76.

Pojam i osnovne karakteristike projektovanja naunog istraivanja

Projektovan je n aun og istraivanja je smisaona aktivnost na izradi projekta istraivanja, sistem meusobno povezanih, uslovljenih i koordinisanih delatnosti. Projektovanje je smisaono, jer se prilikom tog procesa konstatuje pojava koja je predmet istraivanja, utvruju i odabiraju postojea saznanja o toj pojavi i na osnovu toga oformljuju odreeni stavovi i pretpostavke o toj pojavi. Projektovanje je sistem meusobno povezanih, uslovljenih i koordinisanih delatnosti jer sve delatnosti su meusobno povezane i saglasne i podreene istom cilju, pri emu svaka od tih delatnosti ima svoje mesto i ulogu u procesu izraivanja projekta, a nijedna se ne moe obaviti na odgovarajui nain bez obavljanja drugih. Delatnosti projektovanja su raznovrsne kreativne, strune i rutinske. Kreativne delatnosti podrazumevaju kretanje od postojeeg znanja o istraivanoj pojavi do stvaranja novog, pri emu je izuzetno bitna uloga imaginacije i intuicije. Strune delatnosti podrazumevaju delatnosti za koje ve postoje proverena reenja, koja se primenjuju prema odreenim normama i pravilima struke. Rutinske delatnosti su delatnosti koje se na manje ili vie uobiajen nain ponavljaju to su tipina reenja za tipine situacije. Uee kreativnih, strunih i rutinskih delatnosti u razliitim fazama projektovanja istraivanja nije uvek isto. Ipak, u svakom procesu je primaran kreativan rad, dok strune i rutinske delatnosti imaju funkciju pomonih radova. Projektovanje nuno sadri sledee aktivnosti: 1. opaanje i shvatanje predmeta i problema istraivanja 2. preliminarnu identikaciju izdvajanje (ega?) iz ukupne drutvene stvarnosti 3. preliminarnu deniciju i klasikaciju analogijom po znaaju, srodnosti, slinosti i razliitosti sa drugim pojavama i problemima 4. analizu izdvojene i denisane pojave i problema 5. koncipiranje modela problema

77. Konceptualizacija istraivanja

Konce pt u aliz acij a istraivanj a je izgraivanje najoptije zamisli predstojeeg istraivanja. Teorijsko i paradigm atsko zasnivanje istraivanj a. Teorijsko zasnivanje istraivanja podrazumeva otkrivanje postojeih teorijskih znanja o pojavi i problemu koji elimo da istraimo, kao i o postojeim nainima reavanja problema. Na taj nain se predmet istraivanja blie identikuje i odreuje se njegovo mesto u okviru nauke, naune discipline i prakse. Paradigmatsko zasnivanje istraivanja podrazumeva prihvatanje odreene paradigme. Paradigmatska artikulacija predmeta istraivanja se ne moe izbei ni kada je istraiva neparadigmatski opredeljen, jer e u tom sluaju, ako ne eli da prihvati ve postojea stanovita, istraiva morati da oformi i obrazloi svoja polazita. Iz bo r te me z a istraivanje . Bitni inilac konceptualizacije istraivanja je izbor teme istraivanja. Izbor teme se vrti po odreenim pravilima. Pre svega, tema mora biti nauno zasnovana. Drugo, tema mora biti pogodna za istraivanje u okviru odreenog paradigmatsko teorijskog tj. naunog sistema. Tree, tema mora biti pogodna za istraivanje i upotrebu u datim drutvenim okolnosima. Projektni z ad at ak . Projektni zadatak je prvi naunooperativni dokument kojim se dovoljno odreeno i sistematski iskazuju najbitnije take koncepcije predmeta i problema istraivanja i mogunosti istraivanja. Istovremeno, on okvirno odreuje potrebna sredstva za sprovoenje israivanja. Na osnovu stava nastalog iz razmatranja projektnog zadatka pristupa se izdradi idejnog projekta. I dejni pro jekat . Idejni projekat je ve znatno razraenija koncepcija istraivanja. To je dokument koji prethodi projektu istraivanja i sadri: (1) (2) (3) (4) (5) (6) preliminarno odreenje predmeta istraivanja mogue ciljeve istraivanja osnovne hipoteze znaaj i opravdanost istraivanja osnovne metode i tehnike istraivanja potrebno vreme, kadrovi i sredstva za istraivanje

Funkcija idejnog projekta je dvostruka. Pre svega, on slui kao ponuda moguem naruiocu istraivanja, koji podstaknut idejnim projektom treba blie da odredi svoje potrebe za istraivanjem, preciznije denie problem i da istovremeno ima uvid u sredstva i vreme koji su potrebni za izradu istraivanja. Sa druge stranje, idejni projekat ima orijentacionu funkciju, jer, selekcijom pitanja po znaaju i opravdanosti, istraiva skree panju naruioca na zaista bitna pitanja i probleme.

(2) planovi istraivanja (3) instrumentarije

79. Formulacija problema: pojam, funkcije i struktura

Formulacija problema je prvi deo nacrta naune zamisli. Njom se pravi veza izmeu realne drutvene pojave, problema koji se javljaju u vezi sa tom pojavom, naunog i drugog saznanja o njoj i predmeta i problema istraivanja. Osnovne funkcije formulacije problema su: (1) izdvajanje delova, dimenzija i svojstava pojave koji se mogu odrediti kao problem koji treba reavati (2) na osnovu postojeih stavova, izvoenje osnovnih hipoteza o problemu, iz kojih e se izdvojiti i odrediti predmet istraivanja (3) rangiranje izdvojenog predmeta istraivanja po kriterijumu znaajnosti (4) usmeravanje na postojee rezultate prethodnih istraivanja koji se mogu korisiti u razmatraju izabranog problema Formulacija problema se sastoji iz tri osnovna dela: (1) hipotetiki stavovi o problemu (2) znaaj istraivanja (3) rezultati prethodnih istraivanja Hipote tiki stavovi. Hipotetiki stavovi su deo formulacije istraivanja kojim se: (1) denie pojava na koju se istraivanje odnosi (2) deniu inioci, svojstva i dimenzije pojave koji se mogu smatrati problemom (3) izdvojeni delovi se organizuju u celine i deniu, klasikuju po srodnosti i rangiraju (najee po kriterijumu prirode sadraaja i njegovog znaaja za problem), primenom metoda osnovnih metoda analize, indukcije, dedukcije, specijalizacije i klasikacije Zn a aj istraivanj a. Znaaj istraivanja je drugi deo formulacije problema. Znaaj istraivanja se moe proceniti na dva nivoa kao znaaj samog problema istraivanja i kao znaaj istraivanja. Znaaj problema istraivanja se utvruje kroz rasprostranjenost, trajnost i intenzitet delovanja pojave.

78. Pojam, funkcije i struktura istraivakog projekta

Projekat istraivanja je zamiljeni model sticanja naunog saznanja o predmetu istraivanja. Njime se izraavaju osnovni stavovi o problemu i predmetu istraivanja, nain naunog saznanja o njima, plan i uputstvo za obavljanje konkretne istraivake delatnosti i organizaciona shema procesa istraivanja. Projekat istraivanja je nauni dokument jer je zasnovan na prethodnom naunom saznanju, a sadri naune stavove, sudove, zakljuke i hipoteze o predmetu i problemu istraivanja i o nainu stizanja do naunog saznanja o njima. Projekat istraivanja je operativno organizacioni, tehniki dokument, jer se njim planiraju svi potrebni subjekti, sredstva i postupci, nain njihovog povezivanja, njihove uloge, funkcije i mesta, kao i sve drugo to je potrebno realizovati da bi se postigli eljeni rezultati istraivanja. Projekat istraivanja ima sledee osnovne funkcije: (1) povezivanje postojee naune teorije i istraivanja (2) usmeravanje istraivanja prikupljanje, obrada i tumaenje podataka, opisivanje i objanjavanje predmeta (3) sinhronizirajuu funkciju obezbeivanje dinamikog jedinstva i saglasnosti da se svi inioci istraivanja reavaju u odreenom odgovarajuem trenutku Projekat istraivanja je struktuisani sistem koji se sastoji iz tri osnovna dela: (1) nacrt naune zamisli polazi od idejnog projekta, ali je precizniji i razraeniji; sastoji se iz: formulacija problema odreenje predmeta istraivanja odreenje ciljeva istraivanja odreenje hipoteza odreenje naina istraivanja objanjenje naune i drutvene opravdanosti istraivanja

Znaaj istraivanja moe biti dvostruki drutveni i nauni. Drutveni znaaj istraivanja se procenjuje kroz potencijalni doprinos rezultata istraivanja pri reavanju odreenog drutvenog problema, dometu tog doprinosa, kao i njegovom rasprostrajanju, trajanju i intenzitetu. Nauni znaaj istraivanja se procenjuje kroz potencijalni doprinos rezultata istraivanja na fond naunog saznanja, domet tog doprinosa, rasprostranjenost, trajanje i intenzitet. Istraivanje treba da ima i drutveni i nauni znaaj. Verikatorna istraivanja, kada potvrde odreena nauna saznanja i uine ih primenljivim u reavanju drutvenih problema, imaju vei drutveni znaaj. Heuristika istraivanja, koja vode otkrivanju novog, imaju vei nauni znaaj jer su dalje i dublje saznanje. Funcije ovog dela formulacije problema su: (1) dimenzioniranje oekivanja od konkretnih istraivanja (2) prognoza mesta i uloge ovog istraivanja u naunom saznanju i u reavanju drutvenih i naunih problema (3) uspostavljanje okvirne obaveze konkretnog istraivanja R e z ult ati d osad anjih istraivanja. U ovom delu formulacije problema se odreuje koji se rezultati dosadanjih istraivanja posredno i neposredno odnose na problem kojim se bavi nae istraivanje. Prilikom izrade ovog dela potrebno je koristiti sledee kriterijume klasikovanja rezultata dosadanjih istraivanja: (1) neposrednost veze problema i predmeta istraivanja sa postojeim naunim saznanjem (2) teorijsko empirijski karakter tih rezultata (3) nauka i naune discipline kojoj pripadaju ti rezultati Funkcije ovog dela istraivanja su brojne: (1) pokazuje poetni fond istraivanja, irinu njegovog uvida i na osnovna polazita (2) ukazuje na to koliko je problem istraivanja ve nauno obraivan (3) uslovljava rad na odreenju predmeta istraivanja on je klju za razumevanje i tumaenje teorijskog odreenja predmeta istraivanja

80. Predmet istraivanja: pojam, funkcije, struktura

Odreenje predmeta istraivanja je drugi deo nacrta naune zamisli i izuzetno bitan deo jer se njime odreuje celo istraivanje, i to na vie naina: (1) smisaono i pojmovno - utvrivanjem znaenja bitnih kategorija i pojmova (2) sadrajno - selekcijom iz okvira problema onoga na ta e biti obuhvaeno istraivanjem (3) vremenski, prostorno i naunodisciplinarno

87. Odnos formulacije problema i predmeta istraivanja u nacrtu naune zamisli

Preliminirano odreenje problema uspostavlja okvire u kojima e se kretati dalja razrada problema. Ma koliko precizirali peliminarno odreenje predmeta, ono ostaje samo opti tematski okvir koje se daljom obradom predmeta konkretiuje, specikuje i operacionalizuje. Ono ima tri funkcije: (1) izdvaja jedno ili kompleks pitanja kojim e se istraivanje konkretno baviti (2) ograniava irinu sadraja predmeta istraivanja (3) denie opti stav, a samim tim i polazno stanovite u pogledu mogunosti predmeta istraivanja Preliminarno odreenje predmeta je izvedeno iz aktuelnih potreba nauke, potreba drutvene i politike prakse, ukljuujui i potrebe ideologije i dovoljno uticajnih interesnih grupa. U tom smislu, odabrane teme mogu da budu: (a) o predmetu nauke (b) o predmetnoj nauci i njenim stvaraocima (c) o metodima istraivanja (d) kombinacija Bitni kriterijumi za izbor tema su: (1) nauna i drutvena aktuelnost (2) nauna i drutvena znaajnost (3) nauna i drutvena korisnost (4) nauna i drutvena produktivnost (5) realistinost teme

Formulacija problema znatno neposrednije determinie istraivanja. Iako je ira po sadraju nego preliminarno odreenje, formulacija problema ima konkretne odnose sa odreenjem predmeta istraivanja u nacrtu naune zamisli. Odreenje predmeta istraivanja je neposredna razrada jednog dela (jednog ili vie hipotetikih stavova) formulacije problema. Pri tome, u toj parcijalnoj izradi su utvreni kontekst i okvir znaenja i znaaja u ukupnoj pojavi i problemu. Na taj nain je otklonjena mogunost raskida odnosa opteg, posebnog i pojedinanog tj. izolovano tretiranje predmeta istraivanja, to je velika opasnost u svim istraivanjima. U politikim naukama je ova opasnost izrazitija nego u drugim naukama, pre svega zbog stalno prisutnih razlika izmeu idealnog i realnog, normativnog i stvarnog, prisutnih tenji za njihovom zamenom i identikacijom, izraenih nastojanja ka opravdanju umesto opisivanju i obajnjenju, itd.

naukama je obim nauno saznatog ali jo neverikovanog saznanja vei nego u drugim naukama i po sadraju promenljiviji. Trei deo sadri iskustveno, nenauno saznanje mada, ono ne mora biti lieno svake naune osnove niti steeno bez korienja naunih metoda. Zadatak ovog dela je da indukcijom i generalizacijom, sistematizacijom, klasikacijom i analogijom, oslanjajui se na prethodna dva dela formira sistematizovanju saznajnu celinu koja je istinski predmet istraivanja. etvrti deo obuhvata nepostojee znanje o predmetu istraivanja. Njime se ne obuhvata ni nauno ni nenauno saznanje, ve se, oslanjajui se na prethodna tri dela konstruie ono to nedostaje, ali to je verovatno i to prethodni delovi implliciraju. Kategorij alno p o j m ovni sistem je takoe deo teorijskog odreenja predmeta. Prilikom izrade kategorijalnog sistem polazimo od teorijskim, nauno verikovanih saznanja i kategorija i pojova, koji se u njemu smatraju prihvaenim i dovoljnim, pa iz njih izvodimo pojmove koji nam nedostaju ili ih konstruisemo. Analizom procesa istraivanja moemo konstatovati postojanje sledeih osnovnih vrsta pojmova: (1) pojmove koje preuzimamo u celini (2) pojmove koje sadrajno preuzimamo (3) pojmove koje preraujemo (4) pojmove koje konstruiemo iz dva ili vie pojmova (5) nove pojmove koje stvaramo za potrebe istraivanja Izgraivanje kategorijalno pojmovno terminolokog sistema podrazumeva: (1) izbor postojeih denicija i odabiranje pojedinog trajnog znaenja za svaku od njih (2) selekciju termina, iskljuivanjem sinonima i homonima (3) utvrivanje hijerarhije kategorija i pojmova

Odreenje predmeta moe biti teorijsko i operacionalno.

Teorijsko odreenje predmeta

Izmeu postojeeg naunog saznanja i konkretnog predmeta istraivanja se ostvaruje veza odnosima formulacije problema i teorijskog odreenja predmeta. to se ostvaruje izdvajanjem odreenog hipotetikog stava iz formulacije problema i analizom tog stava. Na taj nain se ostvaruje veza izmeu tog stava i rezultata dotadanjih istraivanja. Na taj nain se formiraju dve celine: (1) ona koja razmatra postojee saznanje (2) ona koja operacionalizuje zahteve za novim saznanjem. Ova celina se deli na etiri dela. Prvi deo je provereno nauno saznanje o predmetu istraivanja u okvirima nauke i naune discipline u koju spada dati predmet istraivanja, ali i u drugim naukama i naunim disciplinama. Izgraivanje ovog dela teorijskog odreenja predmeta je fundamentalno, jer je ono osnov daljeg razvijanja predmeta dedukovanja i analogije svih delova predmeta istraivanja koji nemaju karakteristike naunog saznanja, kriterijum selekcije odreenih inilaca predmeta istraivanja i osnov izgradnje kategorijalnog i pojmovnog aparata. Drugi deo je neverikovano, ali ipak nauno saznanje o predmetu istraivanja. Ovaj deo je sam po sebi ve oblik selekcije i odreivanja materije koja se obuhvata procesom istraivanja. Istovremeno, ovaj deo teorijskog odreivanja predmeta istraivanja je oslonac u obradi ostalih, nauno nesaznatih delova predmeta istraivanja, koje povezuje sa nauno verikovanim. U politikim

Operacionalno odreenje predmeta

Operacionalno odreenje predmeta istraivanja je konkretizacija i specijalizacija predmeta istraivanja, tj. preciziranje onoga to e se konkretno istraivati. Postupak operacionalnog odreivanja predmeta poinje razradom preliminarnog odreenja njegovim dovoenjem u vezu sa odgovarajuim hipotetikim stavom.

Operacionalno odreenje predmeta se sastoji od 4 osnovna dela: (1) inioci sadraja predmeta istraivanja u njemu se taksativno nabrajaju komponente i inioci koji e biti neposredno istraeni. Ono to je navedeno u ovom delu istraivanja je konkretna mera sadraja istraivanja. Naime, ne moe se nita od navedenog ne istraivati, niti je dozvoljeno bilo ime dopunjavati ovaj sadraj. (2) vremensko odreenje predmeta istraivanja odreenje vremena koje emo obuhvatiti istraivanjem; ne treba meati sa trajanjem istraivanja (3) prostorno odreenje predmeta istraivanja utvruje prostor koji e istraivanjem biti obuhvaen (4) disciplinarno odreenje predmeta istraivanja opredeljenje za jednu (intradisciplinatno) ili za vie (interdisciplinarno) naunih disciplina u okviru kojih e se predmet istraivati Funkcije operacionalno odreenja predmeta istraivanja su: (1) konano dimenzioniranje sadraja predmeta istraivanja (2) selekcioniranje inilaca sadraja predmeta istraivnaja (3) vremensko dimenzioniranje (4) prostorno dimenzioniranje (5) disciplinatno opredeljivanje (6) uslovljavanje ciljeva istraivanja (7) usmeravanje hipoteza na odreenje sadraje (8) uslovljavanje indikatora (9) uslovljavanje metoda i tehnika prikupljanja i obrade podataka Ovo vai u situacijama kada imamo jedan projekt istraivanja. Meutim, u toku istraivanja se sreemo i sa drugaijim situacijama. Na primer, istraivanje sa jednim osnovnim projektom, u ijem sastavu se razvija vie potprojekata, a svi pripadaju istoj naunoj disciplini. U tom sluaju se teorijsko odreenje predmeta razvija u okviru osnovnog projekta, a operacionalno odreenje se specikuje i konkretizuje posebno u okviru svakog podprojekta. Druga situacija je kada imamo jedan osnovni interdisciplinaran projekat u ijem sastavu se nalazi vie podprojekata koji pripadaju razliitim naunim disciplinama. Tada je neophodno odrediti predmet istraivanja osnovnog projekta kao generalnog, a u okviru svakog potprojekta obraditi teorijsko i operacionalno odreenje predmeta u skladu sa naunom discilinom kojoj pripada. Osnovna tekoa je iskazati jedinstvo predmeta kao jedinstvo raznovrsnog. Trei sluaj je kada generalni projekat obuhvata nekoliko samostalnih projekata. U tom sluaju se najoptijim odredbama obrauje teorijsko odreenje predmeta kako bi se obezbedila ista paradigmatska polazita i opte jedinstvo generalnog predmeta istraivanja.

81. Ciljevi istraivanja

Opti stav je da su ciljevi istraivanja sticanje odgovarajuih, prvenstveno naunih saznanja. Ovako stanovite ne uzmia u obzir raznovrsnost naunih disciplina i njihove potrebe. U okviru politikih nauka ciljeve istraivanja moemo odrediti kao naune i drutvene ciljeve. Nauni ciljevi podrazumevaju njihovo mesto i ulogu u naunom, a samim tim i teorijskom saznanju. Drutveni ciljevi su ciljvi koji su aktuelno ili potencijalno praktini.

Nauni ciljevi
Nauni ciljevi podrazumevaju njihovo mesto i ulogu u naunom, a samim tim i teorijskom saznanju. Nauni ciljevi mogu biti: nauna deskripcija, nauna klasikacija i tipologija, nauno otkrie, nauno objanjenje i nauna prognoza. Najniiim nivoom naunog saznanja se smatra nauna deskripcija, a najviim nauna prognoza. Naun a deskripcija u politikim naukama podrazumeva opis ponaanja, situacije, dogaaja ili procesa u uslovima donamikog drutvenog razvoja u okviru koga se brzo javljaju nova svojstva ili pojave. Ona je od izuzetnog znaaja u politikologiji. Naun a klasi kacija ili tipologij a je je neizostavan deo naune deskripcije. Da bi se utvrdilo da odreena svojstva, inioci ili veze postoje ili ne, neophodno je utvrditi kriterijume razlikovanja, odnosno odreivanja odnosa istovetnosti, slinosti ili razlika ime se stvaraju dihotomije ili klasikacije. Naun o o tkrie kao nauni cilj usmerava istraivanja na saznanja o tada nepoznatim svojstvima predmeta istraivanja bez obzira na postojea nauna saznanja o drugim delovima predmeta. Naun a progno z a kao nauni cilj podrazumeva predvianje dogaanja i cituacija na osnovu saznanja tendencija, njihovog vrednosvanja i rangiranja. Naun o o bj anjenje kao nauni cilj podrazumeva otkrivanje naunih zakona. Kako je nauni zakon osnova objanjenja, oekivanja objanjenja mogu biti statistika, funkcionalna i teleoloka. Nauno objanjenje postavlja znatno vie zahteva u odnosu na nauno otkrie ono podrazumeva nauno saznanje od mestu, ulozi, odnosima, redosledima, uslovljenosti i uzronosti, pravilnosti i zakonitostima.

Ciljevi istraivanja u politikoloskim istrazivanjima

Ciljevi istraivanja su uslovljeni formulacijom problema i predmetom istraivanja oni se odnose na sadraj hipotetikih stavova formulacije problema koji su konkretizovani i razraeni predmetom istraivanja, a da su uslovljeni ve postojeim naunoteorijskim saznanjem o njima. Cilj istraivanja je nuno nii ukoliko jre prethodno nauno saznanje o predmetu oskudnije. Kada je re o sasvim novim pojavama, mogue je zahtevati samo deskripciju kao nauni cilj. Kada je predmet istraivanja ve istraivana pojava, po pravilu, nauni ciljevi istraivanja moraju biti vii od naune deskripcije bar klasikacija i tipologija. Treba prihvatiti kao pravilo da se rezultatima ne sme ostvariti nii nivo saznanja od onog koji je utvren ciljem istraivanja, ali da su dozvoljena odstupanja u pravcu ostvarenja vieg nivoa saznanja. Nivo prethodnog naunog saznanja o predmetu istraivanja determinie i drutvene ciljeve istraivanja, kojij takoe mogu biti viestruki. Praktina upotrebljivost istraivanja je utoliko vea ukoliko je prethodno saznanje vee, a predmet ui i konkretniji. Politikoloka istraivanja su, po pravilu, vie od ostalih orijentisana na udovoljavanje praktinim potrebama. Fundamentalna politikoloka istraivanja po pravilu slue indirektno i direkno za izgraivanje istorijskih ili stratekih zahvata. Politikoloka istraivanja imaju jo jednu znaajnu specinost vezanu za drutveni cilj istraivanja dok se u drugim naukama drutveni cilj svodi u osnovi na druvene ciljeve za ije ostvarivanje e biti korien rezultati istraivanja, drutveni cilj politikolokih istraivanja moe biti i usmeravanje panje drutvenih subjekata politikih procesa na odreena pitanja, uticanjem na njihove stavove, odnosno ponaanje. Uspostavljanje drutvenog odnosa povodom bilo kog pitanja izaziva reagovanja razliitog sadraja i intenziteta svih subjekata u dodiru sa istraivanjem. Osnovne funkcije ciljeva istraivanja su blie izgraivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje predmeta istraivanja. Predmetom istraivanja se utvruje u emu i u kom obimu, kom prostornom vremenskom i disciplinarnom okviru e se postavljati hipoteze. Ciljevima istraivanja se odreuju usmerenost hipoteza ka odreenom nivou saznanja i posebno akcentuju izvesni aspekti predmeta istraivanja.

82. Hipoteze: pojam, svojstva i funkcije

Hipote ze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanje, njegovim iniocima, svojstvima, odnosima i vezama, dimenzijama, sutini, sadrini, obliku i formi. Postoji par pravila o hipotezama. Pre svega, hipoteze ne treba da budu ni ue ni ire od predmeta istraivanja. Drugo, hipoteze moraju biti razvijene na svakom nivou optosti na kojem je razvijeno i operacionalno odreenje predmeta istraivanja. Tree, hipoteze moraju biti saglasne sa naunim i drutvenim ciljevima. Saglasnost sa naunim ciljevima se izraava tako to su one usmerene na sticanje naunog saznanja koje je predvieno ciljevima istraivanja. Saglasnost sa drutvenim ciljevima se ostvaruje odgovarajuim bavljenjem iniocima predmeta istraivanja bitnim za omoguavanje korienja rezultat istraivanja u odreene svrhe. etvrto, hipoteza mora biti teorijski ili empirijski proverljiva. Iskaz hipoteze mora biti: (1) smislen mora sadrati odgovarajui stav o predmetu na koji se odnosi (2) logiki i teorijsko empirijski zasnovan (3) predmetno konkretan, tj. strogo odreen (4) dovoljno sadrajan i obuhvatan (5) precizan i jasan Hipoteza je stav o nepoznatom, zasnovan i izveden iz postojeeg naunog saznanja. Taj stav treba da bude iskazan u skladu sa normama iji su bitni zahtevi da je: (1) saznajno nauno smisaon i znaajan (2) nauno problemski (3) izraava razlike, suprotnosti i protivurenosti (4) bude ostvaren jezikom svojstvenim dotinoj nauci etiri su osnovna nauna razloga nastanka hipoteza: (a) sticanje novog naunog saznanja o novim pojavama (b) proirivanje i produbljivanje postojeeg saznanja o pojavama (c) provera postojeeg nauno saznanja (d) obrada, sistematizacija, verikacija i pretvaranje svakodnevnog iskustva u nauno

Shodno tome, optenauna funkcija hipoteza je: (1) otklanjanje praznina u postojeem naunom saznanju (2) prevazilaenje protivurenosti pojedinih delova naunog saznanja (3) ostvarivanje vieg nivoa istinitosti naunog saznanja

operacinalnog odreenja predmeta istraivanja. Za svaki elementarni inilac je neophodno konstruisati najmanje jednu pojedinanu hipotezu. One moraju biti dovoljno specikovane, konkretne i jednostavne, da bi se preko njih moglo stii do indikatora. Prema kriterijumu saznajne uloge razlikujemo: (1) deskriptivne izvedeni iskazi o ispoljenim iniocima, oblicima i svojstvima predmeta istraivanja (2) klasi kat orsko tip ol oke izvedeni iskazi o srodnosti, slinosti i rezultatima svojstava predmeta istraivanja (3) he uristiko konstat u j ue iskazi o postojanju jo neotkrivenih svojstava predmeta istraivanja (4) kauz alne izvedeni iskazi o uzronoposledinim odnosima, pravilnostima i zakonitostima predmeta istraivanja (5) prognostike iskazi o razvojnim tendencijama, predstojeim stanjima i situacijama predmeta istraivanja Prema kriterijumu loginog procesa nastanka hipoteze razlikujemo: (1) prostoi m plikativne netipine za politikoloka istraivanja, one su opravdane samo u nacrtu naune zamisli u sluajevima potpuno novih pojava iji razvoj nije odgovarajui ukupnom drutvenom sistemu i izraenim tendencijama razvoja politikog procesa (2) induktivne nastale indukcijom (3) reduktivne (4) de d uktivne izvedene iz pret h o dn og o pteg sazn anj a

83. Hipoteze: kriterijumi podele, klasikacija, uloga

Postoje mnogobrojne klasikacije hipoteza. Tri najvanija kriterijuma za klasikaciju hipoteza su: obim hipoteza, logiki proces nastanka hipoteze, saznajna uloga hipoteza. Prema kriterijumu obima hipoteze razlikujemo: (1) opte (2) posebne (3) pojedinane Opta ili generalna hi p ote z a je hipoteza koja svojim sadrajem pokriva ceo predmet istraivanja i iskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom odreenju predmeta istraivanja. Ona je saglasna sa naunim i drutvenim ciljevima istraivanja. Opta hipoteza istovremeno mora biti dovoljno opta da se iz njenog sadraja mogu izvesti posebne hipoteze, ali i dovoljno konkretna, tako da ne moe biti shvaena kao hipoteza bilo kog drugog slinog predmeta istraivanja. U sloenim istraivanjima, postoji zajednika generalna hipoteza za ceo projekat, a za svaki potprojekat je korisno razviti generalnou hipotezu tog podprojekta. Tada govorimo o sistemu generalnih hipoteza. Posebne hip o teze su konkretizovan deo generalne hipoteze i posebna celina koja iskazuje hipotetiki stav o jednom posebnom delu operacionalnog odreenja predmeta istraivanja. One moraju biti saglasne sa generalnom hipotezom. Za svaki segmentirani deo operacionalnog odreenja predmeta istraivanje je neophodno postaviti bar jednu posebnu hipotezu. Kumulativna posebna hipoteza je hipoteza koja se konstruie kada je u predmetu istraivanja posebno naglaen jedan aspekt, funkcija, odnos ili svojstvo. Specikovane hipoteze obrauju pojedine bitne ravnopravne apsekte operacionalnog odreenja predmeta istraivanja. Poje din ane hip o te ze su najjednostavnije i najkonkretnije hipoteze, one su razrada konkretizacija odgovarajuih posebnih hipoteza, a iskazuju stav o elementarnim iniocima

84. Indikatori: pojam, vrste i funkcije

Sutina hipoteza jeste da se njihovi iskazi proveravaju, tj. dokazuju i opovrgavaju. Dokazivanje i opovrgavanje hipoteze se manifestuje preko indikatora, zbog ega je za uspeno istraivanje navanije precizno denisati precizan stav hipoteze i indikatore. In dikat ori su spoljanje manifestacije unutranje sutine, podaci o predmetu istraivanja, varijablama i stavovima hipoteza preko kojih ostvarujemo odgovarajue nauno saznanje. Treba denisati ta se manifestovanje. Naime, manifestovanje se ne mora odnositi samo na ispoljavanje, ve i na neispoljavanje odreenih indikatora. Odsustvo indikatora su posredni indikatori izvesnih pojava. Takoe, izvesni delovi procesa nemaju svoje neposredne manifestacije. Samim tim, indikatori mogu biti i posredne manifestacije. Sve manifestacije pod odreenim uslovima mogu da postanu indikatori ako su izraz bitnih odredbi pojave, ako o njima moemo stei istinito saznanje i oblikovati ih u podatak, ako se mogu neposredno staviti u funkcionalan odnos sa hipotezom, predmetom i naunim ciljevima istraivanja Indikatori se utvruju odmah posle formulisanja svake hipoteze. Oni su veza izmeu stavova hipoteza i instrumentarija kojima e se skupljati podaci. Izbor indikatora je uslovljen: (a) karakteristikama predmeta i cijeva istraivanja (b) karakteristikama hipoteze (c) prethodnim naunim saznanjem o predmetu istraivanja O indikatorima u teorijskim istraivanjima se ne moe raspravljati bez tano odreenog pojma i predmeta istraivanja. Ako se predmetom istraivanja smatra teorija, javljaju se dva osnovna sluaja kada je teorija izraena u pisanom obliku (tada su indikatori pisani iskazi), ili kada je izraena usmeno, npr. u nanoj raspravi (tada su indikatori usmeni izrazi o toj teoriji). Meutim, indikatori se mogu javiti i kao empirijski, tj. iskustveni. U tom sluaju, iskazi se odnose na iskustva o vaenju, mogunosti i efektima primene teorije. Druga varijanta je da je predmet teorije relativno artikulisan, ali teorija nije konstituisana niti pisano izraena. U tom sluaju indikatori su teorijsko empirijski pokazatelji. Sve indikatore mozemo podeliti na: (1) ekspresivne indikatore stavova (2) predikativne indikatore realnih svojstava

(1) kvantitativne indikatore veliina, koliina, uestalosti (2) kvalitativne indikatore kakvoe svojstva i osobina (1) objektivne indikatori koji su realne objektivne inice i koji se mogu iskustveno opaziti (2) subjektivne indikatori koji su manifestacija subjektivnog suda

85. Nain istraivanja: pojam, funkcije, struktura

Priroda predmeta istraivanja, nauni ciljevi, hipoteze i indikatori zahtevaju odreene metode i tehnike istraivanja. Utvrivanjem naina istraivanja mi samo blie preciziramo i taksativno navodimo koje emo metode i tehnike koristiti u prikupljanju, obradi i interpretaciji podataka i saznajnih injenica. U istraivanju politikih pojava se zapoinje osnovnim metodama. Po pravilu, u odreenim fazama izrade i ostvarivanja projekta istraivanja se koriste gotovo sve vrste osnovnih metoda i njihovi postupci. No, neke se koriste samostalno i neposrednije od drugih analiza, analogija, klasikacija, indukcija. Sve optenaune metode su upotrebljive u istraivanju politikih pojava, ali za razliite sadraje razliito. Moe se rei da su za istraivanje realnih politikih procesa hipotetiko deduktivna metoda, statistika metoda i metoda modelovanja nezamenljive i da se proimaju. Osim optenaunih metoda treba saoptiti i durge metode drutvenih nauka koje e biti koriene po pravilu, to su komparativna metoda, biografska metoda, metoda idealnih tipova, strukturalno funkcionalna analiza i druge. Na kraju treba precizirati i nain (tehnike, instrumente i postupke) koji e biti korien u prikupljanju podataka, kao i plan obrade podataka. Najee su ovde pobrojane samo osnovne tehnike sakupljanja podataka, a posebno se izrauje uputstvo za njihovo korienje. slino se postupa i sa planom obrade, kojiesto dobija oblik podebnog uputstva u prilogu nacrta naune zamisli.

86. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja

Nauna opravdanost istraivanja povezana je sa doprinosom istraivanja nauci. Ovaj doprinos se ostvaruje u dva vida, kao heuristiki rezultat i kao verikatorni rezultat. Ukoliko istraivanje ne doprinosi otkrivanju novog ili verikovanju nauno nedovoljno proverenog, ono nije nauno opravdano. Doprinos istraivanja moe biti u oblasti spoznaje same pojave i u oblasti metodologije. Nauni doprinos ne mora biti istovrstan u obe oblasti mogue je da u oblasti spoznaje pojave bude heuristiki, a sa u oblasti metodologije sasvim izostane, i obrnuto. U projektu se saoptava doprinos u saznajnoj oblasti i doprinos u oblasti logike, metodologije i metoda. Drutvena opravdanost istraivanja je uslovljena doprinosom istraivanja u reavanju drutvenih problema. Izmeu naune i drutvene opravdanosti postoji povezanost. Nauno opravdano istraivanje je po pravilu i drutveno opravdano. Meutim, mogua su istraivanja koja su nauno neopravdana, ali mogu biti drutveno opravdana.

Terminski plan sadri precizno odreenje vremena trajanja istraivanja, od poetka rada na projektu do prezentacije rezultata istraivanja. Terminski plan odreuje trajanje odreenih faza i poslova straivanja. Terminski plan ne sadri samo vreme, ve i popis svih funkcija, delatnosti, radnji, postupaka koji e se obavljati u odreenim rokovima i u odreenom trajanju. Plan kadrova je plan u kome se preciziraju zadaci nadlenositi i odgovornosti kadrova ostvaruje se misaono povezivanju kadrova, vremena, prosotra, njihove aktivnosti i ukupnih poslova pod kojima e se aktivnost obavljati. Plan sredstava sadri odredbe o materijalno tehnikim sredstvima i o potrebnom iznosu novca. S obzirom na uesnike u poslovima, mestu, vremenu, sredstvima i bitnim funkcijama poslova, posebne celine ine: (1) pripremanje realizacije istraivanja (2) prikupljanje podataka (3) obrada podataka Postupak planiranja je potrebno sprovesti u skladu sa odgovarajuim principima i pravilima. Moe se smatrati da su bitni sledei principi: (1) potpunost plana - obuhvatanje svih bitnih inlaca postupka realizacije (2) realistinost plana objektivnost procene stvarnih mogunosi i potreba u ostvarivanju istraivanja u postojeoj situaciji (3) koherentnost i konzistentnost plana saglasnost zahteva istraivanja, linih i timskih sposobnosti istraivaa i sredstava istraivanja (4) elastinost plana predvianje moguih svrsishodnih alternativna predvienih osnovnih reenje u izmenjenim situacijama (5) pravovremenost potovanje vremenskih rokova u kojima je pojava najpodesnija za istraivanje, uslovi rada najpovoljniji, a rezultati najupotrebljiviji (6) ekonominost i rentabilnost planiranje najjeftinijih reenja koja e obezbediti ostvarivanje naunih i drutvenih ciljeva. Ovde postoje neka pravila: (a) najekonominije je da sva potrebna sredstva budu na raunu projekta pre poetka realizacije (b) niskim naknadama se ne postie ekonomnost istraivanja (c) ekonominost se pre svega ostvaruje pravilnim sastavom istraivakog tima, tj. pravilnim izborom kadrova i organizacijom rada u procesu realizacije istraivanja.

89. Planiranje istraivanja

Planiranje istraivanja je nauno kreativni i struno rutinski rad na sinhronizaciji svih delatnosti, uesnika i sredstava u odreenom prostoru i vremenu. Planovi istraivanja su determinisani vremenskim i prostornim odreenjem predmeta, nainom istraivanja, drutveno politikom situacijom, raspoloivim sredstvima i kadrovima, geografskim i drugim uslovima. Planiranje politikolokih istraivanja je donekle sloenije u odnosu na planiranje drugih istraivanja u drutvenim naukama na to utie dinaminost, vieslojnost, viedimenzijalnost i vieznanost politikih pojava, ali i nestabilnost ispoljenog politikog ponaanja i zatvorenost uesnika politikih procesa. Rezultat procesa planiranja je operativni plan istraivanja. Zadatak tog plana je da odgovori na pitanja: ko, ta, kada, gde, kako, ime i sa kojim rezultatom. Ue, operativni plan moemo denisati kao plan koji obuhvata dimenzioniranje vremena trajanja istraivanja, konkretno utvruje saradnike i njihove zadatke u istraivanju i utvruje materijalna i nansijska sredstva potrebna za realizaciju istraivanja. Polazei od kriterijuma sadraja, moemo govoriti od tri plana istraivanja: terminskom planu, planu kadrova i planu sredstava.

Unutar jedinstvenog projekta treba da se formira tim sledeeg sastava: (1) nosilac (2) metodolog (3) nauni saradnici istraivai (4) struni saradnici istraivai (5) struno tehniki saradnici (6) tehniki radnici Nosilac pro jekta istraivanja je odgovoran za teorijsku koncepciju i teorijska reenja u projektu i za izvetaj o realizaciji istraivanja. Nauni sarad nici istraivai rade pod njegovim neposrednim rukovodsvom. Me t o d ol og je odgovoran za izbor metoda i tehnika istraivanja, njihovu primenu i izbor i obuku stunog i tehnikog osoblja, kao i za razradu okvirno datog plana istraivanja. On usmerava, koordinie i sinhronizuje rad strunih saradnilka. Nosilac istraivanja i metodolog treba o svemu da odluuju zajedniki i saglasno. S truni saradnici se anagauju u zavisnosti od karakteristika istraivanja. Po pravilu, u politikolokim istraivanjima je potreba organizaciono tehniki sekretar koji se bavi organizaciono administrativno nansijskim poslovima. On rukovodi radom tehnikih saradnika. Statistiar je neophodan u empiijskom istraivanju veeg obuhvata, naroito ako se planira kompjuterska obrada. Zavisno os predmeta istraivanja, situacije, naina sakupljanja podataka i odabranih instrumenata se otvruje potreban struni prol drugih saradnika. Saradnici na prikupljanju podataka su: analitiari, posmatrai, intervjueri, anketari, saradnici, evidentiari, instruktori konktrolori i radni kontrolori. Analitiari su oni koji obavljaju analizu razliitih dokumenata u kojima su sadrani potrebni podaci. Posmatrai su oni koji neposredno posmatraju pojavu koja je predmet istraivanja po unapred utvrenim pravilima i evidentiraju manifestacije pojave unoenjem zapaanja u za to unapred pripremljen obrazac. Intervjueri su oni koji neposredno stupaju u konktakt sa ispitancima i svojim pitanjima izazivaju odgovore ispitanika. Anketari su saradnici ija je obaveza a uspostave kontakt sa ispitanicima i da, strogo se pridravajui upitnika, evidentiraju njihove odgovore. Saradnici mediji su oni koji u eksperimentu imaju specijalnu ulogu pokretaa eksperimentalnog inioca sa ciljem stvaranja eksperimentalne situacije. Evidentiari toka eksperimenta slue kao posmatrai eksperimenta. Instruktori kontrolori su ovlaeni da vre nadzor nad istraivanjem.

esto je potrebno formirati i grupu radnih kontrolora koji kontroliu pouzdanost prikupljenih podataka na taj nain to dobijaju istu strukturu ispitanika u koju ulazi i nekoliko onih koji su ve bili ispitivani od strane drugih. Ispitivanje koji oni vre ima logu kontrolnog, a u isto vreme se kontrolie i rad ostalih saradnika. Saradnici na obradi podataka su: klasikatori, ifranti i brojai. Klasikatori vre logiku kontrolu, klasikaciju i preliminarnu ocenu podataka. ifranti ifriraju podatke i prenose ih u ifrantske listie. Brojai vre razna brojanja, izraunavanja, tabeliranja i iskazivanja po unapred datom uputstvu. S trun o te hniki saradnici su i razna druga tehnika lica: daktilogra, rukovaoci raznim aparatima, vozai, itd.

90. Pojam injenice, podatka i obavetenja

R e alne injenice sve to se posredstvom realnih manifestacija moe opaziti, pa prema tome i naunim metodama, iskustven, saznavati i ptoveravati. To su prirodni predmet bia, prirodni, psihiki i drutveni procesi, aktivnosti, odnosi i sl. koji okruuju oveka, odigravaju se uz njegovo uee ili bez njega, odigravaju se u njemu, pri emu su neki od njih ugraeni u sadraj njegove svesti, a neki ostaju van nje. Po d aci naa opaanja i saznavanja realnih injenica nisu u datom trenutku potpuna, kompleksna i produbljena. U kontaktu sa njima, mi ih opaamo i saznajemo jednostrano, delimino, manje ili vie povrno, uz znatnu udaljenost od njihove sutine. Takva naa opaanja i saznanja, koja moemo da evidentiramo nazivamo podacima. U sutini, podatak je konstatovanje prisustva ili odsustva nekog indikatora. Obavetenja smisleno organizovani podaci u poruku odreenog znaenja. Obavetenje ne govori samo o prisustvu ili odsustvu nekog indikatora, ve i o kvantitativnim i kvalitativnim svojstvima indikatora.

U literaturi su poznate naune injenice koje moemo denisati kao nauno utvreno saznanje o realnim injenicama. Meutim, ovakvo shvatanje naune injenice podrazumeva logiku i misaonu udaljenost od podataka i obavetenja. Stoga se uvodi pojam sazn ajne injenice smisaono organizaovani i povezani podaci i obavestenja u celoviti deo saznanja do kojeg se dolo u toku istraivanja, ali koje jo nije dobilo vrednost verikovane naune injenice.

91. Izvori podataka: pojam i vrste

Sakupljanje podataka je sistem unapred organizovanih aktivnosti usmerenih na opaanje i evidentiranje odabranih spoljnih manifestacija odreene sutine, korienjem odgovarajuih nauno verikovanih metoda, tehnika, instrumenata i postupaka koji odgovaraju svojstvima pojave, predmetu i ciljevima istraivanja i izvorima podataka i obavetenja. Za istraivanja u politikologiji najznaajniji izvor podataka je politika praksa politiko ponaanje uesnika u politikim akcijama kojim se izraava totalitet politike situacije. Politiko ponaanje je istovremeno najdirektniji, najaktuelniji, najpotpuniji, najvalidniji i najverodostojniji izvor podataka. Ono je uslovljeno izborom pravih kontakata sa pravim uesnicima politike aktivnosti. Iz tog razloga treba prouiti neka pitanja populacije i uzorka. Populaciju u politikolokim istraivanjima mogu sainjavati svi itelji zemaljske kugle, ali i veoma uske grupa malobrojnog i jedinstvenog sastava. To zavisi od predmeta istraivanja. Iz tog razloga, prvi problem je izbor i odreenje populacije iz koje e se izdvojiti uzorak. Populaciju iz koje se moe formirati statistika masa mogu initi: (a) stanovnici jedne politiko teritorijalne jedinice (b) koncentracija stanovnitva na odreenim geografskim podrujima (c) nacije i narodnosti (d) politike i drutvene organizacije (e) instuticije: drave, nauke, obrazovanja, kulture i razliite poslovne organizacije (f) razne socijalne grupe (g) klase (h) slojevi (i) grupe po raznim obelejima: polu, starosti, obrazovanju, funkcijama, itd.

U politikolokim istraivanjima uzorak se ne formira na osnovu samo jednog kriterijuma, ve je to gotovo uvek stratikovani uzorak. Osnovni problem je obezbeivanje reprezentativnosti, to je u politikim naukama, zbog specinosti predmeta istraivanja, tee nego u drugim naukama. Sloenost i tekoe formiranja uzorka potiu iz tri izvora: (1) svojstva politike i politike aktivnosti (2) totalitet svake linosti i svake skupine (3) nuno ukljuivanje u uzorak antropoloke, storijske, ekonomske, socioloke i drugih dimenzija. Iz ovih razloga, ne postoji nijedan uzorak kome se daje apsolutna prednost u politikolokim istraivanjima. Ipak, moe se rei da je grozdasti uzorak, formiran iz veeg broja posebnih manjih uzoraka povezanih jedinstvenimi konceptom i jedinstvenom spregom vertikalnih kriterijuma i veza pogotdniji od drugih. Raspravljanje o kriterijumu uzorka je neophodno upotpuniti i veliinom uzorka pravilo o neracionalnosti uzorka veih od 10% ne vai u politikolokim istraivanjima.

Klasikacije izvora podataka

Osnovna podela: iskustveni i nauni izvori. Druga osnovna podela: teorijski i hipotetiko empirijski (jo uvek u fazi hipoteza) izvori. Prema prirodi grae: (1) tvorevine materijalne kulture (umetnike, rekreativne, delatno operativne) (2) tvorevine duhovne kulture (3) neposredno ponaanje drutva Prema predmetnosti sadraja: (1) izvori potpunog politikog sadraja (2) izvori kombinovane i srodne sadrine (3) izvori ija je sadrina nepolitika, ali u ijoj osnnoj sadrini mogu biti prisutni mnogobrojni podaci koji se mogu koristiti za istraivanje politikih pojava Prema autoru: (1) kompetentni (2) nekompetentni

Oblik iskazivanja sadraja: (1) auditivni (2) vizuelni (3) audio vizuelni (4) ostali Prema kriterijumu javnosti: 1 klas: drutveni i privatni 2 klas: legalni i ilegalni 3 klas: javni, interni, poverljivi, tajni Dostupnost: (1) dostupni (2) nedostupni Slubenost i ocijelnost: (1) slubeni ocijelni (2) neslubeni neocijelni Izvornost izvora: (1) izvorni (2) interpretirani

Svi dokumenti nastali u politikom procesu iji sadraj ine obavetenja o predmetu i procesu politike su, u najirem smislu, politiki. Ui pojam politikog dokumenta bi se mogao odrediti na sledei nain to su dokumenta iji je tvorac ocijelni politiki subjekt koji njime utvruje svoju politiku, njeno sprovoenje i kontrolu i vrednuje ukupnu politiku, a nastao je odreenom procedurom. Pod ocijelnim subjektima se podrazumevaju, pre svega, politike oranizacija, njihovi organi i predstavnici ija ovlaenja, dunosti i odgovornosti zahtevaju odgovarajuu politiku ulogu u politikom sistemu. Takoe, preba denisati ta je to politika procedura po kojoj je akt donet. Treba razlikovati dokumenta koja se donose procedurom utvrenom propisom, te imaju osobine slubenosti i ocijelnosti i akte koji nastaju u skladu sa obiajnim normama u toku nekog oblika organizovanog politikog delovanja. Obe procedure su valjan kriterijum za razlikovanje politikih od drugih dokumenata. Posebnu vrstu dokumenta ine nauna dokumenta. Njih ne treba meati sa politikim dokumentima, mada izvesna nauna dela mogu sadrati i izvorne politike dokumente- Vrstu prelaznih dokumenata ine i glasila. glasila odreenih sranaka i drava mogu se ubrajati u izvorne politike dokumente, dok se ostala glasila mogu smatrati prelaznim.

Klasikacija dokumenata
Prema kriterijumu subjekta koji donosi dokument raazlikujemo: (1) dravna dokumenta (2) dokumenta politikih stranaka (3) dokumenta interesnih organizacija (4) razni drugi politiki dokumenti Prema kriterijumu uloge dokumenta u politikom procesu razlikujemo: 1. klasikacija: dihotomija po osnovnosti: (a) osnovni dokumenti dokumenti u kojima sadrane osnove organizacije i politike, npr. ustav, statut, politiki program, itd. (b) izvedeni dokumenti oni koji su razrada osnovnih dokumenata i koji iz njih proistiu 2. klasikacija: dihotomija po optosti: (a) opti dokumenti sadre poruke namenjene svim politikim subjektima (b) posebni dokumenti sadre poruke koje se tiu odreenih segmenata politike ili dela politikih subjekata

92. Dokumenti kao izvori podataka

Pojmom dokument oznaavamo sve izvore podataka koji nisu aktuelno ponaanje subjekata. Razvrstavamo ih na: (1) naune nauna dela (2) publicistike (3) informativne (4) akcione (5) propagandne (6) evidencijske (7) normativne (8) radno poslovne

Prema ulozi dokumenata u politikom procesu razlikujemo: (1) programska dokumenta utvrivanje ciljeva, sadraja, oblika i metoda aktivnosti radi postizanja ciljeva. U ovu klasu dokumenata spadaju politike platforme, prog rami i planovi raznih nivoa i stepena konkretnosti (2) normativna dokumenta sadre zahteve za odreenim ponaanjem svi dravni propisi, statuti, statutarne odluke, poslovnici, itd. (3) analitiki dokumenti politika analiza i razne vrste izvetaja i informacija (4) evidenciona dokumenta protokoli, popisi svojine i imovine, registri lanova evidencija lanova jasno pokazuje socijalnu osnovu stranke, pokreta i drugih organizacija, njihov prostorni, socijalni i funkcionalni raspored, tid. (5) operativna dokumenta dokumenta koja su neposredno u funkciji organizovanja realizacije i kontrole tekuih akcija i konkretnih aktivnosti: akciono operativna dokumenta: odluke, zakljuci, nalozi, uputstva, smernice operativno informativna: sredstva u funkciji internog i eksternog informisanja,a gitacije i propagande Prema mestu i funkciji razlikujemo: (1) inicijalna dokumenta dokumenta kojima zapoinje odreena politika akcija koja moe da bude i izrada odreenog politikog dokumenta. Sadraj inicijalnih dokumenata je bogat podacima koje karakterie visok stepen pouzdanosti. (2) radni dokumenti dokumenti koji su u funkciji donoenja politikih odluka i zakljuaka, tj. u funkciji obrazovanja i pripremanja politikih akcija (3) izvrni dokumenti oni koji se neposredno praktikuju. Mogua su dva shvatanja: (a) kao dokumenta koja se bez ikakvog posredovanja sprovode u praksi (b) dokumenta koja su osnov bilo koje neposredne akcije, ak i izrade novih dokumenata na osnovu postojeeg. (4) meoviti dokumenti oni koji imaju komponente karakteristine za prethodne vrste ili im je izrazito svojstvo da menjaju mesta u politikom procesu

93. Vrednovanje izvora podataka i podataka

Vrednovanje izvora je neophodno zbog njihove razliite upotrebljivosti u istraivanju. Osnovni kriterijum vrednosti je upotrebljivost izvora, tj. mogunost njegovog korienja. Tu postoje dve bitne dimenzije: (a) da postoji realna mogunost korienja izvora (b) da sa stanovita predmeta istraivanja izvor bude sadrajno adekvatan. Indikatori za upotreblivost izvora su: (1) dostupnost (2) pravovremenost (3) adekvatnost sadraja (4) istinitost (5) potpunost Provera uspotrebljivosti izvora se vri odgovarajuim postupkom koji se sastoji iz: (1) prikupljanja informacija o izvoru podataka (2) analize samog dokumenta Najsloeniji deo postupla utvrivanja istinitosti izvora. Osnovni inioci ovog postupka su: (1) provera zikog svojstva izvora (2) provera sadraja izvora logike konzistentnosti, povezanosti i saglasnosti podataka (3) provera forme sadraja jezika, simbola, znakova Vrednovanje podataka se ne moe poistovetiti sa vrednovanjem izvora podataka. Postupak vrednovanja podaaka zapoinje izborom indikatora. Tada se utvruje koji i kakvi podaci e posluiti za saznavanje predmeta i odreuje se njihov uzajamni odnos. Zapoeti postupak vrednosvanja podataka se nastavlja u toku izrade instrumenata istraivanja, preko analize podataka, a zavrava se u toku zakljuivanja, kada se podaci klasikuju po znaaju i odabiraju za argumentaciju. Vrednovanje podataka je u sutini utvrivanje njihove adekvatnosti i istinitosti. Prvi kriterijum za vrednovanje podataka je koliko se podaci odnose na predmet istraivanja. Po tom kriterijumu je mogue utvrditi da se neki podaci odnose direktno na predmet istraivanja, neki su u indirektnom odnosu, neki se samo uslovno mogu dovesti u vezu, a neki nemaju veze sa

predmetom istraivanja. Adekvatni su prvenstveno oni podaci za koje moemo utvrditi da se neposredno odnose na predmet istraivanja, odnosno da su u neposrednoj funkciji stava hipoteze. Drugi bitan kriterijum je verodostojnost, istinitost podataka. Istinitost podataka se obezbeuje unapred, izborom izvora podataka, instrumenata i postupaka u prikupljanju podataka. U politikolokim istraivanjima je uputno orijentisati se na kontrolne segmente istraivakih postupaka i instrumenta, na odgovarajue mere u toku sakupljanja podataka i prilikom ocene podataka. U politikim procesima postoje manje vrste pravilnosti nego u drugim oblastim ljudskog ponaanja, stoga, ono to je nauno poznato u mnogim konkretnim situacijama uopte ne mora biti dovoljan oslonac za procenu istinitosti prikupljenih podataka. Trei bitan kriterijum je dovoljnost podataka. Pojmom dovoljnosti obuhvatamo ne samo ukupnu koliinu podataka, ve odgovarajuu potrebnu koliinu kvantitativnih i kvalitativnih podataka u veza sa svakom bitnom hipotezom koju proveravamo. Koliko je podataka dovoljno zavisi od predmeta, cilja i hipoteze istraivanja.

Ispitivanje je nain skupljanja podataka preko iskaza drugih subjekata, a putem verbalnog optenja sa njima upotrebnom upitnih iskaza. Uobiajena je podela na blago, neutralno i otro ispitivanje. Blago ispitivanje podrazumeva ponaanje ispitivaa kojie dovodi uspostavljanja poverenja, prisnosti i otvorenosti izmeu ispitivaa i ispitanika. Ne u traln o ispitivanje podrazumeva utiv, korektan, poslovan odnos ispitivaa prema ispitaniku. bilo koji oblik sugerisanja reenja ili orijentisanje ispitanika izvan strogo predvienog postupka unutar odabrane tehnike ispitivanja, bilo kakvi oblici uticanja su zabranjeni. Neutralno ispitivanje podrazumeva neposredno obraanje, neposredno pitanje i evidentiranje odgovora onako kako je dat. Otro ispitivanje podrazumeva stavljanje ispitanika u psihiki vlo sloene situacije u kojima ispitiva vri psihiku presiju, izlae ispitanika delovanju ukrtenih pitanja, a zatim sistematskom ponavljanju pitanja uz promenu ritma ispitivanja. Ovo ispitivanje se neretko poistoveuje sa policijskim ispitivanjem. Treba imati u vidu da su blago i otro ispitivanje, iako naizgled vrlo razliiti, vrlo slini naini ispitivanja. Jedina razlika je u oseanju koje ispitiva pokuava da izazove u ispitaniku da bi sruio psihiku barijeru, odnosno odbrambeni mehanizam ispitanika. Razlikujemo i direktno i indirektno ispitivanje. Direktnim ispitivanje m se smatra: (a) svako ispitivanje u kojem se ispitiva neposredno obraa ispitaniku, pri emu se ispitanik prethodno sloio da bude ispitan (b) svako ispitivanje u kojem se pitanja i odgovori direktno odnose na predmet istraivanja. P osrednim ispitivanjem se smatra: (a) ispitivanje u kojem ispitanik nije prethodno dao saglasnost da bude podvrgnut ispitivanju, ve je doveden u situaciju da o predmetu istraivanja daje iskaze bez namere da to ini (b) ispitivanje u kojem se pitanja ne odnose direktno na predmet istraivanja, ve se o predmetu istraivanja odluuje zakljuuje posredno. Ispitivanje se moe vriti kao: (1) individualno jedan ispitiva, jedan ispitanik (2) grupno nekoliko ispitanika jedan ili vie istraivaa (3) kolektivno jedna manje drutvena zajednica koja daje zajedniki dogovoren odgovor ili jedan ili vie ispitivaa) Po nainu optenja ispitivanje moe biti: usmeno, pismeno i kombinovano. Kombinovano ispitivanje podrazumeva usmeno postavljanje pitanja, a pismeno davanje odgovora.

94. Ispitivanje: pojam i vrste

Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici. Ono je nain neposrednog skupljanja podataka, zato to se podaci dobijaju u neposrednom verbalnom optenju sa davaocem iskaza, ali je istovremeno i nain posrednog skupljanja podataka zato sto izmeu dogaanja i podataka o dogaanju posreduje davalac iskaza. Podaci koje dobijamo od njega su rezultat njegovog opaanja, iskustva i svesti, naroito kada se ne odnose iskljuivo na njega, na njegova neposredna saznanja i doivljavanja. Istinitost i vrednost podataka dobijenih ispitivanjem otuda su ogranieni subjektivnou kako onoga ko saoptava, tako i onoga ko prima podatke. Istraivanje mnogih predmeta je mogue samo ispitivanjem, dok gotovo da se ne moe nai predmet istraivanja koji se ne bi mogao istraivati ispitivanjem. Ispitivanje je istovremeno najee kritikovana metoda skupljanja podataka. Njoj se zamera nedovoljna pouzdanost, nizak stepen prodornosti, odsustvo izvornosti, itd. S druge strane, to je esto jedina mogua metoda, najire primenjiva i najekonominija.

95. Nauni intervju: pojam svojstva, vrste

Intervju je tehnika prikupljanja podataka ispitivanjem putem neposrednog usmenog i linog optenja ispitivaa i ispitanika. Razgovor izmeu ispitivaa i ispitanika nije razgovor ravnopravnih, ve podrazumeva izvesnu superiornost ispitivaa, koja proizilazi iz njegove obuenosti i razvijenih osobina linosti specijalnim pripremanjem. Ta nadmonost se ispoljava samo u proceduri ispitivanja. Prema kriterijumu rada intervjuera razlikujemo neusmereni i usmereni intervju. Neusmereni intervju je nauni razgovor u kome ispitiva samostalno odabira sadraj, oblik i redosle postavljanja pitanja, saglasno sopstevnoj proceni karakteristika ispitanika i situacije u kojoj se vodi razgovor. Intervju nikada nije sasvim slobodan ili neusmeren, pre svega jer je u startu ogranien projektom istraivanja kroz operacionalizaciju predmeta, hipoteze i indikatora. Takoe, ispitiva uvek ima u glavi osnovu za razgovor opta pitanja o kojima eli da razgovara sa ispitanikom. Psiholoka i logia strategija se pograzumevaju Psiholoka za planiranje ponaanja u moguim situacijama, a na osnovu tipova poznatih situacija u takvim istraivanjima. Logika u koncipiranju organizacije sadraja osnove za razgovor, posebno sadraja pitanja. Neusmereni intervju odgovara svim tipovima ispitivanja, ali u prvom redu blagom i otrom. Osnovna prednost usmerenog intervjua je njegova elastinost, tj. prilagodljivost situaciji. Usmereni intervju ima u svakom pojedinanom sluaju precizno razraen instrument i postupak. sloboda izbora sadraja i oblika pitanja i ponaanja ispitivaa znatno je ogranienija nego u neusmerenom intervjuu. Prednosti usmerenog intervjua su: adekvatnost prikupljenih podataka, obezbeivanje sistematinosti, ekonominost i preciznost. Usmereni intervju se javlja u tri verzije: usmereni orijentisani intervju, dirigovani intervju i rigorozni intervju. Usmereni orijentacioni intervju podrazumeva razvijenu osnovu za razgovor i postupak, a kreativnu slobodu ispitivaa u izboru konkretnog naina uspostavljanja kontakta sa ispitanikom, izboru redosleda pitanja, tumaenju sadraja pitanja i klasikaciji odgovora i formulisanju iskaza koji se ne moe podvesi pod ve ponuene alternative. Ispitiva je obavezan da postavi sva pitanja sadrana u osnovi za razgovor i to prvo u obliku u kome su data. Prilikom postavljanja pitanja mu je zabranjeno da navodi alternative sadrane u potki pitanja, ve je obavezan da date odgovore klasikuje u jedan od predvienih modaliteta. Dirigovani intervju podrazumeva razvijenu osnovu za razgovor i postupak, ali i znatno ogranienje samostalnosti ispitivaa. Njegova samostalnost se svodi na aktivnost u uspostavljanju kontakta i komunikacione situacije. U toku razgovora se mora striktno pridravati redosleda i formulacije pitanja. Ovlaen je da postavi odgovarajua dopunska pitanja, ali ne odstupajui bitno

od ve datog okvira pitanja formulisanog u osnovi za razgovor. Kao i kod orijentacionog intervjua, ispitiva ne nude alternative, ve je obavezan da date odgovore klasikuje u jedan od predvienih modaliteta.. Ovaj tip intervjua je manje prodoran ali je sistematiniji i ekonominiji. Rigorozni intervju podrazumeva razvijenu osnovu za razgovor i postupak i izuzetnu odranienost ispitivaa. Intervjuer je ovlaen dam samo kada je zaista neophodno, objasni pravi sadraj pitanja i modaliteta odgovora. Prednosti ovog intervjua su sistematinost i ekonominost, ali su mu nedostaci znatno smanjena prodornost i verodostojnost iskaza. Intervjui se mogu klasikovati i po broju ispitanika sa kojima jedan intervjuer istovremeno opti, odnosno broju ispitanika koji sudeluju u formiranju odgovora i njihovom uzajamnom odnosu. Individualni intervju je nauni razgovor u kome, u jednom vremenskom odseku, intervjuer verbalno opti samo sa jednim ispitanikom. Postoje i dve podvrste ovog intervjua, u komjima vie ispitivaa ispituje jednog ispitanika. Prva podvrsta je ona u kojoj vie ispitivaa, u jednom vremenskom nizu ispituje jednog ispitanika o istim sadrajima. Druga podvrsta je ona u kojoj ispovremeno vie ispitivaa ispituje jednog ispitanika menjajui uloge i ponaanje prema ispitaniku. Grupni intervju podrazumeva istovremeno komuniciranje jednog ispitivaa sa vie ispitanika na istom mestu i u isto vreme ili vie ispitivaa sa vie ispitanika. Prvi sluaj je ei i njegova osnovna vrednost je u ekonominosti. Kolektivni intervju podrazumeva komuniciranje jednog ispitivaa i jedne zajednice koji na postavljeno pitanje daje zajedniki odgovor. Prvi oblik ovog intervjua je optenje ispitivaa i kolektiva preko spikera lica koje u ima zajednice formulie i saoptava odgovore poto je kolektiv svoj odgovor konstituisao. Druga varijanta, i mnogo pouzdanija, je ona u kojoj jedan ispitiva vodi razgovor sa kolektivom postavljajui pitanja i uestvuje u formulisanju odgovora iju sadrinu izgrauje kolektiv kroz diskusiju. Istovremeno, drugi ispitiva evidentira sve odgovore koji bi mogli da budu od interesa za istraivanja. Kao kolektivni odgovor se prihvata onaj oko koga postoji saglasnost veine, a izostaje aktivno protivljenje manjine.

96. Anketa kao tehnika ispitivanja

Anketa je tehnika skupljanja podataka ispitivanjem u kome ne dolazi do kreativnosti, ve je aktivnost ispitivaa i ispitanika strogo posredovana instrumentom, tj. uputstvom, sadrajem i formom anketnog upitnika. Prema kriterijumu rada anketara, ankete moemo klasikovati kao usmene i pismene. Usmene ankete podrazumevaju usmeno optenje izmeu ispitivaa i ispitanika posredstvom odreenog tehnikog ili drugog sredstva. Unutar ovo vrste se javljaju razne podvrste kao to su: telefonska, radio anketa, TV anketa, itd. Pismena anket a podrazumeva pismeno optenje izmeu anketara i anketiranog. Podvrste su: potanska, novinska, statistika, itd. Po kriterijumu karakteristika anketnog upitnika razlikujemo standardizovane i nestandardizovane ankete. Standardizovan ankentni upitnik je precizno konstruisan upitnik u kome su precizno denisana pitanja i modaliteti odogovora. Tei se da broj modaliteta svuda bude priblino isti, da modaliteti istog smisla budu dati istim redosledom u svakoj potki. Broj alternativa je najee 2,3,5, najvie 9. Nestandardizovan ankentni upitnik je upitnik koji se sastoji samo od relativno malo bitnih pitanja kod kojih je data samo sonva pitanja, dok je potka u potpunosti izostavljena ili samo okvirno data. Postoji jedan oblik neformalizovane pismene ankete koji se moe javiti kao indirektno ispitivanja. To je tzv. kvantitativna analiza sadraja dokumenata koji verbalno izraavaju sudove i stavove kroz pisane iskaze u vezi sa predmetom istraivanja, slino indirektnom intervjuu u kome evidentiramo usmene iskaze o predmetu istraivanja bez direktnog postavljanja pitanja.

Psihol oka strategija je koncept ponaanja ispitivaa usmeren na ruenje psihike barijere, psihikog otpora i otklanjanje nelagodnosti kod ispitanika. Ona se bavi pitanjima: uspostavljanja kontakta i stvaranja povoljne sitacije za razgovor, odravanja i daljeg razvijanja komunikacione situacije, zavravanja komunikacione situacije, njenog zatvaranja i izlaska iz nje, tako da ispitanik ne ostane u zabludi. U sklopu toga, psiholoka strategija obavezno reava pitanja mesta, vremena i tipa situacije identikacije ispitanika i postupka u uspostavljanju kontakta sa ispitanikom. Takoe, ona vodi rauna i o karakteristikama ispitivaa. Psiholokom strategijom treba utvrditi: (1) nain pribavljanja pristanka ispitanika (2) poetna pitanja i varijante redosleda pitanja ili tvrdnji koje e stvoriti situaciju kontinuiranog rasta otorenosti i iskrenosti (3) ritam i trajanje ispitivnja (4) nain provere istinitosti iskaza (5) prisustvo i uee drugih subjekata u ispitivanju pored ispitivaa i ispitanika (6) oblik i ton postavljanja pitanja Pri tome, uvek treba imati na umu sledea osnovna pravila: (1) ukoliko problematika o kojoj se ispitivanjem prikupljaju osetljiviji podaci ima vie lini karakter, ili se kao takva moe shvatiti, mesto i vrene treba da budu to privatniji (2) to je problematika osetljivija, to je prisustvo drugih lica manje poeljno, a pogotovo njihovo uee (3) sloenost i osetljivost problematike izaziva znatnu napetost i zahteva neuobiajen mentalni i emocionalni napor (4) nain postavljanja pitanja i evidentiranje odgovora se reava tako da ispitivanje dobije to uverljiviji privid spontanosti. Logika strategija se odnosi na organizaciju sadraja ispitivanja. Njome se utvruju logiko sadrajne celine kao i sadraj pitanja, meusobni odnosi znaaja i znaenja odreenih logiko sadrajnih celina i pitanja. Poznata su tri tipa organzacije sadraja ispitivanja: (1) tip levka (2) tipa baterije (3) polideterministiki tip. Tip levka podrazumeva organizaciju sadraja od optijih kao uim i konkretnijim pitanjima. Tip baterije podrazumeva denisanje jednog centralnog pitanja i rasporeivanje uih pitanja koja ga razvijaju i objanjavaju oko njega. Polideterministiki tip je svojevrsna kombinacija ve pomenutih tipova usmeren na otkrivanje determinanti sadraja iskaza ispitanika.

97. Strategija ispitivanja

Za svako ispitivanje su bitni sadraj, oblik i nain razmene poruka izmeu ispitivaa i ispitanika. Stoga su sadraj, oblik i nain razmene poruka izmeu ispitivaa i ispitanika usmereni konceptom psiholoke i logike strategije, izraenim na tipologiji poznatih situacija, osobini ispitanika i svojstava njihovog ponaanja.

98. Pojam, struktura i vrste pitanja

Pitanj a su misaona pojmovno terminoloka konstrukcija koja inicira i stimulie verbalni iskaz ispitanika u vezi sa predmetom istraivanja. Sastav pitanja ine: osnova pitanja, potka i graki oblikovan prostor za evidentiranje iskaza ispitanika. Osnova pitanja sadri iskaz kojim se ispitiva obraa ispitaniku, u upitnom obliku, obliku tvrdnje ili nekom drugom obliku. Potku ine alternative moguih odgovora ispitanika. Svako pitanje treba da obrauje odreeni indikator, da bude jasno, razumljivo i precizno, da bude u vezi sa predmetom ispitivanja, da se bavi bar jednim iniocem pojave, da zahtevaju sud koji nema vrednosnu dimenziju. Ona pitanja koja zahtevaju vrednosnu dimenziju treba postavljati na poetku ili na kraju injenikih izraza o osnovnom sadraju u funkciji klasikacije, vrednovanja i u kontrolnoj funkciji. Pre svega treba obratiti panju na sugestivna, projektivna i hipotetika pitanja. Sugestivna pitanja su tetna na dva naina ona navode ispitanika da da iskaz saglasno smeru pitanja, ime se dobija lano saznanje o pravom stavu ispitanika, a i utiu na trajno formiranje stava saglasnog stavu koji sugerie pitanje. Projektivna pitanja su pitanja koja od ispitanika trae iskaz o moguem ponaanju drugih koji su im poznati u njima poznatim situacijama. Hipotetika pitanja se zahteva od ispitanika da zamisli situaciju koja mu ne mora biti iskustveno poznata, ali o kojoj mora imati osnovne predstave, a zatim da objasni kako bi se u toj situaciji ponaao.

Pitanja mogu imati razliite uloge: (1) radnu ulogu treba da pribave to neposrednije odgovore o predmetu istraivanja (2) uvodnu ili pripremnu ulogu uspostavljanje kontakta sa ispitanikom (3) vezna (4) prelazna (5) pitanja predaha

Klasikacije pitanja
Prema sadrini zahteva izloenog u potki razlikujemo: (1) aktuelna pitanja (2) rekonstruktivna pitanja (3) komparativna pitanja (4) prognostiko projektivna pitanja (5) pitanja ocene i procene Prema osnovnom predmetnom sadraju razlikujemo: (1) injenina pitanja (2) vrednosna pitanja (3) pitanja evaluacije Prema formulaciji pitanja razlikujemo: (1) precizno formulisanja (2) interpretativna (3) orijentaciona kojima se panja ispitanika posebno orijentie na odreenu komponentu osnovnog pitanja (4) slobodna kostruktivna pitanja kojima se otvara mogunost ispitaniku da izloi iscrpan odgovor Prema formama modaliteta odgovora razlikujemo (1) otvorena (2) zatvorena (3) pitanja sa meovitim odgovorima

Uloge i funkcije pitanja

Pitanja mogu imati ulogu: (1) osnovnih pitanja koja se odnose na sutinske odredbe predmeta istraivanja (2) optih pitanja u kojima se osnovna pitanja situiraju u opti okvir istraivanja (3) paralelnih pitanja (4) pomonih pitanja povezana sa optim i osnovnim i doprinose njihovom povezaivanju, razjanjavanju, konkretizaciji, itd. (5) kontrolnih pitanja

Prema kriterijumu zahtevanih psihikih napora razlikujemo: (1) teka pitanja (2) prosena pitanja (3) laka pitanja Prema sloenosti razlikujemo: (1) jednostavna (2) sloena vieslojna (3) sloena viestruka (4) sloena kontinuirana pitanja

Pored metoda i tehnika, priroda predmeta istraivanja denie i tip ispitivanja. Neutralnim ispitivanjem se mogu skupiti podaci o optepoznatim stavovim i naunim injenicama. Meutim, u uslovima politike borne, blagi tip istraivanja je nezamenljiv. Psiholokom strategijom se mora koncipiati celokupnost postupaka i ponaanja u procesu prikupljanja podataka od izbora ispitivaa, preko izbora mesta i ambijenta za razgovor, preko izbora vremena trajanja ispitivanja, do redosleda pitanja, psihikih odmorita i moguih ekskurzija radi oslobaanja od zamora, jednolinosti uloge i mogueg podsvesnog straha i rezervisanosti. Logikom strategijom se moraju formirati logiko saznajne celine unutar kojih e moi da se formiraju razliiti redosledi i hijerarhija pitanja. Posebno je znaajno i unoenje kontrolnih pitanja. Verodostojnost podataka se, osim kontrolnim pitanjima, ostvaruje adekvatnom osnovom za razgovor, koja mora sadrati pitanja o kognitivnoj, emocionalnoj i konativnoj komponenti stavova. Konativna komponenta je najtea za ispitivanje jer ispitanik, ma koliko se otvoreno i istinito ponaao najee be zna istinu o tome kako e se stvarno ponaati. Znaajna slabost ispitivanja potie od intervjuerskih, odnosno anketarskim greaka. Najei problemi nastaju kod: (a) deformisanja uzorka ispitanika time to se ne ispita planiran broj ispitanika (b) povrnog i nesavesnog rada ispitivaa to se ispoljava kao: nejasno upisivanje podataka, uspisivanje podataka na pogrena mesta, izostavljanje nekih podataka, povrno postavljanje pitanja, pogreno razumevane odgovora, nadmeno ponaanje, popunjavanjem nekih obrazaca bez ispitivanja itd.

Odnosi izmeu pitanja

Izmedju pitanja se uspostavljaju razni odnosi meuzavisnosti. Tako razlikujemo: (1) nezavisna (2) zavisna kontinuirana samo ako je na prethodno pitanje dobijen bilo kakav odgovor (3) zavisna uslovljena smo ako je na prethodno pitanje dobijen odgovor odreenog sadraja (4) zavisna vezana - imaju pravi smisao i znaenje samo u okviru odreene baterije pitanja

99. Upotrebljivost ispitivanja

Ispitivanje je nezamenljiv nain skupljanja podataka u empirijskim istraivanjima u oblasti politikih nauka. Postoje mnogobrojne oblasti u politikim naukama koje se ne mogu drugaije istraivati. U politikolokim empirijskim istraivanjima postoje znaajne specinosti, koje se javljaju kao rezultat: (a) specinosti predmeta istraivanja (b) specinosti politikog kao drutvene pojave (c) moguih posledica po istraivaa i ispitanika. Iz tog razloga proizilazi potreba za direktnim i indirektnim ispitivanjem. Moe se prigovoriti da indirektan nain ispitivanja ne moe biti smatran naunim, da pre spada u policijske i obavetajne metode. Meutim, ako se sloimo da pored legalnih postoje i ilegalne i polulegalne politike akcije i aktivnosti, i da one mogu biti predmet istraivanja, onda je takoe neosporno da je metode i tehnike istraivanja opravdano usaglaavati sa prirodnom predmeta istraivanja.

100. Posmatranje kao nain prikupljanja podataka

Posm atran je smata u metode naunog sakupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjima manifestacija pojave. U svim, pa i u drutvenim naukama, posmatranje ima izvanredan znaaj i velike mogunosti uz, istovremeno, znatna ogranienja. Posmatranje ne moemo denisati korienjem pojma neposrednog ulnog opaanja jer bismo time iskljuili korienje bilo kakvih tehnikih pomagala, kao i mogunosti za korienje saradnika posmatrala. U sluaju tehnikih pomagala, moramo imati u vidu da nije upotreba svih tehnikih pomagala diskutabilna. Na primer, instrumenti kao to je durbin samo produuju ili pojaavaju percepciju odreenog ljudskog ula. Sa druge strane, instrumenti kao to je termometar dovode do toga da je ispitiva svoje saznanje formirao posredstvom instrumenta, to ne bi mogao svojim ulima. Takoe, uvek moramo imati u vidu i subjektivu komponentu istraivaa prilikom ulnog opaanja neke pojave. Osnovni predmeti posmatranja mogu biti: (1) spoljni predmeti i pojave koje nezavisni posmatrai mogu opaziti na slian ili isti nain (2) posmatra sam sebi moe biti predmet posmatanja Predmet posmatranja mogu biti sve pojave ije se spoljanje manifestacije mogu ulno opaati. To znai da se posmatranjem mogu istraivati samo aktuelne pojave za vreme njihovog trajanja do podataka o pojavama se dolazi bez protoka vremena i prenosilaca podataka koji bi mogli da ih deformiu. Samim tim su ti podaci autentini. Osnovne tekoe pri posmatranju su: (1) ogranienost opaajnog polja istraivaa (2) podreenost procesa istraivanja spontanom ritmu dogaanja (3) sloenost pojava i istovremenost mnogobrojnih raznovrsnih manifestacija pojave (4) nepravilnost, odnosno neujednaenost pravilnosti odigravanja razliitih drutvenih pojava (5) teorijsko metodoloki neodstaci: a. nedovoljna metodoloka prouenost posmatranja b. nerazraenost klasikacionog sistema razvrstavanja podataka c. neprilagoenost operacionalnih denicija pojmova koji se u istraivanju koriste d. nerazvijenost metoda formiranja vremensko prostornog uzorka u istraivanju e. nerazvijenosti i nedovoljna proverenost pravila rada posmatraa

Sve ovo nas dovodi do rakljuka da su najpovoljniji predmet istraivanja posmatranjem: (1) male drutvene grupe (2) procesi odluivanja u institucijama i organizma (3) proces rada, organizacija, podela rada i sadraj pojedinih zanimanja u podeli rad

101. Problemi klasikovanja tehnika posmatranja

Za sva posmtranja moemo konstatovati da se kao instrumentom slue protokolom i kodeksom pojmova. To im je zajedniko. Dalje se klasikuju i to Po kriterijumu instrumenata razlikujemo: (1) posmatranje bez korienja tehnikih pomagala (2) posmatranje sa korienjem tehnikih pomagala (3) posmatranje sa intenzivnih korienjem tehnikih pomagala Po kriterijumu neposrednosti posmatranja razlikujemo: (1) neposredna posmatrajanja u kojima je posmatra jedno isto lice koje opaa, evidentira, obrauje podatke i zakljuuje na osnovu njih (2) posredna posmatranja u kojima istraiva prikuplja podatke posredstvom opaanja pojave preko vie saradnika, ak i kad sudeluje u posmatranju Prema kriterijumu uea: (1) posmatranje sa ueem (2) posmatranje sa prisustvovanjem (3) posmatranje bez pristustvovanja Uobiajena je klasikacija na: (1) sintetiko posmatranje ima za predmet jednu sloeniju i dugotrajniju drutvenu pojavu (2) neposredno posmatranje (3) masovno posmatranje (4) prouavanje pojedinanih sluajeva

Nep osredno p osm atranje je ono u kome istraiva neposredno ulo uspostavlja odnos sa stvarnim injenicama i na taj nain dolazi do podataka o njima. Neposredno posmatranja se moe klasikovati u dve grupe: (a) bez uestvovanja (b) sa uestvovanjem. Posmatranje sa uestvovanjem se deli u pet podgrupa: (1) potpun uesnik posmatrana grupa ne zna da je izloena posmatranju, niti joj je poznato ko od njenih lanova, pored redovne uloge u grupi, vri ulogu posmatraa (2) uesnik posmatra istraiva je lan posmatrane grupe, u njoj obavavlja svoju redovnu ulogu, ali, sa znanjem grup preuzima i ulogu posmatraa. U njegovom redovnom radu preovlauje redovna, odnosno radna uloga (3) posmatra uesnik po svojoj ulozi i poloaju je u svemu isti sa uesnikom posmatraem, osim to je on slobodniji u kretanju i kod njega preovladava uloga posmatraa (4) ist posmatra nije lan grupe, nema u njoj stalnu ulogu, ve je, po pravilu, pasivan uesnik u zbivanjima sa iskljuivim zadatkom da obavi posmatranja. Posmatrana grupa je informisana o njegovoj ulozi (5) nauni posmatra posmatrana sredina je prihvatila rad posmatraa, te on nema nikakve zadatke sem da komunicira sa sredinom i obavlja posao posmatraa

Prednosti tehnike posmatranja u politikolokim istraivanjima su u mogunosti opaanja i korienja indikatora koje se, po pravilu, ne koriste u ispitivanju, a ni u primeni analize sadraja. Mogue je opisivati ponaanje itavog drutvenog segmenta, stei tanije saznanje o tanom znaenju odreenih postupaka i durgih vidova ponaanja. Takoe, mogue je sei saznanje o razvoju i kontinuitetu odnosno o oscilacijama aktivnosti. Najverodostojnije podatke, po pravilu, moe obezbediti neposredno posmatranje sa uestvovanjem. Disperzija politike aktivnosti zahteva da istovremeno vre posmatranja ponaanja razliitih subjekata. Otuda neophodnost da se u takvim situacijama angauje veliki broj posmatraa. Tu lei osnovna opasnost i tekoa strunog kadrovskog i organizacionog karaktera u posmatranim sredinama esto nije mogue pronai odgovarajue linosti, a i kada se mogu nai i angaovati, javljaju se gotovo nereivi problemi oko njihovog izdvajanja na odreeno vreme sa ciljem obuavanja. Drugi razlog je u zainteresovanosti posmatraa za tokove politike aktivnosti koji utiu i na njegov realni poloaj. Ma koliko to eleo, posmatra se ne moe potpuno oslooditi subjektivnosti. Trei razlog je u mogunosti razumevanja sredine i procesa u njoj, sposobnosti pravilnog izbora kljunih podataka. etvrti razlog je u dinamici zbivanja i prilagoenosti instrumetarijuma koji se koristi, kao i u psihozikoj izdrljivosti posmatraa. Izbor predmeta posmatranja je od velikog znaaja za uspenu primenu metode posmatranja. Najpovoljniji predmeti posmatranja su javni politiki skupovi. U tim uslovima posmatrau je jednostavno obezbediti pristup, a ponaanje uesnika manifestacija ovog tipa je evidentno. Podatke je relativno lako evidentirati ako su posmatrai dobro rasporeeni i ako raspolau dobrim protokolom (obrascem) posmatranja.

102. Specinosti posmatranja u istraivanju p. pojava

Politike pojave su po pravilu masovne, kontinuirane, sloene i veoma disperzivne prostorno, socijalno i sadrajno. U isto vreme, sam posmatra je, pored ogranienosti prostorom i vremenom, kao i spoljnim ogranienjima u pristupu tajnama i sopstevnim slabostima, u oblasti politike mnogo izloen pritiscima interesa, ideologije, prava, itd. Empirijsko istraivanje posmatranjem je najmanje problematino u istraivanju institucionalizovanih oblika aktivnosti, koje dozvoljavaju potrebnu pripremu i o sebi daju niz podataka i pre obavljenog posmatranja. To dozvoljava izbor odgovarajue linosti, preciznu izradu protokola, izbor i pripremu tehnikih sredstava koji se mogu koristiti kao pomona sredstva. Tehnika posmatranja neformalizovane politike aktivnosti se tee primenjuje. Najee nije mogue redvideti spontani tok aktivnosti, a veliki deo ove aktivnosti se dogaa izmeu pojedinaca, u privatnom ili poluprivatnom kontaktu, na mnogim mestima u istom asu i na istom mestu u razliito vreme.

103. Eksperiment kao nain prikupljanja podataka

Eksperiment je nain prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjem, korienjem pomonih tehnikih sredstava ili bez njih. Uslovi i tok odigravanje pojave se, po pravilu, vetaki izazivaju i neposredno kontroliu. Pri tom, smatra se da se eksperiment moe ponoviti neogranien broj puta i da u istim uslovima mora dati potpuno isti rezultat. Mogunosti uspotrebe eksperimenta uslovljavaju tri bitna momenta: priroda pojave i predmeta istrazivanja, razvijenost teorije i metodologije i etiki momenat. Osnovne objektivne tekoe u drutvenim naukama nastaju zbog masovnosti, disperzivnosti, raznolikosti i neponovljivosti drutvenih pojava, odnosno zbog relativne uniformisanosti i jednoobraznosti. Eksperimentom ne moemo ispitivati sve drutvene i politike pojave, ve prvenstveno aktuelne i budue mikropojave, pri emu nam nije zabranjeno da realizujemo vie istovremenih eksperimenta na reprezentativnim uzorcima traei, analogijom, komparacijom i generalizacijom odgovor na pitanja o masovnim pojavama. Talpe, moemo konstatovati da nisu sve tehnike eksperimenta podjednako podesne i funkcionalne u istraivanju svake drutveno politike pojave. Uobiajeno je da su u drutvenim i politikim naukama ekperimenti dele na prave i na kvazieksperimente. Uprave se ubrajaju laboratorijski eksperiment i eksperiment u prirodnim uslovima, a u kvazieksperimente prirodne, ex post facto eksperiment i simulacija odnosno modalni eksperiment. Pravi eksperimenti. Lab orat orijski eksperiment je u drutvenim i politikim nauka najree u primeni i najtee ga je primeniti. Nejga je lake izvesti na nekim socijalnim grupama specinih obeleja, nego sa irokom populacijom, odnosno sa grupama ije su karakteristike opte i uobiajene. Eksperiment u priro dni m uslovima se svodi na formiranje i istovremeno istraivanje dve grupe: eksperimentalne, na koju se deluje ekperimentalnim iniocem u ekperimentalnoj situaciji i kontrolne, na koju se ne deluje i koja nastavlja normalni svakodnevni ivot. Ovaj tip eksperimenta je znaajno primenljiviji. Osnovna razlika izmeu laboratorijskog eksperimenta i eksperimenta u prirodnim uslovima je dvostruka: eksperimentiui u prirodnim uslovima imamo samo eksperimentalni inilac bez ostalih vetakih inilaca eksperimentalne situacije. Drugo, ponaanje lanova eksperimentalne grupe je prirodnije nego pri laboratorijskom eksperimentu.

Kvaziekspertimenti. Prirodni eksperiment je jedostavno uporedno istraivanje istovrsnih obeleja koja su istovremeno u razliitim situacijama, pod dejstvom razliitih inilaca. Zakljuivanje o razliiom ili istovrsnom ponaanju zasnovano je na konstatovanju prisustva ili odsustva delovanja razliitih inilaca situacije utvrenih istraivanjem. E x p ostfact o eksperiment je rekonstrukcija na osnovu raspoloivih podataka primenom statistike metode. Ova istraivanja imaju veoma ogranienu vrednost po verovatnoi i pouzdanosti. Prvo, raspoloivi podaci su samo u nekoj meri pouzdani i potpuni, te su time i mogunosti rekonstrukcije ograniene. Drugo, razumevanje oveka iz druge sredine, posle odreenog protoka vremena, veoma je oteano. S i m ulaci oni ekperiment se izvodi na taj nain to se koristi mnotvo ve poznatih podataka ili nauno osnovanih procena kao vaeih podataka o svojstvim uesnika u situaciji i o samoj situaciji, pa se oni stavljaju u zamiljene funkcije i odnose i na taj nain se formira hipotetiki zakljuak o moguoj situaciji i ponaanju. M o d alni je praktina provera jednog teorijsko idealnog i realnog prototipa modela. Variranje pojedinih dimenzija ili svojstava modela daje mogunost da se utvrde njegove vrednosti i upotrebljivost u praksi.

104. Sastavni delovi eksperimenta, njegovo planiranje i izvoenje

Bitni inioci i delovi eksperimenta su: (1) ekspertimentator nosilac projekta ili samostalni nauni saradnik u projektu istraivanja. On rukovodi eksperimentom ili ga samostalno izvodi (2) saradnici eksperimentatora (3) ekperimentalni inilac posebno odabrano sredstvo kojim se deluje na eksperimentalne subjekte (4) eksperimentalni subjekti pojedinac ili grupa izloena delovanju eksperimentalnog inioca kojim, u skladu sa ciljevim eksperimenta, rukuje eksperimentator sa svojom ekipom (5) kontrolna grupa grupa simetrinog sastava koja nije izloena delovanju eksperimentalnog inioca, ali je izloena posmatranju ekipe koja izvodi eksperiment (6) uslovi eksperimenta prostor, vreme, tehnike, socijalne, psihike i druge karakteristike eksperimentalne grupe, kontrolne grupe i drugih uesnika u eksperimentu, kao i sredine u kojoj se nalaze eksperimentalna i kontrolna grupa za vremen eksperimenta

Eksperiment se sastoji iz tri osnovne faze: (1) predekperimentalne primpremne (2) eksperimentalne (3) posteksperimentalne obrauju podaci, priprema izvetaj i koriste rezultati istraivanja, i, eventualno, deluje na posledice koje je eksperimentalni inilac ostavio uesnicima Plan eksperimenta treba da sadri: (1) mesto i vreme izvoenja eksperimenta (2) nain utvrivanja ponaanja eksperimentalne grupe (3) eksperimentalni inilac i nain njegovog korienja (4) eksperimentalnu situaciju (5) evidentiranje i merenje rezultata eksperimenta (6) analizu, zakljuivanje i uoptavanje rezultata eksperimenta (7) korienje rezultata (8) delovanje na posledice Izvoenju eksperimenta se pristupa uz potovanje principa: (1) delikatnosti (2) naune etike (3) dobrovoljnosti uesnika (4) odgovornosti naunika Prilikom ostvarivanja eksperimenta tei se da: (1) vetaka situacija odgovara situaciji u praksi (2) se smanji apatija uesnika, odnosno neubiajenost ponaanja (3) se istrauju samo dovoljni intenziteti procesa (4) se odbiju rezultati pogodni za korienje u nauci i praksi Tok eksperimenta tee na sledei nain prvo se konstutiu ekperimentalna i kontrolna grupa. Onda se aktivira ekperimentalni inilac i formira eksperimentalna situacija. Eksperimentalni inilac deluje i izaziva reagovanje eksperimentalne grupe. Istovremeno, ekspertimentator sa saradnicima prati i evidentira ponaanja eksperimentalne i kontrolne grupe. Potom, eksperimentalni inilac se iskljuuje, eksperimentalna i kontrolna grupa dokonstituiu, eksperimentator i saradnici obrauju podatke, uporeuju ih po grupama i pripremaju izvetaj. Na kraju, eksperimentator prezentira rezultate naruiocu, koji ih koristi.

105.Specinosti eksperimenta u istraivanju p.pojava

Mogunosti uspotrebe eksperimenta uslovljavaju tri bitna momenta: priroda pojave i predmeta istrazivanja, razvijenost teorije i metodologije i etiki momenat. Osnovne objektivne tekoe u drutvenim naukama nastaju zbog masovnosti, disperzivnosti, raznolikosti i neponovljivosti drutvenih pojava, odnosno zbog relativne uniformisanosti i jednoobraznosti. Eksperimentom ne moemo ispitivati sve drutvene i politike pojave, ve prvenstveno aktuelne i budue mikropojave, pri emu nam nije zabranjeno da realizujemo vie istovremenih eksperimenta na reprezentativnim uzorcima traei, analogijom, komparacijom i generalizacijom odgovor na pitanja o masovnim pojavama. Talpe, moemo konstatovati da nisu sve tehnike eksperimenta podjednako podesne i funkcionalne u istraivanju svake drutveno politike pojave. Laborat orijski eksperiment se ne moe podjednako koristiti u istraivanju svih delova i oblika politike aktivnosti i akcije. U nekim delovima, na primer, prilikom sprovoenja odluka, nije mogue korisiti laboratorisjki eksperiment zato to je nemogue kontrolisati bitne inioce situacije u kojoj se odluka izvrava. Meutim, ovaj eksperiment je mogu za istraivanje reagovanja na odreene sadraje, uestalost, svojstva politikih poruka, istraivanje uticaja informisanosti na stavove, i sl. Eksperiment u priro dni m uslovim a je veoma pogodan. S obzirom na injeniucu da se veliki broj politikih aktivnosti planira i da je akcija, po svojoj prirodi, preteno sistem racionalnih delovanja sa unapred utvrenim ciljem i odabranim sredstvima, mogue je organizovati eksperimentalnu situaciju. Prirodni eksperiment je pogodan, a e x p ostfacto eksperimen t je nepodoban za politikoloka istraivanja. Dimenzija idealnog i prikrivenog prisutna je u politikoj aktivnosti. Stoga, rekonstrukcija situacije moe da prui samo kroki uvide u uzroke i posledice i vezu izmeu njih. za razliku od njih, m o d alni eksperiment , odnosno m o del sim ul acije su veoma podesni za istraivanje. Njihova valjanost raste sa brojem izvedenih valjanih istraivanja drugim metodama iji se rezultati odnose na predmet koji istraujemo.

106. Metod studije sluaja

Metod studije sluaja je jedna od operativnih metoda saznanja drutvenih i politikih procesa. Ispoljnost, odnosno spoljanje manifestacije procesa su uslov za valjanu primenu metode studije sluaja. Bitne odredbe ove metode su: (1) predmet istraivanja mogu biti samo celine drutvene realnosti koje se u ukupnoj drutvenoj realnosti mogu identikovati i denisati kao celovite posebnosti u vremenu i prostoru (2) veoma visok stepen sadrajne usklaenosti tehnike i moetode prikupljanja i obrade podataka - raznovrsnost sastava svakog celovitog procesa i razni obimi i nivoi saznanja o njima i o odnosima sa okruenjem podrazumkevaju raznovrsne izvore podataka, raznovrsne podatke i stoga razliite naine prikupljanja podataka (3) jak oslonac na nauno formulisan model pojave koji vodi rekonstruisanju postojeeg i konstituisanju novog modela U politikologiji najoptije teme koje bi se istraivale metodom studije sluaja su: (1) izbori (2) osnovanje, razvoj i funkcionisanje dravnih organa i institucija (3) osnovanje, razvoj i funkcionisanje politikih stranka, pokreta, organizacija (4) stavovi i ponaanja odreenih sociopolitikih grupa (5) stavovi i ponaanja pojedinaca i parova Dakle, metodom studije sluaja moemo istraivati mikro i makrosluajeve, od sluajeva pojedinaca do globalnog drutva. Takoe, mogue je istraivati prole, sadanje i budue dogaaje prole sluajeve moemo rekonstruisati na osnovu raspoloivih podataka sadranih u dokumentima ili u seanju ljudi, tekue sluajeve moemo istraivati dok traju, a budue moemo istraivati na dva naina istraivanjem uslova, uzroka i tendencija nastajanja sluaja, ali i na osnovu ranijih istraivanja slinih srodnih sluaja formiranjem modela sluaja koji se moe oekivai u slinim situacijama. Metoda studije sluaja u nizu se moe javiti u dve osnovne varijante: (1) prva ima karakteristike londitudinalnog istraivanja i podrazumeva periodino ponavljanje istraivanja istog sluaja u razliitim fazama njegovog razvoja, ime se tano saznaju inioci razvojnog procesa

(2) druga varijanta je istraivanje u isto vreme istovrsnih sluajeva na razliitim prostorima uz primenu istog projekta istraivanja. Ovakav, mozaik metod studije sluaja podrazumeva strogo denisanje jednog ili nekoliko bitnih pitanja u okviru neke pojave. Tako strogo odreenom predmetu istraivanja se pristupa istovremeno, na celoj teritoriji, po istom projektu istraivanja, a dobijeni rezultati se meusobno uporeuju, sreuju i povezuju. Istraivanje primenom metoda studije sluaja u politikim naukama najvee rezultate daju kad im je predmet istraivanja jedna politika akcija ili ponaanje odreenog politikog subjekta u jednoj konkretnoj situaciji. Predmet istraivanja treba da bude ili veoma aktuelna, ili veoma znaajna i tipina pojava. Odabrana pojava se istrauje u sredini u kojoj je u datom momentu najizrazitija i najtipinija. Kao i usvim drugim istraivanjima zapoinje se korienjem naunog fonda i prikupljanjem prethodnih podataka o izvorima podataka i o samoj pojavi, kako bi se mogao izraditi projekat istraivanja. Istraiva odlazi na mesto istraivanja i zapoinje terenski rad. Prvo se obavljaju individualni intervjui sa informisanim licima. Na taj nain se formiraju tri pregleda osnovnih podataka: (a) hronologija dogaaja (b) pregled najznaajnijih aktera (c) pregled moguih i dostupnih izvora podataka. Ova etapa istraivanje se zavrava formiranjem i sreivanjem pomenutih pregleda. Druga etapa je verikacija pregleda, koja se obavlja kolektivnim intervjuom sa grupom uesnika odabranih po kriterijumu obavetenosti i ostvarivanjem uvida u raspoloive pisane i druge izvore. Ova faza zapoinje razradom instrumentarija i izborom uzorka dokumenata i ispitanika. Instrumentarij se razrauje za: (a) individualni i kolektivni intervju (b) analizu sadraja (c) protokol za neposredno posmatranje. Druga faza je primena instrumenata i postupaka. Trea etapa primene metode studije sluaja je obrada podataka, njihova anliza i sinteza i izrada deskriptivne verzije izvetja koji sadri hronoloki opis zbivanja i konstatuje odreene inioce bez zauzimanja stavova i saoptavanja sudova. Ovakav tip izvetaja stavlja se na javnu raspravu sa odgovarajuim predstavnicima svih struktura ispitanika. Posle prikazane verikacije pristupa se izradi konanog teksta koji sadri i pregled pitanja od ireg naunog i drutvenog znaaja, a posebno ukazivanje na ona koja je neophodno ddalje i potpunije obraditi. Taj konani izvetaj se razmatra jo jednom na irem skupu na kojem uestvuju i predstavnici nauke, kao i odgovarajui predstavnici sredina u kojima se moe opaziti odigravanje istovrsnog procesa. Rezultati dobijeni ovim postupkom dozvoljavaju i nauna uoptavanja, pogotovo ako je re o sluajevima u nizu ili mozaik sluajevima za koje se nuno radi komparativna i sintetika studija.

110. Test u politikolokim istraivanjima

Test je veoma rairena i vrlo upotrebljivana metoda u ukupnoj istraivakoj praksi. Njeno najrasprosranjenije znaenje je provera, metoda provere sposobnosti znanja, umenja i psihozikih reakcija. Predmet istraivanja testom moemo identikovati kao drutvene rezultate i predmete postojeih nauka i naunih disciplina. Opti predmet istraivanja u drutvenim i politikim naukama su: (a) testovi psihomotornih sposobnosti koja se utvruju sposobnosti reagovanja na spoljanje nadraaje kao to su brzina, spretnost, izdrljivost, itd (b) testovi psihikih i mentalnih sposobnosti u koje spadaju testovi znanja, inteligencije, pamenja, asocijacija, panje, itd. Osnovi koncept testa je u postavljanju zadatka koji subjekt u istraivanju treba da izvri, odnosno, rei. Istraivani subjekat tako manifestuj svoje sposobnosti koje se, na odreene naine, tom prilikom mogu meriti. Posebne vrste testova se koriste za proveru valjanosti odreenih drutvenih i naunih tvorevina. Osim konstruisanja zadatka, koncepcija testa podrazumeva i konstruisanje kljua za konstatovanje i ocenu reenja zadatka i za tumaenje rezultata testa.

(2) testove iskaza u pisanoj, usmenoj, likovnoj ili kombinovanoj formi koji se realizuju kao: a. testovi koji zahtevaju konstruisanje iskaza moe postaviti zahtev u dva oblika: u upitnom obliku koji zahteva odgovor odreenog sadraja i u odreenoj formi/postavljanje zahteva da se izvre odreene radnje npr. izrada odreenog politikog dokumenta, izlaganje na odreenu temu, i sl. b. testovi izbora ponuenog reenja zahteva da testirani od vie ponuenih modaliteta izabere i oznai odgovarajui. c. testovi prepoznavanja iskaza tj. konstatovanja autora ili pripadanja dela ponuenog testa odreenom dokumentu ili naunom, politikom, umetnikom delu. Ovaj test je pogodan za istraivanje politike obrazovanosti, opredeljenosti i osposobljenosti za politiko delovanje d. dopunavanje predoavanje teksta iz koga su izbrisane odreene rei i umesto njih ostavljene praznine; zadatak testiranog je da popuni praznine u tekstu tako da tekst ouva smisao. Unete reci treba da budu one koje su izostavljene ili sadrajno sline njima e. vrednovanje - u zadatku mogu da budu ponuene odreene moralne, orijentacione i materijalne vrednosi ili da se opiu ponaanja u odreenim situacijama ili da se predloe odreeni postupci u projektovanim situacijama Test je stanadardizovani postupak pomou kojeg se izaziva neka odreena aktivnost, a onda se uinak te aktivnosti meri i vrednuje tako da se individualni rezultat uporedi sa rezultatima koji su dobijeni kod drugih individua u jednoj situaciji. Najvanije vrste testova su: (1) testovi znanja kojima se istrauje znanje, obrazovanje, vetine i navike; ovi testovi se klasikuju po podrujima obrazovanja, a razlikujemo: testove poznavanja injenica i testove primene znanja (2) testovi sposobnosti njima se mere senzorne, mentalne, mehanike i motorne sposobnosti (3) testovi linosti njima se mere sloenije osobine linosti kao to su interesi, stavovi, karakter, karakteristike temperamenta, emotivne karakteristike, itd. (4) projektivni testovi njihov predmet je linost. Zasniva se na tematskoj apercepciji, Roarhovim testovima i IRAT testovima Postoje tri naina reavanja testa: papir olovka, usmeni i in.

Klasikacije
Po kriterijumu sloenosti razlikujemo tri podklasikacije: (1) po broju zadataka jednostavan i sloen (2) po istovrsnosti zadatka jednostavan i sloen (3) istorodnost materije jednostavan i sloen Prema kriterijumu predmeta istraivanja razlikujemo: (1) testove informisanosti (2) testove znanja (3) testovi vrednosne, odnosno ideoloke i politike opredeljenosti (4) testovi akcione sposobnosti odnosno osposobljenosti Prema kriterijumu svojstva zadataka i oblika realizacije testa razlikujemo: (1) testove praktinih radnji koji mogu da sadre zahteve: a. da se obave odreene radnje bez zahteva da se proizvede odreeno materijalno dobro b. da se proizvede odreena materijalna stvar

Postoje razliite vrste zadataka koje se mogu pojaviti na testu. To su tipovi: (1) dvolanog izbora (2) viestrukog izbora (3) doseanja (4) nadopunjavanja (5) analogije (6) uporeivanja (7) sreivanja (8) poznavanja injenica Tri su bitna metodoloka zahteva bez ijeg ispunjenja test ne moe da bude valjan. To su zahtevi za relijabilnou, badarenou i diskriminativnou. Zahtev za relijabiln ou podrazumeva korespodentnost testa sa predmetom istraivanja i njegovim drutvenim realitetom. Ba daren ost je nauna i praktina proverenosti valjanosti testa. Diskriminativnost insistira na spreavanju vieznanosti zadatka i njihovih reenja i kolebanja oko njihove valjanosi i vrednosti. Tekoe valjanog konstruisanja i sprovoenja testa su: masovnost, sloenost i varijabilnost predmeta istraivanja u politikim naukama i problemi valjane izrade instrumenta i kljua testa.

Tri su osnovne situacije biografske metode: prva, kad su lini i institucionalni dokumenti jedini izvori; druga, kad su ovi dokumenti glavni izvori, ali se koriste i pomoni izvori, npr. podaci dobijeni anketom ili posmatranjem; trea. kada se ovi izvori javljaju kao pomoni izvori. Procedura istraivanja biografskom metodom se odvija sledeim redosledom: (1) detaljno informisanje o predmetu istraivanja i sredini koja se istrauje (2) izbor izvora podataka i naina dolaenja do njih; tu postoji vie mogunosti: premdet istraivanja i izvor podataka moe da bude samo jedno lice ili vie njih povezanih nekim osnovnim svojstvima u grupu (3) prikupljanje podataka odnosno linih dokumenata i formiranje baznih podataka od njih. Baza podataka se moe formirati runo, formiranjem pisanih dokumenata ili pomou raunara, unoenjem podataka u memoriju. Pri formiranju se pominju razni registri: glavni, analitiki, dnevnik istraivaa, evidencija prepiske, nansijskog poslovanja i drugih aktivnosti oko istraivanja (4) analiza i ocena prikupljene grae (5) formiranje zakljuka Biografks metoda u politikoj nauci nije naroito armisana, mada je bilo istraivanja biograja politiara i politikih elita. Vie je razloga za izbegavanje primene ove metode u istraivanju politike, a u najvanije spadaju: (a) dinaminost i promenljivost politikih pojava, situacija i subjekata (b) relativna zatovrenost i odbojnost bitnih politikih aktera prema davanju podataka o sebi (c) dugotrajnost istraivanja (d) relativno visoka cena (e) veliko angaovanje kadrova.

111. Biografska metoda

Osnovna ideja biografske metode je da se na osnovu linih dokumenata sazna subjektivna komponenta objektivnih situacija. Iz linih dokumenata se ne saznaju samo faktika ponaanja, ve i razlozi takvih ponaanja. Lina dokumenta sadre iskrene iskaze i zbog toga su ona uglavnom istinita. Razlikujemo dve osnovne vrse linih dokumenata: (1) dokumenta koja nastaju po slubenoj evidenciji u odreenim institucijama (2) lina dokumenta iji je stvaralac jedinica posmatranja; dve su grupe takvih dokumenata: pisma i autobiograje Princip komplementarnosti je veoma znaajan u primeni biografske metode. On zahteva da se: (a) meusobno porede i dopunjuju sva lina dokumenta (b) da se meusobno porede i dopunjuju sva lina i sva institucionalna dokumenta. Druga bitna ideja biografske metode je vezana za ponavljanje obrazaca ponaanja u biograjama istraivanih pojedinaca, pripadnika iste grupe, ime se postie tzv. prag zasienosti podacima i otklanjaju prigovori o nedovoljnoj reprezentativnosti i valjanosti iskustvene osnove podataka.

112. Zahtevi prema instrumentima istraivanja

Kao i u s vim drugim, tako i u politikim naukama, od instrumenata istraivanja se zahteva: (1) valjanost, adekvatnost predmetu istraivanja i saglasnost sa osnovnim odredbama svojstava upotrebljenih metoda istraivanja (2) pouzdanost instrumenta je sposobnost da obezbede dosledno istinite podatke o istom predmetu u nepromenjenom stanju i uslovima. Ako se isti instrument, na primer ankentni upitnik, primeni na isti uzorak ispitanika, u neizmenjenim uslovima, on mora da da iste ili priblino ise vrdnosti iskaza (3) objektivnost, tj. jedoznanost instrumenta, nemogunost odstupanja od utvrenog okvira jednog znaenja i vrednosti, to se proverava viekratnim tretmanom istog subjekta ispitanika istim instrumentom od strane istog ili od strane razliitih ispitivaa (4) osetljivost, podobnost instrumenata da evidentira i nijanse u razlikama unutar istog svojstva, a ne samo grube razlike izmeu razliitih svojstava (5) diskriminativnost sposobnost svakog dela instrumenta da obezbedi jedno slaganje ili neslaganje ispoljavanja istovrsnih ili raznovrsnih svojstava u podacima tog dela instrumenta (6) badarenost standardizovanost, normiranost, formalizovanost svojstvo karakteristino za instrumente merenja i za formalizovane instrumente. Badarenost znai utvrivanje istih, stalnih merila stabilne vrednosti u instrumentu i odnosi se prvenstveno na upotrebljene skale (7) praktinost lako rukovanje u primeni instrumenta (8) prodornost kompleksnu podobnost za saznavanja istinitih i prikrivenih podataka o pojavi, podesnost za otkrivanje istinitih i prikrivenih podataka o pojavi (9) elastinost prilagodljivost instrumenta karakteristikama ispitanika (10) komparabilnost podesnost da se dobijeni podaci porede sa podacima iz drugih istraivanja ili sa podacima dobijenim raazliitim instrumentima u okviru istraivanja (11) ekonominost to manje vremena i sredstava za to vee rezultate (12) drutvena svrsishodnost svaki instrument istraivanja jeste i dokument drutveno politikih odnosa; drutveno svrsishdan instrument je onaj sa kojim u kontaktu nee doi do nepovoljnih drutveno politikih reagovanja i raspoloenja

113. Indikatori i instrumenti

Indikatorima se ostvaruje neposredna veza izmeu nacrta naune zamisli, realnosti kao izvora podataka, istraivake delatnosti i instrumenata za prikupljanje podataaka. Indikator je odreen hipotezom. Podatak je neutralan i dobija svoj smisao u relaciji sa indikatorom. Indikator posotji i kada podatka o njemu nema, i kada su podaci nesigurni ili nedovoljni, i obrnuto. Podatka ima i kada indikatora za jenu pojavu nema. Priroda predmeta istraivanja determinie mogunos koriena odreenih izvora, a izvori mogue podatke. Razliitim instrumentima je mogue sakupiti razliite podatke o istim indikatorima. Stoga se izradi instrumenta pristupa polazei neposredno od indikatora. Indikatori se misaonim postupkom pretvaraju u pitanje: ima li, koliko, kakvo i zato. Prilikom postavljanja ovih pitanja javljaju se tri situacije: (1) indikator je sloen, te zahteva dalje razlaganje, to praktino znai da us vezi sa svakim njegovim iniocem treba razviti svako od ovih pitanja; u tom sluaku indikator u instrumetnu zahteva celoviti deo instrumenta segment (2) indikator je jednostavan, te ga ne treba razlagati, dovoljna su samo jednom postavljena pitanja jedan indikator zahteva jednostavnu celinu u instrumentu na primer, jedan indikator u jednom ankentnom upitniku ili u osnovi za razgovor predstavlja jedno pitanje (3) indikator je elementaran i nesamostalan, te ga treba povezati sa drugim indikatorima i formirati celinu za koju e biti postavljena unapred navedena pitanja; jednostavna celina instrumenata obuhvata vie indikatora, a svaki od njih se javlja kao varijanta, paralelna i istovremeno mogua sa drugima. Na primer, u ankentnom upitniku, vie indikatora je obuhvaeno jednim pitanjem, a svaki od njih se javlja kao modalitet mogueg odgovora. Na pitanje ima li ili post oji li, odgovor se pribavlja neposrednim opaanjem ili iskazom. Pitanje koliko se moe odnositi na razliite stvari, ali prvenstvno na jedinice prostora, supstancije, inioce funkcija, veza i odnosa. Sadrina pitanja moe da podrazumeva i koliko jako, koliko esto, itd. Pitanje kako moe imati dva osnovna smisla prvi, identikacioni smisao, konstatovanje prostog/sloenog, velikog/malog, jakog/slabog; drugi, smisao vrednovanja dobro/loe, korisno/tetno, prihvatljivo/neprihvatljivo.

114. Merenje: pojam, inioci, vrste

Merenjem se postie povezivanje teorijskih iskaza hipoteze, sa empirijskom osnovom. Merenje je procedura sistematskog utvivanja kvantitativnog svojstva neke pojave denisanim i odgovarajuim merama i merilima. Merenje ine sledei inioci: (1) predmet merenja (2) merila (3) mera kao jedinica kojom se utvruju i izraavaju veliine (4) procedura kojom se uspostavlja sistematski odnos izmeu predmeta merenja, merila i mere (5) merilac U praksi merenja postoje tri osnovne vrste merenja: egzaktno, konvencionalno i intuitivno. Egzaktn o merenje u svojoj osnovi ima apsolutnu nulu, a jedinice merenja su prirodne celine koje se mogu smatrati realitetima. Egzaktna merenja se primenjuju pri utvrivanju broja stanovnika. dravljanja, lanova organa, stranaka svega to se manifestuje u obliku odreenih materijalnih jedinica. Konvencionalno merenje u svojoj osnovi ima konvencionalnu nulu. Konvencionalna nula je drutvenim dogovorom utvrena najnia taka od koje poinje merenje. Za azliku od egzaktnog, konvencionalno merenje dozvoljava utvrivanja veliina manjih od nnule, odnosno, ispod nule. Konvencionalne mere su precizno utvrene. Merilo termometar najbolje ilustruje ovu vrstu merenja. Konvencionalno merenje se moe koristiti tako to se mogu utvrivati dimenzije prostora na kojem se jedna akcija ostvaruje. Int uitivno m erenje podrazumeva ocenu ili procenu predmeta istraivanja, odnosno razlike i specinosti koje se pojavljuju izmeu odreenih predmeta i njihovih svojstava. Specinost ove vrste merenja je u tome to ne mora da bude jedan ocenjiva procenjiva, ve moe da ih bude vie. Intuitivno merenje i pored toga nije proizvoljno, jer se prethono formiraju izvesna merila i mere u obliku skala koje se odreenim procedurama badare. Ova vrsta merenja se koristi za merenje najosetljivijih predmeta istraivanja u politikologiji stavova, intenziteta socijalne distance, usmerenosti, slaganja, itd.

115. Skaliranje: pojam, vrste, tipovi

Sk aliranje je osnovna procedura intuitivnog merenja, a skale su osnovni instrumenti takvog merenja. Razlikujemo etiri osnovne vrste skala: nominalne, ordinalne,intervalne i racio skale. No min alna skala se ne moe smatrati pravom skalom stoga to se njom evidentira samo postojanje razlika unutar iste klase bez iskazivanja veliine razlike. Ona, po pravilu, ima dva lana i njen je iskaz: jedan lan klase je vie lan nego drugi lan. Neto vie prua varijanta ove skale, sklapa delimine uporedivosti, za koju je karakeristino da se kriterijum poreenja sastoji od dva ili vie svojstava, kao i da poreenjem zahvata vie od dva lana. Izmeu svih lanova ne moe se napraviti kontinuirani poredak zato to svi lanovi koji se porede nemaju sva svojstva sadrana u krierijumima poreenja, ve neki imaju sva, a neki samo neka svojstva kriterijuma. Ordinalna skala je skala proste, kontinuelne uporedivosti. To je redosled lanova na skali formiran prema izrazitosti jednog ili vie svojstava. Pri tome, skala ne pokazuje veliinu razlika, ve samo da su razlike prisutne i da te razlike od vrha ka dnu rastu. Najvea razlika je izmeu prvog i poslednjeg lana na skali, zatim, izmeu prvog i pretposlednjeg i tako redom. Unutar skale, razlika izmeu svakog pojedinanog lana moe biti razliita. Karakteristino za ovu skalu je da nema poetnu vrednost i merne jedinice koje bi pokazivale veliinu razlika. Ordinalna skala se javlja i kao skala metrikog redosleda, skala na kojoj se i dalje javljaju rzliita rastjanja izmeu lanova, ali se ta rastojanja mogu meriti. Intervalna skala je konstituisana tako da uvek pokazuje utvrena rastojanja izmeu lanova pomou iste merne jedinice koja poinje merenje od nule. Ova nula se zove konvencionalna nula stoga to je utvrena drutvenom konvencijom. Kao merne jedinice u ovoj skali se javljaju ocene, bodovi, stepeni, itd. R acio skala ima slina svojstva kao intervalna skala (jedbnaka rastojanja izmeu podeoka), ali izmeu njih postoji bitna razlika po tome to ova sklala poinje od apsolutne nule, tj. stvarnog odsustva odreenog obeleja. Svaka od pomenutih skala ima razliitu vrednost i upotrebljivost u merenju politikih pojava. Nominalna je najmanje prodorna, ali je najvie upotrebljiva, za njom sledi ordinalna, pa intervalna i na kraju racio skala koja je najprodornija, ali je zato irina njene upotrebljivosti ua, iako prua najvee mogunosti statistikog i matematikog tretmana u obradi.

Tipovi skala: (1) skale socijalne distance (2) sociometrijska merenja (3) sklae procene (4) skale deskriptivne tehnike (5) skale rangiranja (6) skale unutranje konzisencije (7) pitanja sa samouslugom (8) intervju pomou prie (9) skalogromska analiza, itd.

Neka opta pravila o utvrivanju pogrenosti podataka moraju se u istraivanju drutvenih i politikih pojava primenjivati kritiki. Npr. veliko odstupanje od ranije poznatih podataka ili od rezultata koji predvia logiki koncept ne mora biti manifestacija greke, ve novonastale situacije. Logika kontrola treba da bude u skladu sa principima ekonominosti i pouzdanosti. Njena svrsishodnost proizilazi iz ovih principa. Ona je svrsishodna jer: (a) je jednostavnija i jeftinija od ponovnog istraivanja (b) u nekim sluajevima objektivno nije mogue ponoviti istraivanje (c) nema garancije da bi se naknadnim istraivanjem sve greke otkrile i otklonile (d) ak iako se pristupi dopunskom radu na terenu, posle logike kontrole rad je mnogo ekasniji i rezultati taniji

116. Kontrola podataka

Kontrolom podataka se spreavaju, otkrivaju i otklanjaju greke uinjene prilikom prikupljanja podataka. S obzirom da reke mogu biti tehnike i logiko epistemoloke, tj. da mogu biti posledica sluajne tehnike greke u toku prikupljanja podataka ili greke u logikom ili teorijskom konceptu, prvo se vri tehnika kontrola. Zadatak te hnike kon trole je da utvrdi pravilnost korienja instrumenata u istraivanju i nedostataka koji su nastali zbog nepravilnog rada u sakupljanju podataka. Tehnikom kontrolom se sve ove greke otkrivaju i obeleavaju, pa se docnije o njima odluuje. L ogika kontrola je znatno tea. Osnovni instrument za logiku kontrolu su reperi, od ije vrednosti i valjanosti zavisi vrednost i valjanosti logike kontrole. R e peri su podaci koji su ranije prikupljeni ili su poznai iz drugih izvora iodnose se na istu jedinicu istraivanja koja se podvrgava kontroli. Sa ostalim podacima koji se odnose na tu jedinicu istraivanja se nalaze u odreenoj, vrstoj, bliskoj i isvesnoj vezi. Kada se radi o subjektivnim podacima (npr. o stavovima), ulogu repera preuzimaju kontrolna pitanja. Reperi mogu biti totalni, kada se njima proveravaju svi drugi podaci, i parcijalni, kada se njima proveravaju samo grupe podataka istog sadraja. Bitna svojstva repera su: (a) reper je kao podatak tano injenino stanje (b) reper se odlikuje obiljem informacija (c) reper je neposredno povezan sa podacima koji se proveravaju

117. Klasikacija obeleja podataka

Klasikacija obeleja podataka se izrauje unapred, pre sakupljanja podataka, u skladu sa hipotezama, indikatorima i sadrajima instrumenta, ali se proverava po uvidu u podatke. Tri su momenta koja moramo imati u vidu. Prvo, da se unapred konstruisanja klasikacija esto ne podudara sa obelejima podataka, te da je, po skupljanju podataka, treba rekonstruisati poveanjem broja lanova, uvoenjem novih, ili suavati izbacivanjem ili saimanjem nekih lanova. Drugo, neki instrumenti mogu u celini ili delimino biti nestandardizovani, te je svaka unapred data klasikacija obeleja podataka samo okvirna. Tree, uvid u podatke moe da podstakne i usmeri procese miljenja u nekim ranije nepredvienim pravcima. Istraivanja politikih pojava stoga zahtevaju da se klasikacija obeleja podataka shvati i primenjuje kao vieetapna delatnost koja ima najmanje tri etape: prilikom utvrivanja indikatora, prilikom izrade instrumenta i prilikom uvida u prikupljene podatke. Klasikacija obeleja podataka ne ne moe poistovetiti sa klasikovanjem podataka. Obeleja podataka su njihova svojstva odreena njihovom predmetnou, izborom, njihovom prirodom. Po tim obelejima oni se mogu razvrstati u: (1) kvalitativne (2) kombinovane kvantitativni, ali kvantitetom izraavaju kvalitet (3) objektivne (4) subjektivne (5) podatke inteziteta (6) podatke smera

Klasikacija obeleja predstavlja samo popis i misaonu sistematizaciju konkretnih manifestacija obeleja u sakupljenoj masi podataka i mogunost da, primenom te klasikacije, bude izvreno grupisanje sakupljenih podataka ili njihovo razlaganje. Jedan te isti podatak ima mnotvo obeleja i moe biti razvrstan u mnotvo razliitih skupina. Kriterijum klasikovanja je tzv. krucijalno svojstvo. Ono se odnosi na sve pojavne oblike svojstava odreenog obeleja i istovremeno, na sve jedinice istraivanja koje razvrstavamo. Krucijalno svojstvo mora da ispunjava dva uslova: da bude dovoljno obuhvatno i dovoljno selektivno. Na taj nain klasikacija omoguava: (a) da se utvruje prisustvo i odsustvo svake jedinice istraivanja (b) da se utvruje zajednika karakteristika jedinica izraena krucijalnim svojstvom (c) da se klasikacija primenjuje bez ostatka Krucijano svojstvo moe biti: (a) prirodno vetako (b) originalno izvedeno (c) logino (d) normativno (e) hronoloko (f) teritorijalno (g) tipoloko (h) konvencionalno i prigodno (i) arbitrarno, itd. U literaturi je poznato vie principa prilikom izgraivanja klasikacije, ali su najvaniji: (1) princip ralanjivanja u okviru koga imamo: (a) princip divizije gde svaki lan izraava karakteristike celine (b) princip participacije gde svaki lan klasikacije ne mora da izraava karakteristike celine (2) postupak saimanja kojim se od vie svojstava konstruie jedan modalitet, jedan lan klasikacije Klasikacija moe biti preuska, tj. da ne obuhvata sve potrebne modalitete svojstava obeleja podataka, odnosno jedinica istraivanja. Ona moe da bude i preiroka, odnosno da predvia modalitete svojstava koja se ne javljaju, ili se javljaju kod zanemarljivo malog broja podataka, odnosno jedinca istraivanja. Da bi se ovo izbeglo, pored principa obuhvatnosti i selektivnosti,

jasnosti i preciznosti, neoophodno je primeniti i princip ekonominosti. To zahteva rad na sve tri faze u izradi klaskacije. Koliko je bolje obraena klasikacija u prvoj fazi, toliko je vea mogunost da se u konanoj verziji dobije adekvatnija i ekonominija klasikacija.

118. ifriranje podataka

ifriranje podataka je prvi postupak u obradi podataka i postupak primene klasikacije obeleja podataka. Ono je opredeljeno sledeim odlukama istraivanja: (1) odlukom o tehnici obrade podataka mogue je opredeliti se za runu, mainsku ili elektronsku (2) odlukom o razvrstavanju pojedinanih podataka u grupe prema identinim ili slinim svojstvima jedinice istraivanja prema uanpred utvrenoj klasikaciji (3) odlukom o obelejima koja e biti prebrojavana i o obliku u kome e dobijeni rezultati biti iskazani. Odluku o nainu na koje e operacije ifriranja, razvrstavanja, prebrojavanja i iskazivanja biti izvrene istraiva donosi na osnovu: (1) raspolozivih nansijskih i tehnikih sredstava (2) raspoloivih kadrova (3) brojnosti i karakteristika jedinica istraivanja i prikupljenih podataka (4) nivoa tanosti i naunog saznanja (5) raspoloivog vremena ifriranje ili signiranje p o d at aka je prvi postupak posle kontrole podataka, a u jednostavnijim istraivanjima, paralelni, istovremeni postupak sa kontrolom podataka. To je obeleavanje podataka grupa podataka znakom unapred utvrenim kodeksom ifara. Ono se koristi zbog ekonominosti i racionalnosti u radu. Ko deks ifara je dokument sainjen na osnovu klasikacije obeleja odnosno odgovarajueg kategorijalnog sistema i modeliteta koji on sadri, iskazujui ih u obliku simbola. Ovi simboli se organizuju u kodeksu ifara u nuno postovanje principa konvencionalnosti, diskriminativnosti, asocijativnosti.

ifre mogu biti numerike, slovne, grake i kombinovane. Takoe, razlikujemo jednostavne (jednom ifrom jedan sadraj), vezane (one koje se ponavljaju ili vezuju za druge ifre) i kombinovane (one koje izraavaju vezu meu samostalnim svojstvima i vie ifara koma istovremeno izraavamo vie samostalnih svojstava).

120. Ukrtanje, tabeliranje i iskazivanje podataka

Ukrtanje je dovoenje vie grupa svojstava obeleja istih jedinica istraivanja u meusobnu vezu. Postupak ukrtanja podrazumeva: (a) izbor podataka (b) sloenost ukrtanja (c) organizaciju i oblik tabele (d) postupanja po drugim specinim zahtevima Prilikom ukrtanja potrebno je: (1) formirati zaglavlje tabele koje sadri: a. naziv i redni broj tabele b. apsolutni broj od kog se vre sva potrebna izraunavanja c. nazivi modalitet svojstava obeleja d. podatak o obliku iskaza (2) formiranje pretkolona kojom se saoptavaju svojstva obeleja na koja se ukrteni podaci odnose Ukrtanje podataka moe biti jednostepeno i viestepeno, dok tabele mogu biti jednostavne (bez ukrtanja podataka koji se odnose na razliite modalitete svojstava raznih obeleja) i viestepene. Po pravilu, jednostepene tabele ne dozvoljavaju dublju analizu. Podaci moraju biti iskazani: (a) jasno (b) precizno (c) iscrpno (d) logino (e) kondenzovano tako da sadre samo podatke potrebne za razumevanje pojave na koju se odnose (f) pregledno (g) konvencionalno

119. Razvrstavanje podataka

O razvrstavanju i prebrojavanju podataka se govori kao o poslovima koji se obavljaju neretko istovremeno i zajedno. R azvrstavanje p o d at aka je postupak utvrivanja spoljanjih i unutranjih svojstava podataka, odnosa izmeu njih i grupisanja u celine, klase i vrste, prema utvrenim obelejima srodnosti sadraja. Pre broj avanje je postupak kojim se utvruje kvantitet, koliina odreenog svojstva odnosno broj istraivanih jedinica koje poseduju odreeno svojstvo. To je, ustvari, utvrivanje distribucije i frekvencije odreenih svojstava. Prebrojavanje je osnov za statistiki opis pojave. Statistiki opis pojave se vri formiranjem statistikih serija. Svaka statistika serija nuno ima dva iniocaa: obeleje i broj jedinica u svakoj klasi obeleja i frekvenciju. Koriste se dve osnovne razdeobe u konstrukciji statistikih serija: (1) razdeobe prema atributu, tj. prema nekim kvalitativnim svojstvima; za formiranje ovih serija mogu se koristiti dihotomije atributa (ima/nema), ali i vie stepena atributa (2) razdeoba prema nekom kvantitativnom svojstvu; prilikom ove razdeobe treba imati u vidu nekoliko pravila: a. broj grupa koje ih sainjavaju ne treba da bude manji od 6, niti vei od 20 b. grupe treba da budu sreene po rastuem ili opadajuem redosledu c. razmaci izmeu grupa treba da ouvaju bitne karakteristike grupa d. razmaci izmeu grupa moraju biti strogo odreeni Osim pomenutih, formiraju se i vremenske serije koje prikazuju podatke po hronolokom redosledu zbivanja na koje se podaci odnose. One se dele na trenutne, koje opisuju stanje i intervalne koje opisuju tok i dinamiku. Prostorne ili geografske serije prikazuju statistiki skup prema teritorijalnim jedinicama. Za istraivanje politikolokih pojava znaajno je formiranje kombinovanih serija, primenom dva ili vie pomenutih kriterijuma.

Podatke moemo saoptiti: (a) verbalno, pisanim tekstom (b) numeriki, brojkama (c) graki (d) simbolima (e) kombinovano

123. Statistiki postupci koji se najee koriste

Uobiajeni postupci u tretmanu prikupljenih podataka u politikolokim istraivanjima su: (1) prebrojavanje - kojim se utvruje broj jedinica obuhvaenih istraivanjem, broj ispravno obraenih jedinica, broj greaka, itd. (2) izraunavanje proporcije i procenata. Pro p orcijam a se izraava kvantitativan odnos dela prema celini korienjem raspona od 0 do 1. Procenti su iznos proporcije pomnoen sa 100. Koe cijenti o dn osa slue za opisivanje skupa iskazivanjem odnosa kategorija izmeu sebe (npr. mukih i enskih lanova organizacije), kao i za utvrivanje srazmere jedne kategorije prema drugoj od koje zavisi (npr. broj izabranih prema broju kandidovanih). Koecijent odnosa slui za konstruisanje stopa rasta (progresivnih rastuih i regresivnih opadajuih). Nu m erike raz deo b e frekvencija nisu samo opis ve i mera opisa skupa. Njima se vri statistiko kondezovanje inilaca razdeobe otkrivanjem reprezentativne veliine tj. mere centralne tendencije ili prosene, srednje vrednosti razdeobe. Za opis skupa, osim srednje vrednosti, neophodne su i varijacije odstupanja od srednjih vrednosti i izmeu sebe. (a) izraunate srednje vrednosti aritmetika, geometrijska i harmonijska vrednost (b) pozicione srednje vrednosti medijana i modus. Arit m e ti k a sre din a je kolinik izmeu zbira svih vrednosti obeleja u skupu jedinica i broja tih jedinica. Prednost srednje aritmetike vrednosti je kondenzovanost i jednostavnost utvrivanja i saoptavanja, a nedostatak znatno pojednostavljivanje i ogrubljavanje karakteristika skupa. G e o m e t rijska sre d nj a vre d n ost je n-ti koren iz proizvoda dobijenog mnoenjem svih vrednosti razdeobe, pri emu je n jednako broju jedinica u skupu. Koristi se za vremenske serije. H a rm o nijsk a sre d nj a vre d no st koristi se povezano sa aritmetikom sredinom za utvrivanje

121. Ocena podataka

Ocena valjanosti podataka je saglasna sa postupkom verikacije hipoteze. Za verikaciju hipoteza bitne su samo krucijeane saznajne injenice. Ocenom valjanosti podataka se utvruje da li podaci omoguuju, sreivanjem ili obradom, konstruisanje potrebnih krucijalnih saznajnih injenica. Ocenom p o dat aka se utvruje da li su podaci dovoljni, adekvatni i validni za predmet i hipoteze istraivanja. Budui da imamo kvalitativne i kvantitativne podatke, utvruje se: (a) za kvalitativne podatke da li se podaci odnose sadrajno na predmet istraivanja da li valjano izraavaju smer i svojstva pojava (b) za kvantitativne podatke da li valjano izraavaju meru istraivane pojave (rasprostranjenost, intenzitet) Na taj nain dolazimo do saznanja da li podaci zaista izraavaju pruavanu pojavu, njen obim i dubinu, smer i intenzitet, potrebna svojstva i dimenzije pojave.Poznato je vie postupaka za ocenu podataka: (1) logika ocena sadraja podataka (2) slaganje sadraja prikupljenih podataka a osnovu teorijskih koncepata o predmetu istraivanja (3) utvrivanje sadraja podataka sopstvenog sa sadrajem podataka ranijih istraivanja (4) pribavljanje ocene valjanosti podataka od grupe ekperata za predmet istraivanja (5) utvrivanje stepena meusobne povezanosti podataka koecijentom korelacije u okviru istog istraivanja Svi ovi postupci ne omoguavaju da se sa sigurnou zakljui o valjanosti prikuljenih podataka, zato to prethodno nije poznata valjanost indikatora kojim se sluimo u oceni podataka. Ovi nedostaci se ublaavaju korienjem veeg broja postupaka kada za to ima dovoljno sredstava, jer se tako greke znatno umanjuju ili otklanjaju.

i otklanjanje razlika izmeu rezultata dobijenih aritmetikom sredinom i stvarnih vrednosti. Harmonijska sredina, kao ni geometrijska nije mogua ako je vrednost bilo kog lana jednaka nuli. Koristi se za vremenske serije.

M e dij a n a je mera centralne tendencije koja svojom vrednou deli na dva jednaka dela razdeobu sreenu po veliini. Mo du s je najee ponavljana vrednost obeleja u razdeobi jednog skupa. Za utvrivanje varijacija postoje dva tipa mera: (1) apsolutne razmak varijacije, interkvartalni razmak, proseno odstupanje i standardna devijacija (2) relativne koecijent varijacije i koecijent kvartalne varijacije. Ra z m a k v a rija cij e je razlika izmeu najvie i najnie vrednosti obeleja. I n t e rkv a rt al ni ra z m a k , je razlika izmeu treeg i prvog kvartala; znatno ublaava uticaj ekstremnih vrednosti ispoljen u prethodnom razmaku varijacije. Prose n o a p s olu t no od s t u p a nj e predstavlja odstupanje pojedinih vrednosti obeleja u razdeobi od svoje aritmetike sredine. Varija nsa je centralni momenat, dat kao oblik kvadratnog odstupanja srednjeg apsolutnog odstupanja. St a n d a rd n a d e vij a cij a spada u najznaajnije apsolutne mere varijacije. Ona se moe odrediti kao kvadratni koren iz prosenog kvadratnog odstupanja (varijanse) pojedinih vrednosti obeleja u razdeobi od njihove aritmetike sredine. Ko e cijen t v a rija cij e je odnos izmeu standardne devijacije i aritmetike sredine izraen u procentima. Regre sijo m se smatraju stohastike zavisnosti, s tenjom da se zavisna varijabla oceni nezavisnom, ustanovljavanjem matematike relacije i odreivanjem njihovog oblika i pravca. Korel a cijo m se iskazuju stepeni jaine odnosa, kojim se uzajamna zavisnost pojava, njihovih karakteristika, manifestuje, ali se zavisna varijabla ne moe objanjavati nezavisnom.

124. Provera hipoteza

Proced ura provera hi p ote z a je veoma sloena i obuhvata postupke konstatovanja i shvatanja odnosa varijabli, stava hipoteza i indikatora.Proverom hipoteza treba potvrditi stavove hipoteze ili ih odbaciti. S t av hi p ote ze je iskazan odnos izmeu varijabli hipoteze. Mogua je razliita sloenost stava hipoteza: od najjednostavnijeg, koji je iskazan kao odnos dveju varijabli (jedne nezavisne i jedne zavisne) do sloenog stava koji proizilazi iz odnosa tri ili vie varijabli. Stav hipoteze izloene proveri moe da bude formiran: (1) odnosima jedne nezavisne varijable sa vie zavisnih ovo su hipoteze koje se bave uticajem jednog faktora na vie pojava (2) odnosima vie nezavisnih varijabli sa jednom zavisnom, ime se izraava pretpostavka o vie uzroka i jedne posledice (3) odnosom jedne nezavisne i jedne zavisne varijable U svim sluajevima provere hipoteze podrazumevaju se: (1) zahtevi za proverom stava hipoteze vie varijabli podrazumeva vie stavova odnosno jedan sloeni stav hipoteze (2) zahtevi za proverom varijabli, njihovog sadraja, strukture, usmerenosti, intenziteta i uloge u hipotezama (3) zahtevi za proveru indikatora, njihovog sadraja, svojstava, a posebno meusobnih odnosa i odnosa prema varijablama. Indikatori se odnose na stav hipoteze i njime se ona potvruje ili opovrgava. Indikatori moraju pokazivati da varijable, svaka pojedinano, zaista postoje, da su karakteristine po odreenim svojstvima, sadrajima itd. (4) proveru podataka,njihovog sadraja, znaenja i odnosa sa indikatorima.

Verikacija hipoteza i problemi koji iz toga proizilaze proizilaze iz prirode, odnosno vrste hipoteza. Verikacija desktipitivnih, klasikatosrkih hipoteza je izvrena dokazivanjem postojanja znaajnosti razlika odnosa slinosti, jer njihova hipotetika tvrdnja izraava pretpostavku o znaajnosti razlike izmeu pojave koju istraujemo i svih drugih pojava. Kod eksplikativnih hipoteza doazuje se veza izmeu istraivanih pojava, jer ove hipoteze uvek izraavaju tvrdnje da su razlike rezultat povezanosti istraivanih pojava i stvarnosti. Verikacija hipoteza je zasnovana na konceptu eksperimentalne situacije, na tzv. tehnici promenljivih. Promenljiva ili varijabla je svojstvo predmeta. Na pretpostavci potencijalne ili egzistencijalne varijablinosti svih svojstava objekata obuhvaenih hipotetikom tvrdnjom, zasnovana je hipotetika veza. Varijabla nije celina, ve izraava samo deo istraivane celine, njen sadraj i oblik, a nalazi se u odreenoj relaciji sa drugim varijablama. Mogue je da hipotetika relacija na obe strane ima samo po jednu varijablu pa je tada mogue izvriti verikaciju u jednom koraku. Mogue je da se na jednoj srani hipotetike relacije nalazi vie od jedne varijable. U tom sluaju sloene relacije se rastavljaju na proste, a provera hipoteza se vri korak po korak. Postoje situacije u kojima je potrebno primeniti intervenirajuu varijabl. Njome se uspostava dvostrani odnos izmeu pitanja i varijabli. Ta varijabla je deo hipotetike tvrdnje kojom se modikuju relacije izmeu zavisne i nezavisne varijable., Intervenirajua varijabla se uvruju tek poto su odreene zavisna i nezavisna varijabla, a oznaava se latininim slovom Z. Uslovnost rezultata analitikog postupka kojim verikujemo hipoteze proizilazi iz: (1) mnotva jedinica obuhvaenih pojavom (2) postojanja mogunosti greke ije veliinu istraiva ne moe sa sigurnou da utvrdi u vezi sa rasprostranjenou nekog svojstva istraivane pojave (3) karakteristika analitikih postupaka i tehnika, kod kojih je unapred poznato da u odreenim uslovima ne daju taan rezultat, ve je potrebo korisiti korektivan faktor Provera hipoteza zahteva i potovanje proverenih pravila: (1) jedna hipoteza mora da bude u celini svog sadraja proveravana na isti nain, a uzastopno moe da bude proveravana na vie naina (2) priroda istraivanja uslovljava nain provere hipoteza relaciona istraivanja podrazumevaju proveru misaonim postupkom, empirijska iskustvenim podacima

(3) jednom hipotezom se moe proveravati samo jedan istorodni sadrajni okvir (4) posle provere hipotetike tvrdnje ne sme da ostane nijedan iskustveno zapaen sluaj (5) mogue je proveravati samo pojedinane hipoteze preko njih se proveravaju posebne i opte (6) svaka samostalna hipoteza proverava se nezavisno i pojedinano osim optih i posebnih hipoteza koje se proveravaju preko pojedinanih (7) izmeu rezultat provera hipoteza o istom predmetu ne sme da postoji protivurenost (8) istim podacima se ne mogu dokazivati dva meusobno razliita i suprotna analitika rezultata (9) potvrivanjem ili odbacivanjem jedne hipoteze nisu potvrene ili odmaene hipoteza sa njom suprotnim sadrajem

125. Nauno zakljuivanje na osnovu podataka

Proces dokazivanja i opovrgavanja i zakljuivanje o predmetu istraivanja na osnovu podataka, tee tokom celog procesa istraivanja. Meutim, ciljevi istraivanja ostvaruju se tek formiranjem naunih zakljuaka i na osnovu njih formiranje osnove teorije i metodologije. U empirijskim istraivanjima zakljuivanje na osnovu podataka je induktivno. Ono kree od pojedinanih podataka koji se javljaju kao premise: zakljuci o indikatorima preuzimaju ulogu premisa o varijablama i stavu hipoteze i tako se dolazi do zakljuka, tanije do zakljuaka o pojedinanoj hipotezi. Pozitivan zakljuak o pojeidnanoj hipotezi je po pravilu parcijalan i verovatan. Osim toga, zakljuak moe da bude: (a) u potpunosti pozitivan kada je celina stava potvrena (b) preteno pozitivan kada je stav hipoteze saglasan sa veinom sluajeva (c) uravnoteen kada je priblino isti broj situacija saglasnih i nesaglasnih sa stavom hipoteze ili kada nemamo dovoljno dokaza koji potvruju odnosno opovrgavaju hipotezu. S obzirom na to da se vie pojedinanih hipoteza povezuje sa posebnom hipotezom koju one razrauju, za dokazivanje posebne hipoteze argumenti su pojedinane hipoteze. Relativno je lako zakljuivanje o posebnim hipotezama, kada su o ovim pojedinanim zakljuci pozitivni na priblino isti nain. Meutim, zakljuci se mogu kretati od onih koji su u potpunosti pozitivni do onih koji su negativni. U slauajevima u kojima svi zakljuci o pojedinanim hipotezama nisu meusobno saglasni, sledi postupak ocene vanosti pojedinanih hipoteza po stav posebne hipoteze. Mogue je da veina pojedinanih hipoteza bude oznaena negativnim zakljukom, a da ipak o stavu posebne hipoteze zakljuak bude pozitivan.

Posebnu tekou u zakljuivanju o hipotezama i na osnovu njihove verikovanosti predstavlja injenica da pojedinane hipoteze, iako razrauju posebnu, ne moraju da ouvaju isti smer stava hipoteze. Naime, u stavu posebne hipoteze moe se tvrditi pozitivno, a neke pojedinane hipoteze mogu tvrditi negativno. Stoga opta formulacija da su posebne hipoteze dokazane kada su dokazane njihov pojedinane hipoteze vai samo u sluajevima u kojima se smer stava posebne hipoteze podudara sa smetom stavova pojedinanih hipoteza. Zakljuivanje o generalnoj hipotezi takoe je induktivno i odigrava se kao zakljuivanje o posebnim hipotezama. Zakljuci o posebnim hipotezama preuzimaju ulogu postulata o generalnoj hipotezi. Meutim, sa svakim viim nivoom zakljuivanja sloenost zakljuivanja raste zbog protivurenosti unutar i izmeu hipoteza. U teorijskim istraivanjima zakljuivanje tee neto drugaije. Prvo, u mnogim teorijskim istraivanjima projekt istraivanja, a posebno hipoteze, se ne razvijaju do poeljne mere. Teorijska istraivanja ne primenjuju strogu proceduru dokazivanja hipoteze i zakljuivanja na osnovu njih, pa ni zakljuivanje nije prvenstveno induktivno, naprotiv, ima situacija u kojima je ono preteno deduktivno, sa jakim osloncemna aksiome i naune zakone i paradigmatske postupke.

126. Izvetaj o istraivanju i o rezultatima istraivanja

Izvetaj o istraivanj u je sistematizovana celina ukupnih saznanja o prdmetu istraivanja i problematici u vezi sa njim do kojih se dolo istraivanjem, i saznanja u funkciji formiranja i tretmana istraivakog saznanja. On sadri: (a) sadraje kojima se opisuju praktine konkretne aktivnosti u postavljanju i realizaciji istraivanja, obradi podataka i izradi izvetaja (b) sadraji koji se bave problemom i predmetom istraivanja (c) sadraji koji se bavi metodoloko metodskom problematikom. Izvetaj o rez ult ati m a istraivanja deniemo kao celinu novosteenih i sa njima povezanih naunih saznanja o predmetu i metodama istraivanja dotinog predmeta, sistematski, kritiki, u odgovarajuim formama i stilu izloenih kako bi bila pogodna za dalje nauno korienje. Tako se jasno utvruju mesto, uloga i funkcija izloenih saznanja, u naunom saznajnom fondu. Elaboracija moguih hipotetikih stavova ili otvorenih i novopostavljenih naunih pitanja u tom izvetaju dobija znaajno mesto. Dakle, izvetajem o istraivanju se konstituie celina naunog saznanja do koga se dolo

Kombinovanje deduktivnog i induktivnog miljenja u istraivanjima koja polaze od rezultata prethodnih istraivanja, a istraju njihovu vrednost ispitujui njihove meusobne odnose i odnose sa vaeim teorijama i paradigmatskim postulatima i aksiomima, dozvoljavajui postupak dokazivanja hipoteza i zakljuivanja na osnovu zakljuaka o stavovima hipoteza, veoma je produktivno i nauno efektno.

istraivanjem, a izvetajem o rezultatima istraivanjase, poto je ve konstituisano nauno saznanje u prvom, saoptava primenjivost i selektivno predlae praktikovanje tih znanja. Izvetaj o istraivanju ima znatne prednosti nad izvetajem o rezultatima istraivanja sa stanovita subjekta odnosno institucije koja je vrila istraivanje. Detaljnim izvetajem o istraivanju izgrauje se osnova za svestrano razmatranje i usavravanje drugih istraivakih procesa, a naroito za izbegavanje propusta greaka, suvinih radnji i pogrenog izbora kadrova. Osnovne tekoe u izradi i korienju takvog izvetaja su: (1) raznovrsnost izvora koji se moraju koristiti (2) raznovrsnost materije koju obuhvata (3) obimnost koja proizilazi iz potrebe da se obradi mnotvo detalja. Nasuprot tome, izvetaj o rezultatima istraivanja za je pogodniji za korienje naruioca, jer se neposredno bavi sadrajima za koje naruilac ima najvei interes. Izmeu izvetaja o istraivanju i izvetaja o rezultatima istraivanja postoji odnos celine prema delu, pri emu je izvetaj o istraivanju celina.

Razlikujemo: preliminarni izvetaj fazni ili etapni izvetaj prostorno denisani izvetaj problemski odnosno tematski denisan izvetaj metodoloko metodski denisan izvetaj izvetaj denisan vrstom predmeta istraivanja

S egmen tirani ili z birni izvetaj se javlja u dve varijante. Prva podrazumeva zbir samostalnih izvetaja izloenih po odreenom redosledu, pri emu se svaki izvetaj bavi sopstvenom materijom, bez posebnog nastojanja da se izrazi povezanost sa celinom. Jedina jasna veza je tematsko predmetno odreenje glavnog projekta, koja se izraava kroz uvod ili uvodnu napomenu ili kroz rezime. Druga varijanta podrazumeva naglaenije izraavanje veze sa generalnom temom projekta i meusobnu poveznost tema. Njena bitna karakteristika je veoma razvijeno zakljuno razmatranje ili svodni izvetaj kojim se vri odreen stepen sintee naunih saznanja izloenih u posebnim, samostalnim izvetajima i na osnovu njih izvedenim naunim saznanjima. Svodni izvetaj ima funkciju izvetaja generalnog projekta. Sistematizacija iskaza koja ini izlaganje izvetaja se javlja u tri forme: (1) Prva podrazumeva izlaanje koje kree od poetnih stavova, podataka, od prostijeg i osnovnijeg tee onim redosledom kojim se kreu i hipoteze, odnosno dokazivanje hipoteza. Kljuno razmatranja je izlaganje dokaza i zakljuivanje o generalnoj hipotezi. Prednost izlaganja po ovoj koncepciji su u njenoj korelativnosti sa projektom istraivanja i u sadrajno loginom sledju izlaganja u kome se na svako prehodno oslanja svako sledee izlaganje. Takvi izvetaji su, po pravilu veoma kozistentni i jedinstveni. Bitni im je nedostatak to ograniavaju mogunosti izlaganja koja se ne odnose neposredno na proveru hipoteza, ve iz znanja steenih prilikom provere hipoteze. Drugi nedostatak im je neprimenljivost u izlaganju sloenih, multidisciplinarnih istraivanja. Trei nedostatak je u tome to se zahteva vie vremena, strpljenja i spretnosti za izvoenje zakljuaka i sintezu nego druge dve forme. (2) Druga podrazumeva obrnut tok izlaganja prvo se saoptavaju rezultati, opti zakljuci, pa se oni dokazuju daljim izlaganjima kojima se saoptavaju rezultati provere hipoteza u tri funkcije: (a) zakljuaka formiranih na osnovu podataka (b) argumenata novog zakljuka (c) premise izvoenja novog zakljuka Glavna prednost ove forme je to je njeno izlaganje najblie uobiajenom izlaganju u dnevnom komuniciranju. Osim toga, korisnik izvetaja odmah dolazi do bitnih, sutinskih saznanja sadranih u izvetaju. Nedostaci su u tome to ona omoguava relativnu povrnost u korienju izvetaja.

127. Sistematika izvetaja o rezultatima istraivanja

U praksi susreemo dva osnovna tipa izvetaja o rezultatima istraivanja: tip jedinstvenog i tip segmentiranog izvetaja. Je dinstveni izvetaj ima jedinstven i isti nain obraivanja osnovnog sadraja predmeta istraivanja. Izlaganje toga sadraja karakteriu jaka unutranja logiko sadrajna povezanost, postupnost i sistematinost izlaganja u kojoj se neprekidno i dosledno ispunjavaju veze i izraavaju meusobni odnosi delova i inilaca sadraja, kao i pojedinih inilaca, delova i celina. tipovi jedinstvenog izvetaja se, po pravilu, pripremaju za jedinstvena istraivanja, a samo izuzetno i za ona koja imaju potprojekte u sastavu projekta istraivanja. U tom sluaju, projekat istraivanja je osnovna celina koja se organizuje u potprojekte. Dakle, potprojekti se izvode iz projekta, a izvetaj potprojekta iz izvetaja, sudova i zakljuaka projekta. Tri su najea oblika jedinstvenog izvetaja: (a) izvetaj linearnog poretka u njemu je jedinstveno postavljen i istraen predmet istraivanja razmatran deo po deo da bi se izlaganje zavrilo jedinstvenim zakljucima; ovaj poredak se jae izraava kada je u istraivanju korienja samo jedna metoda ili samo jedna glavna i druge pomone metode (b) blai tip linearnog poretka izvrtaj u kome se koriste rezltati vie metoda, ali se ti podaci tretiraju samo kao argumenti istog procesa dokazivanja istih sudova i zakljuaka (c) izvetaj zvezadasto linearnog poretka ovaj tip izvetaja obrauje razne aspekte istih delova izvetaja i na osnovu razmatranja raznih aspekata konstituie jedinstvene zakljuke o predmetu; tako obraivani, meusobno povezani u linearni poredak, oni daju jedinstveno saznanje o jedinstvenom predmetu istraivanja

(3) trei koncept je tematsko problemsko izlaganje; u izlaganju se obrauje pitanje po pitanje u okviru neke denisane sadrinsko logike celine. Pomenute celine ne moraju biti sistematizovane po istom principu i kriterijumima po kojima je touinjeno sa predmetom i hipotezama istraivanja, ve ih je mogue izveti iz teorije ili ciljeva istraivanja. Prednost ovog koncepta je u tome to daje realtivno ravnomeran i sistematian uvid u saznanje o odreenim problemima i omoguava lako izvoenje rezimea. Nedostatak ovakvog izvetaja je u izvesnoj sadrinsko logioj mozainosti, u kojoj se mogu javiti znatne tekoe u ostvarivanju jedinstva izvetaja. U cilju ostvarivanja pobrojanih svrha prireuju se posebni dodaci, delovi izvtaja raznih nivoa konkretnosti i preciznosti +, ili se izgrauju samostalni sokumenti n osnovu rezultata izvetaja. Opredeljenje za prilagoavanje izvetaja izradom dodatnih delova se najee realizuje: (a) izradom dajdest izvetaja skraenih izvetaja koji ne sadre detalje i podatke koji nisu direktno u sastavu ili funkciji bitnih zakljuaka, ve u funkciji odluivanja o uspostavljanju odnosa prema rezultatima i njihovom korienju (b) izrada sistema posebnih pregleda kao to su: pregled bitnih stavova iz izvetaja pregled bitnih podataka koji su sakupljeni i direktno ili indirektno korieni u izradi izvetaja pregled preporuka pregled otvorenih pitanja i izvedenihhipoteza pregled otkrivenih ili konstruisanih modela od znaaja za tekuu praksu.

128. Prilagoavanje izvetaja o rezultatima istraivanja potrebama prakse

Praktinoj upotrebi rezultat se moe pristupiti na tri naina. Prvi je pradaja izvetaja o istraivanju naruiocu koji e koristiti rezultate po svom izboru i umeu. Drugi nain je posebno prilagoavanje izvetaja izradom odgovarajuih priloga, pregleda i preporuka u funkciji olakavanja korienja izvetaja i stimulisanja naruilaca da koriste raspoloive rezultate. Trei nain je izrada posebnih dokumenata ije se odredbe neposredno primenjuju u praksi. Upotreba naunog saznanjao kojeg se dolo istraivanjem se moe ostvariti u oblasti: (a) nauke, metodologije i daljeh istraivanja (b) praktivkovanju svakodnevnog ivota, obavljanju odreenih poslova i zadataka, uspostavljanju odreenihodnosa, proizvodnji i organizaciji. Prilagoavanje izvetaja potrebama nauke se svodi na posebno formiranje naune evidencije koja se lako koristi, konstituisanje odreenih klasikacija i tipizacija, kao i denisanje naunih injenica, zakona, hipoteza i otvorenih pitanja naune toerije i metodologije. Stepen dodatne obrade izvetaja o rezultatima istraivanja u cilju prilagoavanja zahtevima praktikovanjazavisi od karakteristika istraivanja. Ako je izvetaj u sutini sistematsko kritiko izlaganje toka eksperimenta i njegovih rezultata, a zakljuak izlaganje o znaaju, znaenju i dometima eksperimenta i rezultata do kojih se dolo, mogunosti neposrednog korienja su velike. Ipka, veina izvetaja sloenih istraivanja plodotvornija je za tekuu praksu sa odgovarajuim prilagoavanjima. Tri su osnovne svrhe prilagoavanja izvetaja: (1) izvetaj se formira kao osnova odluivanja o aktivnosti (2) izvetaj se ugrauje u inormativni sistem (3) izvetaj se prilagoava vrenju kompleksa funkcija.

Izrada posebnih akata na osnovu izvetaja o rezultatima istraivanja je najvii najekasniji nain prilagoavanja izvetaja pratikovanju. Elaborati, akti dokumenti, su funkcionalno praktini modeli sistema na osnovu rezultata istraivanja. Dva su osnovna modaliteta postupka izrade ovih akata. Prvo je produen rad na elaboraciji napred pobrojanih pregleda. Drugi nain je d izostavljanje napora da se prvo urade pregledi, a umesto njih se formulie koncepcija reenja koja se azrauje, a saznanja konkretizuju i operacionalizuju.