Скрипта из медицинске хемије за 1.

годину денталне медицине

-теорија-

Урадили студенти денталне медицине

Садржај:
Структура атома, ПСЕ----------------------------------------------------------------------------------4
Хемијска веза----------------------------------------------------------------------------------------------
8
Вода, телесне течности, кретање воде--------------------------------------------------------------13
Кинетика хемијске реакције--------------------------------------------------------------------------20
Јонски производ воде, pH-----------------------------------------------------------------------------31
Пуфери----------------------------------------------------------------------------------------------------36
Ацидо-базна равнотежа-------------------------------------------------------------------------------38
Изомерија------------------------------------------------------------------------------------------------52
Двострука веза, угљоводоници у биолошким системима--------------------------------------58
Ароматичност у биолошким системима-----------------------------------------------------------60
Хидроксилна група у биолошким системима-----------------------------------------------------64
Фенолна група у биолошким системима-----------------------------------------------------------
66
Тиолна група, S једињења у биолошким системима--------------------------------------------68
Амино група, N једињења у биолошким системима--------------------------------------------70
Карбонилна група у биолошким системима------------------------------------------------------74
Карбоксилна група и деривати у биолошким системима--------------------------------------77
Хетероциклична једињења у биолошким системима 1----------------------------------------89
Хетероциклична једињења у биолошким системима 2-----------------------------------------89
Хидросолубилни витамини-------------------------------------------------------------------------100
Липосолубилни витамини---------------------------------------------------------------------------100
Угљени хидрати - структура, својства, класификација----------------------------------------111
Угљени хидрати – сложени угљени хидрати у биолошким системима--------------------111
Липиди – структура, својства, класификација--------------------------------------------------121
Липиди – прости и сложени липиди у биолошким системима-----------------------------121
Нуклеинске киселине – ДНК-----------------------------------------------------------------------123
Нуклеинске киселине – РНК------------------------------------------------------------------------131
Аминокиселине----------------------------------------------------------------------------------------135
Протеини – структура--------------------------------------------------------------------------------141
Протеини – физичко-хемијска својства, класификација--------------------------------------141
Ензими – структура, механизам катализе--------------------------------------------------------146
Ензими – кинетика у биолошким системима----------------------------------------------------146
Биоенергетика – егзергоне и ендерогене реакције---------------------------------------------156
РОС, оксидативни стрес----------------------------------------------------------------------------164
Антиоксиданти----------------------------------------------------------------------------------------172
Токсиколошки значајна једињења-----------------------------------------------------------------173
Биотрансформација ксенобиотика-----------------------------------------------------------------180
 STRUKTURA MATERIJE
Fizička svojstva – približna veličina, boja, tekstura, agregatno stanje, gustina,
temp. topljenja i klučanja, miris...;
- Menja se samo energetsko stanje supstanci (hemijski sastav ili raspored
atoma ostaje isti);
- Topljenje leda, promene stanja, sečenje, rastvaranje...
- Intenzivna svojstva – NE ZAVISE od prisutne količine materije (boja,
miris, sjaj, kovnost, plastičnost, provodljivost, tvrdoća, t.t, t. k, gustina...);
- Ekstenzivna svojstva – ZAVISE od prisutne količine materije (masa,
volumen, površina, energija, električni naboj, sila kretanja...).
Hemijska svojstva – sposobnost supstance da reaguje i formira novu supstancu
- Postaju uočljiva tek nakon hemijske reakcije
- Pretvaranje jednih supstanci u druge/nove (promenjen im je sastav);
*Drvo gori na vazduhu i stvara CO2 i H2O; Kuvanje jaja (denatauracija
proteina); Formiranje rđe (Fe do FeO).
HEMIJSKU PROMENU UVEK PRATI FIZIČKA PROMENA!

Masa – osnovno svojstvo supstance [kg]

E = m · C2 *Supstanca i energija se MOGU međusobno pretvarati jedna
u drugu, ALI je zbir mase i energije stistema
STALAN.
Materija – sve što zauzima prostor i ima masu – svi predmeti oko nas (i živi)
*Masa se NE razlikuje od mesta do mesta, a težina DA (zbog gravitacije)
Stanja materije:
- ČVRSTO (s) – ima definisan oblik i zapreminu;
- TEČNO (l) – nema stalan oblik, ima definisanu zapreminu;
- GASOVITO (g) – nema definisan ni oblik ni zapreminu (zautima oblik i
zapreminu suda).

Osnovne jedinice SI sistema:

- Masa [kg]
- Dužina [m]
- Temperatura [K]
- Energija [J]
- Jačina električne struje [A]
- Količina supstance [mol]
Elektromagnetno zračenje obuhvata mikrotalase za mobilnu komunikaciju,
infracrveno zračenje (emituju ga topli predmeti; za procenu gubitka toplote
stambenih objekata), vidljivu svetlost, rendgenske zrake, gama zrake (visoke E).

MATERIJA:
1. SUPSTANCA:
- Hemijski elementi – osnovne supstance od kojih su svi predmeti
formirani; prisutna samo 1 vrsta atoma; NE MOGU se dalje
razložiti;
- Hemijska jedinjenja – od 2 ili više elementa u određenim
odnosima; MOLEKUL – najmanji karakteristični deo jedinjenja, od
određenog i jedinstvenog rasporeda elementa.

2. SMEŠA:
- Homogene smeše – imaju definisana, konzistentna svojstva; čestice
RAVNOMERNO rasprostranjene (isti sastav u celom uzorku)
*npr rastvori (benzin, mleko u margarinu, čaj...), neke legure...
- Heterogene smeše – nekonzistentan i neravnomeran sadržaj, delovi
se mogu mehanički odvojiti; različiti uzorci iste smeše imaju
različite sastave *npr salata, pesak, voda sa peskom, so sa peskom,
voda okeana, vazduh u sobi ili zemljištu...

STRUKTURA ATOMA
Protoni i neutroni su u jezgru; Elektroni su u orbitalama oko jezgra
Nukleus (p+ i n-) – odgovoran za masu atoma, +
Elektroni (e-) – odgovorni za jačinu i veličinu, -
ZX atomski broj – broj p+ = broj e-
A
X maseni broj (A=Ar), p+ +no
Z= p+
A= p+ + no
A-Z = no
*** p+ = e- (u atomu)
P+ ≠ e- ( u jonu)

IZOTOPI – isti broj p+, atomi istoh elementa

- Isti atomski broj, različit maseni broj A (različit br. no)
- 40Ca, 41Ca; 6C , 13C, 14C
*Tehnecijum Te ima preko 40 izotopa, mase od 85-118; Svi su
radioaktivni; Jedan od izotopa emituje gama zračenje pa se ugrađuje u
rastvorljive molekule za posmatranje protoka tečnosti u org.
IZOBARI – atomi različitih elemenata; različit atomski broj Z, isti maseni
broj
- 40Ca, 40K
IZOTONI – atomi raličitih elemenata, isti broj no, različit i Z i A

Avogadrov broj NA = 6 · 1023 čestica (atoma, molekula ili jona)

*1 mol neke supstance predstavlja količinu supstance koja sadrži isti broj čestica
kao i broj atoma ugljenika u tačno 12g izotopa C-12.

ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA
Glavni kvantni broj (n) VELIČINA I ENERGIJA ENERGETSKOG
NIVOA
- Određuje celokupnu energiju nekog energetskog nivoa tj. pripadnost e-
nekom nivou
n=1 K
n=2 L
n=3 M
n=4 N
n=5 O
n=6 P
n=7 Q
Azimutni/ orbitalni/ sporedni kvantni broj (l) OBLIK I ENERGIJA
ENERGETSKOG PODNIVOA
l=0 s orbitala (sharp)
l=1 p orbitala (principal)
l=2 d orbitala (diffuse)
l=3 f orbitala (fundumental)
Magnetni kvantni broj (ml) ORIJENTACIJA
- Opisuje broj orbitala u određenom podnivou i prostornu orijentaciju
orbitala
s podnivo (l=0) – UVEK ml = 0
p podnivo (l=1) – 3 orbitale, ml = -1, 0, 1
d podnivo (l=2) – 5 orbitala, ml = -2, -1, 0, 1, 2
f podnivo (l=3) – 7 orbitala, ml = -3, -2, -1, 0, 1, 2, 3
Spinski kvantni broj (ms)
- Opisuje spin (*Svojstvo e- da rotira oko svoje ose bez spoljašnjeg uticaja)
elektrona u orbitali; +½ i -½
Max broj e- na nivou – 2n2
Broj e- u podnivou – N(e-) = (2l + 1) · 2
*Energija elektrona zavisi od nivoa i podnivoa kome pripada
 HUNDOVO PRAVILO
-DEGENERISANE ORBITALE (ista energija, različita prostorna orijentacija)
Paulijev princip isključenja – Dva elektrona ne mogu da imaju sva 4 kvantna
broja ista (moraju se razlikovati bar u jednom)
*Svaki sistem u prirodi teži da zauzme NAJNIŽE MOGUĆE energetsko stanje!
Kvantni brojevi određuju energetsko stanje elektrona u atomu
-energetski najstabilniji podnivo/ orbitala je onaj gde je n+l manji
*ako je zbir za 2 podnivoa jednak, stabilniji je onaj koji ima NIŽU vrednost n

*Izoelektrične čestice - *Joni Na+ i F- imaju istu el. konf. kao i atom Ne
*Ako su d orbitale popunjene e-, one NISU deo valentnog nivoa (ako su
polupopunjene JESU)
*samo kod d orbitala se javlja odstupanje – kod d5 i d10 koje su stabilne, ako fali
1 e- prebacuje se iz s u d (biće s1d5/10)
Plemeniti gasovi –najstabilnije el. konf.
VALENTNI ELEKTRONI – određuju hem. Svojstva elemenata i grupe PSE;
učestvuju u obrazovanju hemijskih veza

1s22s22p63s23p64s23d104p65s24d105p66s24f145d106p67s25f146d107p6

PERIODE – poređane po porastu broja p+

GRUPE – poređane po sličnim fizičkim i hem. Svojstvima; ISTA konf. Zadnjeg
valentnog energetskog nivoa

Prema Mendeljejevu: Hem. Svojstva elemenata su periodična funkcija njihovih

atomskih masa
Posle prihvatanja kvantno-mehaničkog modela: Hem. Svojstva el. su njihove
elektronske konf. Tj. Njihovih rednih brojeva

Metali (s, d, f i neki p elementi) *Cs i Fr izraziti metali

Metaloidi (neki p elementi)
Nemetali (neki p elementi)

Rasprostranjenost:
- U priprodi: O, Si, Al, Fe, Ca, Na, Mg, K...
- U čoveku: O, C, H, N, Ca, P, Cl, S, K, Mg...

Energija jonizacije Ei [Ev; Kj/mol]

-Količina energije potrebna da se iz nekog atoma u g stanju iz spoljašnjeg en.
nivoa udalji e-
Ei1
X(g) X+ (g) + e- Ei1 < Ei2
Ei2
X (g)
+
X2+ (g) + e-
*U grupama opada, u periodama raste

Afinitet prema elektronu Ea

-Energija kojoa se oslobađa/apsorbuje kada neutralni atom u g stanju primi/veže
e-

X(g) + e- X- (g)
* U grupama opada, u periodama raste
*Veliki Ea imaju VI i VII grupa jer lako primaju e-

ELEKTRONEGATIVNOST

Paulingova skala – najmanji koeficijenz elektronegativnost ima Fr (0,7), a

največi F (4)
*U periodi raste, u grupi opada
POLARNOST VEZE – posledica razlike elektronegativnosti vezanih atoma

Porast rednog broja: U grupi:

RASTE Ar, V atoma, r, metalni karakter
OPADA Ei (prve), elektronegativnost, standardni el. potencijal
U periodi:
RASTE Ar, Ei (prve), Ea, elektronegativnost, slobodni el. pot, nemetalni
karakter
OPADA metalni karakter, veličina atoma

HEMIJSKE VEZE-sile koje drže atome na okupu

Homonuklearni molekuli – od atoma iste vrste; Heteronuklearni - od atoma
različite vrste
Jonska veza – heteropolarna
Sila privlačenja između SUPROTNO nael. jona
KATJON (atom koji otpušta e-) ANJON (atom koji prima e-)
Grade pravilnu kristalnu rešetku koja se sastoji od jona
Visoke t.t. i t.k; stabilniji od slobodnih atoma od koji su
Grade je elementi koji imaju MALU Ei sa elementima koji imaju VELIKU Ea
*Halogenidi i oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (KCl, NaBr, Na2O, MgO,
BaF2, Li2O, LiCl...);
Sulfidi i hidridi alkalnih i zemnoalkalnih metala (sulfidi nisu tipična jonska
jed)
(Na2S, CaH2, KH, K2S, CaS, LiH...).

Kovalentna veza
Stvaranje jednog ili više zajedničkih parova e- između atoma (dobija se konf,
plemenitog gasa)
Grade je atomi nemetala koji imaju VELIKU Ei i jako privlačenje svojih
valentnih e-
Veze unutar molekula su jake, a između molekula slabe
Niže t.t. i t. k. od jonskih
Vrste: Kovalentno-nepolarna
- Homonuklearni dvoatomni molekuli (H2, Cl2, O2, N2...)
- Simetrični heteronuklearni molekuli (H2O2, N2H4, CH4...)
Kovalentno-polarna
Kovalentno-koordinativna

Sigma (σ) veza – 1o veza, najjači tip kov. Veze, obično –

Pi (π) veza – 2o veza, slabija od sigma veze, nastaje preklapanjem 2 p-orbitale;

prethodi joj sigma veza

*U homoatomnim molekulima je 100%

kovalentna veza*
Jednostruka veza=elektronski par
Dvostruka veza – 2 para elektrona ravnomerno raspoređena između jezgara
atoma u molekulu
Trostruka veza – 3 zajednička para ravnomerno raspoređena između jezgara

Polarnost veze je posledica razlike u elektronegativnosti atoma

Elektronegativnost ( χ –hi) – mera sposobnosti jednog od atoma vezanih
kov. vezom da privlači el. par kov. veze
*u nepolarnoj kov. = jednako privlačenje
u polarnoj kov. = jedan više privlači
u jonskoj kov. = jedan atom potpuno privlači (+ -)
Polarnost se meri dipolnim momentom (μ) – to je vektorska veličina
usmerena od + ka – naelektrisanju i određuje rastojanje naelektrisanja u
molekulu
-Molekuli sa 1 polarnom vezom uvek su DIPOLI, a molekuli sa više polarnih
veza mogu, ali ne moraju biti dipoli
*Molekuli sa polarnim vezama mogu biti i polarni i nepolarni npr. CO2 (molekul
nepolaran ali ima polarnu kov. vezu, jer su vektori suprotnog intenziteta i prava
pa je μ=0)*
NEPOLARNE:
- GASOVI (CH4, H2)
- TEČNOSTI (CCl4, Br2), niske t.k. ispod 300 oC
- ČVRSTE (I2, S8, P4) velika M, a t.t. ispod 500 oC
- Dobro se rastvaraju u nepolarnim rastvaračima, a u polarnim slabo
- Njihovi rastvori ne provode el. struju
POLARNE:
- Niske tače t. i k, dobro se rastvaraju u polarnim rastvaračima
- Rastvori provode el. struju
- U rastvorima često stupaju u hem. Reakciju (jonizuju, predaju/primaju
p+)

Kovalentno-koordinativna veza
- Oba e- zaj. Elektronskog para pripadaju jednom atomu
- NH3 (H + može da primi 2 e- - AKCEPTOR; N daje oba e- za vezu –
DONOR)
- Između centralmog jona i liganda

Metalna veza
Svi metali su čvrsti sem Hg
 Imaju metalni sloj i obradivi su, tegljivi (duktilni), provode toplotu i
elektrocitet
Merilo jačine metalne veze je t.t.

I model elektronskog gasa

- Veza između katjona i slobodnih e-
- Zbijeno pakovani katjoni nastali delimičnim otpuštanjem e- koji se
slobodno kreću oko njih; e- su zajednički svim metalnim jonima
- Kvantna teorija metalne veze, Zonska teorija čvrstog stanja, Teorija
vrpce energetskih nivoa
II model elektronskih traka
- Stanje elektrona u rešetki opisuje atomska orbitala
- Delokalizovana – veza koja se stalno premešta između različitih
parova atoma metala
- Teorija elektronskih traka
11Na 1s22s22p63s13p0
Popunjene trake: 1s22s22p6
Zabranjena zona
Polupopunjena/valentna traka: 3s
Zabranjena zona
Prazna/provodna traka: 3p

*Metali PROVODE elektricitet i u ČVRSTOM i TEČNOM stanju

Jonska jedinjenja u čvrstom ne provode, ali provode u RASTOPU ili
RASTVORU
Molekulska jedinjenja ne provode elektricitet ni u čvrstom ni u rastvoru*

INTERMOLEKUSLE / SEKUNDARNE VEZE

-Vander-Valove privlačne sile
Vodonična veza, Londonove i Kulonove privlačne sile, molekul-jon interakcije
-Veze između čestica mogu biti jon-molekul i molekul-molekul interakcije
-drže molekule na okupu i utiču na fizička svojstva

Kulonove privlačne sile (elektrostatičke)

-deluju između suprotno nael. čestica; najjače između jonova (jonska veza)
JON-DIPOL INTERAKCIJE (hidratacija jona – okruživanje neke čestice npr
NaCl polarnim molekulima vode)
DIPOL-DIPOL INTERAKCIJE (između polarnih molekula; stalan/permanentni
dipol)
*rastojanje između molekula zavisi od privlačnih i odbojnih sila
DIPOL-INDUKOVANI DIPOL INTERAKCIJE (dolazi do polarizacije tj.
deformacije elektronskog oblaka; od nepolarnog molekula nastaje indukovani
dipol)
*DISPERZIONE SILE – privlačne, drže na okupu indukovane dipole (deluju na
malim rastojanjima)
*Polarizabilniji molekuli su oni koji se lakše polarizuju, imaju difuzniji el.
omotač i veći broj e-
***MALI MOLEKULI SE TEŽE POLARIZUJU, VEĆI LAKŠE (npr. O2 se
lakše rastvara u vodi od H2 jer ima veću Mr)
INDUKOVANI DIPOL-INDUKOVANI DIPOL INTERAKCIJE
-najslabije međum. sile (~2 kJ/mol), kratkog dometa
-između nepolarnih molekula (i atoma plemenitih gasova)
-sila privlačenja između trenutnih dipola
*Javljaju se i kod polarnih molekula – sporedna uloga*
*TRENUTNI DIPOL – u nepolarnom moeluku vlada simetrična raspodela ALI
zbog jezgra koje VIBRIRA i e- koji se neprekidno KREĆU dolazi do
nesimetrične raspodele nael. i tako nastaje PRIVREMENI DIPOL
Londonove disperzione sile
-odbojne Bornove sile
-Jačina disperzionih sila raste sa porastom mase molekula
F2 (g) Cl2 (g) Br2 (g) I2 (s)

RASTE: veličina molekula, polarizabilnost, jačina Londonovih

(disperzionih) sila, jačina interakcija indukovani dipol-indukovani dipol
Pr. Ind. Dipol – ind. Dipol – kondenzovanje gasova (niska temp. smanjuje
brzinu kretanja molekula gasa, a visok pritisak smanjuje rastojanje)
Različito ag. Stanje ALKANA (C3H8-gas, C6H14-tečnost)
*Veća Mr = veća polarizovanost

Vodonična veza
Poseban dipol-dipol – 5 puta jača od običnih dipol-dipol interakcija
-Između polarnih molekula koji sadrže H kovalentno vezan za mali atom velike
elektronegativnost (F, O, N)
-obeležava se tačkastom linijom - - - - -
H2O, NH3, HF *ostali halogenidi nisu toliko elektronegativni
-2-3 puta duža od kovalentne, ali 10 puta slabija

POVRŠINSKI NAPON VODE

Energija potrebna da se smanji površina tečnosti (kišne kapi, talasi); Posledica

površinskog napona je npr. plutanje igle ili insekta po vodi
RASTE sa porastom intermolekulskih sila, SMANJUJE se sa porastom temp.
*Posle Hg, voda ima najveći površinski napon od svih tečnosti*
*Visoki VISKOZITET rezultat je jakih međum. interakcija između velikih
polarnih molekula
*Grananje u molekulu smanjuje t. k. a postojanje vodonične veze povećava t.k.

DISPERZNI SISTEMI / RASTVORI

<(DISPERZNA FAZA + DISPERZNO SREDSTVO = DISPERZNI SISTEM)

Komponenta koje ima manje Komponenta koje ima više ili

ili koja se raspoređuje u rastvaraču koja diktira ag. stanje sistema

*RASTVARAČ ne menja fizičko stanje pri rastvaranju rastvora

-Ako rastvor nastaje mešanjem 2 gasovite ili 2 tečne supstance, komponenta
koje je U VIŠKU je RASTVARAČ, a u MANJKU RASTVORAK.
Disperzni sistemi nastaju dispergovanjem (ravnomernim raspoređivanjem) jedne
supstance u drugoj
Prema veličini: - PRAVI RASTVORI ( 1 < 1nm)
- KOLOIDI ( 1-100nm)
 - GRUBO-DISPERZNI ( >100nm)
*Rastvori su homogeni sistemi koji se sastoje od 2 ili više čistih supstanci
Pravi rastvori
-dispergovana supstanca (rastvorak): mali molekul i/ili jon
Identifikacija: Isto ag. stanje: rastvarač je supstanca u VEĆOJ količini
*izuzetak: rastvor ccH2SO4 (98%) – vodeni rastvor kiseline
Različito ag. stanje: rastvarač je supstanca koja ima ISTO ag.
stanje kao rastvor
Koloidni rastvori (džem, sladoled, majonez)
Stajanjem se NE IZBISTRE
-čestice lebde u vazduhu jer su naelektrisane ISTOM vrstom naelektrisanja pa se
odbijaju
Grubo-disperzni sistemi
a) Suspenzije
Rastvarač TEČNOST
Rastvorak ČVRST
(brašno u vodi)
b) Emulzije
Rastvarač TEČNOST
Rastvorak TEČNOST
(mleko)

-zamućene, čestice vidljive golim okom, stajanjem se taloži rastvorak, spontana

sedimentacija, razdvajanje komponenti rastvora dekantovanjem (grubo
odvajanje, izlivanje bistre tečnosti od taloga)
-Rastvaranje je fizička promena, favorizuje se pri egzotermnim procesima i
povećanju neuređenosti sistema
-uparavanjem rastvarača dobija se rastvorak koji je prethodno rastvoren
*AKO se UPARAVANJEM ne dobije prethodno rastvoren rastvorak, supstanca
je REAGOVALA SA RASTVARAČEM!
-Rastvorljivost neke supstance u rastvaraču zavisi od: - Od njihove prirode
- Temperature
Slabe interakcije rastvarač-rastvarač
Slabe interakcije rastvorak-rastvorak FAVORIZUJU RASTVARANJE
Jake interakcije rastvarač-rastvorak

Rastvori čvrstih supstanci u vodi (pravi rastvori)

1) Rastvaranje NEELEKTROLITA u vodi
*Neelektroliti su jedinjenja sa kovalentnom vezom
 2) Rastvaranje ELEKTROLITA u vodi
-Elektroliti su jedinjena sa jonskom vezom ili polarnom kovalentnom
NEELEKTROLITI:
- Organski rastvarači (CCl4, CHCl3...)
- Nepolarna neorganska jedinjenja (NO, N2O, CO)
- Hidridi (PH3, AsH3, BH3...)
JAKI ELEKTROLITI, 100% jonizovani u vodi:
- Jake kiseline
- Jake baze
- Rastvorne soli
SLABI ELEKTROLITI, delimično jonizovani u vodi:
- Slabe kiseline
- Slabe baze
- Voda
Prema tipu veze: 1) Nepolarne kovalentne supstance – šećer
2) Jonske supstance NaCl
3) Polarne kovalentne supstance HCl
*Rastvaranje neelektrolita u vodi – rastvaranje šećera u vodi*
*Rastvaranje NaCl u vodi – rastvaranje + elektrolitička disocijacija (joni su
hidratisani)
Energetske promene pri rastvaranju :
1) Utrošak energije na raskidanje veza i na difuziju molekula rastvorka
između molekula rastvarača
2) Oslobađanje energije pri hidrataciji jona
Pr. Rastvaranjem NaOH u vodi oslobađa se toplota; rastvaranjem nitrata u vodi
troši se toplota; rastvaranjem CuSO4 u vodi rastvor poplavi
NH4NO3 – rastvaranje u vodi endotermna r-ja
CaCl2 – rastvaranje egzotermna r-ja

ΔH>0 ENDOTERMAN PROCES ΔH<0 EGZOTERMAN PROCES

„SLIČNO SE U SLIČNOM RASTVARA“ – polarni rastvarači rastvaraju
polarne supstance; nepolarni rastvarači rastvaraju nepolarne supstance.

Neograničeno se mešaju alkohol i voda

Delimično se mešaju n-butanol i voda
Ne mešaju se benzen i voda

1. Polarna supstanca i polaran rastvarač

Etanol se dobro rastvara u vodi
 *Što je jača intermolekulska sila između rastvorka i rastvarača veća
je verovatnoća da će se rastvorak rastvoriti
2. Nepolarna supstanca i polaran rastvarač
Elementarni jod se slabo rastvara u vodi (bolje se rastvara u benzenu)
3. Nepolarna supstanca i nepolaran rastvarač
n-heksan i n-heptan se potpuno mešaju jedan sa drugim
4. Jonsko jedinjenje i polaran rastvarač
Većina jonskih jedinjenja se dobro rastvara u vodi

FAKTORI KOJI UTIČU NA RASTVORLJIVOST

POLARNOST, MOLARNA MASA
*Glukoza (poseduje vodonične veze) rastvorljiva u vodi; cikloheksan nije
rastvorljiv u vodi; Vitamin A rastvorljiv u nepolarnim rastvaračima (masti);
vitamin C rastvorljiv u vodi...
*ACETON rastvara i polarne i nepolarne supstance!
*CaCO3, CaSO4, AgCl... – jonska jedinjenja slabo rastvorna u vodi jer
interakcije nisu dovoljno jake da prevaziđu jake veze u kristalnoj rešetki

Rastvorljivost predstavlja max količinu supstance rastvorene u rastvaraču na

određenoj temp. (zasićen rastvor)
a) NEZASIĆEN RASTVOR – onaj u kome je manji sadržaj rastvorka nego
u zasićenom (pri istim uslovima)
b) ZASIĆEN – onaj u kome se rastvorak nalazi u ravnoteži sa svojim
nerastvorenim delom u kristalnom formi
c) PREZASIĆEN – onaj u kome je veći sadržaj rastvorka nego u zasićenom
(pri istim uslovima)
*Sastav zasićenog rastvora je kvantitativno merilo rastvorljivost neke supstance!
Rastvaranje gasova u tečnosti:
-nepolarni gasovi slabo se rastvaraju u tečnostima (H2, O2, CH4, He...)
-polarni gasovi se nešto bolje rastvaraju u polarnim rastvaračima
V gasa
Rastvorljivost gasa: Ψ = V rastvarača

*U vodi se značajnije rastvaraju gasovi koji reaguju sa vodom (CO2), gasovi koji
grade vodonične veze sa vodom (HF, NH3), gasovi koji jonizuju u vodi (HCl,
HBr, HI)
UTICAJ TEMPERATURE NA RASTVORLJIVOST:
- Čvrsto u tečnom
 Ako je rastvaranje endoterman proces, povećanje temp. povećava
rastvorljivost; Ako je rastvaranje egzoterman proces, povećanje temp.
smanjuje rastvorljivost
- Tečno u tečnom
Parcijalno rastvorljive tečnosti (npr dimetiletar) povećanje temp.
povećava rastvorljivost, a kod potpuno rastvorljivih (npr etanol)
povećanje temp. smanjuje rastvorljivost
- Gas u tečnom
Rastvorljivost OPADA sa povećanjem temperature
UTICAJ PRITISKA NA RASTVARANJE GASOVA
Henrijev zakon - na konstantnoj temperaturi količina rastvorenog gasa u
tečnosti direktno proporcionalna s parcijalnim pritiskom tog gasa, u
ravnoteži s tečnošću

Sg = KH · Pg (Sg-rastvorljivost gasa, KH-Henrijeva konstanta proporcionaliteta, Pg- parcijalni pritisak gasa)

Rastvorljivost gasa srazmerna je parcijalnom pritisku gasa iznad tečnosti

(t=const)
PROMENA ZAPREMINE PRI MEŠANJU RASTVORA
Pri mešanju 2 rastvora različitih koncentracija ili razblaživanju cc rastvora
vodom, zapremina nastalog rastvora (V3) ne mora biti jednaka zbiru zapremina
(V1 i V2)!!!

V1 + V2 < V3 (širenje zapremine)

V1 + V2 > V3 (smanjenje, kontrakcija zapremine)
V1 + V2 = V3 (kod razblaženih rastvora)

*m3 = m1 + m2 UVEK !!!

Nekada se pri rastvaranju menja boja ili temp. rastvora!

Maseni udeo

m rastvora je zbir mase rastvorene supstance i mase rastvarača (vode)

mr = ms + mh20
Količinska koncentracija

Razblaženje C1 · V1 = C2 · V2
 SVOJSTVA RAZBLAŽENIH RASTVORA
Koligativna svojstva zavise od BROJA čestica (to su ona svojstva kod kojih
svojstva rastvora mogu da budu promenjena u prisustvu rastvorka)
A. Difuzija i osmoza
Difuzija je spontano kretanje čestica rastvorene supstance i rastvarača pri čemu
dolazi do izjednačavanja konc. u celoj zapremini rastvora (ravnomerno)
Osmoza je difuzija molekula rastvarača iz MANJE konc. kroz polupropustljivu
membranu u rastvor VEĆE konc.
*hidrostatički pritisak = sila difuzije
OSMOTSKI PRITISAK Π/ π – onaj pritisak koji treba da se saopšti membrani
da bi se zaustavila osmoza (molekuli rastvarača uzrokuju na membrani pri
prolasku)
Na aq rastvore neelektrolita mogu da se primene gasni zakoni jer su takvi
rastvori bliski idealnim rastvorima tj. gasovima
p V = n R T tj. π = n/V R T ( V= 1dm3)
Π=CRT mRT
πV= m/M R T M= π V
Izotonični – isti osmotski pritisak
Hipertonični – veći osmotski pritisak
Hipotonični – manji osmotski pritisak

*Fiziološki rastvor sadrži 0.92g NaCl u 100g rastvora

*Konc. jona u rastvoru jednaka je konc. jona u krvnoj plazmi
*Fiziološki rastvor je izotoničan sa krvnom plazmom
*Postoji i reversna osmoza (obrnuta)

B. SNIŽENJE TEMPERATURE MRŽNJENJA I POVIŠENJE

TAČKE KLJUČANJA
NEELEKTROLITI

-Sniženje tačke mržnjenja Δtk = kk · b

 Kk (krioskopska konstanta) = Δt za b = 1 mol/kg; zavisi samo od
rastvarača, MOLALNO SNIŽENJE
-Povećanje temperature ključanja Δte = ke · b
Ke (ebilioskopska konstanta) = Δt za b = 1 mol/kg; zavisi samo od
rastvarača, MOLALNO POVEĆANJE
Mržnjejne: Δtk = trastvarač - trastvor (Δtf > 0)
Ključanje: Δte = trastvor - trastvarač (Δtb > 0)

Koligativna svojstva elektrolita – zavise od broja rastvorenih čestica koji

disosuju u rastvoru, pa zato rastvori elektrolita pokazuju VEĆE promene od onih
koje su u rastvoru neelektrolita iste konc.

Van’t Hoff-ov broj (i) – pokazuje koliko puta je povećan broj čestica u
rastvora elektrolita u odnosu na rastvor neelektrolita iste konc.
-Reasocijacija je više moguča pri višim koncentracijama (broj prisutnih čestica
zavisi od koncentracije)
i = 1 (za neelektrolite)
i = 1 + ɑ (z-1) (ɑ-stepen disocijacije; z- broj jona nastalih disocijacijom
jedne formulske jedinke elektrolita)

Δtk = kk · b · i
Δte = ke · b · i
(npr. Δte (CaCl2) > Δte (NaCl) )

Vrste infuzionih rastvora:

- KRISTALOIDNI (izotonični, hipotonični, hipertonični) – rastvori sa
malim molekulima koji teku lako iz krvotoka u ćelije i tkiva
- KOLOIDNI (uvek hipertonični)
Izotonične tečnosti: 0,9% NaCl (normalni rastvor soli), lakatni ringeri
(Hartmanov rastvor)*iako mu je ph 6.5 on je alkalizovan rastvor*, dekstroza 5%
u vodi (D5W)
Hipotonične tečnosti: 0.45% NaCl (1/2 normalnog rastvora soli)
Hipertonične tecnosti: 5% dekstroza u 0.9% NaCl (D5NS); 5% dekstroza u
lakatnom ringeru (D5LR); 5% dekstroza u 0.45% NaCl (D51/2NS)

ELEKTROLITI U LJUDSKOM ORGANIZMU

Prenosioci poruka od i ka mozgu kao el. signali;
Održavaju f-ju ćelija odgovarajućim sadržajem
 Kinetika hemijske reakcije

Do reakcije izmedju jona dolazi kada kao proizvod reakcije nastaju:

1. slabi elektroliti (voda,kompleksi,...)
2. gas, lako isparljiva jedinjenja (vodonik, sircetna kiselina,...)
3. talog,tesko rastvorljivo jedinjenje (AgCl, NaHCO3)
4. ako dolazi do razmene elektrolita tj. oksido-redukcije

- Brzina hemijske reakcije zavisi od broja uspesnih sudara, a ne od ukupnog

broja sudara. Uspesni sudari su moguci samo izmedju cestica koje poseduju
odredjenu energiju Ea. Ta energija je znatno veca od prosecne energije cestica,
a prisutna je kod malog broja cestica. Zbog toga se izmedju malog broja cestica
dogodi uspesan sudar tj. reakcija.
Uspesnim sudarom:
1. reaktanti dolaze u blizi kontakt
2. obezbedjuje se energija za raskidanje hemijskih veza
- Kad bi svaki sudar bio uspesan sve reakcije bi bile trenutne.

Energija aktivacije (Ea)

- Arenijus-molekuli moraju da poseduju minimum energije da bi reagovali, zato
sto raskidanje veza zahteva utrosak energije.
- Energija aktivacije je minimalna energija koju treba da imaju cestice da bi
hemijska reakcija pocela.
-Drugi faktor koji utice na brzinu hemijske rekacije je orientacija molekula u
trenutku njihovog sudara.
npr. N≡N-O → N≡N + O-N = O

- Moze se predposaviti da je rezultat sudara izmedju jednog molekula N2O i

jdnog NO sa visokom Ea i sa odredjenom orientacijom
Energetski efekat hemijskih reakcija

- Svaka hemijska reakcija je pracena energetskim promenama koje su posledice

raskidanja postojecih i formiraja novih hemijskih veza
- Egzotermna reakcija-toplota se oslobadja u okolinu
- Endotermna reakcija-toplota se apsorbuje iz okoline

Faktori koji uticu na brzinu reakcije

1. priroda reaktanata
2. koncentracija i pritisak
3. temperatura
4. dodirna povrsina
5. zracenje
6. katalizator

1. Priroda reaktanata
Zn(s) + 2HCl(aq) + 2HCl(aq) → ZnCl(aq) + H 2(g)
Fe(s) + 2HCl(aq) → FeCl 2(aq) + H 2
(sporije se oslobadja)

Au(s) + HCl(aq) → nema emijske reakcije

2. Koncentracija i pritisak reaktanata

- U gasnoj fazi- povecanje pritiska dovodi do povecanja brzine hemijske

reakcije (povecava se koncentracija)
- U tecnoj fazi-uticaj pritiska nema veceg znacaja
Guldberg i Vage: brzina hemijske reakcije proporcionalna je aktivnim masama
reagujucih supstanci

ZAKON O DEJSTVU MASA: Brzina hemijske reakcije na odredjenoj

temperaturi je srazmerna proizvodu kocentracija reaktanata
Brzina hemijske reakcije
- predstavlja promenu koncentracije reagujucih supstanci ili reakcionih
proizvoda u jedinici vremena.

v = promena koncentracija supstance/vreme

Jedinica: mol/dm3 s (mol dm−3 s−1) ili mol/dm3 min mol dm3 min−1)
v - srednja brzina reakcije u intervalu Δt
Δc
v = ± Δt

CO(g) + NO 2(g) → CO 2(g) + NO(g)

v = k [ CO ] [ NO ]
2

k - konstanta brzine reakcije pri jedinicnim koncentracijama reaktanata

- zavisi od prirode reaktanata
- konstantno je pri odredjenoj temperaturi za datu reakciju
- ne menja se sa promenom koncentracije reaktanata

Primena zakolna o dejstvu masa

2A → proizvodi v = k • [ A ] 2 reakcija drugog reda

A +2B → proizvodi v = k • [ A ] • [ B ]2 reakcija treceg reda

UOPSTENO:

U izraz za brzinu reakcije ulaze samo gasovite (g) ili rastvorene supstance
(ag), a cvrste (s)(c) i tecne (l) ne.
molekularnost-broj reagujcih molekula

3. Temperatura
- Brzina vecine hemijskih reakcija se povecava sa porastom temperature
- Povecanjem temperature za 10 stepeni C povecava se i brzina vecin hemijskih
reakcija za dva do tri puta - AKO JE REAKCIJA ENDOTERMNA

4. Dodirna povrsina
- Oblik cestica i dodirna povrsina uticu na brzinu emijske reakcije
- Sfera ima vecu povrsinu od kocke iste zapremne (imace vecu brzinu reakcije)
- Pravilo: dodirna povrsina direktno utice na brzinu reakcije ( s↑v↑)

5. Zracenje
- Energija u obliku zracenja povecava brzinu hemiijske reakcije

6. Katalizatori
- Supstance koje povecavaju brzinu hemijske reakcije, a posle nje same ostaju
nepromejene.
- Promena brzine reakcije pod uticajem katalizatora naziva se kataliza.
- Katalizator ubrzava (pozitivna kataliza) ili usporava hemijsku reakciju
(negativna kataliza)

Katalizatori mogu biti:

 1. atomi (metali- Co, Ni, Pt,...)
−¿, I−¿¿ ¿

2. joni ( H +¿ ,OH ¿)
3. molekuli ( NO 2, voda, vodena para,...)
4. oksidi metala ( MnO2 , Al 2 O3 , … ¿
5. soli ( AlCl3 , FeCl3 , … ¿

Inhibicija ≠ negativna kataliza

-Inhibitori ili kataliticki otvori su supstance koje smanjuju ili gotovo eliminisu
aktivnost katalizatora.
- Promotori su supstance koje dodate u malim kolicinama povecavaju aktivnost
katalizatora
- Otrovi su supstance koje blokiraju rad katalizatora.
- Enzimi su biokatalizatori koji nastaju u zivim celijama i ukljuceni su u
regulisanje gotovo svih metabolickih procesa.
Vecina enzima su proteinski molekuli velike molekulske mase (10.000-106amu)
- poseduju veoma specificne oblike
- vecina enzima katalizuju veoma specificne reakcije
- enzim reaguje na aktivnom centru supstrata (supstrat se zakljuca sa enzimom
i tek tada dolazi do brze reakcije)

Ibuprofen - nesteroidni antiinflamatorni analgetik

- nalazi se u obliku smese (L) i (D) izomera
- (L) - izomer je oko 100 puta aktivniji od (D)
- raydvajanje (L) i (D) oblika vrsi se uz enzim kao katalizator

Zagadjivanje vazduha izduvnim gasovima koji nastaju pri sagorevanju

(termoelektrane,motori,..)
- Sagorevanjem ugljovodonika nastaju H 2 O iCO 2
- U ekstremnim uslovima temperature i pritiska (kao u motorima) nastaju i
VOC, CO, NO 2
- Oksidi azota (uglavnom u NO i NO 2) su nestabilna jedinjenja koja reaguju sa
kiseonikom iz vazduha:

Reakcije koje unistavaju izduvni gas:

2CO + O2 → 2CO 2
C X H Y + aO2 → bCO 2 + c H 2 O
2NO → O2 + N 2
2 NO 2 → 2O2 + N 2

Ovo su spontane rekcije i veoma spore, da bi postale brze potreban im je

katalizator
- Platina je odican katalizator za oksidacije
- Rodium odlican katalizator za redukcije
- Neki metal kao olovo mogu zaprljati katalizator

Homogene hemijske reakcije

- Odvijaju se u homogenom sistemu, odnosno sistemu koji se sastoji samo i
jedne faze
reakcije gasova:
H 2(g) + Cl 2(g) → 2 HCl2(g)

Heterogene hemijske reakcije

- Odvijaju se na granicama dve ili vise faza
C(s) + O2(g) → CO 2(g)
Zn(s) + 2HCl(aq) → ZnCl 2(aq) + H 2(g)

Konacne hemijske reakcije teku samo u jednom odredjenom smeru, direktne

reakcije
Zn(s) + 2HCl(aq) → ZnCl 2(aq) + H 2(g)

Povratne ili reverzibilne hemijske reakcije odigravaju se u suprotnom smeru od

direktne reakcije
H 2 + I 2 ↔ 2HI

- reakcije u smeru → su direktne

- reakcije u smeru ← su reverziilne ili povratne
Hemijska ravnoteza
- To je ravnotezno stanje sistema kada nije merljiva promena koncentracija
ucesnika
reakciji- ni reagujucih supstanci ni proizvoda hemijske reakcije.
- Tada dolazi do izjednacavanja brzine hemijske reakcije u oba smera -
uspostavlja
se stanje dinamicke ravnoteze (spolja se stice utisak da je reakcija stala):

U odnosu na pocetno stanje pri hemijskoj ravnotezi

- koncentracije reagujucih supstanci u reakcionom sistemu su najmanje
- koncentracije proizvoda hemijske reakcije su najvece

Ravnoteza u homogenom sistemu

- Uspostavlja se izmedju reagujucih supstanci i proizvoda hemijske reakcije iste
faze (istog agregatnog stanja)
Dinamcka i hemijska ravnoteza
- brzine u oba smera su jednake
- koncentracije svih supstanci su ravbnotezne koncentracije

aA + bB ↔ cC + dD V1=V2
a b C d
k 1 [ A ] [ B ] =k 2 [ C ] [ D ]

Konstanta ravnoteze:

Sta znaci K?
- Ako je K˂˂1, reakcija je favorizovana prema reaktantima reakcije; u ravnotezi
ima vise reaktanata reakcije.
- Ako je K˃˃1, reakcija je favorizovana prema proizvodima reakcije; u
ravnotezi
ima vise proizvoda reakcije.

Konstanta ravnoteze se moze prieniti na :

- Homogene reakcije
1. jonizacija slabog elektrolita
2. stvaranje kompleksnog jona

- Heterogene smese
1. slabo rastvorene elektrolite

- Na ravnotezu utice promena:

o koncentracije i pritiska
o zapremine
o temperature

Le Sateljejev princip
Ako se sistemu koji je u ravnotezi promeni bilo koji od faktora koji na nju
uticu, on ce teziti da ponisti taj uticaj do ponovnog uspostavljanja ravnoteze.

ili

Ako se sistem u stanju ravnoteze izlozi dejstvu spoljasnjeg uticaja, ravnoteza

se pomera u onom smeru u kome ce doci do smanjenja tog uticaja jer sisem
tezi ponovnom uspostavljanju ravnoteze.

Uticaj promene usloa na sistem u ravnotezi

Prema Le Sateljeovom principu, ako se nekom sistemu koji je u ravnotezi
promeni neki od spoljasnjih uslova, sistem ce se suprodstaviti promeni da bi
se ponovo uspostavilo ravnotezno stanje.

1. Uticaj promene koncentracije na ravnotezu

2.Uticaj promene pritiska i zapremine na ravnotezu

3. Promena pritiska nema uticaja na ravnotezu ove reakcije, jer se tokom

reakcije nije promenio broj molova
 PROMENA POMERANJE RAVNOTEZE
1. povecanje koncentracije proizvoda Levo
2. smanjenje koncentracije proizvoda Desno
3. povecanje koncentracije reaktanata Desno
4. smanjenje koncentracije reaktanata Levo
5. povecanje pritiska pomera se na stranu manjeg broja molekula gasa
6. smanjenje pritiska pomera se na stranu veceg broja molekula gasa
7. povecanje zapremine pomera se na stranu veceg broja molekula gasa
8. smanjenje zapremine pomera se na stranu manjeg broja molekula gasa
A(g) + B(g) ↔ C(g)
3. Uticaj temperature
- mora bitit poznata termohemijska priroda hemijske reakcije:

1. egzotermna

2.endotermna
- povecanje temperature povecava brzinu endotermne reakcije

PROMENA EGZOTERMNA R-JA ENDOTERMNA R-

JA
 1.povecanje temperature K opada K raste
2.smanjenje temperature K raste K opada

4. Uticaj katalizatora na polozaj ravnoteze

- Ravnoteza se brze uspostavlja pod uticajem katalizatora. Dodatak katalizatora
sistemu koji nije dostigao ravnotezu, dovodi do brzeg uspostavljanja ravnoteze.
- U katalitickim reakcijama vrednost konstante ravnoteze se ne menja (K se ne
menja).
- Katalizator smanjuje Ea.
- Katalizator ne menja konstantu ravnoteze i ne menja stranu ravnoteze.

Le Sateljejev princip

PROMENA POMERANJE PROMENA KONSTANTE

RAVNOTEZE RAVNOTEZE
1. koncentracija da ne
2. pritisak da ne
3. zapremina da ne
4. temperatura da da
5. katalizator ne ne

Ravnoteza u heterogenom sistemu

- Heterogena ravnoteza je ravnoteza u sistemu koji se sastoji iz dve ili vise faza

- izraz za konstantu ravnoteze ne ulaze čiste čvrtse i tecne supstance

- U heterogenim sistemima na ravnotezu utice samo broj molekula gasovitih

supstanci sa obe strane jednacine:
 JONSKI PROIZVOD VODE, PH

Jonski proizvod vode je proizvod koncentracija vodonikovih i hidroksidnih jona

u vodenim rastvorima i konstantna je vrednost pri konstantnoj temperaturi.
Voda je ekstremno slab elektrolit. Tek jedan od 5 miliona molekula vode
disosuje.

Sa obzirom na to da je ovo povratna reakcija, na svaku povratnu reakciju

možemo primeniti zakon o dejstvu masa i izvesti konstantu ravnoteže

Pošto je voda ekstremno slab elektrolit možemo uzeti da je ravnotežna

koncentracija vode jednaka polaznoj koncentraciji.
[H20]=c(H2O)
Dobijamo da je konstanta za jonski proizvod vode

Kw=[H+][OH-]
Kojom smo dokazali da je proizvod koncentracija vodonikovih i hidroksidnih
jona u bilo kom vodenom rastvoru jednak i iznosi

Kw=10-14 mol2/dm6

PH

PH vrednost je negativan logaritam koncentracije vodonikovih jona.

pH < 7 kiseo rastvor
pH > 7 bazan rastvor
Primer: voda je neutralna i ima istu koncentraciju vodonikovih i hidrksidnih
jona
Kw=10-14 , Kw=[H+][OH-] , [H+][OH-]=10-14
Iz toga proizilazi da je [H+]=10-7 i da je [OH-] =10-7
A ph vrednost je negativan logaritam koncentracije vodonikovih jona pa ce ph
vode biti
Ph(H2O)=-log(10-7) = Ph(H2O)=7
Što je veća konentracija vodonikovih jona manja je vrednost pH i obrnuto

PH vrednost odredjenog rastvora sklona je promeni prilikom promene

temperature, tako je na temperaturi od 250 C ph vode 7, dok je na 1000 C ph
vode 6,14.
Ali ovo ne znaci da je voda povecanjem temperature postala kiselija, rastvor je
kiseo ukoliko ima veći broj hidronijum u odnosu na hidroksidne jone. U slučaju
čiste vode broj hidronijum i hidroksidnih jona je uvek jednak, te je voda
neutralna čak i kada se menja pH vrednost.

Što je veća pKa vrednost, to je manji stepen disocijacije.

Slabe kiseline imaju pKa vrednosti u aproksimativnom opsegu −2 do 12 u vodi.
Kiseline sa pKa vrednošću manjom od oko −2 se smatraju jakim kiselinama.
Jaka kiselina je skoro potpuno disocirana u vodenom rastvoru, tj. do te mere da
koncentracija nedisocirane kiseline postaje zanemarljiva.

Nivelirajući i diferencirajući efekat rastvarača

Rastvarači koji se ponašaju kao donori protona (npr. Glacijalna, sirćetna i
sumporna kiselina) = kiseli ili protogeni
Rastvarači koji su proton akceptori (npr. tečni amonijak i etilen-diamin) = bazni
ili protofilni
Rastvarači, koji su sposobni i da primaju i da odaju protone(voda ili alkohol) =
amfiprotični (amfoliti ili amfoterni)
Rastvarači koji ne mogu niti da gube niti da primaju proton(npr. ugljovodonici)
nazivaju se inertni.
Vodeni rastvor:
• najjača kiselina je H3O+jon, a najjača baza OHˉjon• sve „jake kiseline“
kvantitativno predaju proton vodi i niveliraju se do jačine H3O+-jona, a jake
baze primaju proton od vode i niveliraju se na jačinu OHˉ-jona. U vodi se NE
MOŽE porediti jačina JAKIH kiselina(nivelizirajući efekat vode). Voda kao
baza izjednačava jačinu JAKIH, ali ne i SLABIH KISELINA.
Takodje U vodi se NE MOŽE porediti jačina JAKIH baza(nivelizirajući efekat
vode),voda kao kiselina izjednačava jačinu JAKIH, ali ne i SLABIH BAZA.

Jonski proizvod vode – pH vrednost

Jonski proizvod jednak je proizvodu koncetracija vodonikovih [H+] i hidroksidnih [OH-] jona u
bilo kom vodenom rastvoru i iznosi 10-14 mol2/dm6 na temperaturi 25 °C.
Kw = [H+] [OH-]
Kw = 10-14 mol2/dm6
Voda je amfolit, ne pokazuje ni kiselu ni baznu reakciju, neutralna je jer ima istu koncetraciju
vodonikovih i hidroksidnih jona.
[H+] [OH-] = 10-14 mol2/dm6
pH + pOH = 14

[H+] > [OH-] – kisela sredina Kw = [H+] [OH-]

[H+] < [OH-] – bazna sredina [H+] = Kw / [OH-]
[H+] = [OH-] – neutralna sredina [OH-] = Kw / [H+]
Što je veća koncetracija vodonikovih jona [H+], to je manja pH vrednost i obrnuto.
Što je pH vrednost manja, rastvor je kiseliji !
pH krvi na 37 °C iznosi između 7,35 – 7,45

Sa porastom temperature pH se smanjuje, što ne znači da će voda postati kiselija. Rastvor je

kiseo ukoliko ima veći broj hidronijum jona [H+] u odnosu na hidroksidne jone [OH-], a u
slučaju čiste vode njihov broj je uvek jednak, što znači da je voda neutralna i kada se menja
pH vrednost.

pH vrednost se računa iz jonskog proizvoda vode, ako se njegova vrednost menja, menja se i
pH Na 100 °C pH vrednost čiste vode iznosi 6,14 i to je neutralna vrednost na ovoj
temperaturi. Rastvor čiji je pH na ovoj temperaturi 7 je blago bazan, jer pH 7 je nešto veća od
neutralne vrednosti vode koja iznosi 6,14.
Na temperaturi od 0 °C rastvor čija pH vrednost iznosi 7 je blago kiseo, jer neutralna
vrednost pH na ovoj temperaturi iznosi 7,47.
Konstanta disocijacije K je ravnoteža za reakciju disocijacije. Što je veća pK rednost to je
manji stepen disocijacije.
Slabe kiseline imaju pK u opsegu od 2 do 12 u vodi
Jake kiseline imaju pK manju od -2
Rastvarači koji se ponašaju kao donori protona – kiseli ili protogeni
Rastvarači koji su akceptori protona – bazni ili protofilni
Rastvarači koji su sposobni i da primaju i da otpuštaju protone – amfiprotični (amfoliti)
Vodeni rastvor :
Najjača kiselina je H3O+ jon, a najjača baza OH- jon
Sve jake kiseline kvantitativno predaju proton vodi i nivelišu se do jačine H3O+ jona, a jake
baze primaju proton od vode i nivelišu se na jačinu OH- jona.
U vodi se NE MOŽE porediti jačina JAKIH kiselina zbog nivelirajućeg efekta vode.
Voda kao baza izejdnačava jačinu jakih, ali ne i slabih kiselina.
U vodi se NE MOŽE porediti jačina JAKIH baza zbog nivelirajućeg efekta vode.
Voda kao kiselina izjednačava jačinu jakih, ali ne i slabih baza.
 Puferski sistemi (regulatorske smeše)
Puferi su dvokomponentni sistemi koji se sastoje iz slabe kiseline i njene soli (slabe kiseline
i njene jake konjugovane baze), odnosno iz slabe baze i njene soli (slabe baze i njene jake
konjugovane kiseline).
(*najbitnije da naučiš i razumeš, posle toga je sve bukvalno prelako)
Dvokomponentni sistemi znači da jedna komponenta reaguje sa H+ jonima, a druga sa OH-
jonima. Puferi se opiru promeni pH vrednosti pri dodatku izvesne količine jake kiseline ili jake
baze.
Optimalni pufer je pufer koji se podjednako opire i dodatku jake kiseline i dodatku jake baze.
Pufer deluje kao pufer sve dok su u njemu obe komponente.
Kapacitet pufera jednak je maksimalnoj količini jake kiseline odnosno jake baze koja se može
dodati u pufer a da on još uvek bude pufer.

Bitno je zapamtiti 2 formule :

[H+] = Kkis . ckis/csoli

[H+] = Kkis . nkis/nsoli

U krvi čoveka nema acetatnog i amonijačnog pufera !!!

Acetatni pufer se sastoji ili iz acetatne kiseline(slabe kiseline) CH 3COOH i natrijum-acetata
CH3COONa (njene soli) ili iz acetatne kisline(slabe kiseline) CH 3COOH i acetatnih jona(njene
jake konjugovane baze) CH3COO-
1. pufer : CH3COOH i CH3COONa 2. pufer CH3COOH i CH3COO-
ukoliko je n(CH3COOH) = 10mol ukoliko je n(CH3COOH) = 10 mol
n(CH3COONa) = 10 mola n(CH3COO-) = 10 mol
To znači da maksimalno možemo da dodamo 10 mola jake kiseline ili jake baze da bi nam
pufer i dalje bio pufer, tj da bi se odupirao promeni pH vrednosti, time se objašnjava
kapacitet pufera.
Na primer ako dodamo 4 mola jake kiseline HCl u 1. pufer, sa jakom kiselinom reagovaće
so CH3COONa (jer kiselina sa kiselinom ne može da reaguje)

CH3COONa + HCL  CH3COOH + NaCl

4mol 4mol 4mol 4mol
Svuda imamo po 4 mola jer je odnos soli i kiseline 1:1 a dodali smo 4 mola HCl-a, znači
nastaje nam još 4 mola CH3COOH, a potrošilo se 4 mola CH3COONa, pa nam sada ostaje 14
mola CH3COOH, i 6 molova CH3COONa.

OVO JE SRŽ PUFEROVANJA, DA U PUFERSKE SISTEME DODAJEŠ JAKU KISELINU ILI BAZU I DA
CE 1 OD KOMPONENTI DA REAGUJE SA KISELINOM ILI BAZOM SVE DOK SE NE ISTROŠI, TJ NE
PROBIJE KAPACITET PUFERA.
Objašnjenje na primeru 2. acetatnog pufera
CH3COO- + H3O+  CH3COOH + H2O
4mol 4mol 4mol 4mol
Ista priča kao iznad svuda imamo po 4mol, a kiseli jon(H 3O+) raguje sa jakom konjugovanom
bazom CH3COO- , jer ne mogu 2 kiseline da reaguju.
Amonijačni pufer se sastoji iz : NH4OH – slaba baza i NH4Cl – njena so
NH3 – slaba baza i NH4+ - jaka konjugovana kiselina

2 biološki značajna pufera su : fosfatni i hidrogenkarbonatni(bikarbonatni) pufer

Bikarbonatni(hidrogenkarbonatni) pufer se sastoji iz :
H2CO3 – slaba kiselina i NaHCO3 – njena so i
H2CO3 – slaba kiselina i HCO3- - njena jaka konjugovana baza
Bikarbonatni pufer je glavni puferski sistem krvi, ekstracelularni, pufer disanja.
Ima 20 puta veći kapacitet za kiseline.

Fosfatni pufer se sastoji iz :

NaH2PO4 i Na2HPO4 i H2PO4- - jake kiseline i HPO42- njene slabe konjugovane baze
*ovde odstupa pravilo za slabu kiselinu/bazu i njenu so, naučiti napamet

Fosfatni pufer je glavni pufer ekstracelularne tečnosti

Postoje 3 različite jonizovane forme fosforne kiseline, u zavisnosti od pH vrednosti :
H3PO4  H2PO4- + H+ pH = 2,1
H2PO4  HPO42- + H+ pH = 7,2
 HPO42-  PO43- + H+ pH = 12,7
Efikasan je u granicama pH od 6,21 – 8,21, a najefikasniji je pri pH 7,21
*Ovim se donekle objašnjava zašto se koristi H2PO4- za puferovanje i zašto odstupa od onog
pravila.

ACIDOBAZNA RAVNOTEŽA

KISELINE
ARSENIJUS
 To su supstance koje pri disocijaciji u vodi formiraju vodonične jone,
protone
 Kiseline su donori protona, tj formiraju isključivo protone H+ kao
katjone, odnosno kao pozitivno naelektrisane jone
 Arsenijuova teorija odnosi se samo na vodene rastovre

1. BINARNE ili VODONIČNE KISELINE su binarna molekulska

jedinjenja u kojim je vodonik vezan za nemetal ili semimetal: HCL, HBr,
HCN, H2S

2. OKSOKISELINE (kiseonične kiseline) sadrže kiseonik, vodonik i atom

još jednog elementa. Najmanje jedan vodonik vezan je za atom kiseonika
 koji disocijacijom u vodenom rastvoru formira H+ katjona i kiselinskih
ostatak:
HNO3, HNO2, H2SO4, HclO3,H3PO4

3. MONOPROTONSKE ili MONOBAZNE kiseline, disocijacijom u

vodenom rastvoru mogu da formiraju samo jedan proton iz jednog
molekula kiseline: HCl, HNO3, HCN, HClO4

4. POLIPROTONSKE ili VIŠEBAZNE kiseline, disocijacijom u vodenom

rastvoru mogu da formiraju samo više protona iz jednog molekula
kiseline. Tako postajaju dvoprotonske kiseline (mogu da daju dva protona
iz jednog molekula kiseline H2SO4,H2CO3,H3PO3) i troprotonske
kiseline (mogu da daju tri protona iz jednog molekula kiseline-H3PO4)

BAZE
Arsenijus
 Baze su supstance koje disocijacijom u vodenom rastvoru formiraju
hidroksilne jone (OH-), one su supstance koje formiraju samo OH-
kao anjone odnosno negativno naelekstriane jone u vodenom
rastvoru
1. MONOHIDROKSIDNE ili MONOKISELE baze su
jedinjenja koja u vodenom rastvoru disocijacijom formiraju
samo jednu hidroksilnu grupu iz jednog molekula baze:
NaOH,KOH

2. POLIHIDROSKIDNE ili POLIKISELE baze mogu da

formiraju više hidroksilnih jona iz jednog molekula baze u
procesu disocijacije Ca(OH)2, Bi(OH)3
BRENŠTED-LORIJEVA TEORIJA- PROTOLITIČKA TEORIJA
 Prema Brenšted-Lorijevoj teoriji kiseline su donori protona (proton
donora), a baze su akceptori protona (proton akceptor). Kada
kiselina reaguje sa bazom usled razmene protona, kiselina koja je
otpustila proton formira konjugovanu bazu a baza koja je primila
proton formila konjugovanu kiselinu.
 Kiselina u vodenom rastvoru otpušta proton koji prima molekul
vode. Kada se gas hlorovodonik rastvori u vodi formira
hlorovodoničnu kiselinu koja predaje proton molekula vode.
Molekul je u ovom slučaju baza, odnosno akceptor protona.
 Amonijak kad se rastvori u vodi prima proton od vode i ponaša se
kao baza. Nastali amonijumov jon je konjugovana kiselina. Može
da otpusti proton i da ponovo formira amonijak
 U ovom slučaju voda se ponaša kao kiselina jer otpušta proton koji
prima amonijak i formira konjugovanu bazu- hidroksidni jon

AMFOTERNA JEDINJENJA
 To su molekuli ili joni koji mogu da se ponašaju kao kiselina i kao
baze odnosno jedinjenja ili joni koji mogu da primaju i otpuštaju
protone
 Mnogi metali(bakar, cink, olovo, kalaj, aluminijum, berilijum)
formiraju amfoterne okside i hidrokside.
 Aluminijum-hidroskid je amfoteran i ponaša se kao
BAZA(neutrališe kiselinu) Al(OH)3 + HCl  AlCl3 + 3H2O,
 KISELINA (neutrališe bazu) Al(OH)3 + NaOH  NaAl(OH)4

 Možemo uočiti da se voda može ponašati kao baza u reakciji sa

hlorovodonilnom kiselinom odnosno kao kiselina u reakciji sa
amonijakom.

 I neki joni se ponašaju kao amfoterna jedinjenja i mogu da i prime i

da otpuste proton H+

 Aminkokiseline i proteini koji sadrže i karboksilnu i amino grupu

takođe se ponašaju i kao kiselina i kao baze kao i voda:
 JAKE VS SLABE KISELINE
 Relativna jačina kiselina može se opisati kiselinkom konstantom
odnosno ravnotežnom konstantom disocijacije kiseline u vodenom
rastvoru, Ka
 Disocijacija kiseline u vodi možemo prikazati:

Značenje Ka i Kb
 Što je veča vrednost konstatne disocijacije kiseline ili baza to je dati
elektrolit jača kiselina ili baza
 Što je veča vrednot konstante disocijacije položaj ravoteže
disocijacije je više pomeren u korist jonizovanog oblika.
 Slabe kiseline reaguju delimično sa vodom. Proizvod koncentracije jona
H3O+ i A- je manji od koncetracije nedisociranog dela HA molekula.
Zbog toga, konstanta disocijacije slabih kiselina, Ka je manja od 1.
 Sirćetna kiselina ima Ka samo 1,8x deset na minus peti.

 Ka prema tome može da se koristi za razlikovanje jkih od slabih kiselina.

 Jake kiselina Ka>1, slabe kiselina Ka< 1

 DISOCIJACIJA JAKIH KISELINA U VODI JE KONAČNA!
 Konjugovane baze jakih kiselina su toliko SLABE da ne mogu da oduzmu
proton od H3O+ jona (H3O+= c kis)

 Za svaku ravnotežu postoji KONSTANTA RAVNOTEŽE, Kdis tj Ka,

ako se radi o disocijaciji slabih kiselina.
 JAČINA KISELINA
 Kod binarnih kiselina (HX) jačina kiseline zavisi od POLARNOSTI veze
H-X
 Što je veza polarnija, veći je aciditet
 Vezan proton za X što je veći atom, slabija je baza, a samim tim i veći
ACIDITET

KISEONIČNE KISELINE (XOm(OH)m) jačine kiseline zavisi:

1. POLARNOST VEZE H-O aciditet ove veze raste sa porastom
elektronegatinosti graditelja kiseline.
H3PO4< H2SO4< HclO4 HIO<HbrO<HclO

2. BROJ ATOMA KISEONIKA vezanih za elemenat graditelj

kiseline tj oksidacionog broja (elemenata Z)
HclO< HclO2< HclO3< HclO4 (oks broj +1,+3,+5,+7)

Veza O-H će biti polarnija i lakša za rawskidanje ako:

 Je Z veoma elektronegativan
  Z ima veliki oksidaioni broj

Zašto je CH3COOH kiselina?

1. Velika elektronegativnost kiseonika doprinosi da H vezan O bude jako
elektropozitivan.
2. Veza O-H je jako polarna
3. Atom H iz O-H veze može trenutno da se veže za polarni molekul H2O

 Trihlorsirćetna kiselina je mnogo jača od sirćetne kiseline zbog velike

elktronegativnosti hlora
 Cl privlači elektrone iz celog molekula
 Veza O-H postaje jako polarna, voodnik iz O-H postaje jako elekropozitivan
 Konstanta disocijacije baze ili bazna konstanta Kb može se
definisati kao proces protonovanja baze, B, kako bi se formirala
konjugovana kiselina baze HB+
 B+H2O(povratna reakcija) HB+ + OH-
KISELINE I KISELOST
 Kb je povezan sa Ka za konjugovan par: Ka x KB= 1x10-14
 Ako je pKa= -log Ka i pKb= -log Kb onda je pKa+pKb= 14

JAČINA KISELINA I BAZA

Zavisi od rastvarača
 U vodenim rastovrima jake kiseline su potpuno dososvane, daju
H3O jone i približno su iste jačine.
 Zato je najjača kiselina u vodenom rastvoru H3O+
 Konjugovane baze jakih kiselina su najslabije baze u vodenim
rastvorima
 Najjača baza u vodenom rastvoru je OH- jon jer je voda njegova
konjugovana kiselina, najslabija kiselina.

OSVALDOV ZAKON
RAZBLAŽENJA
 Stepen disocijacije eletrolita menja se sa razblaženjem rastvora i
ne može se koristiti kao mere jačine elektrolita. To je samo
realtivna mera jačine elektrolira kada se uporede dva rastvora
istih koncetracija.
 13. Izomerija
Izomeri- različita jedinjenja sa istom molekulskom formulom (istom
molekulskom masom)
Strukturni izomeri- jedinjenja sa istim brojem i vrstom atoma u molekulu, ili
različitim vrstama, vezama i položajima funkcijalnih grupa u molekulu.
Geometrijski izomeri- jedinjenja sa različitim rasporedom atomskih grupa u
krutim sistemima
Optički izomeri- jedinjenja sa različitim rasporedom supstituenata na hiralnim
C atomima

IZOMERIJA NIZA

IZOMERIJA
POLOŽAJA
STRUKTURNA
FUNKCIONALNA
IZOMERIJA

KETO-ENOL
TAUTOMERIJA

CIS I TRANS
IZOMERIJA
STEREOIZOMERIJA
OPTIČKA
IZOMERIJA

1. IZOMERIJA NIZA
Izomerija niza predstavlja razliku u rasporedu C atoma u skeletu
Primeri:
 IZOMERIJA POLOŽAJA
Naziva se još i položajna izometrija.
Šta sve može da menja svoj položaj prilikom ove izometrije videćemo u
sledećim primerima:
 FUNKCIONALNA IZOMERIJA
Naziva se još i izomerija funkcionalne grupe i klasna izomerija. Predstavlja
razliku u funkcionalnoj grupi.
 KATO-ENALNA TAUTOMERIJA
Ketoenalna tautoerija je dinamička ravnoteža između dva oblika iistok jedinjnja
koji se međusobno razlikuju u položaju najčešće jednog atoma vodonika.
Javlja se kada se –OH grupa nalazi na C atomu koji je povezan dvostrukom
vezom.

Prostorna izomerija, odnosno STEREOIZOMERIJA predstavlja različit

prostorni raspored atoma u molekulu tj. Imaju istu strkturu, a različite
perspektivne formule. Postoje dva tipa ove izomerije i to su geometrijska i
optička izomerija.
GEOMETRIJSKA IZOMERIJA
 Javlja se u sistemima sa dvostrukom vezom u kojims ne postoji mogućnost
obrtanja oko C-C veze. Ne javlja se kod sp3 hibridizovanog C atoma. Što se tiče
sp2 hibridizacije tu imamo dva oblika i to su CIS i TRANS. Trans oblik je uvek
stabilniji od cis oblika.

OPTIČKA IZOMERIJA
Optički aktivne supstansce skreću ravan polarizovane svetlosti u levo (-),
odnosno u desno (+). Optički aktivne supstance u svojim molekulima poseduju
hiralne C atome. Hiralni C atomi su sp3 hibridizovani i za sebe imaju vezane 4
različite funkcionalne grupe.
Enantiomeri su optički aktivni izomeri koji skreću ravan polarizovane svetlosti
za isti ugao ali u suptrotnom smeru.
14. DVOSTRUKA VEZA, UGLJOVODONICI U BIOLOŠKIM SISTEMIMA
Funkcionalna grupa je reaktivni deo molekula koji daje pečat fizičkim i
hemijskim osobinama jedinjanja. Dvostruka veza je funkcionalna grupa alkena.
Dvostruka veza se formima izmedju sp2 hibridizovanic C atoma. Svaki od ovih
sp2 hibridizovanih C atoma ima tri identične sp2 orbitale koje stoje pod uglo od
120stepeni i imaju oblik izdužene osmice. Četvrta nehibridizovana orbitala stoji
pod uglom od 90stepeni na ravan ostale tri hibridizovane orbitale.
Dvostruka veza je kraća od jednostruke veze.
Kada se u molekulu alkena preklope dve sp2 hibridizovane oribatale tada nastej
π (pi) veza.
Aleni su nezasićeni, aciklični ugljovodonici sa dvostrukom vezom kao
funkcionalnom grupom. Karakteristična reakcija za ove ugljovodonike je
elektrofilna adicija.
Sve reakcije i proizvode možete pogledati u sledećoj tabeli:

Kod alkena razlikujemo i burnu i tihu oksidaciju. Prilikom burne kao prouvod se
izdvajaju voda i ugljen-dioksid, a prilikom tihe oksidacije nastaju dioli. Dioli su
jedinjenja koja imaju dve –OH grupe, koje su u ovom slučaju vezane za C atome
koji su bili učesnici u gradjenju dvostruke veze. Tiha oksidacije se vrši uz
prisustvo KMnO4.
Treba napomenuti i da se burna oksidacija zapravo predstavlja sagorevanje
alkena.
Polimerizacija je reakcija u kojoj iz puno malih molekila nastaje veliki molekul
koji se naziva polimer. Kod alkena je upravo moguća polimerizacija, koja se
inače odvija u tri stupnja – inicijacija, propagacija i terminacija. Polimerizacija
se može opisati i kao višestruka adicija. Kao proizvod ove reakcije se mogu
javiti i plastične mase.
Aromatični ugljovodonici

Aromaticni ugljovodonici se od alifatičnih razlikuju po tome što:

-imaju veći stepen nezasićenosti
-podležu reakcijama elektrofilne supstitucije
-stabilniji su zbog veće rezonancione energije
-su otporni prema oksidacionim I adicionim reakcijama
Kekuleova struktura benzena:
-danas je poznato da ovakva ravnoteza između dva oblika benzena ne postoji
-ova struktura je u skladu sa eksperimantalnom činjenicom da su vodonikovi
atomi u benzenu ekvivalentni I da postoji samo jedan monosupstitucioni
proizvod(C6h5Y)
-Kekule je pretpostavio da benzen I njegovi derivati postoje u dva oblika koji
su u dinamičkoj ravnoteži

Eksperimentalne činjenice o benzenu:

-stabilan molekul
-pravilan šestougaonik
-trigonalna hibridizacija(uglovi 120*)
-sve c-h veze su ekvivalentne
Stabilnost benzena:
-razlika između količine toplote koja se stvarno oslobodi I vrednosti izračunate
na osnovu Kekuleove strukutre nasziva se rezonanciona energija ili energija
delokalizacije
-kekeluove strukture kojima se predstavlja benzen nisu različiti molekuli koj su
u ravnotezi,već predstavljaju jedan molekul koji se opisuje sa dve rezonancione
strukture
Struktura benzena:
-svaki od 6C atoma u benzenu vezan je sp2 hibridnim orbitalama za tri druga
atoma(2C I 1H)
-Svih 6C atoma leže u istoj ravni,u uglovima pravilnog šestougaonika(ovakvu
geometriju uslovljava sp2 hibridizacija)
-Svi uglovi iznose 120*(stepeni)
-svaki ugljenikov atom u benzenu sadrži još po jednu nepromenjenu p-orbitalu
sa po jednim elektronom
-preklapanjem ovih šest atomskih orbitala dobija se ukupno šest molekulskih
orbitala,od kojih su tri vezane:

Hekelovo pravilo:
 -Monociklična,planarna jedinjenja sa konjugovanim vezama,koja imaju(4n+2)
pi-elektrona(n=0,1,2,3,…) I popunjene sve vezne pi-molekulske
orbitale,pokazuju stabilnost I kaže se da imaju aromatični karakter.

Dva ili više benzenovih prstena mogu biti vezani prostom vezom u jedinjenjima
kao što su bifenil,terfenil,…

Aromatični prstenovi mogu biti spojeni I preko zajedničkih ugljenikovih atoma-

kondenzovani prstenovi

Azulen:

Reakcije:
 16. ALKOHOLI –OH
1) Monohidroksilni (R-OH):
- Primarni (R-CH2OH)
- Sekundarni (R-CHOH-R)
- Tercijarni (R3-COH)
- Nomenklatura: alkan + ol ili alkil + alkohol
Pr.: CH3OH metanol ili metil alkohol
CH3CH2CH2OH 1- propanol ili propil alkohol
CH3CHOHCH3 2- propanol ili izopropil alkohol
- Optička izomerija (aktivnost):
CH2CH3
|
H – C* – OH
|
CH3
- Fizičke osobine:
- rastvorljivost u H2O- rastvorljivost opada sa porastom broja C- atoma;
preko 11 C- atoma nisu rastvorljivi
- Hemijske osobine:
- vrlo reaktivna jedinjenja
- kisela svojstva, odvaja se samo H iz OH grupe
- supstitucija, eliminacija, odvaja se cela OH grupa
1) kiselost alkohola:
- slabije kiseline od vode, ne reaguju sa bazama (čak ni sa jakim)
- 1°>2°>3° - opadanje kiselosti
- reaguju sa alkalnim metalima
2CH3CH2OH + 2Na  2CH3CH2O-Na+ + H2↑
Na- etanolat (so)
2) esterifikacija:
- alkohol + organska/neorganska kiselina estar + H2O
CH3CH2OH + HOSO2OHCH3CH2O- SO2OH
3) sa halogeno- vodoničnim kiselinama  alkil- halogenidi
- Lucas- ov reagens (ZnCl2); najbrže reaguju 3°, zatim 2°, pa 1°
4) dehidratacija (eliminacija H2O):
CH3CH2OH CH2= CH2 + H2O
- za odvijanje ove reakcije neophodni enzimi
- 3°>2°>1°
5) oksidacija (dehidrogenacija):
- 1° alkoholi aldehidi
- 2° alkoholi ketoni
- 3° alkoholi ne oksiduju
2) POLIHIDROKSILNI ALKOHOLI:
a) dioli:
CH2 – OH
| 1,2 etan- diol / etilen- glikol
CH2 – OH
b) trioli:
CH2 – OH
|
CH – OH 1,2,3 propan- triol / glicerol
|
CH2 – OH
3) AROMATIČNI ALKOHOLI:
- OH u bočnom nizu
- C6H5CH2- benzil- grupa
- ALKOHOLI U BIOLOŠKIM SISTEMIMA:
1) dehidratacija / hidratacija (-H2O / +H2O)
- pr. Krepsov ciklus (ciklus limunske kiseline):
- odvija se po tzv. anti- Markovnikovljevom pravilu
Dehidratacija:
citrat cis- akonitrat ( ovu reakciju katalizuje enzim: akonitrat hidrataza)
Hidratacija:
cis- akonitrat izocitrat
2) oksidacije:
-pr.: CH3CH2OHCH3CHO
(enzim: alkoholna dehidrogenaza, koenzim NAD+)
3) esterifikacija:
-pr.: - lipidi, glicerol sa masnim kiselinama
- glicerol + HNO3 CH2ONO2
| glicerol – trinitrat / nitroglicerin
CHONO2 (opušta glatke mišiće, deluje na srce,
| proširuje krvne sudove, snižava
CH2ONO2 krvni pritisak, koristi se kao
medikament za srčane bolesti)
- glicerol može da se oksiduje do glicer- aldehida, a on do odgovarajuće
kiseline
- glicerol može da se oksiduje i do dihidroksi- acetona
- glicer- aldehid i dihidroksi aceton- najjednostavniji ugljeni hidrati
(najjednostavnije trioze); često se esterifikuju sa H3PO4, gradeći
odgovarajuće fosfate i aktivno učestvuju u metabolizmu glukoze
- JEDINJENJA:
- heksa- hidroksi- cikloheksan / inozitol
- HIPNOTIČKI EFEKAT ALKOHOLA:
- raste sa porastom molekulske mase alkohola, maks. 6-8 C-atoma, posle slabi,
npr. sa 16C- atoma je izgubljen
- raste sa razgranatošću alkohola (3°>2°>1°)
- halogenovanje povećava hipnotički efekat
1) metanol- u organizmu ulazi u reakcije biotransformacije (stvaranje manje
toksičnih produkata); oksidacija pod dejstvom enzima alkoholne dehidrogenaze
i uz učešće NAD koenzima
Metanol formaldehid mravlja kiselina
CH3OH + NAD+ HCHO + NADH + H+
HCHO + NAD+ HCOOH + NADH + H+
- trovanje metanolom- oštećenje očnog nerva (slepilo), mučnina, povraćanje,
vrtoglavica, glavobolja, grčevi, koma, metabolička acidoza (pad PH vrednosti
telesnih tečnosti), smrtni ishod; antidot- etanol (sprečava trovanje)
etanol acetaldehid sirćetna kiselina CO2 + H2O (izbacuje se iz organizma)
2) etilen- glikol (glavni sastojak antifriza)
Ulazi u biotransformaciju oksidacija jedne grupe u aldehidnu oksidacija
aldehidne u karboksilnu grupu druga OH grupa ald. grupa karb. grupa
oksalna kiselina
CH2OH CHO COOH COOH COOH
|||||
CH2OH CH2OH CH2OH CHO COOH
oksalna kiselina
3) etanol
- rastvorljiv u mastima
- deluje na neurotransmitere u mozgu
- deluje na belančevine, menja hidratacioni status
- može da promeni strukturu fosfolipida koji učestvuju u izgradnji ćelijske
membrane
17. FENOLI – OH
- Hemijska svojstva:
- nema supstitucije
1) kiselost:
- kiseliji od alkohola, reaguju sa bazama, fenol slaba kiselina
C6H5OH + Na+OH-  C6H5O-Na+ + H2O
Na- fenolat/ Na- fenoksid
C6H5OH + Na+HCO3-  / (slabiji od karboksilne kiseline)
2) sa metalima Fe (III) ili Hg (II) se dobijaju obojeni kompleksi (Fe- plavo-ljub.,
Hg- crvenkasto)
3) formiranje estara:
4) oksidacija
5) halogenovanje, nitrovanje, bromovanje:
- ETRI:
- dietil-etar: jedan od prvih anestetika, danas se ne koristi (zapaljiv)
- etarska veza- tetrahidrofuran/tetrahidropiran, kao i hormon tiroidne žlezde-
tiroksin
- FENOL:
- jedan od prvih antiseptika
- toksičan- opekotine na koži, dobro se apsorbuje, letalna doza 1g/70kg;
toksičnost opada dodavanjem nekih grupa na fenol, ali raste baktericidni
potencijal
 Једињења са сумпором
Сумпор је директно везан за угљеников атом,и може се наћи у
једињењима у облику различитих функционалних група:
 SH функционална група-тиолна група(меркапто група),R-
SH(тиоли,меркаптиди)
 S сулфидна група,R-S-R(сулфиди,тиоетри)
 S-S дисулфидна група,R-S-S-R(дисулфиди)
Поред ових имамо још и:
 S-O сулфоксиди, R-SO-R
 O-S-O сулфони,R-SO2-R
 O=S=O сулфонска киселина,R-SO3

1.Тиоли (-SH) R-SH,Ar-SH

Номеклатура-назик алкана+тиол,са С атом који је везана тиолна група се
обележи бројем.
Метилтиол – CH3SH ; 1.пропанетиол – C3H7SH
Физичке особине:слабије растворљиви у води од алкохола,јер не граде
водоничне везе
Хемијска својства:
o Кислост
R-SH+NaOH=H2O+RSNa Јаче киселине од алкохола
o Оксидациј(тиоли могу међусобно да реагују и граде дисулфиде,а
може да иде и са јаким оск. средствима и дају сулфонске киселине)
R-SH+HS-R=R-S-S-R-дисулфид
R-SH=R-SO3H (у присуству HNO3)-сулфонска киселина

2.Сулфиди (R-S-R)
Подлежу реакцији оксидације,на собној температуру долазе до
сулфоксида а а на повишеној до сулфона
R-S-R=R-SO-R (собна темп.сулфоскид); R-S-R=R-SO2-R (повишена
темп.сулфон)

3.Сулфонске киселине (-SO3H)

Јаке киселине,потпуно дисосоване у води и добро су растворљиве у
води,стварају деривате

Једињења која садрже сумпор а важни су за

биолошке системе и у хуманом организму
Коензим А(садржи тиолну групу) /СоАSH,
 ацетилСоА-продукт катаболизма шећера садржи,продукт масних
киселина и продукт аминокиселина у организму и уалзи у кребсов
циклус за добијање енергије
 АцилСоА-тиоестар створен између коензима А и масних киселина
Реакција са јонима тешких метала (Hg,Pb,Ag)-стварање нерастворљивих
соли
2RSH+Hg+Cl=(RS)2Hg+2HCl -талог
oви јони метала рагују са SH групом аминокиселине цистеин и стварају се
тешко растворни сулфиди,и нарушавају структуру беланчевина и губитка
њене функције и због тога су тешки метали токсични
Код беланчевина два молекула цистеина могу међусобно да реагују и да
граде дисулфидну везу/мост
Cys+cys=cystin -S-S- дисулфидни мост

Глутатион -трипептид састоји се од три ак(гама-глутамил-

цитеинилглицин)-главна функционална група је из цистеина SH,па га
обележавамо са GSH.Он је антиоксидант,имају улогу да неутралишу
прекомерно стварање радикала, и спречава оксидативна оштећења.
2GHS=GSSG
SH једињења се корсите као антидоти приликом тровање живом
 Jedinjenja sa azotom
jedinjenja gde je ostvarena direktna veza ugljenik-azot (C-N veza) Nitro jedinjenja, Amini
Struktura azota 7N 1s2 2s2 2p3
 Azot može da gradi 3 kovalentne vez,mada azot ima I sobodan elektronski par pa
potencijalno azot može da formira šetvrtu kovalentu vezu ali da elektronski par
potpuno donira odnosno da stvori koordinatno kovalentu vez I tako gradi 4 kovalente
veze
Primer: Amonijak- sadži azot

Azotove orbitale su sp3 hibridizovane I struktrura tetraederska struktrura,odnosno azot bi bio

u sredini.Poput kiseonika veoma je elktronegativan azot te stvara vodonicne veze.
Nitro jedinjenja
Funkcionalna grupa nitro jedinjenja je –NO2 grupa
Opšta formula nitro jedninjenja je R-NO2 gde R može biti ostatak bilo
alifatičnog ili aromatičnog ugljovodonika.
U nitro grupi su elektroni podjednako rasprostranjeni,jedinjenja koja sadrže
nitro grupu su polarnog karaktera,žute su boje

Aromaticna nitrojedinjenja
Neki od predstavnika ove grupe su nitrobenzen,trinitrobenzen(veoma toksicno
jedinjenje),trinitrotoluon(TNT),trinitrofenol(pikrinska kiselina)
 Amini –NH2 grupa
• mogu se smatrati derivatima amonijaka
• dele na primarne, sekundarne i tercijerne u zavisnosti od broja vodonikovih atoma u
amonijaku koji su zamenjeni alkil ili aril grupama
• Alifatični i aromatični amini prema karakteru R

Možemo da zamenimo islobodan elektronski par sa azotoog atoma u gradjenju koordinatno

kovalentne veze I nastaj amonijumove soli.

Njih nazivamo kvarternerne amonijumove soli.Аzot je pozitivno naelektrisan.

Nomenklatura-ispred reci amin stavlja se naziv alkil ili aril grupe,ili kao amino derivat
CH3NH2-meilamin/aminometan
Anilin(aromaticni amin)-anilin

N-metil anilin(derivat anilina)

Fizicke osobine-gradjenje H veza,zahvaljujuci elektronegativnosti N atoma,amini su
rastvorljivi u vodi osim tercijarnih amina jer oni nemaju H atome na raspolaganju,I sa
porastom C atoma smanjuje rastvorljivosta
Hemijske osobine:
1.bazna svojstva amina
CH3NH2+H2O=CH3NH3OH –kvartererni jon –metil amonijum hidroksid
Amini + kiselina=soli +voda
Aromaticni amini su slabije baze od NH3 I alifaticnih amina
Sekundarni amini su jace baze od primarinih koji su bazniji od tercijarnih
Amonijum soli su rstvorljivi u vodi,jaki su elektroliti
2.reakcija sa azotastom/nitritnom kiselinom(bitna za razlikovanje primarnih,sekundarnih I
tercijarnih amina)
Primarni aminni sa HNO2=N nitrozo jedinjenja =diazonijum soli
Sekundarni amini sa HNO2=N nitrozo amine
Tercijarni amini ne reaguju sa azotastsom kiselinom

Jedinjenja koja sadrže azot I njihova važnost u hemiji I medicini

1.Sulfanilna kiselina-p amino benzensulfonska kisleina

Ona moze da nagradi sulfanid amin

P amino benzoeva kiselina(predstavlja kompomentu folne kiseline,ima antibakterijski efekat)

Folnu kiselinu karakterisu njeni estri koji su preparati poput anesteseina I novokaina koji se
koriste kao anestetici
2.aminokiseline
3.propil heksedrin-on je sastojak kapi za nos,ima funkciju da smanji otok sluzokoze nosa I
tako oslobadja disajne puteve.Ima efekat I suzbijanja apetita I pokazuje psihostimulatorno
dejstvo
4.amfetanim-stimulator CNSa,pojacava kardiovaskularnu aktivnost,povecava telesnu
temperaturu

5.efedrin ima dva hiralna C atoma I moze da graadi 4 opticka izomera,on se koristi da smanji
efekat anestezije

6.etanol amin/2 amino etanol/kolamin-dobija se iz serina karboksliacijom,a dalje moze da

podlegne metilaciji I da nastane holin(HOCH2CHN(CH3)3)holin se nalazi u sastavu
fosfolipida licitina I u sastav svingomielina.Lecitin je emulgator

HOCH2CHN(CH3)3 ako se oksiduje dobijamo betain(betain se koristi kao donor u

biohemisjkim reakcijama

HOCH2CHN(CH3)3 a akose acetiluje dobija se acetil holin/neurotransmiter(on moze da se

koristi u terapisjke svrhe,dovodi do pada krvong pritiska),kad odradi ulogu neurotransmitera u
nasem organizmu razgradjuje se pod dejstvom holin esteraze.Razgradjuje ga do holina I
sircetne kiseline
7.sfingol/sfingozin-ulazi usastav sfingolipida
8.kateholamini(dopamin,adrenalin,noradrenalin-hormoni srzi nadbubrezne zlezde),osim
hormonske uloge imaju ulogu neurotransmitera I ucestvuju u prenosu u simpatickim nervima
9.vanilmandelicna kiselina(VMA)nastaje od noradrenila

10.ketamin-aestetik u veterini
 20. Karbonilna grupa u biološkim sistemima

ALDEHIDI I KETONI

C=O – Karbonilna grupa

R–C ALDEHIDNA GRUPA (sa H) ili KETO GRUPA (sa R)

H(R)

 Aldehide i ketone karakteriše to što je ugljenikov atom sp2 hibridizovan , što znači da
je u strukturi ove karbonilne grupe raspored koji odgovara uglu od 120 o i prostorna
orijentacija je planarna ( u jednoj ravni) .
 Ova grupa je takođe i polarna, zbog elektronegativnosti atoma O2 elektroni
karbonilne grupe su privučeni ka njemu.
 IUPAC Nomenklatura: Aldehidi – ugljovodonik + sufiks -al ; Ketoni - ugljovodonik +
sufiks -on ;
 Trivijalni nazivi se dobijaju iz imena soli kiselina koje se dobijaju oksidacijom aldehida
(npr: Propionska kiselina – Propion-aldehid) , a kod ketona se iza imena alkil(i/ili aril)
radikala stavi reč -keton).
 Fizička svojstva: Građenje vodoničnih veza kod aldehida i ketona su moguća samo sa
molekulom H2O, tako da su i ova jedinjenja rastvorljiva u vodi (odnosi se na niže
aldehide i ketone).
 Hemijska svojstva: Aldehidi su reaktivniji od ketona.

1. Hidrogenizacija (Adicija molekula H na dvostruku vezu pri čemu nastaju odgovarajući

alkoholi)
 CH3CHO + H2 CH3CH2OH

2. Nukleofilna adicija
*Može se adirati H2O , ali tada nastaje nestabilni proizvod . A mogu se adirati i alkoholi, pri
čemu sa jednim molekulom aldehuda i jednog molekula alkohola nastaju poluacetali, a
adiranjem dva molekula alkohola na jedan molekul aldehida nastaju acetali.
*Ketoni sa alkoholom grade odgovarajuće ketale.
OH OR

RCOH + ROH R – C – OR RCOH + 2ROH R – C – OR

H H
poluacetal acetal

*Ako u jednom molekulu ima više C atoma dolazi do stvaranja intramolekulskog poluacetala
što je tipično za stvaranje monosaharidnih prstenova i stvaranje poluacetalnih OH grupa koje
su nosioci reaktivnosti.
*Adicija CN-
*Adicijom cijanidnog jona nastaju oksinitrili
OH

R – CHO + CN- R–C–H

C= N
3. Redukcija
*Redukcijom aldehida nastaju primarni alkoholi, a redukciom ketona sekundarni alkoholi.
4. Reakcija sa NH3
*Pri reakciji amonijakom ili njegovim derivatima nastaju odgovarajući amini. Kiseonik se iz
odgovarajućih aldehida ili ketona zamenjuje sa azotom, pri čemu prvo nastaje imin uz
izdvajanje molekula H2O, a zatim može da se redukuje i nagradi odgovarajući amin.
5. Aldol adicija
*Preduslov za reakciju je da postoji makar jedan alfa H atom, pa može doći do reakcije
između dva aldehida ili dva ketona ili između aldehida i ketona.
CH3CH2CHO + CH3CH2CHO CH3CH2CH(OH)CH(CH3)CHO

 u ovom slučaju može doći i do dehidratacije pri čemu

nastaje dvostruka veza CH3CH2CH(OH)C(CH3)CHO
6. Grinjarova reakcija
*Predstavlja adiciju alkil – magnezijum – halogenida (R – Mg – X) na karbonilnu grupu. Vrši se
u tri stupnja:
1. Najpre se u apsolutnom etru nagradi R – Mg – X
2. Na ovaj rastvor se deluje sa etarskim rastvorom nekog karbonilnog
jedinjenja, pri čemu se vrši adicija R na C atom karbonilne grupe, a
MgX na =O karbonilne grupe.
3. Adicioni proizvod se razlaže sa razblaženom HCl. Zavisno od
prirode upotrebljenog karbonilnog jedinjenja, nastaju različiti
alkoholi.

7. Oksidacija
*Aldehidi pod dejstvom slabih oksidacionih sredstava se oksiduju do odgovarajućih
karboksilnih kiselina, dok se ketoni mogu oksidovati samo dejstvom jakih oksidacionih
sredstava, pri čemu nastaje smeša kiselina .
*To što se aldehidi mogu oksidovati pod dejstvom slabih oksidacionih sredstava je
iskorišćeno za Fehling – ovu i Tollens – ovu (reakcija srebrnog ogledala) reakciju.

 Značaj karbonilne grupe u biološkim sistemima

1. Redukcija
* Odvija se dejstvom odgovarajućih enzima i u prisustvu koenzima( NADH + H +) koji će dati
redukujuće ekvivalente, pri čemu se stvaraju 10 ili 20 alkoholi i dolazi do oksidacije koenzima
do NAD+.
*NE POSTOJI MOGUĆNOST REDUKCIJE KARBOKSILNE GRUPE, VEĆ SAMO KARBONILNE!
2. Keto – enol tautomerija
*Karbonilna jedinjenja možemo prevesti u svoj enolni oblik na alfa C atomu .
3. Aldolna adicija
*Javlja se kod glikolize i glukoneogeneze (razgradnja i sinteza glukoze); kod
kolagena( najrasprostranjenija belančevina u organizmu) gde se koristi za međusobno
povezivanje ;
4. KREBS
*Dolazi do reakcija oksidacije alkoholne grupe u keto grupu uz prisustvo koenzima(primer:
Izocitrat oksiduje do oksalosukcinata; L – Malat oksiduje do oksaloacetata; )
* Reakcija acetil – CoA sa oksaloacetatom ,pri čemu nastaje citrat (dešava se po mehanizmu
aldolne adicije).
5. Ketonska tela (alternativni izvor energije)
*Kada se smanji glukoza u organizmu, dolazi do razgradnje ketonskih tela, pri čemu se
obezbeđuje energija prvenstveno za mozak ( koristi samo glukozu, a ne i iz masne kiseline za
dobijanje energije) .
*Ketonska tela (aceto – acetat , aceton , Beta – hidroksibutirat) se akumuliraju kod
pacijenata koji boluju od dijabetesa.
6. Acetofenon ( Metil – fenil keton) – ima hipnotički efekat, a komercijalni naziv je
Hipnon.
7. Benzofenon – ima prijatan miris i koristi se u industiji parfema
8. Hloroacetofenon i bromoacetofenon – u osnovu suzavca ,odnosno policijskih otrova.

20.Karboksilna grupa i derivati u biološkim sistemima

–C - KARBOKSILNA GRUPA (Složena grupa, sastoji se iz – CHO i – OH grupe)

O–H

 Kalsifikacija: prema broju – COOH ( monokarboksilne, dikarboksilne,

trikarboksilne, polikarboksilne) ; prema prirodi ugljovodoničnog niza
 (alifatične i aromatične);
 Karakteristično je što karboksilne kiseline , pored karboksilne grupe, mogu
sadržati i druge alternativne grupe , kao što su : - OH grupa ( hidroksi
kiseline) , (=) veza ( nezasićene kiseline) , - NH2 grupa (amino – kiseline )
 Nomenklatura : Prema IUPAC: dodaje se nastavak - SKA i reč kiselina na
naziv odgovarajućeg alkana prema broju C atoma, ali se češće koriste trivijalna
imena.

 MONOKARBOKSILNE KISELINE
* U prirodi se mogu naći slobodne ( mravlja kiselina ,buterna kiselina, mlečna kiselina..), ali
se češće nalaze u formi njihovih derivata, uglavnom estara.
*Fizičke karakteristike : Karboksilne kiseline su sposobne da uspostavljaju vodonične veze
zahvaljujući asimetričnoj distribuciji naelektrisanja karboksilne grupe. Kiseonik koji je vezan
dvostrukom vezom za ugljenik, vuče elektrone iz veze ka sebi , pri čemu C postaje parcijalno
pozitivno naelektrisan. Pri tome, takođe je i kiseonik za koji je vezan H atom (koji je
parcijalno pozitivan) negativno naelektrisan, što je važno za reaktivnost same karboksilne
grupe . Zbog toga se H veze mogu nagraditi i između molekula kiseline , pri čemu se stvaraju
odgovarajući dimeri. A isto tako kiselina može nagraditi i vodoničnu vezu sa molekulima
H2O , pri čemu i karbonilni kiseonik i vodonik iz hidroksilnog dela karboksilne grupe mogu
graditi vodonične veze i zbog toga su niže kiseline dobro rastvorljive u vodi. Kako raste broj C
atoma u ugljovodoničnom nizu , rastvorljivost opada, što znači da su karboksilne kiseline sa
više od 6 C atoma i aromatične kiseline nerastvorljive u vodi.
*Hemijska svojstva( reaktivnost karboksilne grupe)
1. Zbog asimetrične distribucije naelektrisanja, relativno je lako odvojiti proton od
karboksilne grupe , pri čemu se ovo raskidanje veze nalazi u osnovu kiselih
svojstava karboksilne kiseline , što u stvari, predstavlja disocijaciju i stvaranje
soli.
2. Zbog asimetrične distribucije naelektrisanja, dolazi do pomeranja veze iz
karbonilne grupe pomera ka O2 , pa ugljenikov atom iz karboksilne grupe
postaje poprilično reaktivan. Može se ukloniti čitava – OH grupa iz molekula i da
se dobiju derivati kiselina. Ako se – OH grupa zameni nekim halogenom (X) ,
dobijaju se halogenidi kiselina, ako se zameni nekim alkoholom (OR) dobijaju se
estri kiselina, ako se zameni nekom amino (NH2 )grupom , dobijaju se amidi
kiselina, ako se zameni ostatkom neke druge kiseline, dobijaju se anhidridi
kiselina.
3. Zbog reaktivnosti C atoma i karakteristične distribucije naelektrisanja , može se
odvojiti cela – COOH grupa i dolazi do reakcije dekarboksilacije.

 DISOCIJACIJA KARBOKSILNIH KISELINA

O O
R–C + H – OH R- C +H3O+
 OH O-
karboksilatni anjon

*Organske, karboksilne kiseline su slabe kiseline (mnogo slabije od neorganskih

kiselina), ali su mnogo jače kiseline od drugih organskih jedinjenja (alkoholi, fenoli.. ) .
*U cilju povećanja kiselosti karboksilnih kiselina, može se izvršiti supstitucija na alfa
ugljenikovim atomima, odnosno da neke H atome zamenimo sa halogenima ili nekom
drugom grupom.

CH3COOH CH2ClCOOH - monohlorsirćetna kiselina

CHCl2COOH - dihlorsirćetna kiselina
CCl3COOH - trihlorsirćetna kiselina (TCA)
*Svakim novim uvedenim Cl raste kiselost, pa se TCA smatra čak i jakom kiselinom i u
rangu je neorganskih kiselina po svojoj jačini.
*Takođe, neke druge grupe koje se mogu uvesti u karboksilnu kiselinu koje imaju
negativni induktivni efekar mogu povećavati kiselost ( - OH grupe, -CHO grupe, dvostruke
veze)

 SOLI
* Mogu se graditi sa organskim i neorganskim bazama.
RCOOH +NaOH RCOO-Na+ + H2O
RCOOH + :NH2CH3 RCOO - +NH3CH3
*Soli masnih kiselina su rastvorljive u vodi i grade sapune.
*Kod reakcije između karboksilne kiseline i Na – karbonata, pri čemu karoksilna kiselina
može istisnuti ugljenu kiselinu iz soli i da je dobijemo kao ugljen – dioksid i vodu , što
potvrđuje da su karboksilne kiseline jače kiseline od karbonatne kiseline .
RCOOH + Na+HCO3- RCOO-Na+ + CO2 + H2O

 ZAMENA – OH GRUPE DERIVATI

 DEKARBOKSILACIJA
*Dolazi do uklanjanja CO2 iz sistema.
 Aromatična kiselina je salicilna kiselina, i koristi se za dobijanje acetil – salicilne
kiseline ( aspirina).
  DI/TRIKARBOKSILNE KISELINE
COOH COOH CH2 COOH CH2 COOH
CH2 CH2
COOH COOH CH2 COOH CH2 COOH

oksalna kiselina malonska kiselina ćilibarna kiselina glutarna kiselina

(soli sukcinati)

H COOH H COOH OH – CH – COOH HO – CH – COOH

C C
C C CH2 – COOH HO – CH – COOH
HOOC H H COOH

fumarna kiselina maleinska kiselina jabučna kiselina vinska kiselina

(trans oblik) (cis oblik) (soli malati) (soli tartarati)

COOH COOH COOH

COOH

COOH

COOH
 DERIVATI KARBOKSILNIH KISELINA

OH grupa iz COOH zamenjena nekom drugom grupom

O
O O
O O
R–C
R–C R–C
R–C R–C
O
OH OR’
X NH2
R– C
HALOGENIDI
O

O
R–C ACIL GRUPA

Ono što je zajedničko za sve derivate karboksilnih kiselina je:

- lako reaguju sa vodom, alkoholima i amonijakom pri čemu je apsolutno
moguć prelaz iz jednog derivati u drugi:
KISELINA HIDROLIZA
H – OH

ESTAR ALKOHOLIZA
H – OR

AMID AMONOLIZA
H – NH2

HALOGENIDI KISELINA
(ACIL HALOGENIDI)

Značaj halogenida kiselina je u sintetskim invitro reakcijama, sa obzirom da su

relativno reaktivna jedinjena iz kojih možemo da dobijemo neke druge derivate
kiselina
U pitanju su tečne supstance koje imaju poprilično oštar miris.
Tipične reakcije na halogenide su:

+ H – OH → + HX HIDROLIZA

+ HX ALKOHOLIZA
+ H – OR’ →

+ NH3 → + HX AMONOLIZA

Jedinjene koje se može izdvojiti:

O O
|| Dobijanje: ||
Cl – C – CL CO + Cl2 → Cl – C – Cl
FOSGEN

To je dihalogenid ugljene kiseline.

U pitanju je toksična supstanca, otrovni gas.
Koristio se kao hemijsko oružje.
Toksičnost fozgena leži u tome da udisanje fozgena dovodi do toga da će se ovaj
halogenid u dodiru sa vodom, koja se nalazi u našem respiratornom sistem,
hidrolizovati na ugljenu kiselinu i hlorovodonična kiselina.
Zbog stvaranja hlorovodonične kiseline u respiratornom sistemu neki od
simptoma trovanja fozgenom su: kašalj, usporeno disanje, slatkast ukus u ustima
i zbog agresivnog denaturišućeg dejstva holorovodonične kisline na pluča
dovodi do njihovog potpunog razaranja i na kraju do smrti.
Letalna doza za udisanje fozgena je 1mg po 1L vode tokom 5 minuta.

ANHIDRIDI KISELINA
Oni su malo manje reaktivni u odnosu na acil halogenide, ali i oni ulaze u iste
reakcije kao acil halogenidi pri čemu nastaju odgovarajuća jedinjenja:

CH3CO – O – COOH3 + H – OH → CH3COOH + CH3COOH HIDROLIZA

CH3CO – O – COOH3 + H – OR’ → CH3COOR’ + CH3COOH ALKOHOLIZA

CH3CO – O – COOH3 + H – NH2 → CH3CONH2 + CH3COOH AMONOLIZA

ESTRI

Ono što karakteriše estre su njihovi nazivi. Nazivi se prema IUPAC-u grade tako
što se pronađe i definiše alkil grupa alkohola, zatim se doda naziv odgovarajuće
kiseline i doda se nastavk -OAT.

O
CH3C
OCH3 METIL - ETANOAT (METIL ESTAR SIRĆETNE
KISELINE) (METIL – ACETAT)

Estri su zaista rasrpostranjeni u prirodi.

Estri koji se stvaraju u reakcijama sa nižim alkoholima (metanol, propanol) u
pitanju se estri koji imaju fini miris i ukus. (voćkast miris ili miris na lepak)
Oni estri koji se dobijaju sa alkoholima dugog niza, i to onih nizova koji imaju
po 20 i 30 C atoma, to su praktično voskovi.
Estri koji se stvaraju sa kiselinama dugokog niza, to su onda masti(ulja).
Fizičke osobine: nerastvorljivi u vodi, a rastvorljivi u organskim rastvaračima;
većina ima prijatan miris.
Hemijske osobine:
HIDROLIZ
A
+ R’OH
+ H – OH ⇌
ESTERIFIKACIJA

+R’OH SAPONIFIKACIJA (nastaje so)

+ Na+OH-  O-Na+

+ H – OR” ⇌ + R’OH TRANSESETRIFIKACIJ (nastaje

OR” novi estar)
+ R’OH
+ H – NH2 
⇌

AMIDI

Nazivi amida se grade na naziv da date ima kiselini i onda oduzmite nastavk -
SKA i dodate nastavak – AMID.

O
ETAN AMID
CH3C
NH2

Rasprostranjenost amida je zaista velika. Jednu vrstu amida, odnosno amdiske

veze, ćemo naći u belančevinama, urei, nikotin aminu, mokraćnoj kiselini...
Ono što ih razdvaja od kiselina jeste da ne formiraju stabline soli sa kiselina,
zato što NH2 grupa nije nosilac baznih svojstava.

Dobijanje:
O
UREA + 2HCl
Cl – C – Cl + 2NH3 
O
+ 2C2H5OH
C2H5 – O – C – OC2H5 + 2NH3 
etil estar

Urea nastaje kao krajni produkt razgradnje aminokiselinskog azota i jedan je od

netoksičnih produkata metabolizma toksičnog amonijaka. Predstavlja način
da bezbedno izlučimo toksičan azot iz organzima (urinom ili u
gastrointestinalnom traktu, ili preko znoja, odnosno putem kože).

ZNAČAJ
Karboksilne kiseline i derivati aktivno učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana;
njihovom degradacijom možemo dobiti obilje enrgije (npr. razgradnjom
3 – acilglicerola).

Masne kiseline imaju svojstvo da grade micele (one se grade na način da oni
nepolarni, dugački repovi masnih kiselina se orijentišu u vodenoj sredini ka
unutrašnjosti, a njihovi polarni karboksilatni anjoni se orijentišu ka spoljašnosti).

Razlog formiranja micela: interakcija koja je po pitanju indukovani dipol –

indukovani dipol.
Derivati učestvuju vrlo akitvno u metaboličkim putevima, mogu se koristiti kao
lekovi, u stvaranju energije itd.

Gde se sve sreću kiseline i njihovi derivati:

- KREBSOV CIKLUS (ciklus trikarboksilnih kiselina)
- MASNE KISELINE
o arahidonska kiselina (ona je jedna molekula koja je polazno
jedinjenje za sintezu veoma važne grupe bioaktivnih molekula:
prostaglandini (PG), leukotrijeni (LT), tromboksani (TX) 
imaju proinflamacijsku aktivnost – učestvuju u inflamacijskom
odgovoru našeg organizma, odgovorni su za pojavu alergijskih
manifestacija, tromboksani su odgovroni za pojavu tromboze itd.
ASPIRIN (acetilsalicilna kiselina) BLOKIRA SINTEZU PG-a.
- Na – BENZOAT  koristi se kao konzervans
- HIPURNA KISELINA  stvara se i sintetiše u našoj jetri iz benzoeve
kiseline i glicina; iz organizma se ekskretuje putem
urina; jedan je od laboratorijskih parametara za procenu
izloženosti organizma aromatičnim jedinjenjima
(benzena,
toluena...)
- TCA (trihlor sirćetna kiselina)  korisit se za taloženje belančevina.
- VITAMIN C (askorbinska kiselina)  prisutna u laktonskoj formi u
vodenoj sredini.

- LAKTAT (so mlečne kiseline; 2 – hidroksipropanska kiselina) 

akomulira se prilikom mišićne kontrakacije u anaerobnim uslovima.
- JABUČNA KISELINA (soli: malati)  sintetiše su krebsovom ciklusu.
- VINSKA KISELINA (soli: tartarati)  komponenta Felingovog i
Benediktovog reagensa.
- LIMUNSKA KISELINA  u sastavu Nilanderovog reagenska, nalazi se
u citrusnom voću, sintetiše se u Krebsovom ciklusu.
BADEMOVA KISELINA (mandelična kis)
- ima baktericidnu aktivnost i koristi se u
terapiji urinarnih infekcija
- TROPA KISELINA  ulazi u sastav alkaloida ATROPINA koji se
koristi za širenje zenica.

- SALICILNA KISELINA (2 – hidroksibenzoeva kiselina)  ima

antipiretsku aktivnost, antiinflamacijsku aktivnost, analgetsku aktivnost
(problem je što je ona poprilično agresivna na želudačnu sluznicu pa se ne
primenjuje kao oralni preparat, već se koristi njeni derivati; koristi se za
spoljnu upotrebu, ponaša se kao keratolitik (osobe sa problemom akni...)
- OKSI KISELINE: pirogrožđana kiselina, oksalosirćetna,
alfaketoglutarna
- KETONSKA TELA
- ATP (adenozintrifosfat) – u njemu se nalaze fosfoanhidritske veze
(bogate energijom pa iz toga ATP učestvuje u obezbeđivanju energije za
brojne procese), fosfoestarske veze
- ACETIL KOEINZAM A – važne uloge u metabolizmu
- ERITROMICIN – ima laktonsku strukturu, antibiotik
- ASPARAGIN, GLUTAMIN – u bočnom nizu imaju amidske veze
- FENACETIN, PARACETAMOL – aromatična jedinjenja; antipiretici
(manje agresivni na želudačnu sluznicu)

p – hidroksiacetanilid
FENACETIN
PARACETAMOL
- LAKTAMI – predstavljaju ciklične amide – laktamsku strukturu imaju
jedinjenja iz grupe PENICILINA, CEFALOSPORINA  antibiotici sa
β – laktamskim prstenovima.
- UREA
- URETANI – monoamidi estara ugljenje kiseline, ispoljavaju psihotropne
efekte pa se koriste kao sedativi

- FOZGEN
- ciklični ureidi – BARBITURNA KISELINA, njeni derivati: VERONAL
(BARBITON), LUMINAL (FENOBARBITON) – hipnotički efekat.
- GVANIDIN (IMINOUREA) – predstavlja
modifikaciju uree sa jednom dvostrukom vezom
(nalazi se u aminokiselini arginin Arg, u
kreatininu)

- KRATIN – po sastavu N-metilgvanidinosirćetna kiselina; važno za

stvaranje KREATIN – FOSFATA  važno jedinjenje za deponovanje i
konzerviranje energije u našim skeletnim mišićima, odakle će se
razgradnjom kreatin-fosfata i te veze bogatom energijom oslobađati
energija za kontrakciju mišića.
KREATININ – dobija ciklizacijom, iz organizma se izlučuje putem
urina, laboratorijski parametra za procenu funkcionalnog stanja bubrega.

KREATIN
- Analgetici i antipiretici: DIKLOFENAK, IBUPROFEN, NAPROKSEN
- neurotransmiteri: GABA ( γ - aminobuterna kiselina), GLICIN (AK),
GLUTAMINSKA KISELINA (AK)
 HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA

- Pored ugljenikovog atoma jedinjenja mogu da sadrže i još neki heteroatom

(N,O,S...)
- Broj atoma u prstenu može biti različit (3,4,5,18,...)
- Kombinuju svojstva alifatičnih i aromatičnih jedinjenja
- Nalaze se u velikom broju u našem organizmu i imaju izuzetno velik značaj u
medicini i farmaciji

Petočlana jedinjenja:

Šestočlana jedinjenja:
 – C atom ima sp2 hibridizaciju i struktura im je planarna

PIROL

1.Porfirin

– Ima 4 pirolova prstena međusobno povezana mostovima

– Neki od ovih H atoma mogu biti supstituisani (metil,propil,...)
– Ovaj prsten sadrži jedna molekula koja se zove HEM (u centru svoje
strukture ima Fe 2+)
– Hem ulazi u sastav hemoglobina (Hb) i mioglobina

– Hemoglobin
– U centru svakog hema vezan je Fe 2+ i može ukupno da ostvari 6 veza
– 4 veze sa N atomima iz pirolovog prstena, 1 veza sa histidinom i 6 veza je
slobodna za vezivanje O2
– Javlja se oksigenacija – Fe se oksigenuje i ne dolazi do premen
oksidacionog broja!
 – Hb ima ulogu u prenosu gasova (O2 od pluća do tkiva, CO2 od tkiva do
pluća)
– Aktivno učestvuje u održavanju pH vrednosti fizioloških rastvora (pH
pufer)

2.Nikotin
– Nikotin, nikotinska kiselina, vitamin B3 (nikotinamid), vitamin B6
(piridoksal), NAD+

Nikotinska kiselina B3

– Nikotin se vezuje za nikotinske receptore na neuromuskularnoj ploči

– Može da se veže i Ach (acetilholin)
3.Hlorofil
– Mg 2+

4.Vitamin B12
– Co 2+

5.Žučne boje
– Drugi naziv su žučni pigmenti
– Bilirubin je žučna boja koja se dobija kao produkt metabolizma HEM-a i
ima crveno narandžastu boju
– Biliverdin – ima zelenu boju
– Urobilinogen – ima žutu boju i ekskretuje se putem urina
– Sterkobilinogen – ima braon boju i ekskretuje se putem fecesa

INDOL
– Benzen + pirol

– Derivati indola su aminokiselina triptofan, serotonin, melatonin, psilocin,

LSD
1.Triptofan
– Triptofan u reakciji dekarboksilacije i naknadne hidroksilacije daje
serotonin
2.Serotonin

– Serotonin je neurostrasmiter – dovodi se u vezu sa osećanjem sreće

– Serotonin lako metaboliše u melatonin ( 5- metoksi-acetiltriptamin)

3.Melatonin

– Melatonin je hormon koji učestvuje u regulaciji sna

4.Psilocin

– Nalazi se u nekim gljivama

– Ima halucinogeni efekat

HINOLIN

– Benzen + piridin

– Derivat je kinin
PIROLIDIN

– Njegov prsten ima aminokiselina prolin

– Hidroksi prolin ulazi u sastav kolagenih vlakana

PIRIMIDIN
– 1,3 diazin
– Derivati su citozin, uracil, timin, barbiturna kiselina

Barbiturna kiselina

PURIN
– Pirimidin + imidazol
– Purinski sistem prstenova ne može da se dalje razgrađuje!
– Iz organizma izlučujemo samo nepromenjeni sistem purinskih prstenova
– Derivati su adenin, guanin, mokraćna kiselina, ksantin, 6-merkaptopurin
(antitumorski reagens i koristi se u terapiji leukemije), aldopurinol (u
lečenju gihta), aciklovir (u lečenju virusnih oboljenja) i abakavir ( u
terapiji HIV infekcije)
 – U ksantine spada : Kofein, teofilin, teobromin
– Kofein je stimulans nervnog sistema
– Teofilin se nalazi u čaju, stimulans je nervnog sistema, koristi se u terapiji
respiratornih bolesti i deluje diuretski na organizam
– Teobromin se nalazi u čokoladi i kakao

PIRAZOL

– 1,2 diazol
– Koristi se u terapiji gojaznosti,dijabetesa,Parinksonove bolesti,depresije
– Koristi se kao tuberkulostatik,citostatik
– Derivati su kumarin, hromon, benzopiran i benzofuran

MUSKARIN
 – izolovan iz gljive Amanita muscaria
– Vezuje se za muskarinske receptore
– Muskarinski receptori se nalaze na srčanom mišiću, glatkim mišićima i
egzokrinim žlezdama
– Za ove receptore se može vezati Ach i atropin
– Atropin je kompetitivni antagonista muskarinskih receptora,to znači da
ima suprotno dejstvo od Ach i muskarina
– Atropin smanjuje lučenje pljuvačke, bronhijalne sekrecije, dovodi do
bradikardije (usporen rad srca) – pa se koristi pre hirurških zahvata
– Atropin se koristi kao antidot kod trovanje pečurkama (koje imaju
holinergični efekat), pesticidima,...

PENICILINI

– Beta laktonski prsten + tiazolidinski prsten

– Svrstava se u grupu beta laktonskih antibiotika

– R grupa (ako je neki elektron akceptor) dovodi do povećanog dejstva

antibiotika u želudačnom soku pa se ti antibiotici uzimaju oralno
 – Ako je R grupa neko aromatično jedinjenje ili neko veliko atomsko
jedinjenje tada dolazi do aktivacije enzima beta laktamaza i bakterije
postaju rezistentne na antiobiotik
– Penicilini ometaju stvaranje bakterijskog zida

ATP

– Adenin + riboza
– Glavni donor energije za metaboličke puteve

MORFIN

– Fenol + sekundarna R-OH + kiseonični most + još jedan heterociklus +

amino grupa
– Dobija se iz opijumskog maka (mekonska kiselina)
– Može lako da prolazi krvno-moždanu barijeru,jer se nalazi u obliku
slobodne baze
– Ima pH=8
– Pokazuje amfoterna svojstva
– Jedan od najjačih opijata (koristi se na palijativi i primena mu je
ograničena)
– Ima optičke izomere
– Enantiomer morfina (-) pokazuje narkotično-analgetski efekat
– Enantiomer morfina (+) je antitusik
 –

Heroin
– Diacetil morfin
– Lakše prolazi krvno-moždanu barijeru od morfina

*Ukoliko se N grupa morfina zameni nekim drugim jedinjenjem dobija se novo

jedinjenje koje ima antagonistički efekat,pa se koristi u terapiji zavisnosti od
morfina ili opioida sličnim morfinu – NALOKSON
Nalokson -CH2CH=CH2

BENZODIAZEPINI

– Iz grupe anksiolitika
– Antikonvulzivi,sedativi
– Imaju hipnotički efekat

– Ukoliko dođe do vezivanja nekog jedinjenja na C7 atomu pojačava se

anksiolitički efekat
 Vitamini
 Male organske molekule esencijalne za život
 Ne možemo da ih sintetišemo (neke možemo, ali ne u dovoljnoj količini)
 Sintetišu ih biljke, a mi ih unosimo putem ishrane
 Utiču na rast i diferencijaciju ćelija, koagulaciju krvi, antioksidanti su,...
 Transformišu se u koenzime – molekuli koji potpomažu ulogu enzima
 Provitamini su neaktivni vitaminski oblici i moraju hemijski da se
transformišu da bi bili upotrebljivi
 Vitamini se dele na hidrosolubilne (rastvorljive u vodi) i liposolubilne
(rastvorljive u mastima)
 Hipovitaminoza – nedostatak vitamina
 Avitaminoza – potpuni nedostatak vitamina
 Hipervitaminoza – prezasićenost vitaminom
HIDROSOLUBILNI VITAMINI
 lako se transportuju i eleminišu urinom
 ne deponuju se u našem organizmu (osim B12)
 najveći broj sintetišu biljke (osim B12), a mi ih dobijamo unoseći
namirnice biljnog porekla
 glavna uloga: pretvaraju se u koenzime

1. B1 – tiamin, aneurin
2. B2 – riboflavin
3. B3 (PP faktor) – niacin
4. B5 – pantotenska kiselina
5. B6 – piridoksin
6. H – biotin
7. B9 – folna kiselina
8. B12 – kobalamin
9. Holin
10.Lipoična kiselina
11.Karnitin
12.C – askorbinska kiselina
 Ukratko, u hidrosolubilne vitamine spadaju vitamini B kompleksa i
askorbinska kiselina (vitamin C)

VITAMIN B1 – TIAMIN, ANEURIN

 Heterocikličan – pirimidin + tiazol

 OH grupa može da se esterifikuje sa fosfornom kiselinom i nastaju
koenzimi TMP, TPP, TTP
 Hrana: pšenica, ječam, pirinač, pivski kvasac, kukuruz, grašak, mozak,
krompir
 Apsorbuje se iz tankog creva u slobodnom obliku aktivnim transportom
ili pasivnom difuzijom
  Enzimi tiaminaza hidrolizuju tiamin
 Ekskretuju se njegovi metaboliti
 Uloga: stvaranje tiamin pirofosfata (TPP) koji učestvuje u reakciji
oksidoredukcije i u putu pentoze fosfata
 Aktivno mesto – C atom na tiazolskom prstenu
 Ima puno TPP i TTP u nervnom tkivu – uloga u transmisiji signala
 Potrebe: 1,2-1,5 mg (M), 1-1.1 mg (Ž)
 Deficit: kad unosimo puno kafe, alkohola,... nastaje vrtoglavica, mučnina
i bolest Beri-Beri: nedostatak apetita, dijareja. Manjak HCl u želudcu,
smanjena kontrakcija srca i skeletnih mišića i pluća, najgori simptom je
manifest na CNS (fobije, amnezije)

VITAMIN B2 – RIBOFLAVIN, LAKTOFLAVIN

 Derivat izoaloksazina – benzen + pirazin + pirimidin

 Hrana: sir, mleko, jetra, jaja, žitarice, pasulj, kvasac
 Apsorbuje se slobodan oblik iz creva i dolazi do fosforilacije
 Dalje se vezuje za nukleotide i nastaju koenzimi FMN (flavin
mononukleotid) i FAD (flavin adenindinukleotid) koji su bitni za redox
reakcije

FMN
 Ekskretuje se urinom ili čist oblik vitamina ili njegovi metaboliti
 Potrebe: 1,4-1,7 mg (M), 1,2-1,3 mg (Ž)
 Deficit: oticanje sluzokože jezika i nosa, stomatitis, promene na koži i na
očima

VITAMIN B3 (PP FAKTOR –pelagra preventivni faktor) – NIACIN

  Derivat nikotinske kiseline, tj. niacin amida
 Hrana: meso, jaja, mleko, iznutrice, žitarice, kvasac
 Triptofan nam daje 50% dnevnog unosa B3 – 60mg Trp = 1mg PP

 Koenzim: NADH – nikotin amid adenin dinukleotid – u redox reakcijama

 Dehidrogenaze su enzimi koji zahtevaju NADH koenzim

 Iz NADH možemo da sintetišemo ATP u elektron transportnom sistemu
 Potrebe: 15-20 mg (M), 10-15 mg (Ž)
 Deficit: bolest pelagra – dermatitis, demencija, dijareja, promene u CNS i
koži

VITAMIN B5 – PANTOTENSKA KISELINA

 Derivat je AK beta alanina + pantoinska kiselina
  ako se na pantotensku kiselinu doda cisteamin nastaje pantetein (koenzim
A- CoA)

 koenzim A (CoA) = tioetanol amin + pantotenska kiselina – bitan za

Krebsov ciklus
 hrana: iznutrice, meso, žumance, kvasac, ceralije, španać, kupus, krompir
 jako je redak deficit, jer ovog vitamina ima svuda
 potrebe: 4-7 mg

VITAMIN B6 – PIRIDOKSIN
 derivat piridina

 ako je za OH grupu vezana aldehidna grupa (CHO) – piridoksal, a ako je

vezana amino grupa (CH2NH2) – piridoksamin

piridoksamin
  hrana: meso, riba, mleko, žitarice, soja, kvasac
 uloga: koenzim piridoksal fosfat (PLP) – za metabolizam AK i
dekarboksilacije
 potrebe: 2mg (M), 1,5mg (ž)
 deficit: problemi sa multiplenske sisteme- lezije na koži oko očiju i usta,
stomatitis, uticaj na CNS (depresija, ankcioznost), hipohromna mikrocitna
anemija, kamenac u bubregu

VITAMIN H (B7) – BIOTIN

 derivat imidazola

 hrana: iznutrice, mleko, jaja, pšenice, žitarice

 sintetišu ga intestilne bakterije
 uloga: koenzim – karboksibiotin – u karboksilaciji
 još jedna uloga je u lečenju ćelavosti, sedenja, kože
 potrebe: 30-100 µg
 deficit: jako redak, jedino ako se koriste dugo antibiotici ili osoba koje su
na belance dijeti (jer smanjuju apsorbciju biotina)

VITAMIN B9 – FOLNA KISELINA

 važna u trudnoći zbog razvoja nervne cevi deteta
 spajanjem pteridinskog prstena + beta aminobenzoeve kiseline = folat
 koagulacijom folata sa glutaminskom kiselinom = pteroil glutamat
  hrana: lisnato povrće (spanać. Kupus, blitva, zelje), meso, jetra, žumance
 sintetišu ga intestinalne bakterije
 uloga: sa sintezu nukleinskih kiselina i stvara koenzim – THF –
tetrahidrofolna kiselina koji služi za prenos metil, formil, amino,..
fragmenata
 potrebe: 200 µg – lekovi i kontracepcija povećavaju potrebu
 Deficit: bolest Megaloblasna anemija – smanjen broj elemenata krvi,
smanjeno stvaranje megaloblasta i purinskih baza
VITAMIN B12 – KOBALAMIN
 Korinski prsten + pseudonukleotid
 Korinski prsten se sastoji iz 4 pirolova prstena i u centralnom delu je
cobaltni jon

 Ako se za Co2+ veže CN nastaje cijanokobalamin, ako se veže CH3 –

metilkobalamin, ako se veže OH – hidroksikobalamin
 Sintetišu ga mikroorganizmi i mi
 Hrana: meso, mleko, jaja – nastaje problem u vegeterijanskoj ishrani
 Koenzim: metilkobalamin i deoksiadenozilkomalamin
 Potrebe: 2 µg
 Deficit: Perniciozna anemija – često fatalna – hematološke abnormalnosti,
neurološki poremećaji, konfuzija, demencija, poremećaj čula, nasledni
poremećaji
 Imamo rezerve kobalamina za oko 5 godina

VITAMIN C – ASKORBINSKA KISELINA

  1936. ju je izolovao iz crvene paprike naučnik Albert sent Đerđi –
Nobelova nagrada
 Jako je nestabilan
 Sintetiše se iz glukoze i samo čovek ne može da ga sintetiše

 Aktivan oblik je redukovan – L askorbinska kiselina

 Neaktivan oblik je oksidovan – dehidroaskorbinska kiselina

ULOGE:
 Bitan u redox reakcijama – jak redox sistem
 Važan antioksidant
 Može da regeneriše vitamin E
 Učestvuje u mnogim biološkim putevima
 Sinteza kolagena – katalizuju ga OH lizin i OH prolin
 Sinteza karnitina – za ulazak masnih kiseina u mitohondrije
 U metabolizmu holesterola i žučnih kiselina
 Povećava biodostupnost gvožđa – gvožđe redukuje do Fe2+, jer samo
tako možemo da ga iskoristimo

 Potrebe: 75-150mg
 Hrana: citrusi, paprike, paradajz, kivi, brokoli, kupus, krompir, šipak
 Najveći problem je što je nestabilan molekul i onda se obradom većine
hrane gubi
 Stabilan je u kiseloj sredini
 Previše C vitamina dovodi do transformacije askorbinske kiseline u
oksalnu kiselinu u bubrezim, a osalna kiselina sa Ca gradi kamence
 Deficit: jako redak, bolest Skorbut – prvi simptomi: umor, upala desni, a
drugi simptomi: neadekvatna sinteza kolagena što dovodi do petekije
 (krvave oči), purpura, bol u zglobovima, sporo zarastanje rana, ispadanje
zuba

LIPOSOLUBILNI VITAMINI
 Svi su derivati izoprena
 Nerastvorivi su u vodi
 Za njihovu apsorpciju je neophodno prisustvo žučnih soli
 Put: hilomikroni -> jetra -> deponovanje
 Transportuju se do ciljnih ćelija u obliku LP čestica
 Ne izlučuju se urinom, već deponovanje fecesom
 Moguća je hipervitaminoza
 U ove vitamine spadaju vitamin A, D, E, K

VITAMIN A – RETINOL

 Ako se za OH oksiduje do CHO nastaje retinal

 Ako se za OH oksiduje do COOH nastaje retinoična kiselina
 Kerotini – provitamini (dimer vitamina A) – imamo alfa, beta i gama
kerotin i sastoje se od 2 jonska prstena i 18 C lanca
 Cepanjem beta kerotina se dobijaju dva vitamina A
 Hrana: riblja ulja, jetra, žumance, mleko, sir, kajmak,
 Iz biljaka se dobija provitamin – šargarepa, paradajz, kajsija
 Enzim karotinaza transformiše u jetri karotin u retinal
 Zanačaj: za retinu i viđenje, rast kostiju, hrskavicu, kožu, imuni sistem,
antikancerogeni potencijal
 Proces vida: pigment rodopsin u štapićima retine :
Retinol -> 11 cis retinal -> vezuje se za protein opsin -> rodopsin
 Na svetlosti 11 cis retinal postaje 11 trans retinal
  Deficit: kad se ošteti jetra – promene na koži, deskvamacija na epitelu
(otvaranje pora), kokošije slepilo, uzročnik steriliteta i kancera

 Kod dece deficit doprinosi poremećaju rasta kostiju i zuba

 Hipervitaminoza: kad se predoziramo suplementima- umor, vrtoglavica,

glavobolja, svrab kože, bolne kosti, žuta koža, krhki nokti, anoreksija,
poremećaj rasta kose,fisure na usnama
 Potrebe: 800-1000 µg

VITAMIN D – KALCIFEROL
 Steroidna struktura: D2 (ergokalciferol – biljni), D3 (holekalciferol –
aktivan)

 Hrana: riblje ulje, sardine, žumance, jetra, puter, mleko

 Ergosterola ima u kvascu, gljivama, spanaću – mora da se transformiše
 Možemo da sintetišemo malo D vitamina u koži uz UV zračenje:
7 dehidroholesterol -> D3 -> 25 hidroksi D3 (u jetri) -> 1,25 dihidroksi D3 (u
bubrezima) i on je aktivan i naziva se kalcitriol (D hormon)
 Uloga: homeostaza Ca i P – pravilna mineralizacija kostiju i zuba,
imunogeneza, sprematogeneza, ovulacija
 Deficit: pojačana nervno mišićna razdražljivost, neadekvatna apsorpcija
Ca i P, povećana sekrecija parathormona, rahitis, osteomalacija,
osteoporoza
 Hipervitaminoza: slabost, mučnina, povraćanje, poremećaj renalne
funkcije (poliurija, proteinurija), taloženje Ca, nefrokalcikoza,
ateroskleroza, kalcifikacije u srcu, plućima i koži
 Potrebe: 10 µg
VITAMIN K – ANTIHEMORAGIČNI VITAMIN
 2 metil 1,4 naftohinonski prsten + izoprenski prsten
 Oblici: K1 – filohinon (biljan), K2 – menahinon (bakterijski), K3 –
menadion (sintetski)
 Hrana: kupus, španać, zelena salata, kelj, jetra, mleko
 Mi u bakterijskoj flori sintetišemo oko 50% dnevnih potreba
 Uloga: u koagulaciji krvi, sinteza drugih vitamin K zavisnih proteina
 Potrebe: 2mg
 Deficit: retko kod odraslih, kod korišćenja lekova, bolesti jetre, primene
antikoagulansa – poremećaji u hepatobilijarnom sistemu, krvarenje,
produžena koagulacija

VITAMIN E – TOKOFEROL
 Antisterilitetni vitamin
 Metilovani derivat tokola i tokotrienola – tokoferol + izopren
 Alfa, beta, gama, delta tokoferoli

 Sintetišu ga samo biljke

 Hrana: biljna ulja (suncokret, soja, kukuruz, kikiriki), voće, povrće, malo
u mesu i mleku
 Depoi (rezerve) – u masnom tkivu, jetri i mišićima – kao i ostali
liposolubilni vitamini
 Uloga: antioksidant, ihibira lipidnu peroksidaciju lipida membrane,
povećava vitamin A i karotin, utiče na metabolizam koenzima Q, deluje
na imuni sistem (T limfocite), utiče na aktivnost simpatikusa, smanjuje
agregaciju trombocita, inhibira hemijske karcinome, utiče na fertilitet i
seksualne funkcije
 Potrebe: 8mg (Ž), 10mg (M)
 Deficit: jako redak, samo kod životinjskih eksperimenata – anemija,
sterilitet

VITAMIN F – ESENCIJALNE MASNE KISELINE

  Linolna, linoleinska, arahidonska MK –nezasićene
 Hrana: biljna ulja – soja, suncokret, kikiriki
 Uloga: rast i reprodukcija, regeneracija kože, regulacija, sinteza
prostanglandina, tromboksana i leukotriena
 Potrebe: 5g
 Deficit: redak – hiperkeratoze, kožne lezije
 Hipervitaminoza: smanjena sklonost ka srčanoj trombozi, prevencija
ateroskleroze
UGLJENI HIDRATI‐TEORIJA
-Široko rasprostranjeni u prirodi i u biljkama kao osnovni proizvod fotositeze
-Drugo ime: šećeri,glicidi,saharidi
-Hemijska struktura: POLIHIDROKSILNI ALDEHIDI ILI POLIHIDROKSILNI KETONI
tj. jedinjenja koja hidrolizom daju polihidroksilne aldehide ili polihidroksilne
ketone
-Važni u lancu kruženja energije u prirodi
-U čovekovom telu 60%‐70% je voda, a ostatak suve mase(deo koji preostaje
bez vode) čine: belančevine(50%), zatim redom: masti, nukleinske
kiseline,mineralne materije(elektroliti), a na kraju ugljeni hidrati( IMA IH
NAJMANJE IAKO SU ZNAČAJNI)
-Sintetišu se u biljkama u zelenim delovima gde je prisutan pigment hlorofil:
hlorofil+ sunčeva energija= neorganske materije( CO2 i H2O), a te neorganske
materije se potom sintetišu u hidrate ugljenika(organske materije)
-Na osnovu toga iz čega se sintetišu( iz CO2 i H20) dobili su ime hidrati ugljenika
-Može se reći da je svaki C atom hidriran jednim molekulom vode da bi nastao
ugljeni hidrat i oslobodio se kiseonik: CO2 + H20 + ENERGIJA ----¿ C(H20)n + O2
-U biljkama je glavni ugljeni hidrat koji se sintetiše celuloza(= osnovni strukturni
polisaharid biljaka) i skrob(= rezervni polisaharid biljaka)
-Čovek se snabdeva ugljenim hidratima putem hrane bogate istim, ali možemo i
sintetisati glukozu i njene metabolite iz neugljeno hidrata( a to su acetil
koenzim A, glukogenične aminokiseline) i takav proces sinteze glukoze se zove
GLUKONEOGENEZA.
-Uloge u našem organizmu- njihovom razgradnjom dobijamo
energiju( razgrađujemo glukozu i glikogen), strukturna uloga(sastav nukleinskih
kiselina- riboza i deoksiriboza, sastav glikoproteina-kolagen, sastav glikolipida
tj. membrana ćelija), uloga u komunikaciji međućelijskoj- receptori na površini
ćelija su glikoproteini(proteini+ mono ili oligosaharidi) i bitni su za
prepoznavanje ili prijem informacija.
 Odnos elemenata koji ulaze u sastav ugljenih hidrata:
C:H:O= 1:2:1
Pošto je svaki C atom okružen molekulom vode, formula je ⌊ C ( H 2 O ) ⌋ n

 Klasifikacija prema stepenu složenosti:

1. Prosti-monosaharidi-glukoza, fruktoza, galaktoza, riboza,
dezoksiriboza...
2. Složeniji su disaharidi i oligosaharidi(oni su polimeri
monosaharida i sadrže od 2 do 10 monosaharida). Disaharidi su
maltoza,laktoza, saharoza, a oligosaharidi su dekstrini
3. Najsloženiji su polisaharidi i oni su polimeri sa velikim brojem
monosaharida. Ovde spadaju skrob, glikogen, celuloza, pektin...

MONOSAHARIDI

-Hidrolizom se ne mogu razgraditi na prostije tj. ne hidrolizuju.

-Oni su osnovne gradivne jedinice složenih ugljenih hidrata.
-To su kristalna jedinjenja, rastvorljiva u vodi, najčešće slatkog ukusa.
-Prema funkcionalnoj grupi dele se na:aldoze( to su polohidroksilni aldehidi) i
ketoze(polihidroksilni ketoni)
-PRISUSTVO SLOBODNIH ALDEHIDNIH ILI KETO GRUPA DAJE REDUKUJUĆA
SVOSJTVA(ketoni ne pokazuju redukujuća svojstva sa blagim oksidacionim
sredstvima, a ketoze pokazuju)
-Prema broju C atoma mogu biti: trioze(3 C atoma), tetroze(4 C atoma),
pentoze, heksoze, heptoze, oktoze, nonoze
-Trioze i tetroze su intermedijeri metabolizma
-Pentoze i heksoze su najznačajnije
-Heptoza se pojavljuje u ciklusu pentoza-fosfata
-Monosaharidi sa istim brojem C atoma imaju iste bruto molekulske mase, a
različite strukturne formule i to je STRUKTURNA IZOMERIJA( primer- glukoza i
fruktoza imaju istu formulu ali različitu strukturu, glukoza je aldoza, a fruktoza
je ketoza)

 TRIOZE:
-Najjednostavniji monosaharidi
-Mogu imati aldehidnu ili keto grupu
-To su oksidacioni proizvodi glicerola
-Aldotrioza je gliceraldehid (C3H6O3) i to je slatka bezbojna kristalna materija
koja u ćelijama nastaje kao međuproizvod metabolizma šećera tj. intermedijer
u katabolizmu glukoze( proces glikolize).
-Ketotrioza je dihidroksiaceton ili DHA i to je beli kristalni prašak slatkog
rashlađukućeg ukusa i karakterističnog mirisa. On je najjednostavnija ketoza i
jedini monosaharid koji nije optički aktivan.
 OPTIČKI AKTIVNE SUPSTANCE SADRŽE HIRALNI CENTAR(ASIMETRIČNI C
ATOM)
 Za humani organizam važni su samo D-optički izomeri monosaharida
-Postoje dva moguća oblika: L-levo(još se obeležava i sa S) i D-desno(još se
obeležava i sa R) i to su enantiomeri ili optički aktivni izomeri koji se odnose kao
predmet i lik u ogledalu. Primer za gliceraldehid: OH grupa na hiralnom C
atomu može biti sa leve strane i to je L-gliceraldehid, ili sa desne strane i to je
D-gliceraldehid:

 TETROZE:
-D-eritroza je aldoza, u organizmu nastaje u toku metabolizma ugljenih hidrata
u obliku fosfatnog estra eritroza-4-fosfata
 PENTOZE:
-Najvažnije su D-riboza i D-2-dezoksiriboza, ali bitne su i D-arabinoza i D-
ksiluloza
-D-riboza je aldopentoza, ukazi u sastav ribonukleinske kiseline i koenzima
NAD(on ima 2 molekula riboze) i njegovog fosforilisanog oblika, FMN, FAD
-D-riboza i D-arabinoza imaju različitu orijentaciju OH grupe na 2. C atomu i to
su EPIMERI(strukturni izomeri koji se razlikuju prema položaju jedne OH grupe
na jendom hiralnom C atomu)
-Pentoze u vodenom rastvoru teže da se ciklizuju, u reakciju stupa aldehidna
grupa i OH gruopa na poslednjem hiralnom C atomu i nastaju poluacetali,
zatvaraju se furanozni petočlani heterociklični prstenovi sa atomom kiseonika
kao heteroatomom i rezultat te reakcije je slobodna OH grupa na C1 atomu i
ona se zove POLUACETALNA ILI ANOMERNA OH GRUPA(a C1 atom je onda
anomerni tj. poluacetalni atom)
-Položaj poluacetalne grupe može biti ispod ili iznad ravni prstena pa postoje
α(OH grupa je ispod ravni prstena) i β(OH grupa je iznad ravni prstena) izomeri
u odnosu na položaj poluacetalne grupe i to su ANOMERI.
-Pravilo za pisanje Hejvortovih formula: OH grupe sa desne strane se pišu ispod
ravni, a OH grupe sa leve strane se pišu iznad prstena.
-Slobodna poluacetalna grupa daje redukujuća svojstva sa blagim oksidacionim
sredstvima( Felingova reakcija moguća, kao i Tolesova, Nilanderova i
Benediktova)

 HEKSOZE:
-Mogu biti aldoze i ketoze
-Značajne aldoze su:glukoza, galaktoza i manoza, a ketoza je fruktoza
-Glukoza je dobro rastvorljiva u vodi, 180g se rastvara u 100g vode, a ugao
skretanja joj je 52,5 stepeni
-Galaktoza se nalazi u mlečnom šećeru, u lipidima, cerebrozidima,
mukopolisaharidima, glikoproteinima, keratan-sulfatu i hondoitin-sulfatu
-Manoza se nalazi u glikoproteinima, neuraminskoj i sijalinskoj kiselini koja ulazi
u sastav gangliozida
-Fruktoza je voćni šećer, nalazi se slobodna u voću i medu, ulazi u sastav
saharoze
-D- glukoza se naziva i dekstroza i grožđani šećer, koncentracija u krvi joj je 3,3-
5.5 mmol/L i bitno je održavanje njene koncentracije.

-Manoza se razlikuje po jednoj OH grupi od glukoze i ona je 2-epimer glukoze

-D-galaktoza je 4-epimer glukoze
-Ciklizacija je prisutna u vodenom rastvoru, reaguju aldehidna grupa na C1
atomu i Oh grupa na C5 atomu i daju piranozne forme
-Heksoze pokazuju redukujuće osobine
 Β-D-GALAKTOPIRANOZA

D-fruktoza

 OLIGOSAHARIDI:
-Polimeri monosaharida, sastoje se od 2 do 10 monosaharida povezanih
GLIKOZIDNOM VEZOM
-Mogu biti di,tri,tetrasaharidi...
 DISAHARIDI:
-Čvrste kristalne supstance lako rastvorljive u vodi
-Stvara se O-glikozidna veza između poluacetalne OH grupe sa C1 atoma i H
atoma sa OH grupe drugog monosaharida uz izdvajanje vode
-Tipovi O-glikozidne veze:
1. Maltozni tip- na jednom od 2 monosaharida ostaje poluacetalna grupa na
C1 atomu i ovakvi disaharidi pokazuju redukciona svojstva:maltoza,
laktoza, izomaltoza...
2. Trehalozni tip- obe poluacetalne grupe su uključene u vezu tako da nema
slobodne poluacetalne grupe i ovi disaharidi ne pokazuju redukciona
svojstva:saharoza
-Maltoza je α-D-glukopiranozil-α(1-4)-α(ili β)-D-glukopiranoza i sastoji se od 2
molekula glukoze međusobno vezana α(1-4) glikozidnom vezom tj.
poluacetalna OH grupa na C1 atomu u α položaju sa prvog molekula glukoze
reaguje sa OH grupom sa C4 atoma drugog molekula glukoze i nastaje α(1-4)
veza

-Laktoza je β-D-galaktopiranozil-β(1-4)-α(ili β)-D-glukopiranoza, naziva se još i

mlečni šećer, sastoji se iz molekula glukoze i molekula galaktoze povezanih
karakterističnom β(1-4) glikozidnom vezom
-Saharoza je α-D-glukopiranozil(1-2)-β-D-fruktofuranoza i sastoji se iz molekula
glukoze i molekula fruktoze povezanih (α1-β2) glikozidnom vezom tj.
trehaloznom vezom-poluacetalna OH grupa sa C1 atoma glukoze reaguje sa
poluacetalnom OH grupom na C2 atomu fruktoze. Saharoza se još zove beli
konzumni šećer ili trščani šećer. Zbog toga što nema slobodne poluacetalne
grupe, saharoza ne pokazuje redukujuće osobine. Delovanjem kiselina ili
enzima saharoza hidrolizuje dajući ekvimolsku smešu glukoze i fruktoze koja se
zove INVERTNI ŠEĆER.

 POLISAHARIDI:
-Veliki broj monosaharida povezanih O-glikozidnim vezama
-Nerastvorni u vodi, nemaju sladak ukus
-Nemaju redukcione osobine jer nemaju slobodnih poluacetalnih grupa tj.
skrob i glikogen imaju slobodne poluacetalne grupe ali samo po jednu što nije
značajno za tako velike molekule
-Podela po sastavu:
 1. Homopolisaharidi se sastoje samo od jedne vrste monosaharida i takvi su
skrob, glikogen, agar, pektin, dekstrini, hitin
2. Heteropolisaharidi se sastoje od 2 ili više različitih vrsta monosaharida i
to su mukopolisaharidi, šećerna komponenta proteoglikana(heparin)

-Skrob se naziva i amylum ili štirak i one je najvažniji rezervni polisaharid biljnog
porekla, kao što je glikogen životinjskog. Sastoji se iz velikog broja glukoznih
jedinica i čine ga 2 dela-linearni(amiloza) i razgranati(amilopektin). Amiloza je
manje zastupljena komponenta, sadrži 200-350 D-glukoza povezanih α(1-4)
glikozidnom vezom i ona se u vodi uvija u spiralu i u njenu zavojnicu se ugrade
molekule joda što daje plavo obojeni inkluzioni kompleks. Amilopektin je glavna
komponenta skroba(oko 75%), sadrži nekoliko hiljada D-glikoza povezanih α(1-
4) glikozidnom vezom, a pošto je razgranata tačke grananja su povezane α(1-6)
glikozidnom vezom.

-Glikogen je glavni rezervni polisaharid kod životinja, a kod nas ga najviše ima u
jetri i mišićima. Razgranat je više od skroba, strukturom sličan amilopektinu
-Celuloza sadrži od 300-1500 glukoza povezanih β(1-4) glikozidnom vezom i ona
je linearna molekula. U našem organizmu nema enzima za hidrolizu β(1-4) veze
i zato je mi ne varimo. Ona je glavna komponenta dijetarnih vlakana koja
prolaze kroz cervni trakt i utiču na bolje varenje i pražnjenje
  GLIKOZAMINOGLIKANI:
-To su heteropolisaharidi koji pored šećernog dela imaju u strukturi i manju
količinu proteina
-Vezuju velike količine vode i formiraju gelove koji čine osnovu svih potpornih
tkiva(tetive, hrskavice)
-Viskozni su, osnova mukoznih sekreta koji oblažu sluzokože pa se zato još
nazivaju i mukopolisaharidi
-Hijaluronska kiselina je najveći glikozaminoglikan, u njen sastav ulaze D-
glikuronska kiselina i N-acetil-D-glukozamin(250-25 000 disaharidnih jedinica) i
JEDINA NE SADRŽI SULFATNE GRUPE. Rastvorljiva je u vodi, veoma viskozna i
čini osnovu svih vezivnih tkiva, sinovijalne tečnosti, očne vodice, pupčane
vrpce...
-Hondroitin-4-sulfat i hondroitin-6-sulfat su najrasprostanjeniji
glikozaminoglikani, sadrže estarske veze i ulaze u sastav hrskavica, tetiva,
ligamenata... Sastoje se iz D-glikuronska kiselina i N-acetil-D-galaktozamin-4(ili
6)-sulfata.
-Keratan-sulfat je polimer disaharida koji se sastoji iz N-acetil-D-glukozamina i
D-galaktoza-6-sulfata. Keratan-sulfat ulazi u sastav hrskavice, rožnjače oka...
-Dermatan-sulfat je polimer disaharida koji se sastoji iz N-acetil-D-
galaktozamin-sulfata i L-iduronske kiseline. Ulazi u sastav kože, krvnih sudova i
srčanih zalizaka
-Heparin je inhibitor koagulacije, nalazi se u mast-ćelijama arterija, jetri,
plućima i koži. Njegov sastav nije pouzdano utvrđen, ali smatra se da ga čine
sulfat D-iduronske kiseline i N-sulfo-D-glukozamin-6-sulfat

LIPIDI

-Heterogena klasa jedinjenja, najčešće složeni estri od odgovarajućih alkohola i organskih kiselina.

Zajednička osobina: nerastvorljivost u vodi, a rastvorljivost u organskim rastvaračima (etar, benzen,

hloroform, n-heksan...)
Uloga: energetska, zaštitna, , izgrađuju lipoproteinsku membranu, nalaze se u nervnom tkivu, spermi,
polnim žlezdama, mikrozomima, mitohondijama, prekursori su hormona, izgrađuju krvne
lipoproteinske čestice, izolatori..

PODELA:

NEOSAPUNJIVI (jednostavni, prosti) – ne podležu hidrolizi pod dejstvom baza – masne kiseline,
derivati izoprena, steroidi, vitamini A,D,E,K, prostaglandini, terpeni.Ne daju molekule jednostavnije
strukture.

OSAPUNJIVI (složeni) – hidrolizuju pod dejstvom baza, jer imaju estarske veze: triacilgliceroli, masti i
ulja, voskovi (ceridi), steridi.Daju molekule jednostavnije strukture, uglavnom soli masnih kiselina i
neke alkohole. Reakcija hidrolize masti sa bazama naziva se SAPONIFIKACIJA, a proizvodi reakcije Na
ili K soli masnih kiselina – SAPUNI.

MASNE KISELINE: Funkcionalna grupa –COOH

ZASIĆENE (zasićene vodonicima)

1. PALMITINSKA 16C

2. STEARINSKA 18C

NEZASIĆENE (nemaju maksimalnu popunjenost vodonicima, znači postoji dvostruka veza(e),

uglavnom tečnog agregatnog stanja)

1. PALMITOLEINSKA 16C jedna dvostruka veza na C9

2.OLEINSKA 18C jedna dvostruka veza na C9

3. LINOLNA 18C dve dvostruke veze na C9 i C12

4. LINOLEINSKA 18C tri dvostruke veze:

- ALFA LINOLEINSKA KISELINA – VEZE: C9, C12, C15 – OMEGA 3 MASNA KISELINA

- GAMA LINOLEINSKA KISELINA – VEZE: C6, C9, C12 – OMEGA 6 MASNA KISELINA

ESENCIJALNE(organizam ne može sam da ih sintetiše): LINOLNA, LINOLEINSKA, a po nekim autorima i

ARAHIDONSKA (polazno jedinjenje za sintezu prostaglandina)

HOLESTEROL (ciklo-pentano-perhidro-fenantren) – nepolaran, hidrofoban molekul. Bela, kristalna

supstanca nerastvorljiva u vodi, prekursor za biosintezu steroidnih hormona, žučne kiseline, vitamina
D. Veže se za proteine gradeći lipoproteine. Rastvorljiv u benzenu, hloroformu, etanolu, etru, n-
heksanu... Optički je aktivna molekula. Unosi se putem hrane, najviše se sintetiše u jetri

OH grupa (inače nosilac polarnih osobina) kod holesterola se često esterifikuje nekom od masnih
kiselina te nastaju estri holesterola (čitava molekula postaje još nepolarnija i hidrofobnija)

TRIACILGLICEROLI (TRIGLICERIDI) – najbrojnija grupa složenih lipida. Najzastupljeniji u biljnom i

životinjskom svetu. Oni su estri glicerola i viših masnih kiselina.

Kod glicerola može biti esterifikovana i samo jedna ili dve hidroksilne grupe, a tada govorimo o
monoacilglicerolima i diacil glicerolima. Masne kiseline mogu biti iste ili različite (najčešće su to
palmitinska, stearinska i oleinska) Agregatno stanje zavisi od prirode masne kiseline. Što je više
zasićenih masnih kiselina – VEĆA ČVrSTOĆA, što više nezasićenih – TEČNE.
FOSFOLIPIDI: estri od dve vrste alkohola:

-Od glicerola: GLICEROFOSFOLIPIDI – derivati fosfatidne kiseline.

1. LECITIN – rezervoar holina, snažan emulgator i surfaktant (bitno da pluća)

2. KEFALIN – fosfatidna kiselina + etanolamin

3. KARDIOLIPIN – glavni lipid mitohondrijalnih membrana

4. PLAZMALOGENI – čine gotovo 10% fosfolipida u mozgu i mišićima

-Od sfingozina: SFINGOFOSFOLIPIDI – najpoznatiji je sfingomijelin (velike količine se nalaze u mozgu i

nervnom tkivu)

GLIKOLIPIDI – glipid + neka ugljenohidratna molekula (sfingoglikolipidi, galaktozilceramid,

glukozilceramid, gangliozidi)

AMFIPATSKA SVOJSTVA LIPIDA

Jedan deo molekule nepolaran (hidrofoban) i nerastvorljiv je u vodi, dok je drugi deo molekule
polaran (hidrofilan) i rastvorljiv je u vodi.

Polarni deo molekule je ugllavnom manji i obeležen je kao polarna glava, dok je nepolarni deo
molekule dominantan i obeležen je kao nepolaran rep (repovi) primer: dvostruka ćelijska membrana,
micele itd...

NUKLEINSKE KISELINE – DNK

 Nukleoproteini:
- slozene belancevine – heteroproteini – kao prosteticnu grupu imaju NK
- nalaze se u jedru (nukleusu – po kom su dobili ime) i u citoplazmi i
organelama – ribozomi i mitohondrije
- prvi put su nukleoproteini izolovani iz jedra celija semene tecnosti lososa
– Fridrih Miser 1869.
- uloga: -prenosenje naslednih informacija
-sinteza proteina
- proteinski deo – HISTONI i PROTAMINI (homoproteini)
-bazni karakter (Arg i Lys)
-veliki broj i drugih belancevina
-zajedno grade HROMATIN
-nehistonski – pripadaju gen-regulatornim proteinima – ekspresija
gena
-prosteticna grupa – izrazito kiseli karakter
-nukleinska kiselina
- veza po tipu soli

NUKLEOPROTEINI

Proteinski deo Nukleinska kiselina

Protamini Histoni DNK ili RNK

- karakteristicna tercijerna i kvaternerna struktura

- histone – 5 vrsta: - H1, H2A, H2B, H3 i H4
- + naelektrisani
- jonske veze sa – naelektrisanjem nukleinskim
kiselinama

- nukleozom – asocijacija NK sa histonima

- eukarioti: - 2 monomera H2A, H2B, H3 i H4 grade oktamer (8 histona)
-jedro nukleozoma
-obmotana 2 zavoja DNK
-veza – linker-DNK (50-80 pb)

 Nukleinske kiseline:
- polimeri gradivnih jedinica nukleotida polinukleotidi
- nukleotidi – slozene structure izgradjene od:
1. heterociklicne azotne baze – derivati purina ili pirimidina
2. secerne komponente – pentoze
3. fosforne kiseline – fosfata

 Uloge
- Sastavni delovi DNK i RNK – rast i deoba celija, proteosinteza
- Sastavni deo koenzima – NAD, FAD, CoA
- Aktivna intermedijarna jedinjena u metabolizmu – UDP glukoza, itd…
- Sastavni deo visokoenergetskih jedinjena – ATP, CTP, GTP, UTP
- Omogucavaju delovanje brojnih hormona, faktora rasta i citokina
- Fosforilacija proteina, aktivacija enzima
- Inhibitori sinteze nukleotida i citostatici

1. heterociklicne azotne baze:

- planarne molecule, heterocikli purin ili pirimidin

- vezivanje amino, keto i metil grupa za ove heterocikle

- IUPAC imena, ali cesce trivijalna imena
- Simoli – prvo slovo trivijalnog imena
1A. Purinske azotne baze:
- Adenin – 6-aminopurin - A
- Guianin – 2-amino-6-oksipurin - G

- Intermedijeri metabolizma:
- Hipoksantin – 6-oksipurin
- Ksantin – 2,6-dioksipurin
- Mokracna kiselina – 2,6,8-trioksipurin

1B. Pirimidinske azotne baze:

- Citozin – 2-oksi-4-aminopirimidin - C
- Timin – 2,4-dioksi-5-metilpirimidin - T
- Uracil – 2,4-dioksipirimidin – U

2. Secerne komponente:
 - Pentoze: -D-riboza (β-D-
ribofuranoza) -
ribonukleotidi –
ribonukleinska kiselina –
RNK
-D-deoksiriboza (β-D-
2’-deoksiribofuranoza) –
dezoksiribonukleotidi –
deoksiribonukleinska kiselina -
DNK

 Nukleozidi:
- Reakcija azotne baze sa pentozom – N-glikozidi – nukleozidi

Poluacetalna OH grupa sa C1 atoma secera komponente

+
Atom H na N9 (purine) i N1 (pirimidini)

Purinski nukleozidi (-ozin):

 - Adenozin (deoksiadenozin)
- Guanozin (deoksiguanozin)

Pirimidinski nukleozidi (-idin):

- Citidin (deoksicitidin)
- Deoksitimidin (samo u DNK!)
- Uridin (samo u RNK!)

3. Fosfatna grupa:
- Veze se estarskom vezom za OH grupu u polozaju 5’ pentoze –
nukleozid-5’-fosfati
- 1,2, ili 3 fosfatne grupe – mono, di ili trifosfati
- Prva fosfatna grupa – fosfoestarska veza
- Druga i treca fosfatna grupa – fosfoanhidridska veza
- Veze bogate energijom!
  Nukleoditi:
Purinski nukleotidi:
- Adenin: -(deoksi) adenozin-5’-monofosfat (adenilna kiselina, AMP)
-(deoksi) adenozin-5’-difosfat (ADP)
-(deoksi) adenozin-5’-trifosfat (ATP)
- Guanin: -(deoksi) guanozin-5’-monofosfat (guanidilna kiselina, GMP)
-(deoksi) guanozin-5’-difosfat (GDP)
-(deoksi) guanozin-5’-trifosfat (GTP)

Pirimidinski nukleozidi:
- Citozin: -(deoksi) citidin-5’-monofosfat (citidilna kiselina, CMP)
-(deoksi) citidin-5’-difosfat (CDP)
-(deoksi) citidin-5’-trifosfat (CTP)
- Timin: -deoksitimidin-5’-monofosfat (deoksitimidilna kiselina, dTMP)
-deoksitimidin-5’-difosfat (dTDP)
-deoksitimidin-5’-trifosfat (dTTP)
- Uracil: -uridin-5’-monofosfat (uridilna kiselina, UMP)
-uridin-5’-difosfat (UDP)
-uridin-5’-trifosfat (UTP)

 DNK:
- 2 vrste nukleinskih kiselina: 1. Deoksiribonukleinska kiselina – DNK
2. Ribonukleinska kiselina – RNK
- DNK: -baze: A, G, C, T
-pentoza - deoksiriboza
- RNK: -baze: A, G, C, U
-pentoza - riboza
- Povezivanje nukleotida – kovalentna 3’→ 5’ fosfodiestarska veza
-OH grupa fosforne kiseline na 5’ C atomu
-OH grupa na 3’ C atomu pentoze drugog nukleotida
- Skelet lanca: neizmenicno povezane fosfatne grupe i pentoze
- Azotne baze orjentisane bocno
- 5’-kraj – slobodna fosfatna grupa
- 3’-kraj – slobodna OH grupa pentoze

 Struktura DNK: (ponavljanje)

- 2 polinukleotidna lanca, uvijena udesno oko iste ose
- Dva lanca su antiparalelna – 3’- 5’ internukleotidni fosfodiestarski
mostovi teku u suprotnim smerovima
- Lanci nisu identicni vec su komplementarni:
-nasuprot A u lancu 1, u lancu 2 nalazi se T, odnosno nasuprot G, nalazi
se C -izmedju A i T nalazi se dvostruka, a izmedju G i C trostruke
vodonicne veze
- Cini hemijsku osnovu nasledja svih celija
- Purinske i pirimidinske baze nose genetsku informaciju, a secern ai
fosfatna rezidua iamju strukturnu ulogu
- Vrsta i redosled nukleotida u DNK predstavlja njenu primarnu
strukturu i specifican je za svaku vrstu (varijabilnost - promenljivost tj.
razlicitost, DNK je ogromna)
- Linearno rasporedjeni delovi u DNK su geni
- Dvolancana zavojnica

- Sekundarnu strukturu DNK uspeli su da objasne Votson i Krik 1953.

- Dvolancana zavojnica (spirala)
- Lanci su antiparalelni- naspram 5’ kraja jednog lanca nalazi se 3’ kraj
drugog lanca i obrnuto
- Lanci su uvijeni jedan oko drugog tako da se duz dvolancane zavojnice
prostiru dva zljeba: veliki i mali
- Zavojnica DNK ima celom duzinom isti precnik
 - Purinske i pirimidinske baze se nalaze u unutrasnjosti zavojnice gusto
spakovane jedna nad drugom – hidrofobni delovi spirale, a ravni baza su
normalne na osu zavojnice
- Fosfatne grupe su okrenute prema spoljasnjoj strain i zajedno sa
pentozama cine skelet zavojnice – hidofilni delovi spirale kooja je u
naposrednom kontaktu sa vodenom sredinom

- Sekundarna struktura DNK je podlozna denaturaciji:

-narusavanje sekundarne structure tako da se dvolancana molekula
DNK razdvaja na dva polinukleotidna lanca
-vise AT parova, niza T denaturacije
- Pod odgovarajucim uslovima moze doci do renaturacije, tj. do ponovnog
spajanja komplementarnih lanaca DNK
- Denaturisana DNK moze da hibridizuje sa denaturisanom DNK ist ili
razlicite vrste, il isa RNK – hibridizacija – siroka primena u
molekularnoj biologiji i genetskom inzinjerstvu

 Cargahova pravila: (Erwin Chargaff)

- Odnosi A/T=1 i G/C=1 tj. Broj molekula A je jednak broju molekula T,
sto vazi i za G i C
- Isto tako je i broj purinskih nukleotida jednak broju pirimidinskih
nukleotida tj. A+G/T+C=1

NUKLEINSKE KISELINE - RNK

 DNK je nosilac naslednih informacija u celiji

  Razlicite molekule RNK ucestvuju u prenosenju tih informacija i
njihovom prevodjenju u protein
Struktura RNK u osnovi je slicna strukturi molekula DNK
Primarna struktura RNK:
Polimeri purinskih i pirimidinskih ribonukleotida povezani 3’ 5’
fosfodiestarskim vezama

-u strukturi RNK: purinske - adenin i guanin

pirimidinske - citozin i uracil (samo RNK)

secerna komponenta - D-riboza (prisustvo OH grupe u D-

ribozi na polozaju 2’ omogucava da se u baznoj sredini molekula RNK
hidrolizuje odnosno razlozi na nukleotide)

Sve molekule RNK su jednolancane, mada se u pojedinim delovima moze

obrazovati kraci ili duzi dvostruki heliks
Delovi lanca se medjusobno povezuju vodonicnim vezama, postujuci pravilo
komplementarnosti: A sa U i G sa C
Unutar ovih jednolančanih molekula komplementarne baze mogu da nagrade
kraće ili duže dvolančane, spiralizovane delove spajajući se vodoničnim vezama
(adenin je vezan dvostrukom vodoničnom vezom sa uracilom, dok je guanin
vezan trostrukom vezom sa citozinom). Ti dvolančani delovi čine sekundarnu
strukturu RNK.
Sadrzaj C ne mora da bude jednak sadrzaju G, niti sadrzaj A sadrzaju T.
-molekulska masa znacajno manja od mase DNK.

Postoje 3 vrste RNK

 1. Ribozomalne RNK (rRNK)
2. Transportne RNK (tRNK)
3. Informacione RNK (iRNK)
direktno ucestvuju u procesu sinteze proteina
-u celiji ima 5-10 puta vise molekula RNK nego DNK
-neke molekule RNK mogu da ubrzavaju hemijske reakcije, ponasaju se kao
„katalizatori“
ribonukleaze (vrse razlaganje drugih molekula RNK)
RNK polimeraze (katalizuju stvaranje fosfodiestarskih veza)
Razlike izmedju 3 glavne vrste RNK:
-po sastavu, sekundarnoj strukturi, velicini i bioloskoj funkciji
najmanje su tRNK (oko 80 nukleotida (4S) )
rRNK (prokarioti – 1600 nukleotida (16S) i 3200 nukleotida (32S), a eukarioti –
2500 nukleotida (18S) i 5500 nukleotida (28S)
iRNK su vrlo heterogene i po sastavu baza i po svojoj velicini
sve tri vrste RNK sintetisu se u celiju u procesu transkripcije

Ribozomalne RNK – rRNK

-grade ribozome (rRNK oko 65% ribozoma)
-postoji samo nekoliko karakteristicnih vrsta – obelezeni prema
sedimentacionim konstantama
 Prokarioti: 5S, 16S i 23S
 Eukarioti: 5S, 5,8S, 18S i 28S
Napomena: S je Svedbergova jedinica koja se odnosi na koficijent sedimentacije makromolekula i predstavlja
velicinu koja je proporcionalna brzini sedimentacije makromolekula u gradijentu gustine, te se uzima kao mera
za velicinu molekula
Transportne RNK – tRNK
-relativno male molekule – sadrze svega 75-90 nukleotida
-oko 60 razlicitih vrsta tRNK
Svaka od 20 AK ima bar jednu odgovarajucu tRNK, a neke i vise
-pored pomenute 4 baze koje ulaze u sastav RNK sadrze 10% tzv. Retkih baza –
tiouracil, acetilcitozin i dr.
-karakteristicna 3D struktura – oko 70% u obliku heliksa, pojavljuju se tri
isturene petlje od kojih jedna sadrzi poseban triplet oznacen kao antikodon koji
je komplementaran odgovarajucem kodonu na iRNK
-sve molekule tRNK na 3’ kraju imaju isti triplet baza (CCA)
adenilna kiselina, koja se nalazi na samom kraju, ima slobodnu 3’-OH grupu za
koju se vezuje odgovarajuca ak estarskom vezom, pri cemu nastaje aminoacyl-
tRNK
-5’-kraj – nalazi se guanilna kiselina, koja je fosforilisana
Uloga: aktivacija i prenosenje AK do ribozoma gde se odvija sinteza proteina
Informacione RNK – iRNK (mRNK)
-postoji veliki broj razlicitih iRNK
-specificnost structure iRNK eukariota:
prisustvo dugacke sekvence adenilne kiseline na 3’ kraju tzv. poli A repa
i kapa na 5’-kraju koja se sastoji od 7-metilguanozina vezanog preko tri
molekula fosforne kiseline
-iRNK se sintetise u jedru
-iRNk sluzi kao prenosilac poruka sa DNK na protein
-svaka AK je odredjena tripletom baza u lancu DNK (kod) tj. iRNK (kodon)
Prokariotske celije: 1 iRNK kodira jedan (monocistonska) ili vise polipeptidskih
lanaca (policistronska iRNK) i ona je u momentu njenog nastanka vec zrela
iRNK
Eukariotske celije: 1 iRNK kodira sintezu samo jedne belancevine
(monocistronske iRNK)
Kod sisara i coveka sintetisane iRNK predstavljaju primarne produkte nazvane
heterogene nuklearne RNK (hnRNK) koje nisu funkcionalne i potrebno je da
se modifikuje
hnRNK sadrze kodirajue i nekodirajuce nukleotide
kodirajuci delovi su oznaceni kao egzoni, a nekodirajuci introni
-da bi ona postala funkcionalna, potrebno je da se uklone nekodirajuci delovi
odnosno introni i da se spoje egzoni
-na iRNK dodaje se kapa na 5’-kraju i poli A rep na 3’ kraju
 samo 5% ukupne hnRNK biva transformisano u funkcionalno zrelu iRNK
 32. AMINOKISELINE
- Proteini- POLIMERI AMINOKISELINA vezanih peptidskim vezama.
-20 PROTEINOGENIH AMINOKISELINA- u sastavu humanih belančevina

STRUKTURA AMINOKISELINA
-dve funkcionalne grupe
-AMINO GRUPA- NH2 -KARBOKSILNA GRUPA- COOH

ά(alfa) aminokiseline- jer su obe funkcionalne grupe vezane za isti alfa C atom.
U sastav humanog organizma ulaze samo L aminokiseline.
-Razlikuju se po R ostatku tj bočnom nizu

KLASIFIKACIJA AMINOKISELINA
-prema strukturi bočnog niza -prema osobinama bočnog niza
1. Alifatični nepolarni bočni niz

2. Aromatični prsten u bočnom nizu

3. Hidroksilna grupa u bočnom nizu

4. Karboksilna grupa u bočnom nizu 5. Amidska grupa u bočnom nizu

6. Amino grupa u bočnom nizu- bazni bočni niz

7. Sumpor u bočnom nizu

8. Iminokiselina

-prema osobinama bočnog niza:

- ESENCIJALNE AK- humani organizam nema mehanizme za njihovu sintezu

pa se moraju unositi putem hrane:
 Val, Leu, Ile, Phe, Trp, His, Lys, Arg, Met, Thr,
Tyr- uslovno esencijalna- za njenu sintezu potrebno prisustvo Phe.
AMINOKISELINE NASTALE POST- TRANSLACIONIM
MODIFIKACIJAMA

-N-metilizin -N-metilhistidin

-Elastin (dezmozin, izodezmozin)

NEPROTEINOGENE AMINOKISELINE
 SVOJSTVA AMINOKISELINA

1. Optička aktivnost
-uočava se alfa C atom, -asimetričan; hilaran (4 različite atomske grupe vezane
za taj C atom)
-obrće ravan prostiranja linearno polarizovane svetlosti (ispoljavaju optičku
aktivnost)
- svaka AK može se prikazati u svom L i D obliku (ENANTIOMERI)
Izuzetak je GLICIN jer ima u bočnom nizu samo H atom (kod njega C atom nije
hilaran, ne ispoljava optičku aktivnost)

2. Kiselo- bazna svojstva

- COOH grupa nosilac kiselih svojstava

-NH2 grupa nosilac baznih svojstava

Nose amfoterna svojstva- amfoliti
3. Oblici AK u vodenom rastvoru
-vodeni rastvor- neutralna sredina- dipolarni, Zwitter joni (COOH grupa
disosovana, NH2 protonovana)
Na COOH anjonu negativno, a na NH2 grupi pozitivno naelektrisanje

Ukoliko se promeni pH vrednost ka kiseloj ili baznoj sredini AK menjaju i oblik

u kome će se naći u vodenom rastvoru. U baznoj sredini npr dodatkom OH jona
doći će do odvajanja, otpuštanja, disocijacije jednog protona sa amino grupe
koja postaje neutralna, a karboksilatni anjon ostaje negativan. U izuzetno ili jako
baznoj sredini AK postoje u anjonskom obliku.
U jako kiseloj sredini dodatkom H jona dolazi do protonovanja karboksilatnog
anjona pa se AK nalaze u formi katjona.

4. Puferska svojstva AK
-pri dodatku male količine baze ili kiseline- nema promene pH
-najveći puferski kapacitet HIS- ima imidazolski prsten
-hemoglobin oko 8%- His- što ga čini važnim fiziološkim puferom

5. Izoelektrična tačka AK
-pH pri kojoj AK gubi naelektrisanje (postaje „nulto“ naelektrisana tj neutralna
molekula – nema kretanja u el. polju), zbog toga AK je značajno slabije
rastvorljiva u vodi
-izoelektrična tačka značajna za razdvajanje i izolovanje AK i proteina
 PROTEINI

Najzastupljeniji biomolekuli u organizmu nakon vode (čine 50% suve mase)

Proteini su instrumenti ekspresije genskih informacija
Zajednicka karakteristika svih proteina je sto su svi polimeri 20 proteinogenih
aminokiselina
AKPEPTIDIPROTEINI
Imaju PEPTIDNU vezu. U stvaranju proteina dešavaju se reakcije
polimerizacije, dehitratacije i reakcija stvaranja amidske veze.
COOH grupa prve AK + NH2 grupa druge AK  CONH
Prva AK- slobodna NH2 grupa (N terminus), N terminalna AK
Poslednja AK- slobodna COOH grupa (C terminus), C terminalna AK
2AK = DIPEPTID
3AK = TRIPEPTID .....
OLIGOPEPTIDI = 2-10 AK
POLIPEPTIDI, PROTEINI

PARCIJALNI KARAKTER VEZE

-N ima 3 nesparena elektrona (1 nesparen elektron je iz S orbitale), elektronski

par iz N će se uključiti u izgradnju veze izmedju N i C donirajući oba elektrona,
pri čemu nastaje DVOSTRUKA VEZA, što dovodi do toga da O postaje
negativno, a N pozitivno naelektrisan. Obe strukture su prihvatljive („jedna i po
veza“)
-planarna je
-trans konfiguracija je povoljnija, iako je i cis zastupljena ali redje.. ugl. neke
male povezane AK- glicin,alanin
-nema slobodne rotacije zbog dvostruke veze
-izrazito nereaktivna i stabilna veza

NIVOI STRUKTURE I ORGANIZACIJE PROTEINA

-sekundarna i tercijarna struktura najviše utiču na biološku funkciju- NATIVNA
KONFORMACIJA
PRIMARNA STRUKTURA
-redosled AK u proteinu
-značaj poznavanja primarne strukture je u tome što je redosled AK direktna
posledica redosleda nukleotida u DNK (pr. promenom hidrofilne AK na 6.
mestu u hidrofobnu AK nastaje srpasta anemija)
Sanger 1953. – Nobelova nagrada (sekvenca AK u insulinu)
1. Cepanje polipeptida u manje fragmente
-razdvajanje polimera
-enzimsko cepanje (tripsinom i himotripsinom)
-cijanogen-bromid
-preklapajući peptidi
2. Odredjivanje AK sastava proteina
-kisela hidroliza
-hromatografija (najčešće se primenjuje)
-kvantifikacija – ninhidrid
3. Odredjivanje N terminalne AK
-Sangerov reagens - fluorodinitrobenzen
-Edmanov reagens – fenilizotiocijanat
4. Odredjivanje C terminalne AK
-hidrazin
-karboksipeptidaza

SEKUNDARNA STRUKTURA
1) ALFA HELIKS
-3,6 AK – jedna zavojnica
-stabilizacija – vodonične veze
 -prolin ne podržava alfa heliks
-voluminozne AK nekompatibilne (Glu, Asp, His, Lys, Arg, Val,
Leu, Trp)

2) BETA NABRANA STRUKTURA

-lanci postavljeni jedan do drugog u slojeve
-stabilizacija – vodonične veze
-formira se izmedju dva lanca ili unutar jednog
-antiparalelna i paralelna

TERCIJARNA STRUKTURA
Globularni i fibrilarni proteini
-3D konačan izgled lanca u prostoru
-stabilizacija: sekundarni tipovi veza
 Hidrofobne interakcije
 Vodonične veze
 Jonske interakcije
 Disulfidne veze (samo u terc. strukturi)

KVATERNERNA STRUKTURA
-opciona struktura, nije prisutna u svim belančevinama. Samo složene
belančevine koje sadrže više polipeptidnih lanaca
Stabilizacija: sekundarni tipovi veza
 Hidrofobne interakcije
 Vodonične veze
 Jonske interakcije
FITIČKO-HEMIJSKA SVOSJTVA
-naelekstrisanje potiče od bočnih grupa
-proteini grade koloidne rastvore (poprilično nestabilni sistemi)
-rastvorljivi su u vodi jer su okruženi dipolima vode koji čine HIDRATACIONI
OMOTAČ koji sprečava taloženje proteina jer deluje kao „tampon zona“ i ne
dozvoljava proteinima da se privuku i iztalože
-izoelektrična tačka- ona Ph vrednost pri kojoj belančevina postaje 0
naelektrisana, s tim se i njena rastvorljivost u polarnoj vodi značajno smanjuje
(bitno kod izolovanja proteina)
-nativna konformacija
-denaturacija (gubitak nativne konformacije) gubitak i narušavanje strukture i
biološke funkcije proteina
IZOLOVANJE (TALOŽENJE) PROTEINA
 IREVERZIBILNO (denaturacija)
-jake kiseline i baze
-temperatura (do 40 stepeni se povećava rastvorljivost, nakon toga opada, sve
do 50 stepeni kada dolazi do denaturacije)
-soli teških metala (deluju na disulfidne mostove)
-organski rastvarači
-mehanički uticaj
-radijacija
 REVERZIBILNO
isoljavanje (salting out) – taloženje proteina dodatkom konc. rastvora
neutralnih soli (ugl. soli koje kao katjone imaju K, Na, NH4, a kao anjone
npr. sulfatni, hlorni, fosfatni jon). Joni soli otimaju dipole vode iz
hidratacionog omotača, belančevine postaju ogoljenje i dolazi do taloženja,
pri čemu se ne narušava biološka funkcija proteina
postizanje izoelektrične tačke – prevodjenjem molekula proteina u neutralno
stanje čime se smanjuje rastvorljivost i podstiče taloženje
KLASIFIKACIJA
1) NA OSNOVU TERCIJARNE STRUKTURE
-globularni i fibrilarni

2) NA OSNOVU SASTAVA
-homoproteini – samo AK
-heteroproteini – apoprotein (samo AK) + prostetična grupa
HOMOPROTEINI
-albumini (rastvorljivi u vodi)
 -globulini (nerastvorljivi u vodu, ali jesu u razblaženim rastvorima
sloi)
-prolamini
-protamini
-histoni
-skleroproteini
HETEROPROTEINI
-hemoproteini (prostetična grupa HEM) – hemoglobin, mioglobin,
citohromi
-metaloproteini (jon metala) – feritin, transferin..
-glikoproteini (mono ili oligosaharid)
-fosfoproteini (fosfatna grupa)
-lipoproteini (lipid)
-nukleoproteini (nukleinska kis.)

3) NA OSNOVU FUNKCIJE
-enzimi
-transportni proteini (hemoglobin, albumin, transferin)
-kontraktilni proteini (aktin, miozin)
-strukturni enzimi (kreatin, kolagen, elastin)
-hormoni
-receptori (ugl. glikoproteini)
-antitela (gama globulini)
-faktori rasta
-gen-regulatorni proteini
-toksini (endogenog i egzogenog porekla)
 Enzimi
Enzimi su belančevine (proteinski molekuli) koje imaju ulogu
biokatalizatora,molekule koje mogu da povećavaju brzinu hemijske reakcije. Za
enzime je karakteristično da kao i neki drugi neorganski katalizatori, u pitanju su
molekuli koji se u toku enzimske reakcije ne troše ,takođe ni njihova struktura se
ne menja niti se oni sami menjaju u toku reakcije. Enzimi mogu da ubrzaju samo
one reakcije koje su moguće i bez prisustva enzima. Enzimi usmeravaju
reaktante ka povoljnom pravcu ka povoljnom stvaranju odgovarajućeg
proizvoda reakcije. Ono sto se nalazi u osnovi svake enzimske reakcije jeste da
se ubrzanje postiže takozvanim snižavanjem energije aktivacije.Ono šta je
karakteristično za enzimski katalizovanu reakciju jeste da nema promene
slobodne energije ni reaktanata ni proizvoda reakcije, enzimi ne pomeraju
ravnotežu. Enzim može da ubrza postizanje te ravnoteže (tom reakcionom
sistemu je potrebno mnogo manje vremena da postigne datu ravnotežu). Ono što
strukturno karakteriše svaki enzim postojanje tercijarne strukture, a kod nekih
enzima koji su složenije prirode postoje čak i kvatererne strukture kada se
sastoje od više proteinskih subjedinica. Bilo da je enzim jednostavan ( da se
sastoji od jednog proteinskog lanca) ili složen ( da se sastoji od više lanaca),
svaki enzim ima aktivno mesto, ono predstavlja specijalni strukturni deo
enzimske molekule za koji će se vezati ona molekula koju valja transformisati, a
ta molekula koju valja transformisati zovemo supstrat. Aktivno mesto je
poseban deo svake enzimske molekule čija je glavna uloga vezivanje supstrata
odnosno molekule koje treba hemijski transformisati do odgovarajućeg
produkata. To je jedan deo strukture enzimske molekule koji idealno odgovara
strukturi supstrata odnosno molekule koje za taj enzim treba da se veže I
enzimski transformiše. Struktura aktivnog mesta u potpunosti odgovara samom
supstratu. Postoji nekoliko teorija koje objasnjavaju fenomen vezivanja supstrata
za aktivno mesto na enzimu, jedan od modela je da aktivno mesto ima strukturu
koja idealno odgovara supstratu pa se ta teorija naziva Fišerova ili teorija brave i
ključa, odnosno gde Fišer predpostavlja da enzim i supstrat odgovaraju jedan
drugom po pravilu idealne komplementarnosti, odnosno kao sto ključ odgovara
bravi.
Druga teorija—Košlandova teorija,drugi naziv je teorija indukovanog
prilagođavanja. Promena konformacije enzima zapravo indukuju vezivanje
supstrata za taj enzim, u momentu vezivanja bi trebalo da dođe do promene u
konformaciji enzima da bi se supstrat vezao na najidealniji mogući način, da
samo vezivanje supstrata za enzim praktično indukuje neku promenu
konformacije samog enzima.
Aktivni centar je uži deo ili manji deo aktivnog mesta na kome se dešava
hemijska transformacija i tu se nalazi jedan značajan broj odgovarajućih grupa
funkcionalnih koje mogu da stupaju u reakcije , a potiču od bočnih nizova amino
kiselina (-OH, -NH2,-COOH,-SH..) dakle sve one reaktivne grupe iz bočnih
nizova amino kiselina koje bi mogle da stupaju u reakcijiu i samim tim dovedu
do odgovarajuće promene.
Efikasnost enzima je veoma velika (enzimi su vrlo efikasni) , enzimi mogu da
ubrzaju reakciju od 10 10 ili (mozemo da preračunamo na broj molekula
3 --- 8

supstrata koji može da se konvertuje do proizvoda po jednoj enzimskoj molekuli

i po sekundi onda je to od 10 10 s-1 S/E ( sekund na minus 1 ,supstrata po
2- 4

enzimskoj molekuli) ovo se može nazvati broj molekula supstrata koji mogu da
se transformišu do proizvoda po enzimskoj molekuli i po sekundi.
Specificnost – specificnost dejstva , – specificnost prema supstratu
Specificnost dejstva nam objašnjava da li neki enzim katalizuje odnosno
ubrzava jednu hemijsku reakciju ili više njih , tako da kada kažemo da je enzim
specificnog dejstva onda on može da katalizuje jednu hemijsku reakciju ( 1
enzim katalizuje 1 hemijsku reakciju) npr. laktat dehidrogenaza katalizuje
redukciju piruvata u L-laktat, samo ovu rekaciju katalizuje većina enzima.

Specificnost prema supstratu delimo u grupe :

 1. Nisko nespecifični enzimi znači da postoji veliki broj molekula koje ovaj
enzim može da transformiše i da tu nema nekih velikih ograničenja .
Primer alkalne fosfataze može da transformiše zaista veliki broj
molekula , jedino ograničenje jeste da data molekula ima fosfoestarsku
vezu ,a za ostatak ovog enzima je potpuno nebitno , tako da imamo puno
molekula koje mogu da postanu supstrati ovmo enzimu i onda kažemo da
je on nisko specifičan.
2. Grupno specifičnih enzima- neki enzim može da katalizuje odredjenu
grupu sličnih jedinjenja . Primer heksokinaza koja katalizuje
fosforilaciju odnosno vezivanje fosfatne grupe na heksozu , postoji
nekoliko specifičnih odnosno strukturno sličnih molekula koje može
ovaj enzim da transformiše, a to su heksoze , može da uvodi fosfatnu
grupu na glukozu,manozu,galaktozu,fruktozu.
3. Specificni koji katalizuju transformaciju samo jedne molekule. Primer
glukokinaza ona će uvoditi fosfatnu grupu samo u molekulu glukoze.
4. Apsolutno specifični primer laktat dehidrogenaza i malat
dehidrogenaza,laktat dehidrogenaza je specifčna na L- optički izomer
laktata tako da kada piruvat redukuje u laktat nastaje samo L enantiomer
laktata . Kod malat dehidrogenaze samo L malat oksiduje do
oksaloacetata, tako da enzim može da raspozna optičke izomere ili
apsolutna specifičnost se odnosi na te situacije kada je enzim sposoban
da prepozna neki od izomera datog supstrata.
Naše ćelije proizvode gomilu enzima, ali pošto oni nisu stalno neophodni da
vrše svoju aktivnost ti enzimi se nalaze u neaktivnom obliku, onda po potrebi se
taj neaktivni oblik enzima aktivira na određene načine da bi postao aktivan I
počeo da vrši svoju odgovarajucu funkciju pa se tako neaktivni oblik enzima
označava terminom apoenzim-neaktivni oblik enzima i on je proteinski deo
molekule ali kada se za njega veže prosteticna grupa odnosno neka
neproteinska molekula dobijamo aktivan enzim.
APOENZIM (neaktivan)+NEPROTEINSKA JEDINICA=HOLOENZIM
(aktivan enzim)

Neproteinska jedinica moze biti jon metala(Zn2+ , Mg2+ ,Fe2+ ) ili neki anjon
(fosfatna grupa Pi,hloridni jon Cl- ). Kada se jon metala ili anjon vežu za
apoenzim onda se oni nazivaju kofaktori. Ukoliko se za neproteinsku jedinicu
veže mala organska molekula onda se ona zove koenzim, koenzim se deli:-
ukoliko je privremeno vezan i ukoliko je trajno vezan, kada je privremeno vezan
zove se kosupstrat , a kada je trajno vezan nosi naziv prostetična grupa.
Enzimi mogu da podlegnu regulaciji i ta regulacija enzimske aktivnosti može da
ide u smeru povećanja aktivnosti ili snižavanje aktivnosti pri čemu se brzina ili
povećava ili smanjuje. Mehanizmi regulacije mogu da budu različiti, mogu da
se upotrebe različiti inhibitori, to mogu biti sami proizvodi reakcije mogu i oni
da inhibiraju enzim tkz. feed back inhibiciji ili povratnoj inhibiciji.
Lokalizacija enzima ,enzimi se u ćeliji nalaze na najrazličitijim mestima, mogu
se nalaziti u različitim organelima, imate enzime koje se nalaze u
mitohondrijama i to su enzimi oksidativnog metabolizma, neki enzimi se nalaze
u citosolu zato što se neki važni metabolički putevi odvijaju na nivou
citosola,neki enzimi koji katalizuj hidrolizu odnosno razgradnju molekula
hidrolitičku nalaze se u lizozomima,neki enzimi koji katalizuju replikaciju DNK
ili sintezu RNK molekula nalaze se u jedru, neki enzimi na endoplazmatskom
retikulumu, mogu da se nađu i u telesnim tečnostima gde obavljaju neke
specijalizovane funkcije .
Mehanizam enzimske katalize , enzimski katalizovana reakcija za svoje
ubrzanje može da zahvali snižavanju energije aktivacije same reakcije . Za
pojavu jedne enzimske reakcije neophodan je sudar molekula ,sudar mora biti
efikasan,odnosno da sistem u tom trenutku poseduje dovoljnu količinu energije I
upravo ta količina energije koja je potrebna za započinjanje jedne hemijske
reakcije zove se energija aktivacije-Ea.
Na y osu možemo da
navedemo promenu slobodne
enrgije,a na x osu tok same
reakcije. Ako na početku
imamo reaktant A koji treba
transformisati u produkt B ,
svaka reakcija mora da prođe i
prevaziđe energetsku barijeru
koja se oznacava kao energija
aktivacije( crveno označeno),
koja mora da bude dovedena sistemu da bi prevazišao to jedno visoko
energetsko tranzitorno odnosno pobuđeno stanje .
Kada je reč o enzimski katalizovanoj reakciji onda se ubrzanje postiže
snižavanjem energije aktivacije tako da bi enzimski katalizovana reakcija sada
imala znatno manji prag potreban za transformaciju (plavo označeno)-energija
aktivacije enzimski katalizovane reakcije odnosno slobodna energija aktivacije
kod enzimski katalizovane reakcije. Pratili smo transformaciju preko reaktanta
A preko pobuđenog tranzitornog stanja visoke enrgije u reaktant B.
Način na koji se odvija reakcija, prvo se enzim vezuje za supstrat i onda se
stvara kompleks koji se naziva enzim supstrat kompleks a onda se on dalje
razgrađuje na enzim koji izlazi iz reakcije nepromenjen i produkt reakcije-
osnovni mehanizam enzimski katalizovane reakcije.
E+S⇌ ES → E+P
Objašnjenje mehanizma enzimske katalize (slika sa bebom) , zadatak je da je
hemijska reakcija zapravo poduhvat kako skinuti dzemper bebi, beba je supstrat
odnosno molekul koji treba transformisati, supstrat (beba) ima određenu
količinu energije,beba ne može sama da skine dzemper (može ali bismo morali
da čekamo-enzimski nekatalizovana reakcija) ubrzavamo reakciju uvođenjem
katalizatora, katalizator odnosno enzim je roditelj da bi ubrzao skidanje
dzempera,beba voli da je kod roditelja u naručju beba-supstrat, roditelj-enzim , u
narucju enzim- supstrat kompleks on je malo nižeg energetskog stanja, onda
počinje reakcija tj. Sada bebi treba skinuti dzemper, dete se otima roditelj ulaže
energiju da savlade nestašno dete što znači da energija sistema pocinje da raste,
roditelj mora da savlade dete- odnosno naš enzim supstrat kompleks mora da
savlada prelazno stanje visoko energije da postigne energiju aktivacije i onda
kada uspe, beba je raskomoćena i dobili smo produkt reakcije to je povoljno
stanje, energija sistema značajno opada i tako se ponaša svaki enzim u
organizmu.
Šta može sve da utiče na brzinu enzimske reakcije odnosno na to kako enzim
radi- faktori koji utiču na aktivnost enzima : koncentracija enzima, koncentracija
supstrata, temperature, ph vrednost, aktivatori.
Koncentracija enzima,ako se dodaje sve više i više reakcija će se ubrzati, ako na
y osu stavimo brzinu reakcije, a na x osu koncentraciju enzima onda će brzina
reakcije da raste sa porastom koncentracije enzima, ali ne može beskonačno da
se dodaju enzimi i da brzina raste već dok ima supstrata i onog momenta kada je
sav supstrat potrošen brzina reakcije naglo opada, sa porastom koncentracije
enzima raste i brzina enzimske reakcije dok se sav supstrat ne potroši i onda kad
nastupi kraj reakcije i brzina naglo opada.
Koncentracija supstrata , ako dodajemo sve više molekula koje treba
transformisati, ako imamo 5 molekula enzima i dodali smo 1 supstrat za ovu
transformaciju treba 1 sekunda, ako u sledećem slučaju dodam dva supstrata i
treba dve sekunde , za svaki supstrat po sekundu , kada dođe do momenta
zasićenje enzima (5 enzima, 6 supstrata) brzina više neće rasti postigli smo
maksimalnu brzinu reakcije, brzina reakcije raste sa koncentracijom supstrata
sve do postizanja zasićenja , ova zavisnost moze da prati hiperboličnu krivu i
onda ovaj enzim prati Mihael Mentenovu kinetiku ili može da bude sigmoidalna
kriva i ta je kriva karakteristična za alosterne enzime za neku posebnu vrstu
uticaja na aktivnost
Temperatura sa porastom temperature raste i brzina reakcije, sa porastom
temperature dostiže jedan maksimum nakon čega dolazi do usporavanje a onda
i naglog pada brzine reakcije, visoka temp. denaturiše belančevine a samim tim i
enzime,maksimalna brzina jedne enzimske katalizovane reakcije u najvećem
broju dešava negde oko 40 stepeni nakon čega do 50 stepeni ide neki blagi pad
aktivnosti a zatim na temperaturi preko 60 stepeni dolazi do ozbiljnog pada
aktivnosti tj do denaturacije i potpunog gubitka enzimske aktivnosti,
makismalna brzina nije i optimalna brzina, optimalna aktivnost jednog enzima
postiže na našoj telesnoj temperaturi 36,37 stepeni.
Ph utiče na različite načine, svaki enzima svoju optimalnu ph vrednost na kojoj
je aktivnost najizraženija, na kojoj je enzim najefikasniji, za najveći broj enzima
optimalna vrednost se kreće između 5-7 u blago kiseloj i neutralnoj sredini, uvek
postoje izuzeci, izuzetak enzim pepsin ph je 2, enzimi u duodenalnom soku npr
pankreasni enzim ph je 8 tripsin, himotripsin..Alkalna fosfataza ph je 10.
Prisustvo aktivatora , enzim je neophodno aktivirati ( bilo da su anjoni ili
katjoni).
Izoenzim su enzimi koji katalizuju istu hemijsku reakciju ali imaju različitu
strukturu hemijsku i najčešće različite fizičke i hemijske osobine, vrlo često se
izoenzimi nalaze i u različitim tkivima, različitim ćelijama našeg organizma.
Laktatdehidrogenaza ima 5 izoenzima u pitanju su različite kombinacije M I H
subjedinica koji LDH ima ukupno 4 subjedinice ( 4 subjedinice čine 1 enzim )
one mogu po strukturi biti M I H označene a onda u zavisnosti od njihovih
različitih kombinacija možemo da imamo 5 izoenzima i koji se nalaze u
različitim tkivima.
Kinetika enzimski katalizovane reakcije – govorimo o određivanju
odgovarajućih kinetičkih parametara koji nam služe za procenu ponasanja i toka
same reakcije. Mi brzinu enzimski katalizovane reakcije odnosno njenu kinetiku
možemo da pratimo preko različitih koncentracija enzima ili pri različitim
koncentracijama supstrata, takođe aktivnost enzima možemo da pratimo preko
količine utrošenog supstrata ili preko količine nastalog proizvoda, proučavamo
kinetiku enzimske reakcije pri različitim koncentracijama supstrata, a pratimo i
kinetiku koja je nastala prilikom promene količine nastalog proizvoda same
reakcije.
Mihaelis i Meneten su 1913. predložili jednostavan model kinetičke reakcije
koji je uzeo sve parameter enzimske reakcije i predstavio polaznu osnovu za
proučavanje svake dalje kinteike. Osnovni kinetički parametri su inicijalna
brzina enzimski katalizovane reakcije, Mihaelis-Mentenova konstanta (Km) I
maksimalna brzina (Vmax). Moramo da razumemo aktivnost enzima na makro
skali odnosno šta oni rade u našem organizmu i do kakvih promena oni mogu da
dovedu ukoliko je njihova aktivnost povišena ili snižena ili ukoliko se u
biološkom materijalu utvrdi povišena aktivnost datog enzima na kakava to
patološka stanja i bolesti ovo može da utiče, važno je da razumemo efekte
različith inhibitora.
Grafik zavisnosti brzine enzimske reakcije od koncentracije supstrata pri nekoj
konstantnoj koncentraciji enzima. Na y osi brzina a na x osi koncentracija
supstrata, ta kriva izgleda tako da na početku ima linearnu zavisnost i onda
dolazi do zakrivljenja koja odgovara maksimalnoj brzini. U prvom delu reakcije
brzina se povećava linearno sa poratsom koncentracije supstrata i to u onim
slučajevima kada je koncentracija supstrata relativno niska i tad ova reakcija ima
karakteristike prvog reda( zavisnost od jednog parametra) i onda dodje do
zakrivljenja kada se postigne ono zasićenje enzima sa supstratom i brzina tada
postiže neki plato, brzina postaje nezavisna od koncentracije supstrata, vi
možete da povećavate koncentraciju supstrata to neće uticati na brzinu reakcije i
taj deo označavamo reakciju nultog reda. Max brzina se postiže u slučajevima
kada je enzim potpuno zasićen sa supstratom. Inicijalna brzina (početna
brzina)predstavlja linearni deo grafikona . Oblast kinetičke krive enzimske
reakcije u kojoj je zavisnost između brzine reakcije i koncentracije supstrata
linearna odnsno direktno proporcionalan, kada koncentracija supstrata
povećamo dva puta i brzina reakcije ce se povećati dva puta. Ovo je zapravo
jedini deo kinetičke krive koji koristi za određivanje drugih kinetičkih
parametara, dakle odredjivanje inicijalne brzine je preduslov za odredjivanja
bilo kog drugog od ova dva kineticka parametra konstante.
U laboratoriji se prvo određuje inicijalna brzina a onda koristeći njega da
odredite veličine Km I Vmax. 1913 su Leonor Mihaelis i Maud Mentenova
predložili jednostavan matematički model kinetike enzimski katalizovane
reakcije, oni su uzeli u obzir sve moguće parameter koji bi mogli da deluju na
enzimski katalizovanu reakciju, osnova je bilo stvaranje enzim supstrat
kompleksa.

Mihaelis-Mentenova jednačina, krenuli su od toga da se prvo supstrat vezuje za

enzim pri čemu stvara enzim supstrat kompleks a zatim se kompleks razgrađuje
na neizmenjen enzim i produkt reakcije, svakoj
ovoj reakciji je dodeljena konstanta brzine,k1- za
direktnu reakciju,k-1 za povratnu reakciju hidrolize enzim supstrat kompleks i
k2-konstanta brzine raspada enzim supstrat kompleksa na enzim i proizvod.
V1=k1*(konc enzima)*(konc supstrata)
V-1=k-1*(konc enzim supstrat kompleks)
V2=k2*(konc enzima supstrat kompleks)

V0 se označava inicijalna brzina

Vmax –maksimalna brzina
Km-mihaelis mentenova konstanta je suma
ili odnos ovih konstanti brzine
Km=(k-1 + k2)/k1

Momenat kad se postiže plato je Vmax postiže se kada su sva aktivna mesta
enzima zasićena supstratom, maksimlna brzina je brzina enzimske reakcije pod
nekim datim uslovima, međutim prema mihaelis mentenovom modelu problem
sa maksimalnom brzinom jeste da se ona asimptotski(nikad ne dostigne)
povećava a nikada ne dostigne precizno određenu tačku što ovu jednačinu čini
neadekvatno za primenu u laboratoriji povećava sa beskonačnim povećanjem
supstrata.
Km predstavlja onu koncentraciju supstrata pri kojoj se postiže polovina
maksimalne brzine. Km je ona koncentracija supstrata pri kojoj se postiže
polovina maksimalne brzine, polovina aktivnih mesta na enzimu popunjeno.
Km=(konc supstrata)
V0=Vmax*(konc supstrata)/2*(konc supstrata) I dobijemo V0=Vmax/2
Mihaelisova konstanta govori o afinitetu enzima prema supstratu. Kada je Km
visoka onda je afinitet mali, kada je Km niska afinitet je visok. Ako je Vmax
neprecizan, neprecizno je i Km pa su pronašli rešenje (1934 Hans Lineweaver I
Dean Burt) su predlozili dijagram izračunali su recipročnu vrednost mihaelis
mentenove jednacine, zamenili su položaj imenioca I broioca pa su dobili
1/V0=Km+(konc supstrata) / Vmax*(konc supstrata)
1/V0=Km/Vmax * 1/ (konc supstrata) + 1/Vmax
Matematičkom jednačinom dobijaju dijagram koji je u potpunosti ekvivalentan
jednačini prave jer ovaj oblik podseća na jednačinu prave Y=a*x+b na y osi
recipročna vrednost brzine na x osi recipročna vrednost konc supstrata a odsečak
na y osi je 1/Vmax, nagib prave je Km/Vmax
Na y osi recipročna vrednost brzine, na x osi
recipročna vrednost konc supstrata, na mestu
gde prava linija seče y osu očitava se vrednost
1/ Vmax,a na mestu gde prava seče x osu
možete očitati -1/Km i sad mogu da se odrede
vrednosti, važno je zbog određivanja
parametara i zbog određivanja uticaja
različitih inhibitora na enzimsku reakciju.
Inhibicija enzimski katalizovane reakcije govorimo o tri tipa
inhibicije:kompetitivna,nekompetitivna i akompetitivna.

Kompetitivna podrazumeva da se supstrat i inhibitor vezuju oba za aktivno

mesto na enzimu, inhibitor je u ovom slučaju sličan supstratu i vezuju se za
aktivno mesto pri tome enzim ima uglavno veći afinitet da veže inhibitor nego
da veže sam supstrat.
Problem je u vezivanju dakle smanjuje se
afinitet što znači da Km raste (crno bez
inhibitora crveno sa) raste Km, ali se Vmax ne
menja , ono što može da spreči ovu inhibiciju
jeste dodatak velike količine supstrata, može
da istisne inhibitor iz aktivnog mesta na
enzimu. Ovo je reverzibilno.

Nekompetitivna, inhibitor i supstrat se ne vezuju za isto mesto na enzimu već se

inhibitor vezuje za neko drugo mesto na enzimu, problem je sto inhibitor u
potpunosti menja strukturu enzima tim vezivanjem tako da se smanjuje
efikasnost I biološka uloga samog enzima, brzina reakcije neće biti ona
maksimalna, optimalna, maksimalna Vmax se
smanjuje a Km se ne menja zato što se inhibitor
ne vezuje za aktivno mesto. U ovom slučaju
možete da dodajete supstrata koliko god hoćete i nećete moći da povratite brzinu
reakcije zato sto je najčesće inhibitor trajno promenio strukturu enzima i
njegovu efikasnost.

Akompetitivna koja zapravo podrazumeva da se inhibitor vezuje za enzim

supstrat kompleks i da se pri tome menjaju i Km i Vmax.
Km I Vmax promenjene i to uglavnom ide ka
smanjenju brzine i povecanju Km, ni ovde
dodatak supstrata ne može da povrati aktivnost
samog enzima.

BIOENERGETIKA
 EGZERGONE I ENDERGONE REAKCIJE

Bioenergetika se bavi energetskim promenama koje se dešavaju u biološkim

sistemima tj. u toku biohemijskih reakcija.
Najveći broj reakcija u ovim sistemima održavaju se na konstantnoj temperaturi,
konstantnom pritisku i u konstantnoj zapremini.
T, p, V = const.

PROMENA ENTLPIJE ( H) – promena toplote reaktanata i proizvoda

Promena entalpije pokazuje sadržaj toplote reaktanata i proizvoda reakcije. Ona
predstavlja jedan od važnih faktora koji određuje da li je reakcija spontana ili ne.
H <0  EGZOTERMNA REAKCIJA (Tokom ovih reakcija toplota se
oslobađa prilikom prelaska reaktanata u proizvode reakcije.)
H <0  ENDOTERMNA REAKCIJA (Tokom ovih reakcija dolazi do
vezivanja određene količine toplote, odnosno, reakcioniom sistemu se treba
dovesti tolplota da bi reakcija mogla da se odvija.)
I zakon termodinamike
Ukupna energija sistema je konstantna, ne može se ni stvoriti, ni uništiti, samo
može prelaziti iz jednog oblika u drugi.

PROMENA ENTROPIJE ( S) - mera neuređenosti sistema

S >0  raste neuređenost
S <0  raste uređenost

pr. H20
Mržnjenje vode (prelazak iz tečnog u čvrsto stanje) S<0
Topljenje leda (prelazak iz čvrstog u tečno stanje) S>0
Isparavnje vode (prelazak iz tečnog u gasovito stanje) S>0
II zakon termodinamike
Svi hemijski procesi teže da se odvijaju u smeru koji vodi maksimalnom
povećanju entropije, tačnije maksimalnoj neuređenosti sistema. Kada se
postigne taj maksimum uspostavlja se ravnoteža i promene u datom sistemu
prestaju.

PROMENA SLOBODNE ENERGIJE ( G) – deo ukupne količine energije

sistema koji može da se prevede u neke druge oblike energije, pri odgovarajućoj
temperaturi i odgovarajućem konstantnom pritisku
T,p = const.
G= H –T S **T – apsolutna temperatura izražena u K
pr. A B
G
A - - - - - - - - Energija se oslobađa
B

tok reakcije
G<0
Egzergona reakcija, spontana
Reaktant A ima veći sadržaj energije od proizvoda B. U toku reakcije određena
količina energije se oslobađa. Ovakva rekacija se naziva EGZERGONA
REAKCIJA.
G
A

_ _ _ _ _ _ _ _ _ Energija se apsorbuje
B
G>0 tok reakcije
Endergona reakcija, nije spontana
Produkt B se transformiše u reaktant A. Produkt B ima niži sadržaj energije od
reaktanta A. U toku reakcije određena količina energije se apsorbuje. Ovakva
reakcija se naziva ENDERGONA REAKCIJA.

G = 0, sistem u ravnoteži
Kada je reakcija u ravnoteži tada nema promene slobodne energije.

A+B C+D
C D
G= G + RTln A B
G - standardna promena slobodne energije
R – gasna konstantna (8,314 J/molK)
T – temperatura (K)

Standardna promena energije ( G ) je jednaka promeni slobodne energije (G)

pri standradnim uslovima (T=25 C/298K, p=0,1MPa) i kada je koncentracija
svih učesnika u reakciji (A,B,C,D) 1mol/L.
Kada je G=0 tada je G = -RTlnKR
Ukoliko je K(R)=1 G =0
Ukoliko je K(R)>1 G <0, reakcija je spontana
Ukoliko je K(R)<1 G >0, reakcija nije spontana

HEMIJSKE VEZE BOGATE ENERGIJOM

A+B  C+D G<0 egzergona reakcija, spontana, oslobađa se energija

E+F+energija oslobođena u prethodnoj reakciji  G+H

G>0 endergona
reakcija, ne odvija se spontano
dok joj se ne dovede
određena količina energije

U fiziološkim uslovima ovakve direktne promene nisu moguće, već se u

biološkim sistemima ovaj transfer energije vrši indirektno i ostvaruje se
visokoenergetskim jedinjenjima.
Visokoenergetska jedinjenja su ona jedinjenja koja mogu da u svojoj strukturi i
u posebnoj vrsti veza koje poseduju deponuju energiju koja se oslobodi u toku
neke egzergone reakcije, a onda, kada se za to ukaže potreba, da raskidanjem tih
posebnih vrsta hemijskih veza oslobode energiju koja će se koristiti za neki neki
drugi enedergoni proces u kojem je ta energija potrebna. Visokoenergetska
jedinjenja predstavljaju posrednike u transferu energije sa jedne egzergone na
jednu endergonu reakciju.
pr. A E
E
B veza bogata energijom
Jedinjenje A ima određeni, relativno visok, sadržaj energije i u egzergonoj
reakciji prelazi u jedinjenje B. Ovde dolazi do oslobađanja određene količine
enegrije, ali u biološkim sistemima ova energija će se deponovati, neće biti
slobodna, nego će za to da posluži visokoenergetsko jedinjenje koje će da
iskoristi tu energiju za stvaranje veze koja se zove veza bogata energijom. To
visokoenergetsko jedinjenje sada čuva tu energiju da bi je u nekoj drugoj
reakciji u kojoj je ta energija potrebna oslobodilo.

A D Diretkno ukrštanje AB i CD nije moguće bez učešća

nekog visokoenergetskog jedinjenja,
koje poseduje veze bogate energijom, čijim se raskidanjem
mođe osloboditi energija za endergone procese.
C B

Najvažnije visokoenergetsko jedinjenje jeste molekula ATP-a (adenozin

trifosfat)
ATP
N N

N N 9

O O O O
O-PO-P-O-P-O-CH2
O O O
OH OH

FOSFOESTARSKA VEZA

FOSFOANHIDRIDSKE
VEZE
Fosfoanhidridske veze su visokoenergetske veze, odnosno, hemijske veze
bogate energijom.
Fosfoestarska veza nije bogata energijom.

U nekim jedinjenjima (ne u ATP-u) veze bogate energijom mogu biti:

 Fosfoestarska
 Tioestarska

Jedinjenja koja sadrže veze bogate enrgijom su:

  Fosfoenolpiruvat
 Karbamoil-fosfat
 Ciklični AMP
 1,3-difosfoglicerat
 Kreatin fosfat VISOKOENERGETSKA JEDINJENJA
 Acetil fosfat
 S-adenozil metionin
 Pirofosfat
 ATP  ADP + Ph CENTRALNA
 ADP  AMP + Ph POZICIJA
 Glukoza-1-fosfat
 Glukoza-6-fosfat NISKOENERGETSKA JEDINJENJA
 AMP
 NADH

Elektron-transportni sistem (respiratorni lanac/niz)

ETS

U velikom broju redoks reakcija redukcioni ekvivalenti se sa supstrata (polazne

molekule) prenose na odgovarajuće koenzime, a ti koenzimi u redoks
reakcijama u živim sistemima su najčešće NAD+ i FAD. U tim biološkim
oksidacijama prijem redukcionih ekvivalenata ide u smeru da se stvaraju
redukujući oblici koenzima :
NAD+  NADH + H+
FAD FADH2
Ova dva redukovana oblika koenzima će biti u mogućnosti da svoje redukcione
ekvivalente (vodonike i elektrone) predaju dalje elektron-transportnom sistemu,
odnosno respiratornom lancu.
Elektron-transportni sistem je lokalizovan u unutrašnjoj membrani mitohondrija.
U ovom lancu dolazi do toga da se redukcioni ekvivalenti (vodonici i elektroni)
preko određenih kompleksa predaju kiseoniku, pri ćemu se oslobađa značajna
količina energije, koja će se iskoristiti za sintezu ATP-a i na taj način deponovati
i tako dolazi i do stvaranja molekula vode.
 RED. Eq    O2  E (ATP) + H2O
Obzirom da se ova energija konzervira stvaranjem fosfoanhidridskih veza u
ATP-u ovaj proces se još zove i OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA.

PET ENZIMSKIH KOMPLEKSA

1. Kompleks I (NDH-CoQ oksidoreduktaza/NADH dehidrogenaza)

Ovaj kompleks vrši transfer elektrona sa NADH redukovanog koenzima, preko

FMN na koenzim Q, pri čemu on prelazi u svoj redukovani oblik.
U svojoj strukturi ima fero-sumporni centar (Fe-S) koji aktivno učestvuje u
prenosu elektrona.
2. Kompleks II (sukcinat-CoQ oksidoreduktaza sa FDA koenzimom)

Ovaj kompleks prenosi elektrone sa CoQ, tu mu se pridružuje sukcinat sa FDA

koenzimom. On predstavlja flavo protein i sukcinat dehidrogenazu, koja vrši
transport elektrona sa sukcinata na koenzim FDA i onda kada se stvori
redukovani FDAH2 na fero-sumporni centar i zatim na CoQ.
3. Kompleks III (koenzim Q-citohrom c oksidoreduktaza)

Ovaj kompleks vrši prenos elektrona sa CoQ na citohrom c. Ovaj prenos se

ostvaruje posredstvom citohroma b i c1, koji su, takođe, sastavni deo ovog
kompleksa.
4. Kompleks IV (citohrom c-O2 oksidoreduktaza)

Ovaj kompleks završava prenos elektrona sa citohroma c do molekula kiseonika,

pri čemu dolazi do stvaranja molekula vode. Ovaj prenos se ostvaruje preko
citohroma aa3, koji se još zovu i citohrom oksidaza i tokom njega dolazi do
oslobađanja energije koja će se skladištiti u obliku ATP-a.
1NADH  3ATP 1FDH2  2ATP
10e- 4e-
1FADH1  1,5ATP
1NADH  2,5ATP

NADHKICoQKIIICytcKIVO2H2O
 bc1 cytaa3
KII
FDH2
ATP će se sintetisati na niovu prvog, trećeg i četvrtog kompleksa.
Inhibicija kompleksa:
Kompleks I inhibiraju amital, amobarbital, rotenon.
Kompleks III inhibira antimicin A.
Kompleks IV inhibiraju vodonik-sulfid, ugljen-monoksid, cijanidi, azidi.
Kompleks V inhibira oligomicin.
5. Kompleks V (mitohondrijalna ATP-aza)

Mitohondrijalna ATP-aza je enzim koji sadrži dve komponentne : F0 i F1

komponentu, koje su čvrsto vezane jedna za drugu.
F0  3 polinukleotidna lanca (a,b,c), ugrađena je u unutrašnjoj mitohondrijalnoj
membrani
F1  5 polipeptidnih lanaca (3alfa, 3beta, gama, delta, eta), orijentisana je ka
matriksu
Mitchell-ova teorija (Hemiosmotska hipoteza)
Unutrašnja mitohondrijalna membrana nije propustljiva za protone, pa se ovi
protoni prilikom transporta u respiratornom lancu pumpaju protiv gradijenta
koncentracije iz mitohondrijalnog matriksa u međumembranski prostor
mitohondrija. Tada je na spoljašnjoj strani unutrašnje membrane mitohondrija
koncentracija H+ jona znatno veća nego sa unutrašnje strane i onda, kao
posledica toga, dolazi do stvaranja pH gradijenta. Isto tako dolazi i do stvaranja
odgovarajućeg membranskog potencijala, gde je pozitivno naelektrisanje sa
spoljašnje strane, a negativno sa unutrašnje. Taj elektronski gradijent koji se
uspostavlja se koristi za sintezuATP-a, koja se dešava prilikom vraćanja protona
nazad u matriks.
Protoni prolaze kroz F0 jedinicu ATP-sintetaze i to dovodi do njenog okretanja
(promena konformacije) i onda se sa njom okreće i gama subjedinica
komponente F1. Ovo okretanje kao posledicu ima i promenu konformacije alfa i
beta subjedinica i posledica tih okretanja vode ka sintezi ATP-a.
 OKSIDATIVNI STRES- ROS
-slobodni radikali- u biološkim sistemima se prvi put pojavljuju 50-ih godina
20.veka, gde su se vezivali za slobodne radikale kiseonika(sporedni proizvodi
aerobnih procesa).
Slobodni radikali su atomi, molekuli ili joni koji imaju jedan ili više nesparenih
elektrona na poslednjem energetskom nivou. U nazivu koriste specifičan
nastavak –IL, a označavaju se tačkicom u indeksu koji označava postojanje
nesparenog elektrona. Zbog nesparenog elektrona veoma reaktivne I nestabilne
jedinke. Ulaze u reakcije supstitucije, adicije ,eliminacije, rekombinacije….

Velika akumulacija ovih vrsta dovodi do mnogih bolesti- dijabetes mellitus,

HIV, neurodegenerativnih, kardiovaskularnih, malignih i autoimunih bolesti.
Naše ćelije imaju dobru zaštitu koja sprečava akumulaciju ovih vrsta.- sistemi
antioksidantne zaštite
Slododno radikalske reakcije- dešavaju se vrlo brzo, i vrlo često
nekontrolisano, dovode do velikih negativnih molekula. Osim što su veoma brze
reakcije, i mogu uticati na promenu strukture biomolekula, oni su veoma
nestabilne i reaktivne jedinke.
Poenta reaktivnosti- slobodni radikal teži da spari svoj nespareni elektron-
veoma jaki elektrofili, i jako oksidujući agensi.

ciljna molekula + slobodni

radikal transferom elektrona daju oksidovanu ciljnu molekul.
U našim ćelijama kontinuirano nastaju male količine slobodnih radikala- neki
učestvuju u prenosu signala u ćeliji, aktivaciji receptora, eritropoezi, kontroli
disanja… Imaju ulogu u imunskim ćelijama (kod makrofaga, eozinofila…), i
mogu biti agensi uništavanja bakterija i virusa. Takođe, imaju važnu ulogu u
apoptozi- programirana ćelijska smrt.
Adekvatniji naziv od slobodnih radikala su reaktivne vrste(RS)
-molekuli-vodonik peroksid(H2O2)
-joni- peroksinitrit(NOOˉ)
-radikali-(FR)
Reaktivne vrste se najčešće dele u 4 grupe:
1) ROS(reaktivne kiseonikove vrste),
2) RNR(reaktivne vrste azota),
3) RCS(reaktivne ugljenikove vrste),
4) RSS(reaktivne vrste sumpora)
ROS-radikali:
1) O₂.- -superoksid anjon radikal,
2) HO‧ -hidroksil radikal,
3) ROO‧ -peroksil radikal,
4) RO‧ -alkoksil radikal,
5) HOO‧ -hidroperoksil radikal
Nisu radikali:
1) H₂O₂
2) HOCl- hipohlorna kiselina,
3) O₃ -ozon
4) ¹O₂- singlet kiseonik
RNS-radikali:
1) NO‧ nitroksil radikal,
2) NO₂‧ azot dioksid radikal
Nisu radikali:
1) NO2ˉ -azot dioksid anjon,
2) N2O3 azot trioksid,
3) NO2⁺ nitrilni jon,
4) ONOOˉ - peroksinitritni anjon/jon,
5) ROONO alkil peroksi nitrit,
6) NOˉ - nitroksil anjon,
7) NO⁺ nitrozil katjon,
8) NO₂Cl nitril hlorid…
RCS- R‧ -alkil radikal, RO‧ -alkoksil radikal, ROO‧ -peroksil radikal
RSS- RS‧ -tilil radikal, GS‧ -glutatiil radikal, GSSG‧ˉ - diglutatiil anjon
radikal
Reaktivnost
Što je čestica kraćeg života i nestabilnija, to je reaktivnija a samim tim i opasnija
HO‧ -hidroksil radikal- poluživot od 10ˉ⁹ sekundi, jako reaktivan,
najnestabilniji
RO‧ -alkoksil radikal – poluživot od 10ˉ⁶ sekundi
¹O₂- 10ˉ⁵ s
Peroksi nitrit ONOOˉ -0,05-1 s
Alkil peroksil radikal ROO‧ -7s ,
Što je kraći poluživot čestice, one su mnogo manje selektivne i reaguju sa svim
što se nalazi u blizini (najbolji primer HO‧)
Formiranje
1) U fiziološkim uslovima- oksidativna fosforilacija u mithondrijama (preko
90% O₂ koji udahnemo dospeva u mitohondrije), razne redoks reakcije
(pogotovo gde učestvuju metali sa promenljivom valencom (jon
Fe2⁺→Fe3⁺ , Cu, Mn, (neesenicijalni As, Ni, Cd))), autooksidacija,
redoks sistem vitamin C povećava biodostupnost Fe oslobađanjem iz
svojih depoa i povećava apsorpciju iz creva.
2) Inflamacija- upalni procesi
3) Fagocitoza
4) Bolesti- profesionalne bolesti(izloženost toks,supstancama, dishemija,
hipoksija, reperfuzija…)
5) Biotransformacija ksenobiotika- najviše se dešavaju u jetri(na
endoplazmatskom retikulumu gde se nalaze jako važne različite oksidaze)
6) Tokom pojačanog fizičkog napora, trovanja

Superoksid anjon radikal O2‧ˉ

Dobija se prenosom jednog elektrona na molekulski kiseonik

Slaba baza, u vodenom rastvoru može biti hidratisan, ima nukleofilni karakter
kada je u nepolarnoj sredini , ponaša se kao elektron donor A+ O₂… U vodenoj
sredini ravnoteža je pomerena u levo, a u nepolarnoj u desno.
Nije klasifikovan kao agresivniji, ne može započeti reakciju. Jeste snažan
oksidans, ali se uglavnom njegova prooksidantna reaktivnost odnosi na njegovu
konjugovanu kiselinu tj. HOO‧.
HOO‧ - hidro peroksil radikal. Može započeti lančanu reakciju (lipidnu
peroksidaciju), može da dođe do njegove redukcije u vodonik peroksid u kiseloj
sredini, ili njegove oksidacije u prisustvu jona Fe koji će se tom prilikom
redukovati.

Singlet kiseonik ¹O₂

Nije radikal, nema nespareni elektron
Ima mnogo veći oksidujući potencijal u odnosu na kiseonik, tako da može da se
stvori u reakciji 2 super oksid anjon radikala u kiseloj sredini pri čemu nastaju
singlet kiseonik i vodonik peroksid.
O₂‧ˉ+ O₂‧ˉ+ 2H⁺→¹O₂ + H₂O₂
Nastaje u situacijama kada su ćelije (kod nas ćelije kože) izložene određenom
zračenju (UV, jonizujuća i infracrvena zračenja). Stvaranje ¹O₂ je povećano u
prisustvu fotoosetljivih čestica.
Vodonik peroksid H₂O₂
Dobija se autooksidacijom superoksid anjon radikala
- SOD-superoksid dismutaza- enzim koji učestvuje u metabolizmu, i koji
transformiše O₂‧ˉ do H₂O₂
O₂‧ˉ + 2H⁺→ H₂O₂ + O₂, spontan proces
Može lako da difunduje, ne radikal je, relativno stabilna molekula. Lako prolazi
kroz ćel.membrane, poluživot mu je dosta dugačak pa može da putuje kroz
ćeliju, i da deluje na mesta udaljena od mesta njegovog generisanja.
Problem je ako dođe do raskidanja homolitičke hidrolize pri čemu nastaje
hidroksil radikal (Fentonova r-ja)
Hidroksil radikal
Najproblematičniji od svih, vrlo nestabilan, neverovatno reaktivna, veoma
elektrofilna i totalno neselektivna čestica., tako da može da reaguje sa svim u
svojoj blizini.
Može da menja DNK molekule(bazu G tranformiše u 8 hidroksi guanin
radikal(veliki karcinogeni potencijal))
DNK guanin→8-hidroksiguanin radikal
U organizmu može da nastane u respiratonom sistemu trielektronskom
redukcijom kiseonika, u Fentonovoj r-ji, ili u Haber Weiss-ovoj reakciji
1)ETS
O₂ + 3eˉ + H⁺→HO.
2) Fentonova reakcija
Fe2⁺→Fe3⁺ + eˉ
H₂O₂+ eˉ+ H⁺→HO‧ + H₂O
Fe₂⁺ + H₂O₂ + H⁺→Fe³⁺ + HO‧ + H₂O
3) Haber-Weiss
O₂‧ˉ + H₂O₂ + H⁺→¹O₂+ HO‧ + H₂O
NO- azot monoksid
Finalni degradacioni proizvodi: nitriti i nitrati( NO2ˉ, NO3ˉ)

Azot monoksid- 1987. potvrđeno njegovo postojanje u našem organizmu,

fiziološki jako važno jedinjenje
Može da ima važnu ulogu u relaksaciji endotela krvnih sudova, u inflamaciji,
trombozi, prenosu signala…
Sintetiše ga azot monoksid sintaza(NOS) iz aminokiseline L-arginin, i kao
prozivod se dobija citrulin, (nije potrebno trošiti energiju)
Utiče na relaksaciju krvnih sudova, povoljno deluje na trombozu(smanjuje
agregaciju tromobcita), utiče na tonus creva, apsorpciju Ca iz creva, u nervnom
sistemu predstavlja osnovu sposobnosti učenja i memorije, utiče na aktivnost
okscitocina i vazopresina…
Akumulacijom dovodi do patofizioloških promena, ima i zaštitnu i toksičnu
ulogu (zavisi od količine).
Vezuje se za hem i metale sa promenljivom valencom(Fe npr).
Transformacija
Može da ide do svog radikala(nitroksil radikala NO‧ , koji postaje primanjem
jednog elektrona u redoks reakcijama)
Nitroksil radikal stupa u mnoge reakcije:
1) sa hidroksilnim radikalom, egzergona reakcija, predstavlja način
uklanjanja toksičnog hidroksil radikala, važna reakcija za nas
NO‧ + NO‧ → NO2ˉ + H⁺
2) sa vodonik peroksidom
NO‧ + H₂O₂ → NO2‧ + H₂O
3) sa 2 molekula vodonik peroksida
NO‧ + 2H₂O₂ → O=NOOˉ + H₂O + OH‧ + H
ONOOˉ- peroksi nitrit anjon
Dosta nezgodan, može da nastane u ćelijama endotela krvnih sudova,
makrofagama, u sinapsama u mozgu… U ovim ćelijama dolazi do neželjene
reakcije između nitroksil radikala i superoksid anjon radikala gde nastaje
ONOOˉ koji dalje može da bude u ravnoteži sa peroksi nitritom, ali je problem
mogućnost dalje razgradnje na hidroksil radikal.
O2‧ˉ + NO‧ˉ → ONOOˉ → ONOOH →HO‧ + NO2‧
Poprilično reaktivan, može da oksiduje tiolna jedinjenja
Ukoliko je pH bazna, ONOO - stabilan danima, može da difunduje na udaljena
mesta
Oksiduje SH grupe, omogućava stvaranje disulfidne veze, započinje lipidnu
peroksidaciju što oštećava integritet ćel.membranama
Prevelikom akaumulacijom bez mehanizama odbrane dovodimo do stanja
Oksidativnog stresa

OKSIDATIVNI STRES

ravnoteža je pomerena u korist stvaranja reaktivnih vrsta,

ceo sistem se izbacuje iz ravnoteže i nastaje oksidativni stres.
Oksidativni stres- kada je reč o prevelikoj akumulaciji kiseoničnih vrsta
NS-nitrozativni stres- prekomerna akumulacija reaktivnih azotovih vrsta -RNS
Antioksidantni sistemi zaštite
Mehanizmi čiji je zadatak neutralizacija štetnih efekata reaktivnih vrsta,
prevencija prevelikih akumulacija reaktivnih vrsta, utiču na popravku oštećenja
izazvanih oks.stresom, mogu biti enzimi i neenizmski sistemi.
Kao prozivodi interakcije ovih sistema sa reaktivnim vrstama stvaraju stabilni
radikali antioksidanata koji nisu toliko reaktivni.
RO(N)S‧ + AO → RON(N)S + AO‧
Posledica OS- oksidativno oštećenje biomolekula.
Može se desiti na lipidima, proteinima i DNK, može se promeniti propustljivost
ćel.membrana, ekspresija gena, sinteza belančevina, i kao posledica svega toga
dolazi do pojave patofizioloških promena.
Lipidna peroksidacija(LPx)
Predstavlja oksidativno oštećenje lipidnih molekula, ima najveći uticaj na
integritet ćelijskih membrana
Reakcije lipid radikala:
1) Dva lipidna radikala međusobno reaguju i grade jedan dimer
L‧+ L‧+ → L-L
L‧ + ‧OOL → LOOL
2) Lipidski radikal + lipid peroksi radikalom - lipid peroksid radikal
L‧ + ‧OOL→ LOOL
3) Dva lipid peroksi radikala daju peroksid i oslobađa se kiseonik
LOO‧ + LOO‧ → LOOL + O₂
 ANTIOKSIDANTI (AO)

 To su molekuli koji treba da spreče oksidaciju.

Glavni kriterijum da bi neka molekula postala AO je sposobnost te molekule da

kada je prisutna u malim koncentracijama u poredjenju sa supstratom, moze
znacajno da odlozi ili spreci oksidaciju supstrata.
KLASIFIKACIJA:
1. ENDOGENE I EGZOGENE
2. PRIRODNI I SINTETSKI
3. LIPOFILNI(liposolubilni) I HIDROFILNI

AO iz prirodnih proizvoda: niskomolekularni fenoli, fenilkarboksilne

kiseline, flavonoidi, tanini i druga jed. uglavnom biljnog porekla.
 VITAMIN E (TOKOFEROL)
 Lipofilni AO
 Ispoljava umerenu aktivnost prema singlet kiseoniku (1O2), ali mnogo
veći potencijal ima u stopiranju lipidne peroksidacije,pri čemu dolazi do
donacije H atoma, tako da 1 lipidski radikal moze da reaguje sa
tokoferolom i da dođe do prenosa H. Tada sam vit. E postaje radikal, vrlo
stabilan, nereaktivan:
Alkoks (LO+) ili peroks (LOO •) radikal + TocH (tokoferol) → LOH ili
LOOH + Toc •
Ovakav vit. E moze da se regeneriše u prisustvu vitamina C, koenzima Q,
redukovanog glutationa… pa da mu se aktivnost opet vrati.
 Vit E je takođe aktivan u neutralizaciji peroksi-nitrilnog anjona:
antikancerogeni efekat.

 VITAMIN C
 Hidrofilan AO.
 Veoma snažan redukujuci agens.
 Njegov redukovani oblik može da izgubi 1e- i da pređe u ASKORBIL
RADIKAL (na taj način ispoljava svoju oksidativnu aktivnost).
-Ukoliko se nađe u prisustvu visokih konc. jon gvozđa, onda po
Fentonovoj reakc. moze da dođe do reakc. između Fe2+ i H2O2 pri cemu
bi nastao HIDROKSI RADIKAL- prekomerna konc. c vit u celijama
pokazuje PROOKSIDANTNU AKTIVNOST.
  γ GLUTAMIL (redukovani glutation)
 SH grupa cisteina- jako dobar nukleofil koji štiti ćeliju od oksidativnog
oštećenja tako što gradi konjugate sa toksičnim elektrofilima.
 Niske konc. imaju zaštitnu ulogu, ali ako ima previše konc. u ćelijama-
PROOKSIDATIVNA AKTIVNOST.

AO sistemi deluju svuda u ćeliji (na nivou citosola, mitohondrija, lizozoma,

jedru…).
Vit. C u kombinaciji sa beta karotinom, vitaminom E i selenom (tj. kada ima
puno AO) mogu značajno da doprinesu preventivnom efektu za pojavu
karcinoma (uloga u profilaksi), ali sve te visoke doze ispoljavaju potpuno
suprotnu ulogu.

TOKSIKOLOSKI VAZNA JEDINJENJA

TOKSIN- bilo koji agens koji može da dovede do štetnih efekata na biološke
sisteme, da pri tome promeni njihovo normalno funkcionisanje ili dovede do
smrti organizma.
 DOZA- odredjuje da li će doći do trovanja ili ne

Jedan od najjačih otrova- TOKSIN BOTULINUMA

- LETALNA DOZA(LD50)- se izražavaju u mg/cm2, mg/kg, mg/m3
- SREDNJA EFEKTIVNA/EFIKASNA DOZA (ED50)- dovodi do
određenog efekta kod 50 posto jedinki
- TERAPIJSKI INDEKS(TI)- odnos letalne i efikasne doze (u primeni
lekova). Što je taj odnos veci to je širi terapijski opseg.
- PRAG TOKSIČNOSTI- ona doza koja ne pokazuje nikakav efekat

KLASIFIKACIJA:
 Po toksičnosti: netoksične, slabo, umereno, srednje, visoko i ekstremno
toksične susptance)
 U zavisnosti od vremena ekspozicije otrova:AKUTNI, SUBAKUTNI,
SUBHRONIČNI, HRONIČNI otrovi
 REVERZIBILNI I IREVERZIBILNI (da li je moguć oporavak ili ne)
 TOLERANCIJA I REZISTENCIJA- neki organizmi ukoliko su izloženi
tokom dužeg perioda maloj količini otrova, stvaraju toleranciju; ukoliko su
prethodne generacije bile izlozene nekom otrovu stvaraju rezistenciju npr.
lekove, pesticide, alergijske reakcije.
 Retko kada neki otrov deluje samostalno =NEZAVISNI EFEKAT,
 Mnogo češći je ADITIVNI EFEKAT- konačni efekat je zbir efekata
supstanci (pr:2+3=5)
 SINERGISTIČKI EFEKAT- konačni efekat supstanci je mnogo veći nego
što bi bio njihov zbir kada bi delovale pojedinačno tj. podstiču efekte
jedna druge (pr: 2+2=20)
 POTENCIRAJUĆI EFEKAT- 1 supstanca ne pokazuje nikakav efekat, a
druga da, pa zbir toga je jedan pojačan efekat (pr: 0+2=10)
 ANTAGONIZAM- 1 supstanca minimizira efekat druge (pr: 4+6=8 ili
4+0=1)

FAKTORI: selektivnost, razlika među vrstama, individualne razlike, starost,

pol, navike u ishrani, faktori iz okoline, način doziranja...
HEMIJSKE INTERAKCIJE
1. NEKOVALENTNA VEZIVANJA (uglavnom reverzibilne)
-vodonicna veza
-jonska veza
2. KOVALENTNO VEZIVANJE (uglavnom ireverzibilne)
-elektrofilni otrovi najčešće
3. UKLANJANJE VODONIKA
4. TRANSFER ELEKTRONA (oksido-redukcija)

 ORGANOFOSFORNI PESTICIDI I KARBAMATI

To su jedninjenja petovalentnog fosfora Oni su derivati alkaloida- fizosigmina/

i tu spadaju bojni otrovi ezerina iz biljke Physoshygma venenosum
- Aktivnost i jednih i drugih predstavlja inhibicija acetil-holin esteraze
(Ache).
 Ache dovodi do pojave: MUSKARINSKIH (mučnine, slivacije,
suzenje...), NIKOTINSKIH (tahikardije, misićne fascikulacije...) I
SISTEMSKIH/ CENTRALNIH EFEKATA (nesvestica, mentalna
konfuzija, tremor, depresija respiratornog sistema, pa čak i smrtni ishod)
- Antidoti za ova jedinjenja: ATROPIN (za muskarinske efekte), OKSIMI
(da regenerisu i vrate aktivnost samog enzima), DIJAZEPAM (sprecava
nevoljne kontrakcije mišića)

 DDT (1,1,1-TRIHLOR-2,2-DI(PARA)HLORFENILETAN
- Organohlorni insekticid, slaba toksičnost nakom dermalne ekspozicije
- Ciljni orgni: CNS; jetra, reproduktivni SI, neki transportni SI

 PARAKVAT I DIKVAT
- Derivati bipiridila
- Imaju 2 piridinska prstena u strukturi
- Vrlo toksicni, uglavnom na respiratorni SI

 GLIFOSAT
- Derivat AK- glicina
- Spada u toksine sa umerenom toksičnošću
- ,,pokusaji lažnih samoubistava“ jer efekti nisu dugotrajni

 ARSEN
- Najtoksičniji je arsen-3-oksid (As2O3)
- Neuro i hepato toksičan
- Koristi se kao pesticid, u industriji, a nekada u terapiji psorijaze,
epilepsije, sifilisa...
- Vezuje se za SH grupe i na taj način dovodi do promene konformacije
belančevina, reaktivnosti enzima...
- Ponaša se kao prooksidant- povećava produkciju reaktivnih kiseoničnih
vrsta, pa do pojave oksidativnog stresa
- Efekti: bele linije na noktima, gangrena, pojava dijabeta

 HROM
-Cr tri plus :
- Esencijalan
- Kofaktor u aktivaciji insulina
- Grade komplekse sa receptorima za insulin- odrzava homeostazu glukoze
-Cr 6 plus :
- Dovode do stvaranja oksidativnog stresa, kancerogeni potencijal na pluca,
kosti, prostatu...

 NIKL
- Respiratorni karcinogen (svrstan u najvišu grupu karcinogena)
-Nikl-karbonil Ni(CO)4

 KADMIJUM
- U dimu cigarete- izaziva hronične bolsti pluća, a i osteoporoze, oštecenja
jetre, najosetljiviji bubrezi

 OLOVO
- U hrani, napicima, posuđu, boji za hranu
- Deponuje se u kostima, a u krvi vezan za hemoglobin
- Kod dece dovodi do mentalne retardacije i narušava normalni razvoj
organa
- Kod odraslih dovodi do poremećaja sinteze hemoglobina i pojave
anemije, perifernih neuroparija, kod muskaraca do steriliteta...

 ŽIVA
- Organska je najviše toksična- prolazi i krvno moždanu barijeru i placentu,
akomulira se u kosi(uzorak za detekciju izloženosti), preko 2 meseca je
potrebno za ekskreciju
- problematične su i para-žive
- Neorganska živa kad se nađe u bubrezima izbacuje se putem urina u toku
jednog dana, pa nije toliko problematična
- Amalgamske plombe ipak nisu toliko problematične, ali sadrže Hg

 TALIJUM
- U proizvodnji nakita, sočiva, preparata za depilaciju
- Dovodi do gubitka kose
- Antidot:

 GVOŽĐE
- Terapijski indeks je vrlo uzak, pa već nakon 2 tablete može da izazove
toksične efekte (povraćanje, poremećaju u koagulaciji...)

 ALUMINIJUM
- Resorbuje se preko kože i plućima
- Pojava Alchajmerove bolesti, demencije, smanjenje memorije, karcinom
dojke

 LITIJUM
- Koristi se za lečenje psihijatrijskih bolesti
- Terapijski indeks jako nizak, čak i terapijske doze nekad mogu izazvati
toksični efekat (epileptički napadi...)

 BENZEN
- Narušava ćelije kosne srži, pa dovodi do anemije, leukopenije,
trombocitopenije, leukemije...

 TOLUEN
- Neurotoksičan, ali može da se metabiliše do hipurne kiseline i ekskretuje
iz organizma
- U lepku se nalazi
- Hronična ekspozicija potpuno menja karakter osobe, dovodi do
psihijatrijskih poremećaja, gubitka memorije...

 n-HEKSAN
- njegov toksični metabolit 2,5-heksandion ispoljava toksične efekte na
oku, kvare proces viđenja

 CHCl3, CCl4

 UGLJEN-MONOKSID
- Vezuje se za hemoglobin i gradi karboksi hemoglobin
- Mnogo lakše se vezuje za hemoglobin nego kiseonik što dovodi do
nemogućnosti transporta kiseonika, pa i do smrti usled hipoksije
- Antidot: kiseonik
 CIJANIDI (Na i K CIJANIDI)
- Vezuju se za trovalentno gvožđe i do smrti dolazi usled acidoze i
hipoksije
- Venska krv je jako bogata kiseonikom kod ovako otrovanih osoba
- Efekti nastupaju nekoliko sekundi nakon inhalacije, a za manje od 30 min
nakon oralnog unošenja
- Gorak miris na badem, mučnina
- Antidot: amil-nitrit, Na-nitrit

 AMFETAMIN
- Utiče na CNS, dolazi do promene pažnje, poplava asocijacija, halucinacije
- Prevelika konzumacija dovodi do kardiovaskulatnih problema, porasta
temp, anksioznost, paranoja...
- Smrt nastupa zbog zastoja srca
- 12-24h traju efekti

 HEROIN
- Karakteristično sužavanje zenica(mioza), depresija disanja, cijanoza,
hipotenzija, hipotermija
- Smrt nastupa zbog edema pluća
- Praćeno ostalim bolestima zbog nehigijenskih uslova konzumacije (npr.
HIV)

 LSD (LISERGIČNA KISELINA)

-derivat alkaloida iz biljke ,,ražene glavice“
-dolazi do inhibicije dopaminskih i 5HT receptora
-maksimum koncentracije se postiže za 30-60 min
-pojava koloritnih halucinacija, mirisa, menjanje raspolozenja ekstremno,
osećaj lebdenja

 KOKAIN
- Nekad se koristi kao lokalni anestetik
- Širenje zenica, hiperteniza, povecanje temperature, tahikardije...
- Dugotrajna izloženost: tromboza, arteroskleroza, bolesti bubrega...

 MARIHUANA
- Kanabinoidi
- glavna komponenta= tetrahidrokanabinol
- Sadrži 1-5% THCa, SMOLA HAŠIŠOVA 5-15%, ULJE 30-60%
- Inhalacijom postižu se mnogo veći efekti nego oralnom upotrebom
- Efekti se postižu za nekoliko minuta, traju nekoliko sati
- Postoje novi sintetski kanabinoidi (biljni tamjani ili biljni mix)- dostupni
na tržištu u specijalizovanim radnjama; koristi se u kombinaciji sa raznim
drugim egzotičnim listovima i laticama koje su poprskane sa
kanabinoidima i mogu da dovedu do smrtnog ishoda za razliku od
marihuane
 Biotranformacija ksenobiotika

Ksenobiotik je strani molekul koji dospeva u organizam i potom biva

transformisan uz ispoljavanje određenog biološkog efekta. Ksenobiotici mogu
dospeti u organizam iz creva, preko kože ili udisanjem.
Naziv potiče od grčkih reči ksenos (strani) + bios (život).
U ksenobiotike spadaju lekovi, pesticidi, zagađivači, pa čak i prirodni proizvodi
biljnog i životinjskog porekla. Oni izazivaju promene u fiziološkom
funkcionisanju humanog organizma.
Ksenobiotici mogu biti liposolubilni (hidrofobni) i polarni (hidrofilni).
Liposolubilni lako prolaze kroz ćelijske membrane (difuzijom), dok polarni
moraju biti uneti u ćeliju aktivnim transportom, preko nosača. Suština
biotransformacije je da se liposolubilni ksenobiotici prevedu u polarne i manje
toksične čime se otežava njihov ulaz u ćeliju, odnosno olakšava izlučivanje
putem urina.

Postoji 4 načina biotransformacije:

1. ksenobiotik biva u nepromenjenom obliku eliminisan
2. ksenobiotik se zadržava u organizmu u neizmenjenom obliku
3. hemijska transformacija
4. enzimska transformacija
Iz hemijske i enzimske transformacije ksenobiotik može izaći neaktivan, ili sa
povećanom aktivnošću.
Letalna sinteza je biotransformacija u kojoj ksenobiotik povećava svoju
toksičnost.

Postoje 2 faze biotransformacije:

1. faza – oksidacija, redukcija i hidroliza
2. faza – konjugacija
Faza 1:
 Oksidacija
a) alkohola, aldehida i ketona
- neophodno učešće enzima alkoholdehidrogenaze,
aldehiddihidrogenaze i aldehidoksidaze, kao i NAD koenzima
- oksidacija metanola i etanola do formaldehida i acetaldehida, pa do
mravlje i sirćetne kiseline
- učestvuju i citohrom P450, katalaze, monoaminooksidaze,
ksantinoksidaza, flavinmonooksigenaze, citohrom C reduktaze

b) aromatične hidroksilacije i epoksidacije

- atom kiseonika se direktno uvodi u vezu C-H ili se adira na dvostruku
vezu C=C
- uvođenje OH grupe na derivate benzena, pri čemu nastaju fenoli,
kateholi, rezorcinoli, epoksidi
- oni su nestabilni i formiraju jake elektrofile koji reaguje sa ćelijama i
biomolekulima i dovode do različitih patoloških procesa

c) alifatična hidroksilacija
- citohrom P450
- kiseonik se uvodi u C-H ili C=C vezu

d) oksidativne azot, kiseonik ili sumpor dealkilacije

- uklanjanje alkil grupe od N, O ili S što dovodi do njihove oksidacije
- citohrom P450, flavinmonooksidaza
- ND alkilacija – stvaranje aromatičnih amina koji su kancerogeni
- transformacija kofeina u teobromin i teofilin
- ovako metabolišu adrenalin, noradrenalin, diazepam, morfin,
eritromicin, aminofenazon

e) oksidativna deaminacija
- citohrom P450
- hidroksilacija na alfa C-atomu, odvaja se amonijak i dobija se aldehid
ili keton
 - ovako metaboliše amfetamin

f) N-oksidacije
- prisustvo kiseonika i flavinmonooksidaze
- oksidacija azotovih jedinjenja
- amini ⤍ hidroksilamini ⤍ oksimi ⤍ C-nitrozo jedinjenja
- ovako metabolišu pesticidi sa azotom, nikotin, antiepileptici
(hlorpromazim), verapamil (za pritisak), strihnin (otrov za miševe i
pacove)

g) S-oksidacije
- citohrom P450 uz molekulski kiseonik
- stvaranje sulfona i sulfoksida

h) oksidativna desulfurizacija
- metabolizam organosumpornih insekticida
- sumpor se menja za kiseonik koji inhibira acetilholinesterazu

 Redukcija
- citohrom P450
- redukcija azo, nitro i karbonilne grupe
- dehalogenacija
- nastaju karcinogeni amini
- nastaju alkoholi uz metadon

 Hidrolize
- hidroliza estarske, amidske i epoksidne veze
- oslobađa se karboksilna, alkoholna ili amino grupa
- proizvodi su reaktivniji i polarniji
- detoksikacija i bioaktivacija jedinjenja
- učestvuju enzimi holinesteraza, karboksilesteraza, fosfataze
- primeri: heroin, sukcinilholin, penicilin, lidokain
Faza 2:
 glukuronizacija
- konjugacija sa glukuronskom kiselinom
- najbitnija, svi molekuli prolaze kroz ovo
- nepolarni molekuli se transformišu u polarne da bi se eliminisali iz
organizma
- morfin, benzodiazepini, paracetamol, hormoni (polni, tiroidni),
bilirubin, hloramfenikol, diklofenak

 sulfokonjugacije
- stvaranje estara sa sumpornom kiselinom
- enzimi sulfotransveraze
- paracetamol u manjim količinama

 metilacije
- dobijaju se jedinjenja smanjene rastvorljivosti
- dodavanje metil grupe
- izuzetak – metilacijom jedinjenja sa azotom u aromatičnom prstenu
nastaje polarnije jedinjenje
- donor metil grupe je S-adenozilmetionin, nakon odvajanja metil grupe
se transformiše u S-adenozilhomocistein
- podležu fenoli, kateholi, amini, heterocikli sa azotom, jedinjenja sa -
SH grupom, metali

 acetilacije
- prenošenje acetil grupa sa acetil-CoA na jedinjenja sa aromatičnom
amino ili hidrazinskom grupom

 sa AK
- glicin, glutamin, taurin
- konjugacije sa glutationom
Primeri
 diazepam – demetilacijom nastaje nordiazepam, a oksidacijom
oksazepam, konj. sa glukuronskom kiselinom se priprema za ekskreciju

 bromazepam – uvodi se -OH grupa, eliminiše se konj. sa glukuronskom

kiselinom

 ksalol, ksanaks – lek za anksioznost i depresiju, oksiduje sa -OH grupom

na položaju 4 ili položaju alfa, konj. sa glukuronskom kiselinom

 antiklonazepam – antiepileptik, nitro grupa se redukuje do amino grupe,

dijazepinski prsten se oksiduje, dobijaju se hidroksi derivati, dolazi do
acetilacije i ekskrecije

 valproinska kiselina – oksidacija sa -OH grupom na 4. ili 5. položaj,

konjuguju sa glukuronskom kiselinom

 feno i pento barbitoni – eliminacija sa glukuronskom kiselinom

 beta blokatori – propranolol, metoprolol, uvođenje -OH grupe i

ekskrecija sa glukuronskom kiselinom

 aspirin – pod dejstvom esteraza hidrolizuje do salicilne kiseline koja

konjuguje sa glicinom, nastaje saliurinska kiselina, fenolna grupa se
oksiduje do gentizinske kiseline, eliminacija u slobodnom obliku ili
glukuronizacijom

 paracetamol – direktna konjugacija, manja količina oksiduje i reaguje sa

glutationom do merkapturne kiseline

 ibuprofen – hidroksilne grupe, konjugacija sa glukuronskom kiselinom

 heroin – hidroliza do 6-monoacetilmorfina koji hidrolizuje na morfin,

demetilacijom nastaje normorfin, konjugacija sa glukuronskom kiselinom

 kodein – analgetik, oksidativna demetilacija do morfina

 kokain – metaboliti ekgonin, benzoil ekgonin, metil estar ekgonin

 amfetamini – oksidacija do hidroksi derivata, fenilaceton se oksiduje do

benzojeve kiseline, ona dalje u hipurnu kiselinu

 MDMA, ekstazi – N i O-demetilacija, O-metilacija, konjugacije

 THC – oksidacija do 11-hidroksi-THC-a, koji se oksiduje se do karboksilne

grupe, glukuronizacija