Висока медицинска школа струковних студија

“Милутин Миланковић”
Београд

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА У ПЕДИЈАТРИЈИ

ТЕМА

Исхрана деце предшколског узраста

Ментор: Студент:

Мр сци. мед. Др Данијела Живаљевић Милица Петковић

Београд, децембра 2022. године

 Број индекса: С83/2020

САДРЖАЈ

УВОД...............................................................................................................................................3

1.Главни нутритијенти неопходни за правилан раст и развој деце..............................4

1.1.Протеини (беланчевине)................................................................................................5
1.2.Угљени хидрати................................................................................................................6
1.3.Масти...................................................................................................................................7
1.4.Витамини............................................................................................................................9
1.5.Минерали.........................................................................................................................10

2.Значај правилне исхране код деце предшколског узраста.......................................10

3.Препоруке за правилну исхрану деце предшколског узраста..................................11

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................13

Литература..................................................................................................................................14

2
УВОД

Исхрана је један од најзначајнијих фактора за правилан раст и развој сваког

детета. Храна мора бити разноврсна и садржати неопходну енергију, протеине,
витамине и минерале. Током прве године живота, деца се претежно хране
мајчиним млеком, а након првог рођендана већ једу разноврсну храну. Међутим,
још у том периоду деца избегавају да једу неку врсту хране. Чуло укуса је код
мале деце осетљивије него код одраслих па им неке врсте хране не пријају или
им се не свиђају.

Неправилност у исхрани која постоји од детињства утиче и на здравље тог детета

у одраслом добу. Деца која не уносе довољне количине нутритивно вредне хране
у организам, расту доста спорије и склонија су инфективним обољењима.
Гојазност је важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних обољења у
каснијем животном добу (дијабетес, срчане тегобе, повишен крвни притисак), као
и фактор ризика за настанак психолошких поремећаја а нарочито у периоду
адолесценције.

Управо зато се правилној и разноврсној исхрани поклања изузетна пажња, а

нарочито у периоду од прве до пете године живота. Промоција здраве (правилне)

3
исхране и формирање правилних навика почиње у породици. Родитељи су прва
карика у ланцу одговорних за формирање здравих прехрамбених навика код
деце. То значи да родитељи треба да брину о одабиру и понуди одговарајућих
количина разноврсних намирница, да воде рачуна о редовном режиму исхране и
да настоје да оброци буду и прилика за окупљање породице у пријатној и
смиреној атмосфери.

1.Главни нутритијенти неопходни за правилан раст и развој

деце

Раст и развој детета су резултат генетских фактора, али и других фактора на које
можемо да утичемо, од којих је најважнија исхрана. Правилна исхрана је основна
база доброг здравља детета и подразумева правилан и разноврстан избор
намирница, која садржи све хранљиве и заштитне састојке и оптималан дневни
унос енергије. Правилним уносом хранљивих састојака тело одржава виталност,
активност и отпорност на болести.1

Резултати систематских прегледа школске деце последњих деценија показују да

је све већи број деце или гојазно или неухрањено, док је све мање нормално
ухрањене деце. Разлог је исхрана базирана на брзој храни, белом и лиснатом
пециву, тзв. „грицкалицама“, слаткишима, газираним напицима, недовољна
физичка активност али и нередовни оброци. Такав начин живота код деце
доводи до појаве гојазности, дијабетеса, високог крвног притиска, до повећања
1
Неправилна исхрана и гојазност код деце. Доступно на: Ishrana dece školskog uzrasta - saveti za pravilnu
ishranu dece (medigroup.rs)

4
липидног статуса у крви, до деформитета кичме, анемије, недостатка калцијума,
доводи до рахитиса и опште неотпорности организма.

Ови подаци су алармантни и зато треба на време упозоравати родитеље на

опасности које неправилна исхрана носи са собом. Боравећи у предшколским
установама, деца имају правилне и избалансиране оброке, али проблем настаје
кад деца код куће траже намирнице које нису најсјајније решење. Зато родитељи
морају бити упорни и упорно потенцирати здраву исхрану и код себе и код деце.
Здрава исхрана као таква подразумева да дете једе разноврсну, правилно
избалансирану храну, која се састоји из беланчевина, масноћа, угљених хидрата и
минерала.

1.1.Протеини (беланчевине)

Протеини или беланчевине су супстанце неопходне за изградњу и одржавање

мишића, крви, коже, костију и осталих ткива и органа. Неопходне су за
функционисање имуног система који штити организам од болести.2

2
The Importance of Good Nutrition for Kids (2021). Доступно на: The Importance of Good Nutrition for Kids
(nationwidechildrens.org)

5
 Слика бр. 1 – Протеини

Довољна количина протеина у исхрани је неопходна за раст и развој, али већа

количина може бити штетна за организам. Животињске беланчевине које се
налазе у млеку, јогурту, свим врстама меса, риби, јајима, лако се претварају у
протеине у организму. Биљне беланчевине као што су оне садржане у пасуљу,
грашку, сочиву, соји или житарицама, су такође врло корисне за раст и развој
деце.

Поставља се питање, шта се дешава ако деца не уносе довољно беланчевина у

свој организам? Можемо побројати следеће потенцијалне последице:

1. Раст и развој им је успорен

2. Лако се разболевају
3. Болест им траје дуже
4. Нарушен им је квалитет косе, коже и ноктију,
5. Функционисање органа је угрожено

6
1.2.Угљени хидрати

Свакако најзначајнији извор енергије који је потребан за функционисање

организма су угљени хидрати. Угљени хидрати једноставне структуре (нпр.
шећер) се брзо отапају у крви и смањују апетит. Уношењем шећера у организам
деца су сита и не могу да једу осталу корисну храну, ако су појела превише
слаткиша. Шећер се налази у бомбонама, вафлама, слатким пићима, чоколади,
бисквитима, слатким пецивима и слично. Вишак ове врсте угљених хидрата у
исхрани је важан фактор у настанку каријеса.3

Неки угљени хидрати имају и сложену структуру. Они немају сладак укус и налазе
се у структури биљне хране као влакна и скроб. Влакна су неопходна за правилно
функционисање пробавног система, па конзумирање хране богате влакнима
штити дете од многих болести. Сложени угљени хидрати се постепено отапају и
помажу да дете има стабилан шећер у крви, што је добро за здравље. Сложени
угљени хидрати се налазе у кромпиру и коренастом поврћу, у пасуљу, грашку,
сочиву, соји, житарицама, поврћу и воћу.

Да бисмо заштитили здравље зуба код деце потребно је да једу умерено оне
намирнице које садрже шећер и да перу зубе после оброка, а минимално два пута
дневно.

Да би деца уносила довољно влакана у организам сваки дан требају јести храну
богату влакнима – воће и поврће.

3
Helpful feeding information for your preschooler. Доступно на: Preschooler Nutrition | Johns Hopkins Medicine

7
 Слика бр. 2 – Угљени хидрати

1.3.Масти

Масти су најбогатији извор енергије и носиоци витамина А, Д и Е. Масти делимо

на чврсте и текуће. Текуће масти се добијају прерадом биљака као што су
маслине, кукуруз, орашасто воће и соја. Чврсте масти су маргарин, маслац
(путер), маст, лој, и слично. Чврсте масноће се налазе и у црвеном месу, месним
прерађевинама (кобасице, саламе итд.). Масти су неопходне нашем организму,
али конзумирање великих количина хране богате мастима доводи до гојазности
и болести срца и крвних судова.

8
Велике количине масноћа садржи и мајонез, масно месо, саламе, кобасице,
чоколада, све пржене и поховане намирнице. Зато је важно да приликом кувања
храну припремамо у сопственом соку, са што мање додатних масноћа, како би
јело било здравије.

За припрему јела је здравије користити текуће масноће попут уља. Најбоље је

користити маслиново уље и то екстра девичанско (хладно цеђено маслиново
уље, без термичке обраде).

Уколико дете уноси превише масноћа у свој организам створиће вишак

непотребне енергије, и самим тим доћи ће до вишка килограма. Детету које је
унело више масноћа него што му је то потребно, је угрожена структура односно
састав крви јер је поремећен липидни статус, а поремећен липидни статус указује
а угрожене стање срца и крвних судова.

Слика бр. 3 – Масти

1.4.Витамини

9
Витамини су нутритијенти неопходни за заштиту од болести, као и за нормално
функционисање организма. У саставу различите хране налазе се и различити
витамини. Свеже воће и поврће представљају најбогатији извор витамина. 4

Витамин А је важан за раст и развој дечјег организма. Значајан је за формирање

доброг вида. Намирнице богате витамином А су: јаја, џигерица, тамнозелено
поврће, шаргарепа, парадајз, кајсије, диња итд.

Група Б витамина је потребна за производњу крви и правилан рад мишића и

нервног система. Сви витамини Б комплекса могу се наћи у различитим врстама
хране. Реч је о риби, јајима, махунаркама (пасуљ, грашак, соја), житарицама,
орашастим плодовима итд.

Витамин Ц штити организам од болести као што су прехладе, грип, корона, али је
веома важан за здравље зуба и зубног меса (гингиве). Намирнице богате
витамином Ц су свеже воће и поврће а посебно цитруси (лимун, наранџе,
мандарине), киви, паприка и друго.

Витамин Д је важан за здравље костију. Ако је дете доста изложено сунчевим

зрацима искористиће доста више витамина Д који се уноси храном. Храна богата
витамином Д је риба, рибље уље, џигерица и жуманце.

Ваља напоменути да дете мора здраво и избалансирано да се храни. Ако се

поштују ови принципи, дете ће све витамине успети да унесе храном, и неће му
бити потребни било какви суплементи.

4
Vitamins for kids: Do they need them (and which ones)? Доступно на Vitamins for Kids: Do They Need Them
(and Which Ones)? (healthline.com)

10
1.5.Минерали

За исхрану деце важни су и минерали. Минерал који се у највећим количинама

налази у нашем телу је свакако калцијум. Калцијум је неопходан за здравље
костију и зуба. Најбогатији извори калцијума су млеко и млечни производи. Ако
дете сваки дан не добије довољне количине хране богате калцијумом, неће
задовољити своје нутритивне потребе за њим. У случају да дете уноси мање
количине калцијума од оних неопходних доћи ће до тога да његове кости и зуби
неће бити довољно јаки. Кости ће расти спорије и дете ће бити ниже од просека.
Самим тим и активности његовог мишићног и нервног система ће бити спорије.

Поред калцијума, важно је и гвожђе. Гвожђа највише има у храни као што су
месо, јаја, пасуљ, сочиво и тамнозелено лиснато поврће (нпр. спанаћ). Како би се
гвожђе што боље искористило треба уносити и довољно витамина Ц.

2.Значај правилне исхране код деце предшколског узраста

Исхрана игра кључну улогу у обезбеђивању здравог живота. Међутим велики је

проблем натерати своју децу да одаберу и једу квалитетну храну. То би требало
да буде на врху листе задатака свих родитеља. Родитељи требају од рођења да
уче своју децу да се уче правилима здраве и избалансиране исхране јер таква
исхрана:5

5
Shaikh, J. (2022): Why is good nutrition important for preschoolers? Доступно на: Why Is Good Nutrition
Important for Preschoolers? 4 Strategies (medicinenet.com)

11
 1. пружа трајну енергију за игру током дана;
2. пружа могућност да деца уче и јасно размишљају;
3. обезбеђује јачање костију и зуба деце;
4. смањује ризик од болести узрокованих недостатком у исхрани као што је
дерматитис (недостатак витамина Б комплекса);
5. помаже деци да одрже здраву тежину
6. спречава их да развију хроничне болести као што је дијабетес у раном
детињству;
7. спречава их да постану мрзовољни или раздражљиви;

Међутим, многи родитељи се питају шта треба да ураде да би свом предшколцу

обезбедили квалитетну и добро избалансирану исхрану? Одговор је да треба да
развијају добре прехрамбене навике код деце још у периоду када се деца тек
привикавају на чврсту храну. Једино на тај начин, можемо помоћи детету да
остане здраво и снажно.

3.Препоруке за правилну исхрану деце предшколског

узраста

Постоје четири правила која могу побољшати навике у исхрани код деце.

1.Унос хранљивих материја

Ово правило подразумева да деца у свој организам уносе све важне хранљиве
материје и то кроз најмање пет порција воћа и поврћа дневно. Родитељи треба

12
да воде рачуна о томе да сваки оброк има барем делимично неко воће или
поврће. Потребно је да деца конзумирају свеже домаће производе, а да
избегавају грицкалице, слаткише, сокове, прерађену и индустријску храну.
Потребно је избегавати пржење и поховање хране, а да се усвоје здравије методе
кувања као што су печење, пржење и кување на пари, барење и слично. Уместо
што деци нуде сокове, потребно је да деци у замену дају обичну негазирану воду.

2.Будите креативни

Родитељи треба да планирају заједничке оброке са децом, а најмање једном

недељно. Кад год иду у куповину треба да воде и децу са собом и да заједно са
децом читају етикете на амбалажи и то онај део који говори о саставу хране. На
тај начин деца ће схватити зашто су неки производи штетни и неће их куповати
ни кад се мало осамостале. Такође важно је и да се деца укључе у кување хране.
Заједничко кување ће им помоћи да схвате зашто је важно да се здраво хране. У
шпајзу и оставама је потребно држати само залихе здраве хране. Без слаткиша,
грицкалица, газираних сокова и остале нездраве хране. Деца ће увек прво
покушати да провере шта то чувамо у остави или у фрижидерима. Зато не треба
им давати повода да се ухвате нездраве а укусне хране.

3.Планирајте породичне оброке

Породични оброци подразумевају опуштену атмосферу, и за родитеље и за децу.

Стога, већа је вероватноћа да ће деца јести здраву храну укључујући и поврће и
воће и житарице, ако се и родитељи и остали чланови породице хране здраво и
једу истовремено. Мање је вероватно да ће током живота касније прибегавати
нездравој храни. Мања је вероватноћа да ће у неком тренутку почети да користе
супстанце које изазивају зависност као што су дуван, алкохол или дроге. Већа је
вероватноћа да ће опонашати праксу здраве хране својих родитеља.

13
4.Не водите битке око хране

Оброци не требају да буду разлог сукоба између родитеља и детета. Родитељи

свакако највише на свету воле своју децу и имају добре намере, али користити
методе као што је „подмићивање детета“ да се храни здраво није прихватљиво.
Данас је учестало да деца једу испред телефона, таблета, ТВ-а и то гледајући
омиљени цртани филм или играјући игрицу. То није добро ни здравствено а ни
социјално по раст и развој детета, и родитељи не би требало да усвајају такве
науке, јер ће после имати пуно проблема и са дететом и са његовом исхраном.

Деца не треба да се нуде да једу када нису гладна. Не треба очекивати да се

преједу када покажу да су сити након одређеног дела оброка. Родитељи не треба
да користе храну да би показали љубав према деци. У те сврхе је боље грлити и
љубити децу стално, проводити време и играти се са њима, али и похвалити их
кад су то заслужили.

ЗАКЉУЧАК

Обезбеђивање здраве и уравнотежене исхране је главни задатак и циљ нас

родитеља, поготову ако имамо децу предшколског узраста. Деца стално расту и
потребне су им хранљиве материје које ће им омогућити да одрже здраву тежину,
брзо се опораве од болести, изграде јаке кости и мишиће и одрже ниво енергије.
Лоша исхрана може изазвати низ здравствених проблема као што су гојазност,
астма, висок холестерол и срчана обољења, а не треба заборавити и потешкоће у
учењу и ниско самопоуздање.

14
Међутим, потребно је нагласити да живимо у изузетно турбулентном времену, где
су промене једина сигурна појава. Све чешће родитељи раде по два посла, и нису
код куће по цео дан, и у том случају нема ко да контролише шта нам деца једу. У
том случају на сцену ступа јавно мњење, али и најближе окружење детета –
вртић, шира породица, комшилук, који не требају децу да кљукају непотребном и
неквалитетном храном.

Велика је и улога здравствених радника који на сваком систематском прегледу

треба да утврде и степен ухрањености деце и да на основу тога дају смернице
родитељима о начину исхране деце.

Литература
1. Неправилна исхрана и гојазност код деце. Доступно на: Ishrana dece
školskog uzrasta - saveti za pravilnu ishranu dece (medigroup.rs)
2. The Importance of Good Nutrition for Kids (2021). Доступно на: The Importance
of Good Nutrition for Kids (nationwidechildrens.org)
3. Helpful feeding information for your preschooler. Доступно на: Preschooler
Nutrition | Johns Hopkins Medicine
4. Vitamins for kids: Do they need them (and which ones)? Доступно на Vitamins
for Kids: Do They Need Them (and Which Ones)? (healthline.com)
5. Shaikh, J. (2022): Why is good nutrition important for preschoolers? Доступно
на: Why Is Good Nutrition Important for Preschoolers? 4 Strategies
(medicinenet.com)

15