола.
XI
Књига се налази на столу.
Милица живи у Београду.
Професор је поступио у складу са очекивањима.
Овај џак тежи око килограм.

И допуне указују на место, начин, меру итд. Ситуације су означене глаголом.

Апозиција и апозитив
И апозиција и апозитив спадају у издвојене одредбе.
Апозиција је именица или именичка синтагма која се придодаје именичком
појму на који се односи. Апозиција на другачији начин казује исто оно што казује
именички појам (субјекат или објекат у реченици) уз који стоји. Она је увек у
истом падежу као и појам који одређује. Обавезно се одваја запетама.

Будимпешта, главни град Мађарске, лежи на Дунаву.

Разговарали смо са Вељком, представником нашег разреда.

Апозиција у наведеним примерима има функцију додатне идентификације –

на други начин означава исти појам.
Међутим, апозиција може имати и квалификативно значење – да износи ка-
рактеристику појма на који се односи, на пример:

Разговарали смо са Вељком, одличним спортистом.

На Дунаву лежи Будимпешта, прелепи град.

Апозитив је придев или придевска синтагма која се придодаје именичком

појму уз који стоји. Апозитив се слаже у роду, броју и падежу са појмом на који
се односи. Као и апозиција, обавезно се одваја запетама.
Док нам апозиција казује шта је нешто или неко или ко је неко, апозитив
казује какво је нешто или какав је неко:

41
 Вељко, уморан од учења, одлучио је да оде у шетњу.
Пас луталица, промрзао од зиме, сакрио се у нашој згради.

* Апозитив може бити и именица или именичка синтагма у квалификативном за-

висном падежу са предлогом или без њега:

На перону је чекао љубавник, са букетом

прелепих ружа.

Задатак
У следећим примерима одреди да ли је у питању апозитив или апозиција:
1) Алекса, мој први комшија, стигао је ноћас, уморан од пута.
2) Милош Црњански, славни српски књижевник, написао је „Роман о
Лондону“, чувен по теми српске емиграције.
3) Срела сам Душана, задовољног због победе, јер јој је и он допринео.

42
 Преглед наученог
Реченични чланови

главни зависни
(субјекат, предикат) (допуне – прави и неправи објекат,
прилошке допуне) XI
(одредбе – прилошке)

глаголски предикат
именски копулативни
предикат радња, стање, збивање
прилошки копулативни
са допунским предикативом
вршилац радње, носи- граматички
субјекат
лац особине/стања логички
именичка реч/синтагма
прави допуна прелазним
акуз. без предлога
објекат глаголима
партитивни генитив
именичка реч/синтагма
неправи допуна непрелазним
сви зависни падежи сем
објекат глаголима
акуз. без предлога и парт.ген
додатне информације
прилошке
о времену, месту, начи-
одредбе
ну... прилошке и именичке речи и
обавезене информа- синтагме
прилошке
ције о времену, месту,
допуне
начину...
именица/именичка синтагма у
апозиција издвојена одредба
истом падежу
придев/придевска синтагма у
истом падежу
апозитив издвојена одредба
* може бити именица или им.
синтагма

43
 Посебни типови предикатских реченица

Пасивне реченице

Млади аутор написао је књигу о Ахилу.

Књига о Ахилу је написана од (стране) младог аутора.

Обе реченице формиране су од прелазног глагола написати. У оба примера ре-

ченица је субјекатско-предикатска, с тим што је у првом примеру глагол у активу
(је написао), док је у другом у пасиву (је написана).

вршилац радње (агенс) исказан

субјектом,

За прву реченицу кажемо да она

глагол је у облику актива,
има активну конструкцију у којој је

а појам обухваћен радњом

(пацијенс) исказан је правим
објектом.

У њој је субјекат исказан

пацијенсом,

Друга реченица има пасивну

конструкцију. глагол је у облику пасива,

а агенс (уколико је уопште исказан)

је исказан одредбом за исказивање
вршиоца радње
(од (стране) + генитив).

У српском језику постоје две врсте пасива – партиципски и рефлексивни.

Пасив се зове партиципски пасив када је исказан помоћу трпног глаголског
придева. Он се јавља само у реченицама са прелазним глаголима.

У примерима: Људи данас ретко читају књиге.

Књиге се данас ретко читају.

За исказивање ситуације са уопштеним или колективним агенсом употребља-

ва се рефлексивни пасив. И код овог типа пасива реч је о прелазним глаголима
44
употребљеним у 3. лицу са речцом се. Према томе, и овде је субјектом исказан
пацијенс, глагол је у облику рефлексивног пасива, а агенс се не изриче, па се
каже да је реченица деагентизована.
Рефлексивни пасив се у књижевном језику употребљава за исказивање на-
вика, обичаја или општих радњи чији су вршиоци људи (Мобилни телефони се
пуно употребљавају. Цвеће се обично залива предвече.).
И партиципски и рефлексивни пасив имају све облике као и актив (перфекат –
је читан/се читао, плусквамперфекат – је био читан/се био читао, футур први
– биће читан/читаће се...). XI
Пасивна реченица се употребљава због тога што је она погодна да се као но-
силац реченичне информације искаже пацијенс.

Безличне реченице
Безличне реченице називају се још и имперсоналне, бесубјекатске реченице.
Реченица овог типа може бити илустрована следећим примером:

Смрачило се.

Конструкција ове реченице разликује се од субјекатско-предикатске конструк-

ције по томе што овде нема субјекта. Из овога произилази то да онда нема сла-
гања са глаголом и зато глагол стоји у неутралном (безличном/имперсоналном)
облику, а то је 3. лице једнине средњег рода (код облика који разликују род).
Безличне реченице означавају збивања у природи (свитати, разданити се,
захладнети, грмети, наоблачити се, разведрити се, дувати...)
Други тип безличних реченица има прилошки предикат са прилозима као
што су: хладно, топло, вруће, спарно, загушљиво (Овде је јако загушљиво. На-
пољу је спарно.)
* Безличне реченице могу постати личне: Јутро је свануло. Небо се разведрило.

Безличне реченице са логичким субјектом

Безличне реченице са логичким субјектом немају граматички субјекат, а глагол
стоји у 3. лицу једнине (средњег рода).
Пошто логички субјекат може бити у генитиву, дативу и акузативу, отуда има-
мо и три типа ових реченица.
Безличне реченице са логичким субјектом у генитиву исказују да неко или
нешто постоји или не, да некога или нечега има или нема. Ове реченице се још
називају безличним егзистенцијалним реченицама.

У продавницама нема млека.

У Народном позоришту има представа.

45
 Безличне реченице са логичким субјектом у дативу исказују неко психолош-
ко или физиолошко стање или процес који се приписује субјекту:

Вељку се придремало.
Веома нам је лепо на летовању.

Безличне реченице са логичким субјектом у акузативу такође исказују неко

стање које се приписује логичком субјекту:

Ану је заболело нешто у леђима.

Ту ме је засврбело.

*Овај тип реченица поред логичког субјекта у акузативу може имати и грама-
тички, с тим што се значење реченице ипак формира према логичком субјекту
(носилац ситуације је означен њиме):

Ану боле леђа.

Ивана сврби нос.

Обезличене реченице
Обезличену реченицу (реченицу са безличном конструкцијом) илуструје сле-
дећи пример:

Некада се ређе путовало.

Овакве реченице се употребљавају да се њима искаже ситуација у којима се

вршилац радње подразумева. И ове реченице немају субјекат па глагол стоји
у неутралном (безличном) облику, тј. у 3. лицу једнине (средњег рода) и упо-
требљен је у рефлексивном облику са речцом се.
Ове реченице су веома сличне са безличним реченицама, али значајна раз-
лика је у томе што су безличне реченице формиране од безличних глагола, док
су обезличене формиране од личних глагола. Прве обично не подразумевају по-
стојање субјекта, друге да.
Ове реченице су заправо обезличена варијанта субјекатско-предикатских ре-
ченица. Углавном се формирају од непрелазних глагола, док је за прелазне гла-
голе карактеристична пасивна конструкција.
Горе наведени пример може се трансформисати у:

Људи су некада ређе путовали.

46
 Овај пример илуструје субјекатско-предикатску реченицу јер има субјекат
који се слаже са предикатом.
Према томе, три су елемента у којима се разликују обезличене и субјекатско-
предикатске реченице:
– обезличене немају субјекат,
– глагол стоји у безличном облику,
– глагол је употребљен са рефлексивном речцом се.
XI
Задатак
Одреди ком типу посебних реченица припадају следећи примери:
1) Људи су прво ускршње јаје бојили у црвено.
2) Прво ускршње јаје се боји у црвено.
3) Црвену боју има прво ускршње јаје.
4) Било је и црвених ускршњих јаја.

Преглед наученог

Посебни типови предикатских реченица

партиципски предикат са трпним Песме су отпеване.
Пасивне глаголским придевом
реченице рефлексивни предикат у 3. л. са Песме се певају.
речцом се
Безличне збивања у природи Разданило се.
реченице немају субјекат
Безличне са немају граматички Данас ће бити
логичким субјекат наставе.
субјектом глагол је у 3. л. једнине
Обезличене немају субјекат Сутра се полази
реченице глагол у 3. л. јд. + се у 11 часова.

47
 6. ПРИЛАГОЂЕНО ПИСАЊЕ ИМЕНА
ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА – ТРАНСКРИПЦИЈА
У нашем стандардном језику при писању властитих имена или неких других речи
из страног језика примењују се два поступка:
1. прилагођено писање или транскрипција применљиво у ћирилици и
латиници и
2 изворно писање применљиво само у латиници.
.
Термин транскрипција означава преношење гласова у писмо, тј. посебно бе-
лежење гласова којим се изговарају имена или речи из страног живог језика у
графички систем матерњег језика.
Фонетска транскрипција тежи да што тачније обележи гласове (фонеме)
страног имена забележене чулом слуха, док фонолошка транскрипција прено-
си само фонемске јединице страног имена.
Транслитерација представља просто преношење једног система писања у
други, без обраћања пажње на гласовну вредност слова.
У српском стандардном језику речи преузете из страних језика, класичних и
савремених, укључујући ту и властита имена, пишу се прилагођено, а не извор-
но, и то једнако српском ћирилицом, као и латиничким писмом када се њиме
служимо. У вези са прилагођеним писањем позајмљеница у српском језику
треба се држати начелног става, прецизно формулисаног у Правопису Матице
српске, који гласи:
„Главно правило за сву ову лексику мора бити: реч је правилна у оном облику
који је усвојен и укорењен у јавном изразу, како год се односио према извроној
структури. Свако накнадно ‘поправљање’ у обичај уведених облика с циљем да
наш облик буде вернији изворноме, само је кварење реда у књижевном језику,
подривање његове постојаности и природности.”
Правописна правила (стандардизација) транскрипције страних речи у
српском језику заснована су на лингвистичком поступку који полази од изворног
изговора комбинованог са изворном ортографијом (правописом). Правописна
норма поштује традицију да се речи из страног језика прилагођавају језичком
систему српског језика.
У прилагођеном писању имена најважнији циљ је постојаност облика свих
важнијих имена. Веома је важно да се приликом транскрибовања неког страног
имена транскрипција изврши у сагласности са правописним правилима. Прили-
ком утврђивања транскрипције полазило се од изговора имена у изворном је-
зику и од могућности српског језика да изворне гласове замени адекватним или
блиским својим гласовима. Међутим, примењивана су и допунска мерила, која
треба уважавати, а то су:
• увек треба избегавати уношење тешких и неприродних склопова у наш
изговор, као и имена непогодних за граматику,
• потребно је да прилагођено писање остане у јасном односу према
изворноме и да се од њега не удаљава више него што је неопходно,

48
 • треба тежити таквим правилима транскрипције која може примењивати
шири круг образованих људи (лектори, наставници, новинари и други), а
не само зналци изворног језика,
• ако су се за имена неког језика у спонтаној пракси створила постојана
правила, не треба их мењати ради изговора ближег изворном језику.
Као заједничко правило за имена из свих језика неопходно је поштовати пра-
вописне одредбе о писању међусамогласничког ј, што значи да се пише ија, ије,
ију, а не „иа“, „ие“, „иу“. Исто тако је заједничко правило да се удвојени суглас-
ници преносе у наше прилагођено писање као једноструки, нпр. енг. Соggаn XI
– Коган. И од овог и од претходних правила може бити изузетака само у додиру
два дела сложене речи, (односно префикса и основе).
На имена из живих језика не примењује се граматичка адаптација. Ипак се у
некој мери и даље граматички прилагођавају имена женског рода. Адаптација
у неким случајевима захтева и номинатив, на тај начин што се успоставља зав-
ршно -а, схваћено као наставак. Нпр. француска властита имена, као и имена
покрајина и река: Жанета, Жаклина, Рона, Шампања, Бретања итд. У другим
случајевима номинатив остаје неприлагођен, али се наставци женског рода
појављују у промени, нарочито у дативу и присвојном придеву. Нпр. Агнес –
Агнеси – Агннесин; Кетрин – Кетринин итд. Овакво прилагођавање присутно
је и код старогрчких женских имена: Сапфо – Сапфин\ Клио – Клије – Клији итд.

Транскрипција речи из класичних језика –

грчког и латинског
Речи из класичних језика (грчког и латинског) адаптиране су у језичке системе
живих језика, нарочито у терминолошким речницима, и због тога се такве речи
другачије називају интернационализми. Оваквих речи у речнику српског стан-
дардног језика има доста и оне су углавном адаптиране у српски језички систем.
Адаптација ових речи у српском језику је вршена или заменом слова и гласова
из грчког и латинског језика одређеним гласовима из српског језика или су зав-
ршеци тих речи знатније измењени и прилагођени нашем језику. Грчке и латин-
ске речи имају двогласе – дифтонге као што су oi, ai, oe, ae који су у наш језик
унети као Е, нпр. грч. paidogogos, лат. paedagogos – педагог.
Карактеристични примери замене слова и гласова из грчког и латинског језика:
• између самогласника i-a, i-e и i-u јавља се сугласник ј: грч dialektike, лат.
dialectica – дијалектика,
• самогласник ē обично се замњеује са е (Деметра) ако је реч из старогрчког
језика, а каткад и са и (Ирод) ако је реч из средњогрчког или новогрчког,
• словна група ch —> к: грч. charte, лат. charta – карта, или са х: лат. chemia
– хемија,
• словна група th —> т: грч. Athena – Атина
• словна група ph —> ф: грч. philosophia – филозофија
• слово сугласник s између самогласника код заједничких именица —> з:
грч. krisis, лат. crisis – криза,
49
 • слово х —> сугласничком групом кс: грч. Alexandros – Александар, слог
-ti- испред самогласника даје -ци-: лат. traditio – традиција, али може и да
остане неизмењено слог: грч. demokratia – демократија

Карактеристични примери прилагођени нашем језику: грч. Homeros – Хомер,

Kypros – Кипар итд, лат. Plautus – Плаут, genius – геније итд. Међутим, име Хри-
стос представља изузетак и оно је дословно преузето.

Транскрипција речи из француског језика

Имена из француског језика одавно су одомаћена у нашој средини. Нека су то-
лико прилагођена нашем језику да су добила српске завршетке: Paris – Париз,
Seine – Сена, Bretagne – Бретања.
Француска слова преносе се у српски језик на следећи начин:
• словна група AU, EAU —> 0 (Daudet – Доgе);
• словна група OU —> У (Strasbourg – Стразбур),
• словна група OI —> ОА (Loire – Лоара),
• словна група AI, AY —> Е (Saint-Etienne – Сент Етјен),
• словна група EU —> Е (Deneuve – Денев),
• U —> И (Hugo – Иго),
• словна група СН —> Ш (Michel – Мишел) или као К (Christian – Кристијан),
• латинично Н је неми глас и не преноси се у наш језик (Hugо – Иго),
• словна група GN —> Њ (Avignon – Авињон),
• словна група TH —> T (Edith – Едит),
• финално T се не изговара и не преноси (Godot – Годо) итд.

Транскрипција речи из немачког језика

Немачки језик оставио је трага у српском, а немачка имена у дужем периоду су
прилагођавана српским, тако да су створене одређене навике. Немачки гласов-
ни систем и изговор гласова веома се разликује од нашег, па се позајмљенице
које су примане непосредно по слуху изразито удаљавају од немачког језика,
нпр. bаиer – паор, grundbirne – кромпир, sparherd – шпорет итд.
Кратак преглед уобичајених правила транскрипције немачких имена:
• немачки самогласници Ä/ä и Ö/ö —> е: Backer – Бекер, Köln – Келн;
• словна група ОЕ —> е: Goethe – Гете;
• словна група IE —> и: Kiel – Кил, Siemens – Сименс;
• словна група SCH —> ш: Schubert – Шуберт, Schiller – Шилер;
• словна група SP —> шп: Spandau – Шпандау, Spielmann – Шпилман;
• словна група ST —> шт. Stein – Штајн, Einstein – Ајнштајн;
• S између два самогласника —> з: Diesel – Дизел;
• словна група TZ —> ц: Netzer – Нецер;
50
 • самогласник Ü/ü —> u: München – Минхен, Krüger – Кригер;
• W —> в: Weimar – Вајмар, Ludwig – Лудвиг;
• X —> кс: Marx – Маркс;
• Z—> ц: Leipzig – Лајпциг, Zürich – Цирих;
• дифтонзи AI, EI —> aj: Mainz – Мајнц, Heidelberg – Хајделберг
• словна група TSCH, TZSCH—> ч: Kretsch – креч, Nietzsche – Ниче;
• словна група РН —> ф: Philipp – Филип;
•
•
словна група СК —> к: Bismarck – Бизмарк;
словна група СН —> х: München – Минхен, у појединим именима и као к: XI
Christian – Кристијан.

Транскрипција речи из енглеског језика

Утицај енглеског језика осећа се свуда у свету, па и код нас. Све је више ен-
глеских речи у нашем језику, све чешће читамо или слушамо енглеска имена.
Ваљано утемељена транскрипција имена из енглеског језика не може као своје
полaзиште имати само изворно писмо или само изворни изговор. За разлику
од других европских језика у енглеском језику присутна је крајња недоследност
и непредвидљивост односа имеђу појединачних гласова и слова која их пред-
стављају. Из тог разлога транскрипција имена из енглеског језика представља
комбинацију изговореног и написаног изворног облика имена.
Кратак преглед уобичајених правила транскрипције енглесних имена:
• између слова I-A, I-E, I-U уноси се слово ј: William – Вилијам, Collier –
Колијер, Julius – Џулијус;
• у иницијалном положају енглеско Ј пише се као џ: Judi – Џуди, Junior –
Џуниор, John – Џон, Jim – Џим;
• у иницијалном положају енглеско G испред Е пише се као џ: Gerald –
Џералд, Georgia – Џорџија;
• сугласничка група СН и ТСН пише се као ч: Charles – Чарлс, Fletcher –
Флечер;
• словна група SH пише се као ш: Shetland – Шетланд;
• словна група РН пише се као ф: Philip – Филип;
• словна група ТН пише се као т: Arthur – Артур;
• словна група ОО пише се као у: Brooklyn – Бруклин;
• словна група TZ пише се као ц: Fitzgerald – Фицџералд;
• дифтонг ОW пише се као ау: Howard – Хауард;
• самогласник О пише се као о, а ређе као оу: Globe – Глоуб;

51
 Да ли знаш?
Постоје два речника која се баве англизмима (англицизмима) и која ће
проширити твоје знање о правилном изговору и употреби одређених
енглеских речи и израза, а ти речници су:
1. Васић, В., Прћић, Т., Нејгебауер, Г. Du уи speak anglosrpski? Речник новијих
англизама, Змај, Нови Сад, више издања;
2. Прћић, Т. Нови транскрипциони речник енглеских личних имена, Змај,
Нови Сад, више издања.
„Downloadovao sam onaj fajl, ра си ti ga proslediti e-mailom kao atac-
ment. Definitivno je super! Samo da uspem da se nakacim. See you!“ – пише
кришом на цедуљи један основац свом другу за време часа... (Прћић, Т.
Du уи speak anglosrpski? Речник новијих англизама)

Транскрипција речи из руског језика

Властита имена из руског језика пишу се прилагођено српском писму и изговору,
а неки од карактеристичних примера су:
• словна група ль замењује се сугласником љ: рус. Гоголь – Гогољ, а словна
група нь замењује се сугласником њ: рус. Стенька – Стењка,
• е на почетку речи замењује се са је: рус. Евгения – Јевгенија,
• слово Щ замењује се са сугласничком групом шч: рус. Щедрин – Шчедрин,
• слово Я замењује се групом гласоваја ја: рус. Влзма – Вязма, слово Ю се
преноси као ју: рус. Рюрик – Рјурик,
• слово Й замењује се словом ј: рус. Андрей – Андреј,
• словна група ЛЁ и словна група ЛЬЁ ако се нађу у именима замењују се
словима љо: рус. Рублёв – Рубљов, као и словна група HЁ и HЬЁ замењује
се словима њо: рус. Плетнёв – Плетњов

Транскрипција речи из мађарског језика

Мађарски консонантизам је врло сличан српском и лако се транскрибује. Међу-
тим вокализам је доста различит (мађарски језик има 14 вокала: A, Á, E, É, I, Í, O,
Ó, Ö, Ő, U, Ú, Ü, Ű).
Напомена: У презименима Y се често изговара као и.
Нпр: Kállay - Калаи, Baradlay - Барадлаи и др.

У мађарском језику је нормални ред у људским именима презиме па лично

име, а у нашем изразу редослед се по правилу не мења.
Нпр: Сентђерђи Алберт (Szentgyörgyi Albert), Рубик Ерне (Rubik Ernő)

52
Треба задржати наше традиционалне облике мађарских имена:
Будимпешта (Budapest), Сентандреја (Szentendre), Сегедин (Szeged), Дебрецин
(Debrecen), Печуј (Pécs), Ловра (Lórév), Чип (Szigetcsép), и др. Ако је потребно на-
вести и прави мађарски облик, он се може наводити само у мађарској латиници
(нпр: Budapest, а не „Будапешт“).
Поједина се географска имена преводе или се употребљавају паралелно наши
називи:
Нпр: Блатно језеро (Balaton), Затисје (Тiszántúl), Задунавље или Прекодунавље
XI
(Dunántúl) и сл. Овакве поступке не треба сузбијати, јер доприносе континуитету
нашег израза и потпунијој прилагођености мађарских имена.

За правилно писање презимена треба најпре установити како се изговарају, па

онда применити правила транскрипције.
Нпр: Kultsár – Кулчар, Orczy – Орци
Властита имена из мађарског језика пишу се прилагођено српском писму и изго-
вору, а неки од карактеристичних примера су:

А, Á (трад. АА, AÁ) : Гал (Gaal, Gaál),

C (трад. CZ, TZ): Барцаи (Bárczay), Рац (Rácz), Ацел (Atzél, Aczél), Цуцор
(Czuczor)
CS (трад. CH, TS): Бочкаи (Bocskai), Мадач (Madách), Сечењи (Széchenyi), Ба-
бич (Babits)
DZ: Бриндза (Brindza)
DZS: Банџал (Bandzsal), Ханџар (Handzsár)
E, É (трад. EE, EÉ): Келчеи (Kölcsey), Вер (Vеér), Бели (Beély)
GY: Ђула (Gyula), али Сеги (Szegy)
H (трад. CH): Хелга (Helga), Хуњади (Hunyadi), Аулих (Aulich)
понекад се губи: Балог (Balogh), Кошут (Kossuth)
LY: Карољ (Károly), Фејеш (Felyes),
NY: Сињеи (Szinyei), Баћањи (Batthyány)
O, Ó (трад. OÓ): Шош (Soós)
Ö, Ő (трад. EÖ): Етвеш (Eötvös), Вереш (Weöres), Верешмарти (Vörösmarty)
T (трад. TH): Чат (Csáth), Терек (Török)
Ü, Ű: Физешабоњ (Füzesabony), Фиред (Füred)
W Вешелењи (Wesselényi),
Y: Ади (Ady), Палфи (Pálffy), Кишфалуди (Kisfaludy)
ZS: Јожеф (József)

53
 Задатак
Препиши у свеску ћириличним словима следећа имена.

Johann Wolfgang von Goethe Фёдор Михайлович Достојевский

Николай Васильевич Гоголь Vörösmarty Mihály

Petőfi Sándor William Shakespeare

54
 XI

Ella Fitzgerald Edith Piaf

Szent-Györgyi Albert Albert Einstein

Charlie Chaplin Rubik Ernő

55
 7. ТЕСТ НА КРАЈУ 11. РАЗРЕДА

I ЈЕЗИК, КУЛТУРА И ДРУШТВО

 1. Шта је то мултилингвизам, а шта билингвизам?
 2. Шта је језички пуризам?
 3. Шта значи полиглота?
 4. Којим језицима говоре Белгијанци, Канађани и Швајцарци?
 5. Наведи шест званичних језика које је признала Организација уједињених
нација.

II ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ
 6. Наведи одлике публицистичког стила.
 7. Како се зове најкраћи облик новинарског изражавања?
 8. Која питања припадају правилу о пет питања у новинарском изражавању?
 9. Како се назива проширена вест која садржи већи број детаља о неком
догађају?
10. Које три врсте интервјуа постоје?
11. У ком облику новинарског изражавања новинар има слободу да изнесе свој
став?
12. Наведи врсте интернет новинарства.
13. Које су особености рекламе?

III ЛЕКСИКОЛОГИЈА
14. Објасни појам лексема.
15. Чиме се бави етимологија?
16. Како се називају позајмљенице из шпанског језика? Наведи још неке.
17. Објасни појмове историзам и архаизам.
18. У коју врсту лексике спада реч аномалија?
19. Шта је полисемија? Наведи пример.
20. Који језички механизам за проширивање значења илуструје пример Читам
Андрића?
21. Шта су хомоформи, а шта хомографи? Наведи пример.
22. Ком типу лексике припадају речи блејати и лајковати?
23. Шта значи фразеологизам Танталове муке?

56
IV СИНТАКСА – СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ
24. Шта проучава синтакса?
25. Шта је то предикатска реченица?
26. Које врсте синтагми постоје?
27. Којој врсти синтагме припада пример свестан свог незнања?
28. Наведи пример прилошке синтагме у којој је зависни члан реч неописиво.
XI
V СИНТАКСА – СИНТАКСИЧКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
29. Која врста предиката је употребљена у следећим примерима: Тај твој сан је
лако остварљив. Вељко је постао најбољи кошаркаш.
30. Одреди врсту прилошких одредби: Свако јутро се ужурбано спремам за
посао али увек окасним због гужве на путу.
31. Како се назива својство глагола да уз себе везује друге реченичне чланове?
32. Чиме је исказан објекат у следећем примеру: Јако волим твоју малену руку
у мојој руци.
.
33 Глагол причати захтева уз себе прави и неправи објекат (причати некоме
нешто). Како се називају такви глаголи?
34. Одреди функцију подвучених чланова: Време је постало изузетно
нестабилно.
35. Којој врсти специјалних предикатских реченица припада наведени пример:
У природи се тражи лепота времена?

57
Oktatási Hivatal • 1055 Budapest, Szalay utca 10–14.
Telefon: (+36-1) 374-2100 • E-mail: tankonyv@oh.gov.hu

A kiadásért felel: Brassói Sándor mb. elnök

Raktári szám: OH-NSR-NYE11T
Felelős szerkesztő: Vészits Péterné
Utánnyomásra előkészítette: Meseldzija Andrea
Tankönyvkiadási osztályvezető: Horváth Zoltán Ákos
Műszaki szerkesztő: Görög Istvánné
Grafikai szerkesztő: Slezák Ilona
Terjedelem: 5 (A/5) ív • Tömeg: 110 gramm
Első kiadás: 2022
Nyomdai előkészítés: Hontvári Judit, Gados László

Gyártás: Könyvtárellátó Nonprofit Kft.

Nyomtatta és kötötte:
Felelős vezető: