Machine Translated by Google

Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805
ввв.елсевиер.цом/лоцате/јом

Дефинисање и развој мера витке производње

Рацхна Схах а*, Петер Т. ,1Вард
а
Универзитет Минесоте, Царлсон Сцхоол оф Манагемент, 321 19тх Авенуе Соутх, Миннеаполис, МН 55455, Сједињене Америчке Државе
Државни универзитет Охајо, Фисхер Цоллеге оф Бусинесс, 600 Фисхер Халл, Цолум ус, ОХ 43221, Сједињене Државе

Доступно на мрежи 20. јануара 2007

Апстрактан

Наше истраживање се ави конфузијом и недоследношћу повезаним са „леан производњом“. Покушавамо да разјаснимо семантичку
конфузију која окружује леан производњу тако што ћемо спровести опсежан преглед литературе користећи историјску еволуциону
перспективу у праћењу њених главних компоненти. Идентификујемо кључни скуп мерних ставки тако што уцртавамо везе између
мерних инструмената који су коришћени за мерење његових различитих компоненти из претходне литературе, и користећи ригорозну,
двостепену емпиријску методу и податке из великог скупа производних фирми, ми сузите листу ставки ода раних да представљају
витку производњу на 48 ставки, емпиријски идентификујући 10 основних компоненти. Чинећи то, мапирамо оперативни простор који
одговара концептуалном простору који окружује витку производњу. Теорија конфигурације пружа теоријске основе и помаже да се
о јасне синергијски односи између њених основних компоненти.
# 2007 О јавио Елсевиер БВ

Кључне речи: Леан производња; Сцале девелопмент; Потврдна факторска анализа

1. Представљање непрецизни концепти доводе до групе истраживања која

360. године пре нове ере, Платон (у Кратилу) је сугерисао
да језичка конфузија настаје зато што се више термина
може односити на исти о јекат или идеју, један термин
се може двосмислено односити на више од једног о
или идеје, а термини могу ити з уњујући јер нису
датум. Иста запажања могу се дати данас у погледу ројних
приступа менаџменту. Садашња студија се ави овим
питањима у погледу витке производње. Верујемо да је цена
плаћена за недостатак јасне, договорене дефиниције
висока јер емпиријско испитивање нетачних и
испитују незнатно различите аспекте истих основних
конструката маскираних различитом терминологијом.
Сходно томе, резултати таквог тестирања не по ољшавају
наше разумевање, дају маргинални допринос постојећој
јекта ази знања и спречавају академска поља да остваре стварни
напредак (Мередитх, 1993). Да и теорија и емпиријски рад
напредовали у овој о ласти, морају се решити семантичке
разлике између леан производње и њених претходника,
разјаснити концептуално одређење леан производње и
јасније прецизирати оперативне мере. У овом раду авимо
се ова три питања.

Приступ који је сада познат као витка производња постао

је саставни део производног пејзажа у Сједињеним
* Аутор за. Тел.: +1 612 624 4432; факс: +1 612 624 8804.
Државама (САД) током последње четири деценије. Његова веза са
супериорним перформансама и његовом спосо ношћу да
Е-маил адресе: рсхах@цсом.умн.еду (Р. Шах),
вард.1@осу.еду (ПТ Вард). о ез еди конкурентску предност је до ро прихваћена
1
Тел.: +1 614 292 5294. међу академицима и практичарима (нпр. Крафцик, 1988; МацДуффие,

0272-6963/$ – погледајте предњу страну # 2007 О јавио Елсевиер БВ

дои:10.1016/ј.јом.2007.01.019
Machine Translated by Google
786 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–
1995; Пил и МацДуффие, 1996; Шах и Ворд, 2003; Воод ет ал.,
2004). Критичари догађаја примећују да алтернативе леан
производњи нису наишле на широко прихватање (Данк
1997) и признају да ће „леан производња ити стандардни
производни начин 21. века“ (Ринехарт ет ал., 1997, стр. 2).
Међутим, свака дискусија о витки производњи са
менаџерима, консултантима или академицима
специјализованим за ову тему рзо указује на
одсуство заједничке дефиниције концепта.
Овај недостатак јасноће је очигледан из мноштва
описа и термина који се користе у погледу витке
производње. Двосмисленост делимично потиче од тога
што се леан производња развијала током дугог временског
периода (Хопп и Спеарман, 2004; Вомацк ет ал., 1990; Спеар и
Бовен, 1999) и з ог њене погрешне еквиваленције са
другим сродним приступима. Хопп и Спеарман (2004)
примећују да је коришћење лиско повезаних термина
у насловима неких од најранијих пу ликација
такође могло да допринесе овој конфузији (видети на
пример Сугимори ет ал., 1977). Ове првенствено семантичке
разлике између леан и његових претходника су несрећне,
али се могу прилично лако решити. Међутим, већи извор
за уне су суштинска неслагања око тога шта о ухвата
витку производњу и како се она може оперативно мерити.
Наши циљеви у овом раду су следећи. Прво,
покушавамо да решимо семантичку конфузију око
витке производње и о јаснимо различите перспективе
које се позивају на њено описивање користећи
историјски еволуциони о јектив. Друго, у нашој
потрази за опште договореном дефиницијом витке
производње, ми предлажемо концептуалну дефиницију
која о ухвата њену основну вишедимензионалну
структуру. Коначно, користећи ригорозну емпиријску
методу, идентификујемо скуп од 48 ставки за мерење
витке производње и њених главних компоненти. Поред
тога, цртамо везе између ставки и компоненти и мапирамо
оперативни простор како одговара концептуалном простору.
Укратко, развијамо концепт витке производње на основу
постојећег знања и користимо податке из узорка које се односе на витку производњу. Приметили смо да
произвођача да исмо развили оперативну меру која се састоји одгенерално,
су, 10 поузданих
2. Историјска позадина
Дефинисање витке производње захтева прво испитивање
њене историјске еволуције и идентификацију
различитих перспектива које се о ично позивају на
њено описивање. У та ели 1 истичемо кључне фазе које
су допринеле нашем тренутном разумевању витке производње . система и његових компоненти, можда зато што су
Леан производња директно потиче од и често се користи
као прокси за Тоиотин производни систем (ТПС), који је
и сам еволуирао од Таиицхи Охно-а
805
експерименте и иницијативе током три деценије у
Тоиота Мотор Цомпани. ТПС је формално уведен у САД 1984.
аар, године када је НУММИ основан као заједничко улагање
између Тојоте и Џенерал моторса, али је његов неформални
трансфер у САД почео много раније, дешавајући се
током времена у парчадима. Последица споре географске
дисперзије одвојене значајним временским кашњењем
ила је да се разумевање новог система у САД развијало
још спорије и са додатним временским одмаком.
Пошто је ТПС ио вишеструк и компликован, америчким
менаџерима није ило лако да схвате праву природу
производног процеса. Као у прастарој ајки о слепцима
који додирују различите делове слона и замишљају
веома различите животиње, ови менаџери су се често
фокусирали на један, видљиви аспект процеса, док су
пропустили невидљиве, веома међузависне везе система
као што су цела. До тренутка када су амерички менаџери
схватили ројне елементе који су у основи ТПС-а, а
самим тим и витке производње, ови различити термини
су постали ду око укорењени у заједнички лексикон
академских и пословних пу ликација. Као резултат тога,
семантичка неслагања су се увукла чак и када никаква
суштинска разлика није ила очигледна. Тренутно
постоје ројне академске и практичне књиге и чланци,
али још увек немамо прецизан и договорен начин
дефинисања или мерења витке производње.
2.1. Леан производња—преглед литературе
Преглед постојеће литературе пружа полазну тачку у
дефинисању витке производње. Поред тога, помаже нам да
истакнемо конфузију у концептуалном и оперативном
простору који окружује витку производњу и да
прикупимо скуп оперативних мера које се могу
користити да их представимо. У спровођењу нашег
прегледа, започели смо са најранијим пу ликацијама
које се односе на јапанске производне/производне
системе, а завршавамо са најновијим пу ликацијама
и валидних
ране јапанске скала.иле прецизније у
књиге
дефинисању ТПС-а и у идентификацији његових
основних компоненти (Монден, 1983; Охно, 1988) у
поређењу са истраживачким чланцима јер су се други
фокусирали на дефинисање и описивање
специфичних компоненти система. него у целини
(Сугимори ет ал., 1977; Монден, 1981 ). Међутим, већина
раних посматрача је пропустила разлику између
чланци и монографије у вези са компонентама о јављени пре књ
Овај недостатак разлике између система и његових
компоненти додатно је закомпликовао опште
Machine Translated by Google

Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805 787

Та ела 1

Временска линија која означава критичне фазе у еволуцији витке производње

референтна тачка која се користи у његовом опису. Џонс, 1996; Спеар и Бовен, 1999), или из практичне
Леан производња се генерално описује са две тачке перспективе скупа управљачких пракси, алата или
гледишта, ило из филозофске перспективе у вези са техника које се могу директно посматрати (Схах и
водећим принципима и свео ухватним циљевима (ВомацкВард,
и 2003; Ли ет ал., 2005). Ова разлика у
Machine Translated by Google

788 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805

оријентација не подразумева нужно неслагање, али подрива изглађивање и смањење времена подешавања; касније
концептуалну јасноћу. дефиниције укључују ове елементе, али такође
Наш преглед литературе указује да постоји много описа укључују по ољшање квалитета и укључивање
витке производње и њених основних компоненти, заједно запослених (Халл, 1987; МцЛацхлин, 1997) и фокус на купца
са неколико концептуалних дефиниција (Та ела 2); уместо (Флинн ет ал., 1995а, ). Касније у САД, ЈИТ је постао систем
да пружимо свео ухватну листу, наша намера је да — ТПС, пулл продуцтион и кан ан претпоставили су
ухватимо значајне сличности између термина. еквивалентност са ЈИТ-ом, а термини се често користе
Примећујемо да су описи/дефиниције веома уопштени наизменично (Хопп и Спеарман, 2004). Приметили смо
и да су временом постали експанзивнији. истезање сличног концепта у другим компонентама витке
Пример је тачно на време (ЈИТ), један од четири главна производње, као што су управљање квалитетом, управљање
концепта ТПС-а (Монден, 1983). Да и одржао производњу тачно људима и приступи превентивном одржавању.
на време у Тоиотиним фа рикама, Охно (1988) је осмислио Такође смо пронашли до ро развијену литературу
кан ан као средство за повлачење материјала из узводне повезану са оперативним инструментима који се користе
станице и управљање протоком производа. У описивању и за мерење компоненти витке производње и приметили слично
мерењу ЈИТ-а, Сугимори ет ал. (1977) се такође фокусирао на преклапање и конфузију у тој литератури (Та ела 3). У
његове најкритичније компоненте као што су кан ан, производња
расправи о оперативном

Та ела 2

Леан производња—мапирање концептуалних дефиниција

Илустративне дефиниције

Тоиотин производни систем (ТПС) и витка производња

Основна идеја у ТПС-у је да се произведу потре не јединице, у потре но време иу потре ним количинама да се елиминишу непотре не залихе
међуфазних и готових производа. Три подциља за постизање примарног циља смањења трошкова (елиминације отпада) су контрола квантитета,
осигурање квалитета и поштовање хуманости. Ово се постиже кроз четири главна концепта: ЈИТ, аутономија, флекси илна радна снага и
капитализација предлога радника и 8 додатних система (Монден, 1983, стр. 2)
Основа ТПС-а је апсолутна елиминација отпада. Два сту а потре на за подршку ТПС-у су ЈИТ и аутономија (Охно, 1988)
ТПС се може описати као настојање да се ро а направи што је више могуће у непрекидном току (Охно, 1988)
Леан производња користи половину људског труда у фа рици, половину производног простора, половину улагања у алате, половину инжењерских сати за
развој новог производа у пола времена. То захтева држање половине потре ног инвентара, резултира много мање кварова и производи све већи и све већи из ор
производа (Вомацк ет ал., 1990, стр. 13)
ТПС укључује стандардизацију рада, несметане токове рада, директне везе између до ављача и купаца и континуирано
по ољшање засновано на научној методи (Спеар и Бовен, 1999)
Леан производња је интегрисани систем који остварује производњу до ара/услуга уз минималне трошкове чувања (Хопп и
Спеарман, 2004)

Таман на време (ЈИТ)

Систем производње у право време као „само неопходни производи, у потре но време, у потре ној количини“ (Сугимори ет ал., 1977)
Кан ан систем, уједначавање производње и смањење времена подешавања су критичне компоненте сваког ЈИТ система (Монден, 1981 )
ЈИТ филозофија је повезана са три конструкта: тоталним квалитетом, укљученошћу људи и ЈИТ производним техникама (Халл, 1987)
Програми повезани са ЈИТ-ом укључују „елиминацију отпада и потпуно коришћење људи, опреме, материјала и делова“
(Дави ет ал., 1992)
ЈИТ је свео ухватан приступ континуираном унапређењу производње заснован на идеји елиминисања целокупног отпада у
производни процес (Сакаки ара ет ал., 1993)
ЈИТ се заснива на идеји елиминисања отпада кроз поједностављење производних процеса као што је елиминација вишка залиха и превелике
величине серија, што узрокује непотре но дуго време циклуса купаца (Флинн ет ал., 1995а, )
ЈИТ се састоји од три укупне компоненте, наиме, протока, квалитета и учешћа запослених (МцЛацхлин, 1997.)

Управљање тоталним квалитетом (ТКМ)

ТКМ је интегрисана филозофија управљања и скуп пракси који наглашава континуирано по ољшање, сусрет са клијентима
захтеви, смањење прераде, дуготрајно размишљање, повећано учешће запослених и тимски рад, редизајн процеса, конкурентно енцхмаркинг,
решавање про лема засновано на тиму, стално мерење резултата и лижи односи са до ављачима (Росс, 1993.)
ТКМ је филозофија или приступ менаџменту који се може окарактерисати својим принципима, праксама и техникама. Његова три принципа су
фокусираност на купца, стално по ољшање и тимски рад (Деан и Бовен, 1994.)
Уо ичајена упутства ТКМ-а могу се концептуално раздвојити у три кластера (а) фокусирајући се на задовољство корисника ( )
наглашавајући континуирано по ољшање и (ц) третирање организације као укупног система (Ситкин ет ал., 1994.)
ТКМ је приступ по ољшању квалитета ро е и услуга кроз континуирано по ољшање свих процеса, квалитета вођеног купцима, производње ез
недостатака, фокусирања на по ољшање процеса, а не на критику људи и доношење одлука на основу података (Флинн ет ал., 1994.)
Machine Translated by Google

Та ела 3

Јоу
Мана
Вард
(200
Опер
805
785
Сха
оф
25
ПТ
Р. Леан производња—цртање мерних инструмената

Скала/појединачна мера

Јуст ин тиме (ЈИТ) принципи

Управљање квалитетом (КМ)
Управљање радном снагом
Смањење времена подешавања

Мала величина серије (смањење)

Систем повлачења (подршка)

Кан ан/пулл производња

Распоред опреме
(Непрекидан) ток

Придржавање дневног распореда

Целлулар продуцтион
Континуирано по

Групно решавање про

о ука
Крос-функционални тимова
ољшање
Статистички Контрола процеса

лема
1

ЈИТ систем
Флов
Флов
Флов
Флов

ЈИТ систем

ЈИТ систем
ЈИТ систем
2

ЈИТц

ЈИТц

ЈИТц

ЈИТц

ТКМц
3

Инфраструктура

Инфраструктура Инфраструктура
ЈИТц

ЈИТц

ЈИТц

ЈИТц

Управљање квалитетомц
Управљање радном снагомц
4

ТБЦ

ТБЦ

ТБЦ
ТБЦ
ЈИТ

ЈИТ

ЈИТ
5

ЈИТ
6

ТКМ

ТПМ

ТКМ
ТКМ
ТПм
ТПМ
Цоммон
8

,ц ХРМ ХРМа
9

ЈИТ

ЈИТ
ЈИТ

ЈИТ

ТКМ

ХРМ
ТКМа

ХРМа
10

ТКМа

ЈИТа

ЈИТа

ЈИТа

ЈИТа

ЈИТа
11

Леана Кс

Леана Кс

ТКМа Леана Кс
12

Икс

Икс

Икс

Икс

Икс

Икс

Икс

Икс

Укљученост запослених Цоммон ,ц Икс

Посвећеност радне снаге

Превентивно одржавање ЈИТ систем ЈИТц ТБЦ ЈИТ ТПМа Икс

Дизајн производа (једноставност) Флов ТКМц Инфраструктура

ЈИТ испорука од стране до ављача Управљање до ављачима ЈИТц ЈИТ Икс

Ниво до ављача (квалитета). Управљање до ављачима Инфраструктура Управљање квалитетомц

Однос/укљученост до ављача Инфраструктура ТБЦ ТКМ ТКМ Леана Кс
Фокус/укљученост на корисника ТКМц ТКМ ТКМ Икс

ЈИТ везе са купцима ЈИТ Икс

(1) Сакаки ара ет ал. (1993); (2) Флинн ет ал. (1995а, ); (3) Сакаки ара ет ал. (1997); (4) Коуфтерос ет ал. (1998); (5) Коуфтерос и Вондерем се (1998); (6) Дов ет ал. (1999); (7) Мекоун и Вајс
(1999); (8) Цуа ет ал. (2001); (9) Ахмад и др. (2003); (10) Шах и Ворд (2003); (11) Ли ет ал. (2005); (12) Актуелна студија.
Користи се као ставка за мерење конструкције првог реда.
Користи се као конструкција првог реда за мерење конструкције другог реда.

Конструкт првог реда је смањен на један резултат.

Ставке мерења нису укључене у студију.
ТБЦ: такмичење засновано на времену.

ТПМ: тотално превентивно одржавање; 1-није укључен од стране Нахм ет ал. (2003) у својим мерама ТБЦ.

789
Machine Translated by Google
790 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–
мере, позивамо се на питања анкете која се користе за
представљање појединачних леан пракси/алата као манифестних
варија ли или ставки. Када су изведене технике редукције
података да се више ставки сажме у мањи рој, сваку од њих
називамо латентном променљивом или фактором. Латентне
варија ле/фактори могу ити првог реда (тј. када се манифестне
варија ле користе за смањење података) или другог или вишег
реда (тј. када се фактори првог реда користе за додатно смањење
података) и представљају основне неуочљиве компоненте леан
систем.
Иако је ило тешко пратити ставке или факторе од студије
до студије, наш преглед литературе наглашава три критична
про лема који имају оз иљне импликације на изградњу
теорије. Први про лем настаје јер су неки концепти током
времена претрпели промену статуса.
Превентивно одржавање је прави пример. У већини раних
истраживања, коришћен је као једна од основних димензија
ЈИТ -а (Сакаки ара ет ал., 1993) , али је сада успостављен као
независна конструкција (МцКоне и Веисс, 1999) и користи
се за предвиђање производних перформанси ( Цуа ет ал., 2001;
Схах и Вард, 2003).
Други про лем се јавља када се идентични предмети користе
за операционализацију веома различитих концепата и коначно,
о рнут случај у којем се различите ставке користе за
операционализацију исте конструкције. Да исмо
илустровали ова два питања, погледаћемо студију Коуфтероса ет
ал. (1998) као пример. Аутори концептуализују повлачење
производње као производњу засновану на времену (ТБМ) и мере
је користећи учешће запослених у радњи у решавању
про лема, реинжењеринг поставкама, ћелијску производњу,
напоре за по ољшање квалитета, превентивно одржавање и поуздане
до ављаче. Њихов опис изједначава производњу повлачења
са ТБМ иако су мерне ставке и фактори (конструкти) које
користе слични ставкама које су коришћене за представљање
ЈИТ-а у претходном раду.
Неколико истраживача је користило производњу повлачења и ТБМ
Слика 1. Постојеће стање знања о концептуалном и емпиријском свету у вези са леан производњом (прилагођено из Прием и Бутлер, 2001).
805
наизменично у наредним истраживачким студијама (Коуф
терос, 1999; Нахм ет ал., 2003). Да ли је производња повлачења заиста
иста као ТБМ је нормативно питање (и није централно за циљ
нашег рада), али њихово изједначавање резултира пролиферацијом
додатних нејасних појмова који теже да замагљују
суштинско значење дотичних конструката.
Пронашли смо само две студије које се посе но односе
на мерење витке производње (Схах и Вард, 2003; Ли ет ал., 2005).
Схах и Вард (2003) развили су мере за витку производњу и
операционализовали их као скупове пракси које се односе на
управљање укупним квалитетом, тотално превентивно одржавање и
управљање људским ресурсима. Они ограничавају своју
анализу на четири пакета који су интерно оријентисани да
одражавају приступ фирме управљању производним
операцијама. Насупрот томе, Ли ет ал. (2005) мере витку производњу
веома рестриктивно са пет ставки које укључују време
постављања, малу величину серије и повлачење производње.
Све у свему, наш преглед литературе наглашава експанзивну
природу концептуалних дефиниција витке производње и
тешкоће у разликовању њених основних компоненти једне
од других и од система. Ово указује да су и концептуални
и оперативни простор који окружује витку производњу
недовољно развијен (слика 1). Концептуализујемо витку
производњу холистичкије тако што о ухватамо интерне и
екстерне праксе како исмо оље ускладили витку производњу
са њеним пореклом и развили одговарајући скуп мера.
2.2. Леан производња—концептуална дефиниција
Изградња теорије захтева да су концепти до ро
дефинисани. Међутим, Осигвех (1989) тврди да није императив
да сваки концепт у теорији уде прецизно дефинисан, већ
сугерише да су концепти који су дефинисани до ро
концептуализовани и да су њихове дефиниције
Machine Translated by Google

Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805 791

довољно прецизно. Леан производња се најчешће повезује са о квалитету и учинку испоруке и о ез еђивању о уке и

елиминацијом отпада који предузећа о ично држе као вишак развоја за даље унапређење.

залиха или вишак капацитета (машински и људски капацитети) Слично томе, постоји много пракси и алата који

да и се у лажили ефекти варија илности понуде, времена минимизирају варија илност времена процеса. На пример,

о раде или потражње. специфицирање посла до најситнијих детаља омогућава

Према Литловом закону (Анупинди ет ал., 1999), залихе у систему алансирање линија и, самим тим, предвидљивије количине

се могу смањити или одржавањем вишка капацитета или смањењем производње. Строги режим осигурања квалитета смањује прераду

времена протока. Пошто је вишак капацитета врста отпада и супротан и резултира мањом варија илности у времену процеса. Унакрсно
је принципима витке производње, пожељно је поуздано о учени запослени су у стању да замени одсутне запослене

смањење времена протока како и се смањиле залихе. Ово се може ез ометања тока, квалитета и квантитета посла (Монден, 1983, стр. 3).

постићи непрекидним протоком ез честих операција Леан производња укључује ове и многе друге праксе и алате за

заустављања и кретања које су карактеристичне за системе минимизирање варија илности времена процеса.

серије и чекања. Да и се то постигло, потре на је флекси илна,

посвећена и ангажована радна снага. Стога, да и се авиле Коначно, ефекат варија илности потражње може се проширити

економичном производњом и минимизирале залихе, предузећа кроз цео производни процес и изазвати хаос у дневном

морају да управљају варија илности у понуди, времену распореду производње. Да и се супротставила ефектима
о раде и потражњи (Хопп и Спеарман, 2004; Де Тревилле и Антонакис, варија илности потражње, витка производња се фокусира на такт

2006), што заузврат захтева од предузећа да ефикасно управљају време, меру количине производње која је потре на да и се

својим друштвеним и техничким система истовремено. задовољила потражња купаца, и технике уједначавања производње

Предлажемо следећу дефиницију како исмо о ухватили као што је „хеијунка“ како и се прилагодиле променљивој

многе аспекте витке производње. потражњи (Монден, 1983, стр 2). Управљање потражњом се такође може

користити за изглађивање флуктуација у о расцима потражње

током временских интервала. Дакле, свео ухватни филозофски

императив за смањење отпада остварује се кроз низ узајамно

Леан производња је интегрисани социо-технички систем
појачавајућих пракси/алата који служе за смањење отпада на
чији је главни циљ елиминисање отпада истовременим
врло специфичне начине.
смањењем или минимизирањем до ављача, купаца и

интерне варија илности.

Вацкер (2004) сугерише да концептуална дефиниција тре а 2.3. Леан производња коришћењем конфигурационог сочива

да покаже доказе јасноће, комуникативности, доследности,

штедљивости, диференција илности, инклузивности и Конфигурације представљају нелинеарне синергистичке

искључивости. Верујемо да наша дефиниција испуњава ефекте и интеракције вишег реда које се не могу представити
ове критеријуме. Не желимо да предлажемо једну дефиницију традиционалним иваријантним или непредвиђеним односима

која одговара свим витким произвођачима јер ће таква (Доти анд Глицк, 1994). Меиер ет ал. (1993) дефинисали су

дефиниција нужно ити уска и специфична за контекст конфигурације као „сваку вишедимензионалну констелацију

(Лорсцх, 1980). Насупрот томе, не желимо да наша дефиниција концептуално различитих карактеристика које се о ично

уде толико широка да уде општа, која о ухвата скоро сваки јављају заједно“. Слично, Миллер и Фриесен (1978) су приметили

организациони феномен (Путнам, 1978). да су конфигурације уо ичајене групе атри ута или односа

Наша дефиниција витке производње ће такође помоћи да се који су интерно кохезивни.

премости јаз између различитих филозофских и практичних/

алата перспектива о којима се сведочи у постојећој литератури. Заједничка тема у основи конфигурација је појам
различитих карактеристика које се јављају заједно.

Да и управљале варија илношћу понуде, времена о раде и Леан производња се може посматрати као конфигурација

потражње, компаније које теже рационалној производњи морају пракси/алата јер односи између елемената витке производње

о ратити пажњу на њих и основне узроке. До варија илности нису ни експлицитни ни прецизни у смислу линеарности

у сна девању долази када до ављачи не успеју да испоруче или узрочности. Приступ конфигурације помаже да се

праву количину или прави квалитет у право време или на правом о јасни како је леан систем дизајниран на основу

месту (Вомацк ет ал., 1990). Ова варија илност се може управљати интеракције његових саставних елемената узетих као целине,
стварањем поуздане и укључене азе до ављача која се за разлику од пројектовања система један по један елемент. Са

састоји од неколико кључних до ављача са дугорочним теоријског становишта, витка производња се посматра као чврсто

уговорима. Друге праксе које се користе за ограничавање повезан систем у коме се саставни елементи држе заједно у

варија илности до међусо ном

ављача укључују давање редовних повратних информација
Machine Translated by Google
792 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–
зависност. Управо појачавајући ефекти ове врсте међусо не
зависности доприносе супериорном учинку повезаном са
леан производњом (Схах и Вард, 2003) с једне стране и чине га
ретким, вредним и тешким за опонашање од стране конкурената,
с друге стране. .
Гледање витке производње са конфигурационим о јективом
пружа нам логику која спаја њене вишеструке аспекте.
3. Методе
Емпиријски циљ ове студије је да се идентификује
димензионална структура која лежи у основи витке производње
и да се развију поуздане и валидне скале које ће је
представљати. Усвојили смо свео ухватан приступ у више
корака (слика 2) током процеса развоја и валидације, након чега
је уследило неколико студија о управљању операцијама
(Коуфтерос ет ал., 1998; Нахм ет ал., 2003). Сваки од корака је укратко
описан у наставку.
3.1. Развој инструмената
Пошто је наш преглед релевантне литературе открио значајно
преклапање у теоријским и оперативним концептима, користили
смо прошла истраживања да исмо до или општи увид у мерење.
Идентификовали смо почетну листу ставки из претходне
литературе која представља оне аспекте витке производње који
елиминишу или минимизирају различите аспекте
варија илности. Ставке су проверене кроз два корака како и се
осигурао висок квалитет истраживачког дизајна. Ово је
укључивало структурирани интервју са 10 практичара за
процену валидности лица и садржаја ставки на скали, након
чега је уследило претходно тестирање ставки на скали са
академицима и практичарима. Дајемо илустративан пример како
су се ставке које сачињавају скалу развијале током развоја
скале у Додатку А. Коначни инструмент (Додатак Б) се састојао
од 48 ставки које одражавају свео ухватан скуп леан пракси.
3.2. Из ор узорка
Да исмо из егли претерано хомогене или хетерогене узорке,
сматрали смо да су популација од интереса све производне
фирме (СИЦ 20–
39) за које је идентификовано да примењују
витку производњу. Користили смо два критеријума за ода ир
фирми у нашем оквиру узорковања: (1) фирма је морала да припада
производном СИЦ коду; (2) минимални рој запослених у
фирми морао је да премаши 100, пошто су досадашња
истраживања показала да је већа вероватноћа да ће веће фирме
применити витку производњу (Схах и Вард, 2003). Листа контаката
од
805
Продуцтивити Инц., фирма која се ави консалтингом,
о уком и имплементацијом система витке производње,
иза рана је као примарни извор за развој профила испитаника.
Продуцтивити Инц. одржава велику азу података високих и
средњих руководилаца у производњи из различитих
производних компанија. До ијена листа је до ро прилагођена
сврси ове студије јер се састоји од скупа производних
фирми које су у различитим фазама имплементације леан
пракси.
Листа је дорађена како и се елиминисали дупликата и
непотпуних назива послова, што је резултирало фајлом са 750
записа за пилот тестирање и 2616 записа за валидацију великих
размера.
3.3. Пилот студија
Диллманова (2000) Метода тоталног дизајна, која се о ично
користи у истраживању управљања операцијама (Коуф терос ет
ал., 1998; Нахм ет ал., 2003), коришћена је уз мале модификације
за администрацију анкете. Остварили смо почетни контакт са
испитаником и пратили смо пакет који је садржавао пропратно
писмо и анкету за пилот студију. Уместо два до три подсетника
које је заговарао Диллман (2000), одлучили смо да не шаљемо
ниједан подсетник за пилот студију. Шездесет и три одговора,
што одговара стопи одговора од 9%, коришћена су за процену
почетне поузданости и за спровођење истраживачке анализе
података. Иако се пилот узорак у нашој студији чини малим,
он је ипак већи од узорака коришћених у другим студијама
које су спровеле пилот студију као део свог истраживачког
дизајна (Коуфтерос ет ал., 1998; Нахм ет ал., 2003). Поред тога,
руководиоци контактирани за пилот студију и подаци
прикупљени од њих нису коришћени за студију великих
размера, пошто је циљ током пилот студије ио само да се
идентификује димензионална структура која одговара
концепту витке производње.
3.3.1. Анализа података
Експлораторна анализа података спроведена је на следећи начин.
Прво је спроведена дескриптивна статистика и анализа
недостајућих ставки за сваку од 48 ставки. Резултати нису
указали на про леме са анализом недостајуће ставке. Друго, за
сваку ставку израчунат је резултат кориговане ставке према
укупној корелацији (ЦИТЦ) да и се проценила поузданост
ставке. Уклоњено је шест ставки са вредностима ЦИТЦ испод 0,30
и урађена је додатна анализа поузданости. Пет од шест
искључених ставки ило је о рнуто кодирано. Претходна
истраживања су такође указала на нижу поузданост предмета са
о рнуто кодираним ставкама (Флинн ет ал., 1990).
Machine Translated by Google

Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805 793

Слика 2. Шематски приказ корака који се прате током развоја скале и валидације.
Machine Translated by Google

794 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805

Треће, да и се проценила дивергентна валидност, 42 ставке које сваки послат у размаку од недељу дана. До или смо 295 одговора за

су задржане су подвргнуте експлоративној факторској анализи ефективну стопу одговора од 13,5%. Стопа одговора премашује

(ЕФА). ЦФ-ВАРИМАКС, коса ротација, коришћена је за издвајање недавно истраживање засновано на анкетама у управљању
уо ичајених фактора; метода максималне вероватноће (МЛ) је операцијама (7,47%, Нахм ет ал., 2003) и менаџменту ланца сна девања

коришћена за процену модела заједничког фактора; и ЦЕФА (6,3%, Ли ет ал., 2005). У петнаест одговора је недостајала знатна

(свео ухватна истраживачка факторска анализа, в.1) је коришћена количина података о ставкама коришћеним у овој студији, па је

за спровођење анализе (доступно на хттп: //куантрм2.пси.охио- за анализу коришћено 280 одговора. Пре спровођења ило какве

стате.еду/ ровне/софтваре.хтм). Итеративни метод у више корака је анализе података, израчуната је дескриптивна статистика за 41

коришћен за процену одговарајућег роја заједничких фактора ставку. Спроведен је парни т-тест за упоређивање средњих

— специфицирано је 2–
12 фактора. Својствене вредности, вредности за сваку од ставки из експлоративне и потврдне фазе. Ни

заједнице веће од 1, РМСЕА, ЕЦВИ и 90% интервал поверења (ЦИ) за једну од ставки није пронађена значајна разлика.

повезане са РМСЕА и ЕЦВИ су упоређени да и се одредио

одговарајући рој фактора (за детаље о итеративној методи, видети

Бровне и Цудецк, 1992).

4.1. Евалуатинг иас

Резултати1 итеративне анализе сугеришу да је решење са 10 фактора Пристрасност у погледу покривености процењена је поређењем

нај оље. До ијена факторска структура и о разац оптерећења профила фирми које су одговориле са популацијом америчких

имају очигледну валидност у поређењу са претходним фирми према роју запослених и годишњим приходима и према

истраживањима. Једна ставка (Флов_05) је значајно унакрсно израчунавање 2 -тест статистика. Резултати су показали да је наша
оптерећена на три фактора, стога је елиминисана.
2 = 12,91,
к узорак може ити пристрасан према већим фирмама

Два пара ставки су имала велике преостале међусо не корелације (к дф = 3, п-вредност <0,005 за рој запослених и = 16,21, дф = 3, п-

(Флов_01 са Флов_02 и СПЦ_01 са СПЦ_02), што указује да и корелација 2 к вредност <0,001 за годишњи о рт

између термина грешке током фазе потврде могла ити оправдана енуе). Међутим, велике компаније знатно чешће примењују леан

између њих. праксе него мале фирме (Схах и Вард, 2003); стога пристрасност у

корист великих фирми не и тре ало да утиче на резултате јер се

Коначно, конвергентна валидност је испитана спровођењем високо препоручује ода ир узорка да и се максимизирала

факторске анализе на нивоу појединачног фактора, а унутрашња варијанса измерених варија ли релевантних за конструкте од

конзистентност сваког фактора је испитана коришћењем интереса (Фа ригар ет ал., 1999). Пристрасност неодговора је

Црон ацх Алпха. Резултати са нивоа фактора ЕФА су показали да су процењена поређењем испитаника са неиспитаницима на

све ставке имале значајна оптерећења на свој одговарајући основу кључних демографских карактеристика (Филион, 1976).

фактор, сопствене вредности су премашиле 2, а проценат о јашњене Ове групе су упоређене на основу годишњег прихода, роја

варијансе се кретао од 53 до 79%. Црон ацх Алпха за сваки од запослених и о има продаје са подацима које је о ез едио

фактора кретао се између 0,73 и 0,86, што указује на унутрашњу Продуцтивити Инц. Нису пронађене значајне разлике (најнижа

конзистентност. Да сумирамо резултате из истраживачке фазе, п-вредност >0,20) између две групе, што је умањило за ринутост

седам ставки је од ачено током итеративне анализе. На основу з ог могућих не пристрасност испитаника.

резултата ЕФА, 41 ставка је задржана за фазу потврде и претпоставља се

да ће оптеретити 10 фактора који представљају витку производњу.

Другостепени су тражени из подузорка (н = 108) компанија

које су одговориле. Двадесет седам комплетних одговора је

примљено од другоразредних испитаника, што одговара стопи

одговора од скоро 25% (27/108).

Пратећи Бојера и Верму (2000), мерили смо и поузданост међу

4. Потврдна фаза: студија великих размера
оцењивачима и слагање међу оцењивачима. Док је поузданост

међу оцењивачима индекс конзистентности и генерално је

Задовољни почетном поузданошћу и валидношћу наших
корелационе природе, споразум међу оцењивачима се односи на
мерних скала, прешли смо у фазу потврде тестирања нашег
заменљивост међу оцењивачима и ави се степеном до којег
инструмента за истраживање. Користећи Диллманов метод,
оцењивачи дају у суштини исте оцене (Козловски и Хаттруп,
успоставили смо иницијални контакт са испитаницима
1992). Да и се проценила поузданост међу оцењивачима,
помоћу анкете која је праћена са два подсетника,
Пеарсонова иваријантна корелација и међукласна корелација

(ИЦЦ) су израчунате за 41 ставку из 27 подударних одговора. Све од

1
Доступно од аутора на захтев.
Machine Translated by Google

Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805 795

ставке су имале позитивну и значајну корелацију, а традиционална анализа са више осо ина и више метода (Цамп елл

одговарајуће п вредности су све иле испод 0,05. ИЦЦ је и Фиске, 1959). Наш приступ испитивању ваљаности,

процењен методом коју су предложили Схроут и Флеис (1979). једнодимензионалности и поузданости описан је у наставку.
ИЦЦ је премашио 0,60, а Ф-вредност је ила већа од 3,51 (п < 0,000) Прво, спроводи се конвергентна валидност и тест поузданости

за сваку од ставки. О а теста указују на висок ниво на нивоу ставке да и се проценило како се одређена ставка

доследности између два оцењивача. Слагање међу оцењивачима понаша унутар лока ставки намењених за мерење латентне

(р), мера пропорције посматране варијансе према очекиваној варија ле. Андерсон и Гер инг (1988) сугеришу да доказ

варијанси, израчунато је коришћењем методе коју је описао конвергентне валидности постоји ако манифестна променљива
Фин (1970). Вредности р су се кретале од 0,65 до 0,75. Иако није значајно оптерећује (т-вредност >2,58, п < 0,01) своју

успостављен апсолутни стандард за ову меру, Боиер и Верма одговарајућу латентну променљиву. Пропорција о јашњене
(2000) сугеришу да и постигнуте вредности могле ити 2
) у манифесту
варијансе (Р варија ла која се рачуна латентном променљивом

прихватљиве. Стога закључујемо да су и поузданост међу која утиче на њу може се користити за процену поузданости

оцењивачима и међуоцењивање прихватљиви за сваку од одређене ставке.

ставки.
Друго, проценили смо уклапање модела и унидимензионалност

Уо ичајена пристрасност метода је присутна када се модела. Поклапање модела је процењено коришћењем вишеструких
корелације између мера могу о јаснити чињеницом да иста апсолутних, инкременталних и штедљивих мера уклапања које

осо а даје одговоре за све скале мерења, а не ило каквим правим дају различите аспекте одговора на питање „Колико до ро се

односом између конструката. Пошто уо ичајена пристрасност односи процењени моделом поклапају са посматраним
метода представља већи разлог за за ринутост у студијама подацима?“ Апсолутне мере уклапања процењују колико до ро

самопроцене, спроведен је Хармонов тест са једним фактором. је а. приори модел репродукује узорке података; мере

инкременталног прилагођавања процењују инкрементално

Пристрасност уо ичајене методе је присутна ако факторска уклапање модела у поређењу са нултим или најгорим моделом; и

анализа која користи све релевантне ставке мерења резултира мере штедљивог уклапања процењују штедљивост предложеног
једним фактором (Подасков и Орган, 1986; Мицели ет ал., 1991). модела проценом усклађености модела у односу на рој

Извршили смо експлораторну факторску анализу ез ротације процењених коефицијената потре них за постизање нивоа

и пронашли 10 фактора са сопственим вредностима већим од уклапања (Хаир ет ал., 1998). Пошто на многе индексе уклапања утиче

један. Иако ово не пружа у едљиве доказе о одсуству величина узорка (нпр. ГФИ, НФИ и АГФИ), а на друге однос
пристрасности уо ичајене методе, сугерише да ило каква манифестних варија ли по латентној варија ли (нпр. ННФИ и

пристрасност уо ичајене методе која постоји вероватно неће ЦФИ), Схах и Голдстеин (2006) предлажу извештавање о широком

ити про лематична. Сходно томе, спроведена је анализа скупу индекса уклапања. Укључујемо више мера прилагођавања

поузданости за 41 ставку да и се проценили резултати укупне да исмо дошли до смислених закључака у вези са уклапањем
корелације исправљених ставки (ЦИТЦ) и Црон ацх Алпха. Сваки модела и извештавамо о нашим резултатима и препорученим

од ставки имао је ЦИТЦ резултат изнад 0,40, а Црон ацх Алпха је граничним вредностима за сваки од

ио 0,93. Тако је скуп од 41 ставке пренет у ЦФА.

Мере. Такође испитујемо величину стандардизованих остатака

и индексе модификације да исмо проценили ило какву

4.2. Потврдна факторска анализа погрешну спецификацију у моделу.

Коначно, дискриминантна валидност се процењује

ЦФА укључује процену априорног модела мерења, где се конструисањем модела за све могуће парове латентних варија ли:
посматране варија ле мапирају на латентне конструкције према прво, покреће се модел где је коваријанса између ило које две

теорији и претходном тестирању од стране истраживача. латентне варија ле фиксна на једну; друго, покреће се други

Коначни модел екстрахован током ЕФА коришћен је за модел где је коваријанса између њих сло одна да преузме

спецификацију релација. Користили смо матрицу ило коју вредност; и треће, израчунава се значај разлике к
2
коваријансе од 41 ставке за унос података, метод максималне између два модела. Ограничавање
латентне
коваријансе
варија леизмеђу
сличнодве
је

вероватноће за процену модела и ЛИСРЕЛ 8.51 за спровођење анализе. изјави да су оне једнодимензионалне и да нису јединствене

или различите.

Пошто је свака од латентних варија ли мерена коришћењем три

или више манифестних варија ли, наш модел је идентификован Зато што је сло одни модел угнежђен унутар ограниченог
2
(Лонг, 1983). Поред априорне спецификације факторске структуре, модел, к са разлика се може тестирати на значај
2 разлика
ЦФА пружа ригорознији тест конвергентне и дискриминантне једним степеном сло оде. Значајно х означава

валидности од да се коваријанса у пару ограничава на један

Machine Translated by Google

796 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805

Та ела 4
Мерни модел одговара узорцима за кали рацију и валидацију

а
Стандардизовано факторско оптерећење (стандардна грешка).
Machine Translated by Google

Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805 797

ће довести до значајног неслагања модела, и, према томе, парови манифестних варија ли имали су претерано велике

две јединствене латентне варија ле су неопходне за о јашњење стандардизовани остаци (>7) и индекси модификације

факторска структура. Процена поузданости се врши последња (>30) повезаних са њима. Ови су исти

јер у недостатку ваљаног конструкта поузданост је манифестне променљиве (Флов_01 са Флов_02 и СПЦ_01

готово ирелевантно (Коуфтерос, 1999). Црон ацх Алпха, са СПЦ_02) који су имали велике остатке током ЕФА.

композитну поузданост и екстраховану просечну варијансу Стога је прецизиран још један модел укључивањем а

(АВЕ) се користе за процену интерне доследности. корелација између термина грешке за ове варија ле.

Предузели смо додатне мере предострожности да исмо развили поуздан и Алтернатива и ила да од аците две од четири ставке

важећи скуп мера за витку производњу. У циљу тестирања од модела, али смо одлучили да сва четири предмета задржимо унутра

модел мерења, насумично смо поделили наш з ир како и више представљали своје домене

узорак (н = 280) на две једнаке половине (н = 140)—а у потпуности.

кали рациони узорак и узорак за валидацију. Узорак Резултати из друге итерације показују да је
величина за два узорка премашује минимални узорак факторска оптерећења за свих 41 ставке су значајна

величина потре на за до ијање статистичке снаге од 0,80 са 732 веће од њихових стандардних грешака које резултирају т-вредностима које

степени сло оде при алфа од 0,05 (МацЦаллум ет ал., прелази 3,29 (п < 0,001). Варијанца о јашњава распон

1996). У почетку је коришћен кали рациони узорак ио између 0,18 и 0,91 (та ела 3). Вишеструко

тестирање модела, док је узорак за валидацију коришћен да мере уклапања модела указују на мешовиту слику:
потврдите модел. Процијенили смо све мјере за РМСЕА, 90% интервал поверења повезан са
2
поузданост, валидност и једнодимензионалност за кали рацију, РМСЕА, РМР и нормирани к указати на до ро да

валидацију и цео узорак одвојено. Ми извештавамо одлично уклапају, али ННФИ и ЦФИ су на или испод њих

конвергентна валидност, поузданост ставке, уклапање модела и препоручени ниво (та ела 5; колоне 4 и 5). Тхе

процене једнодимензионалности за кали рацију, валидацију удео апсолутних стандардизованих резидуала > ј2.58ј

и цео узорак. Насупрот томе, дискриминаторно износи 6,35% (54 од 851). Одговара вредност ј2.58ј

ваљаност и поузданост се наводе за цео узорак на о ласт изнад 2 стандардне девијације од

само (иако су спроведени за кали рацију просечан стандардизован резидуал или вредности које леже у

и узорци валидације такође) да и се из егла редундантност. екстремних 5% дистри уције. Сви индекси модификације

су испод 20.
4.2.1. ЦФА резултати коришћењем кали рационог узорка

У првој итерацији, фактор оптерећења за сваку од 4.2.2. ЦФА резултати коришћењем узорка за валидацију

41 предмет је ио знатно већи од њиховог стандарда Модел мерења који укључује модификације описане у
грешке, а придружене т-вредности су премашиле 3,29 одељку 4.2.1 поново је тестиран коришћењем

(п < 0,001). Сва статистика фит је ила у оквиру узорак за валидацију. Резултати за конвергентну валидност

прихваћеног опсега, али анализа стандардизованих из узорка за валидацију приказани су у та ели 4

резидуали и индекси модификације сугерисали су да два (колоне 6 и 7) и мере модела уклапају се у та елу 5

Та ела 5

Апсолутне, инкременталне и штедљиве мере подо ности за узорке за кали рацију и валидацију

Мере уклапања Статистичка мера Кали рација Валидација Цела Препоручено

узорак узорак узорак вредност за лизу

(н = 140) (н = 140) (н = 280) или прихватљиво уклапање

Апсолутно 2
Икс - Статистика теста (дф) 1114,59 (732) 1052,78 (732) 1178.01 (732) НА
Средња квадратна грешка апроксимације 0,055 0,048 0,047 0,08

(РМСЕА), тачка процене

РМСЕА, 90% интервал поверења п (0,047; 0,063) (0,039; 0,056) (0,042; 0,052) (0,00; 0,08)
вредност Х0: лиско уклапање (РМСЕА 0,05) 0,13 0,66 0,073 0,86 0,062 0.05

Стандардизовани средњи квадратни остатак (РМР) 0,078 .10

Постепен Индекс ненормираног уклапања (ННФИ) 0,85 0,86 0,91 0,90

Упоредни индекс уклапања (ЦФИ) 0,86 0,88 0,92 0,90

Инкрементални индекс уклапања (ИФИ) 0,87 0,88 0,91 0,90

Штедљив 2 2 1.52 1.44 1.61 3.0

Нормед к (Икс /дф)
Нормирани индекс уклапања (ПНФИ) 0,62 0,62 0,72 0,70
Machine Translated by Google

798 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805

(колона 4). О разац и величина оптерећења и о јашњена мере су се знатно по ољшале коришћењем целог узорка з ог
варијанса су слични онима у узорку за кали рацију. повећане величине узорка. РМСЕА вредност је износила 0,049,
РМСЕА, 90% интервал поузданости повезан са РМСЕА, РМР и Нормед п-вредност повезана са нултом хипотезом лиског уклапања
2
к одлично уклапање, али ННФИ и ЦФИ су и указати
даље на или
на доиспод
ро да (0,860) указује да се не може од ацити, а подаци
препорученог нивоа. Удео апсолутних стандардизованих о јашњавају 86% варијансе у хипотетизованом моделу. Све
остатака > ј2,58ј је 4,35% (37 од 851) и сви индекси мере фит иле су на или изнад препоручене вредности. Удео
модификације су мањи од 10. апсолутних стандардизованих резидуала > ј2,58ј је 9,28%
(79 од 851), а сви индекси модификације су <10.
Ови резултати показују да узорак за валидацију до ро
о јашњава односе у коначном моделу мерења. Ови резултати Да исмо проценили дискриминантну валидност,
такође показују да два узорка показују инваријантност направили смо 45 поређења у пару између фиксног и
2
о лика (тј. коришћење истог мапирања манифестних сло одног модела. Најмања кса
је значајно разлика
једнимје степеном
ила 8,38 (псло
< 0,003),
оде;што
варија ли у латентне варија ле у два подузорка је прикладно). сва остала поређења су ила значајна при нижим п-
вредностима (Та ела 6). Црон ацх Алпха је премашила 0,70 за
свих 10 фактора, а композитна поузданост је премашила 0,70
4.2.3. ЦФА резултати коришћењем целог узорка. у девет од 10 фактора. АВЕ премашује граничну вредност од
Оптерећења путање између ставке и њеног одговарајућег 0,50 за 6 од 10 фактора. Као скуп, ови резултати указују на то да

фактора су ила позитивна и значајна на п < 0,001, а вредност поузданост конструкције зависи од мере која се користи

оптерећења путање се кретала између 0,50 и 0,94 (Та ела 3, колоне за њену процену: Црон ацх Алпха означава адекватну
7 и 8). поузданост за све конструкције, композитна поузданост и

Износ варијансе о јашњен за сваку од ставки кретао се од екстрахована варијанса такође представљају прихватљиву

0,18 до 0,90; просечан износ о јашњене варијансе је 0,50. слику.

Што се тиче уклапања модела, све

Та ела 6

Корелације, поузданост и дискриминантна валидност за цео узорак (н = 280)*

*
Доњи троугао показује корелације; све корелације су значајне при п < 0,001. Издвојена композитна поузданост и просечна варијанса (статистика у
2
заграде) налазе се на дијагонали у затвореним кутијама. Горњи троугао показује да су разлике у к тесту између фиксног и сло одног ЦФА модела; све

2 к разлике значајне при п < 0,003.

Machine Translated by Google

Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805 799

Слика 3. Концептуално и емпиријско мапирање како је предложено и потврђено у тренутној студији.

5. Дискусија и закључак 5. ПУЛЛ (повуци): олакшава ЈИТ производњу укључујући

кан ан картице које служе као сигнал за почетак или

Ово истраживање чини почетни корак ка разјашњењу концепта заустављање производње.

витке производње и развија и потврђује вишедимензионалну 6. ФЛОВ (континуирани ток): успоставити механизме који

меру витке производње. Пратећи Вхеттен (1989), организујемо омогућавају и олакшавају континуирани проток производа.

дискусију о нашим резултатима у три одељка: шта је леан 7. ПОДЕШАВАЊЕ (смањење времена подешавања): смањите застоје у
производња (тј. идентификовати критичне факторе), како су процесу између замена производа.

различити фактори витке производње повезани једни са другима 8. ТПМ (укупно продуктивно/превентивно одржавање): решавајте

и зашто су повезани. застоје опреме кроз укупно продуктивно одржавање и на тај

начин постижете висок ниво доступности опреме.

5.1. „Шта“ је витка производња? 9. СПЦ (статистичка контрола процеса): осигурајте да ће сваки

процес испоручити јединице ез дефекта у наредни процес.

У овом истраживању предлажемо концептуалну дефиницију 10. ЕМПИНВ (укљученост запослених): улога запослених у

витке производње и изводимо оперативну меру из садржаја и решавању про лема и њихов међуфункционални карактер.

циљева њених историјских корена у ТПС. У том циљу

идентификовали смо 48 пракси/алата који представљају оперативни

простор који окружује витку производњу. Користећи методу 5.2. „Како“ су фактори витке производње повезани?

развоја конструкта у више корака, ми дестилујемо мерне ставке у

10 фактора који се такође до ро пресликавају на концептуалну

дефиницију. Слика 3 резимира ово мапирање. Од 10 фактора 10 фактора изведених током емпиријске анализе су у

идентификованих у овој студији, три мере укљученост позитивној и значајној корелацији једни са другима (п <

до ављача, један мери укљученост купаца, а преосталих шест 0,001), чиме се пружа подршка вишедимензионалној и
се ави интерним питањима фирме. Ових 10 фактора заједно чине интегрисаној природи система витке производње (Та ела 6). Као

оперативни додатак филозофији витке производње и карактеришу скуп, статистички и емпиријски резултати повезани са ЦФА

10 различитих димензија леан система. Су: моделом сугеришу да се витка производња може представити са 10

фактора где сваки фактор представља јединствени аспект. Висока

међукорелација између фактора даје додатну подршку аргументу

о „конфигурацији“ и сугерише да су менаџери у стању да

разазнају лиску везу, а ипак праве разлике између њих.

1. СУППФЕЕД (повратне информације од до ављача): пружајте Тачније, наши резултати указују на то да практичари препознају

редовне повратне информације до ављачима о њиховом допринос сваког појединачног фактора и њихов колективни

учинку 2. СУППЈИТ (ЈИТ испорука од стране до ављача): значај када воде леан производњу. Ови резултати нам омогућавају

осигурава да до ављачи испоручују праву количину у да градимо на постојећем споразуму који се односи на

право време на право место. „снопове леан пракси“ (Схах и Вард, 2003) и, у исто време, да додамо

3. СУППДЕВТ (развој до ављача): развити до ављаче како и они јасноћу з уњујућем низу термина и концепата повезаних

могли да уду више укључени у процес производње са витким производњом.

централне фирме.

4. ЦУСТИНВ (укључивање корисника): фокус на а

клијенте фирме и њихове потре е.
Machine Translated by Google

800 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805

Корелације између фактора се крећу од 0,77 (између Овде предложених 10 основних фактора/димензија витке
СУППЈИТ и СУППДЕВТ) до 0,12 (између ТПМ и ЦУСТИНВ). производње заједно омогућавају фирмама да се поза аве
Пажљивији преглед корелационе матрице открио је да је ТПМ варија илности на следећи начин. Да и се олакшао
најмање повезан са другим скалама. Овај о разац у континуирани проток (ФЛОВ), производи су груписани према
корелационој матрици је такође примећен код Сакаки ара породицама производа, а опрема је постављена у складу са
ет ал. (1993), где је превентивно одржавање показало ниске и тим; и да и се спречиле честе операције заустављања и
езначајне корелације са пет других скала. Међутим, покретања, опрема се подвргава честом и редовном превентивном
нисмо могли да испитамо овај однос у другим одржавању (ТПМ). Уско груписане машине и сличност
о јављеним истраживањима јер ниједно од њих није производа омогућавају запосленима да идентификују
укључивало матрицу корелације између ТПМ и других про леме, док су унакрсно о учени, самоусмерени
фактора (МцКоне и Веисс, 1999; Цуа ет ал., 2001; Схах и Вард, тимови радника у стању да рже и ефикасније решавају
2003). Упркос томе, резултати ЦФА сугеришу да ће до ро про леме (ЕМПИНВ). Активно укључени купци (ЦУСТИНВ)
развијена леан стратегија укључивати много различитих омогућавају фирмама да тачно предвиде потражњу купаца.
леан пракси. Према томе, најсавременија имплементација Смањено време подешавања (СЕТУП) и строжије о ез еђење
ће захтевати од фирми да уложе знатне напоре у неколико квалитета (СПЦ) омогућавају фирмама да прецизније
димензија истовремено. предвиде резултате процеса. Да и произвеле потре не
јединице, у потре но време иу потре ним количинама,
компаније користе кан ан и пулл производне системе
(ПУЛЛ), који захтевају да до ављачи испоруче довољне
5.3. „Зашто“ су фактори витке производње повезани? количине производа правог квалитета у право време. Ова ЈИТ
испорука од стране до ављача (СУППЈИТ) је заснована на
пружању редовних повратних информација до ављачима
Леан производња је интегрисани систем састављен од о квалитету и учинку испоруке (СУППФЕЕД) и о ез еђивању
веома међусо но повезаних елемената. У о јашњавању о уке и развоја за даље по ољшање (СУППДЕВТ). Пошто
међуодноса, истраживачи се често ослањају на ниједна фирма нема есконачне ресурсе за трошење, аза
статистичку значајност емпиријских резултата. Међутим, до ављача мора ити ограничена на неколико кључних
статистичка значајност је неопходан, али не и довољан до ављача са којима фирме могу имати дугорочне односе,
услов да се о јасне међусо не везе у систему. а не краткорочне уговоре.
Истраживачи такође морају проценити разумну
спосо ност логике која се користи да о јасни Комплементарни и синергијски ефекти 10 различитих
међусо ну повезаност елемената јер разумна логика али веома међусо но повезаних елемената дају витки
о ез еђује теоријски лепак који држи модел заједно производњи јединствен карактер и супериорну спосо ност
(Вхеттен, 1989). У наставку о јашњавамо нашу логику. да постигне вишеструке циљеве учинка. Док је сваки
Главни циљ витке производње је елиминисање отпада елемент сам по се и повезан са ољим учинком, фирме
смањењем или минимизирањем варија илности у вези које су у стању да имплементирају комплетан сет постижу
са сна девањем, временом о раде и потражњом. Смањење карактеристичне резултате учинка који могу резултирати
варија илности која се односи на само један извор у одрживом конкурентском предности.
исто време помаже фирми да елиминише само део отпада из Одрживост предности произилази из потешкоће у примени
система; не може се решити сав отпад осим ако предузећа неколико аспеката леан-а истовремено.
не могу истовремено да се аве сваком врстом Пошто је истовремену имплементацију толико елемената
варија илности. То јест, варија илност времена о раде не тешко постићи, тешко је и опонашати.
може се елиминисати осим ако се не смањи варија илност
понуде и потражње. На пример, варија илност у времену
постављања и распореду испоруке од стране до ављача 5.4. Прилози

доприносе томе да фирме држе вишак залиха како и спречиле

изгладњивање радних станица низ ток. Али само смањење Дајемо три суштинска доприноса постојећим
варија илности времена подешавања не елиминише вишак истраживањима. Прво, посматрање витке производње у њеном
залиха из система, јер ће фирме наставити да држе вишак историјском контексту са еволуционим о јективом
залиха како и се прилагодиле варија илности у испоруци помаже да се помире преклапање између њених различитих компоненти
до ављача. Да и смањиле вишак залиха свих врста, Ми тврдимо да, посматрано одвојено, ниједна од компоненти
компаније ће поред развоја поузданог процеса морати да није еквивалентна систему, али заједно чине систем.
о ез еде поуздане до ављаче. Леан производња није а
Machine Translated by Google
Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–
јединствен концепт, и не може се поистоветити само са
елиминацијом отпада или континуираним по ољшањем,
који чине његове водећи принципе, нити са ЈИТ-ом,
повлачењем производње, кан аном, ТКМ-ом или укључивањем
запослених, који чине неке од његових основних компоненти.
Леан производња је концептуално вишеструка, а њена
дефиниција о ухвата филозофске карактеристике које је
често тешко директно измерити. Даље, праксе/алати који се
користе за мерење витке производње, чак и када су јединствено
повезани са једном компонентом, указују на међусо ну
подршку за више компоненти. Супростављањем историјске
еволуције витке производње и перспективе коришћене у њеном
описивању, можемо почети да разумемо мноштво термина
повезаних са витким производњом и покушамо да разрешимо
део конфузије која га окружује.
Друго, предлажемо концептуалну дефиницију витке
производње која о ухвата интегрисану природу леан система.
Наша дефиниција укључује и људе и компоненте процеса
с једне стране, и интерне (везане за фирму) и екстерне (везане
за до ављача и купца) компоненте с друге стране. У том
смислу, наша дефиниција витке производње наглашава
механизме потре не за постизање централног циља
елиминације отпада. Ова дефиниција максимизира
потенцијал за концепт путовања тако да витка производња може
прецизно да се уклопи у различите апликације (Осигвех, 1989).
Ипак, минимизира про лем растезања концепта или ширења
значења концепта изван разума. Да и систем ио мршав, он
мора да се поза ави не само смањењем варија илности, већ
и специфичном операционализацијом односа до ављача
и потрошача који се могу разликовати у зависности од
јединице анализе.
Коначно, развијамо оперативну меру витке производње и
о ез еђујемо оквир који идентификује њене
најистакнутије димензије. Наша оперативна мера је
свео ухватнија од других мера које се примећују у
литератури јер одражавају мршав крајолик шире, укључујући
и унутрашње и спољашње димензије. Емпиријски тест
наших оперативних мера сугерише да је поуздан и да
испуњава утврђене критеријуме за процену валидности.
Идентификовали смо широк скуп ставки које се могу
дестиловати у мање компоненти како и представљале више
аспеката система витке производње. У идентификацији 10
димензија витке производње, помажемо да се успостави њена
основна димензионална структура. Конкретно, ми карактеришемо
витку производњу са 10 јединствених поддимензија, а у
нашем покушају да решимо з уњујући низ концепата и
шема мерења о којима смо сведочили у претходној литератури,
показујемо да се концепти и скале мерења мењају током
времена. Ово је доследно
805 801
са аргументом Девлина ет ал. (1993) да не постоје „нај оље“ или
„савршене“ скале и Сцхмаленсее (2003), који је тврдио да се
из ор скала мења са циљем истраживања.
Емпиријски потврђен инструмент мерења који овде
пружамо је користан за истраживаче који су заинтересовани
за спровођење анкетног истраживања у вези са системима
витке производње. Овај инструмент ће омогућити
истраживачима да процене стање примене леан у предузећима
и да тестирају хипотезе о односима између леан производње
и других карактеристика предузећа које утичу на
перформансе предузећа. Налази пружају смернице за
емпиријска истраживања која траже штедљивост у прикупљању
података. Да и се адекватно измерила витка производња,
инструментација тре а да одражава свих 10 основних конструкција.
Поред тога, студија пружа алат за менаџере да процене стање
витке производње у њиховим специфичним операцијама.
На пример, скале које су овде развијене могу да користе
менаџери за самовредновање свог напретка у примени витке
производње. Налази такође сугеришу да свака од 10 димензија
витке производње значајно доприноси и да ниједну не
тре а елиминисати.
Оквир чини основу за истраживање витке производње и
тре ало и да се покаже од помоћи у омогућавању
истраживачима да се сложе око дефиниције. Императив је да
се постигне сагласност и о концептуалној дефиницији и
о оперативној мери, јер, ако је историја водиља, стари
концепти ће наставити да еволуирају и ми у академској
заједници ћемо још више заостајати за праксом.
Нови концепт „леан-сигме“ у настајању је пример за то. Леан-
сигма се прослеђује као филозофија управљања заснована
на интеграцији принципа и пракси леан производње са Сик
Сигма алатима. Ако не можемо доследно дефинисати витку
производњу, како је можемо разликовати од других концепата
управљања и верификовати њену делотворност за практичне
менаџере? Наша намера је да допринесемо научном договору о
таквој условној дефиницији и новој академској литератури
која се односи на леан производњу (Нарасимхан ет ал., 2006; Де
Тревилле и Антонакис, 2006; Хопп и Спеарман, 2004). Намеравамо да
наша оперативна мера витке производње допуни концептуалну
дефиницију која је раније представљена.
6. Ограничења и удућа истраживања
Наши налази могу ити ограничени специфичним
истраживачким дизајном који је коришћен. Прво смо
користили појединачне кључне информаторе за прикупљање
података. Иако се о ично препоручује више доушника за
валидацију до ијених информација, тешко је навести више доушник
Machine Translated by Google

802 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805

сагласни да учествујем. Да и се надокнадио појединачни доушник витка производња у изолацији или у спрези са другим

за ринутост користили смо податке од двадесет седам другоразредника концепти као што су Сик Сигма. Успешна репликација

да процени поузданост међу оцењивачима и сагласност међу омогућило и удућим истраживачима да елиминишу мерење

оцењивачима. Упркос ограниченом узорку другоразредних, ни једно ни друго индивидуалне праксе и знатно скраћују

метрика је указала на ило какву значајну разлику на ставкама мерни инструмент јер ће 10 фактора

коришћени у овом истраживању. Дакле, једини доушник ити довољан да представи основне димензије

тре а да има минималан (ако га има) утицај на валидност витка производња. Ово је у складу са Бојером и
Резултати. Пејџлов (2000) предлог за елиминисање нижег нивоа

Још једно ограничење наше студије тиче се нашег специфичног променљиве када су оне укључене у виши ниво
резултате. Као такво, истраживање се односи на валидацију конструкције конструише.

настоји да испита степен кореспонденције између Упркос овим ограничењима, наша студија доприноси

резултати до ијени коришћењем одређеног мерења корпус теорије представљен у литератури. У

шема и да се приписује значење онима посе но се надамо да ће мерне скале

резултате. Снажни статистички резултати до ијени од ЦФА развијен овде ће о ез едити основу за даље

пружају у едљиве доказе о факторској структури. истраживање витке производње које је доследније. Тхе
Међутим, потре но је преиспитати структуру фактора емпиријско проучавање леан производних система је у својој

удућа истраживања. Ако се реплицира, удући истраживачи и детињство, а његово кретање напред захтева поуздан и

менаџери могу да их користе у проучавању и примени важеће ваге.

Додатак А. Илустративни пример развоја конструкта

Домен садржаја: пулл продуцтион практичар Претест Тест-пилот Велики

интервју Скала

Производња се „вуче“ отпремом готових производа Икс Икс Икс Икс

Производњу на станицама „вуче“ тренутна потражња следеће станице Икс Икс Икс Икс

Продавци пуне наше кан ан контејнере Кс, А

Наши до ављачи нам испоручују у кан ан контејнерима Кс, А

Користимо кан ан, квадрате или контејнере сигнала за контролу производње Икс Икс Икс Икс

Користимо кан ан пулл систем за контролу производње Кс, Б

Користимо ''пулл'' производни систем Кс, Б Икс Икс Икс

Користимо систем повлачења уместо радних налога Кс, Б

Кс: ставке мерења укључене у студију током различитих фаза; Кс, А: током структурираног интервјуа, практичари су приметили да јесу ови предмети (1).

не припада домену производње (2) припада ЈИТ испоруци од стране до ављача; (3) или су дупликати један другог. Препоручили су коришћење ''наш

до ављачи нам испоручују на основу ЈИТ-а'' као алтернативна формулација. Кс, Б: практичари су препоручили коришћење једне од три ставке јер су се ставке дуплирале
Информације.
Machine Translated by Google

Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805 803

Додатак Б. Ваге

Наведите степен имплементације сваке од следећих пракси у вашој фа рици. (1) нема имплементације;
(2) мала имплементација; (3) нека имплементација; (4) о имна имплементација; (5) потпуна имплементација.

а
Елиминише се током пречишћавања предмета у фази истраживања.
Machine Translated by Google

804 Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805

Референце Флинн, ББ, Сакаки ара, С., Сцхроедер, РГ, Батес, КА, Флинн, ЕЈ, 1990. Емпиријске
методе истраживања у управљању операцијама.
Јоурнал оф Оператионс Манагемент 9 (2), 250–
284.
Ахмад, С., Сцхроедер, РГ, Синха, КК, 2003. Улога инфраструктурних пракси
Флинн, ББ, Сакаки ара, С., Сцхроедер, РГ, 1995а. Однос између ЈИТ-а и ТКМ-а:
у ефикасности ЈИТ пракси: импликације на конкурентност
праксе и учинак. Часопис Академије за менаџмент 38 (5), 1325–
1360.
постројења. Јоурнал оф Енгинееринг Тецхнологи Манагемент 20 (3), 161–
191.
Флинн, ББ, Сцхроедер, РГ, Сакаки ара, С., 1994. Оквир за истраживање управљања
Андерсон, ЈЦ, Гер инг, ДВ, 1988. Моделирање структурне једначине у
квалитетом и повезани инструмент мјерења. Јоурнал оф Оператионс
пракси: преглед и препоручени приступ у два корака. Психолошки
Манагемент 11 (4), 339–
366.
илтен 103 (3), 411–
423.
Флинн, ББ, Сцхроедер, РГ, Сакаки ара, С., 1995 . Утицај праксе управљања
Анупинди, Р., Цхопра, С., Десхмукх, СД, Ван Миегхем, ЈА, Земел, Е., 1999.
квалитетом на учинак и конкурентску предност. Децисион Сциенцес
Управљање токовима пословних процеса. Горња седла река. Прентице Халл,
26 (5), 659–
691.
Њ.
Халл, РВ, 1987. Постизање изврсности у производњи: тачно на време, тотални
Боиер, КК, Пагелл, М., 2000. Питања мерења у емпиријском истраживању:
квалитет, тотална укљученост људи. Дов Јонес-Ирвин/ АПИЦС серија у
по ољшање мера стратегије пословања и напредне производне стратегије.
управљању производњом.
Јоурнал оф Оператионс Манагемент 18 (3), 361–
374.
Хаир Јр., ЈФ, Андерсон, РЕ, Татхам, РЛ, Блацк, ВЦ, 1998.

Мултиваријантна анализа података, 5. изд. Прентице Халл, Енглевоод Цлиффс,

Боиер, КК, Верма, Р., 2000. Вишеструки оцењивачи у истраживању управљања
Њ.
операцијама заснованим на анкетама. Управљање производњом и
Хопп, ВЈ, Спеарман, МЛ, 2004. Повући или не повући: шта је питање? Управљање
операцијама 9 (2), 128–
140.
производним и услужним операцијама 6 (2), 133–
148.
Бровне, МВ, Цудецк, Р., 1992. Алтернативни начини процене уклапања модела.
Социолошке методе и истраживања 21 (2), 230–
258.
Коуфтерос, КСА, 1999. Тестирање модела производње повлачења: парадигма за
Цамп елл, ДТ, Фиске, ДВ, 1959. Конвергентна и дискриминантна валидација
истраживање производње коришћењем моделирања структурне једначине.
помоћу матрице са више осо ина и више метода. Психолошки гласник
Јоурнал оф Оператионс Манагемент 17 (4), 467–
488.
56 (2), 81–
105.
Коуфтерос, КСА, Вондерем се, МА, 1998. Утицај организационе структуре на
Цуа, КО, МцКоне, КЕ, Сцхроедер, РГ, 2001. Односи између имплементације ТКМ-
ниво постигнућа ЈИТ-а. Међународни часопис за истраживање
а, ЈИТ-а и ТПМ-а и производних перформанси. Јоурнал оф Оператионс
производње 36 (10), 2863–
2878.
Манагемент 19 (2), 675–
694.
Коуфтерос, КСА, Вондерем се, МА, Долл, ВЈ, 1998. Развијање мера производње
засноване на времену. Јоурнал оф Оператионс Манагемент 16 (1), 21–
41.
Данк аар, Б., 1997. Леан производња: порицање, потврда или проширење
пројектовања социотехничких система? Људски односи 50 (3), 653–
670. Козловски, ВЈ, Хаттруп, К., 1992. Неслагање око унутар групног договора:
раздвајање питања конзистентности наспрам консензуса. Часопис
Дави, ЈА, Вхите, РЕ, Мерритт, Њ, Гритзмацхер, К., 1992. Извод основних
за примењену психологију 77 (2), 161–
167.
конструкција система управљања управо на вријеме. Часопис
Крафцик, ЈФ, 1988. Тријумф система леан производње. Слоан
Академије за менаџмент 35 (3), 653–
670.
Манагемент Ревиев 30 (1), 41–
52.
Ли, С., Су а Рао, С., Рагу-Натхан, ТС, Рагу-Натхан, Б., 2005.
Деан Јр., ЈВ, Бовен, ДЕ, 1994. Теорија управљања и укупни квалитет: унапређење
Развој и валидација мерног инструмента за проучавање пракси
истраживања и праксе кроз развој теорије. Ацадеми оф Манагемент Ревиев
управљања ланцем сна девања. Јоурнал оф Оператионс Манагемент 23 (6),
19 (3), 392–
418.
618–
641.
Лонг, ЈС, 1983. Модели структуре коваријансе: Увод у
Де Тревилле, С., Антонакис, Ј., 2006. Може ли дизајн послова витке производње
ЛИСРЕЛ. Саге, Беверли Хил, Калифорнија.
ити суштински мотивирајући? Питање контекста, конфигурације
Лорсцх, ЈВ, 1980. Организациони дизајн: структурна перспектива. У: Коонтз,
и нивоа анализе. Јоурнал оф Оператионс Манагемент 24 (2), 99–
123.
Х., О'Доннел, Ц., Веинрицх, Х. (ур.), Менаџмент, књига лектире. МцГрав Хилл,
НИ, стр. 50–
58.
Девлин, СЈ, Донг, ХК, Бровн, М., 1993. Из ор скале за мерење квалитета. Маркетинг
МацЦаллум, РЦ, Бровне, МВ, Сугавара, ХМ, 1996. Анализа снаге и одређивање
истраживања 5 (30), 12–
17.
величине узорка за моделирање коваријансне структуре. Психолошке
Диллман, ДА, 2000. Маил анд Интернет Анкете: Тхе Таилоред Десигн
методе 1 (1), 130–
149.
Метод, 2. изд. Вилеи, Њујорк.
МацДуффие, ЈП, 1995. Људски ресурси и производне перформансе:
Доти, ДХ, Глицк, ВХ, 1994. Типологије као јединствени о лик изградње
организациона логика и флекси илни производни системи у
теорије: ка по ољшаном разумевању и моделовању. Ацад еми оф
светској аутомо илској индустрији. Преглед индустријских и
Манагемент Ревиев 19 (2), 230–
251.
радних односа 48 (2), 199–
221.
Дов, Д., Самсон, Д., Форд, С., 1999. Експлодирање мита: да ли све праксе управљања
МцЛацхлин, Р., 1997. Менаџмент иницијативе и праведан-ин-тиме ман
квалитетом доприносе перформансама супериорног квалитета? Менаџмент
уфацтуринг. Јоурнал оф Оператионс Манагемент 15 (4), 271–
292.
производње и пословања 8 (1), 1–
27.
МцКоне, КЕ, Веисс, ЕН, 1999. Потпуно продуктивно одржавање: премошћивање
јаза између праксе и истраживања. Менаџмент производње и пословања
Фа ригар, ЛР, МцЦаллум, РЦ, Вегенер, ДТ, Страхан, ЕЈ, 1999.
7 (4), 335–
351.
Вредновање употре е експлоративне факторске анализе у психолошким
Мередитх, Ј., 1993. Изградња теорије кроз концептуалне методе.
истраживањима. Психолошке методе 4 (3), 272–
299.
Интернатионал Јоурнал оф Оператионс & Продуцтион Манагемент 13 (5), 3–
Финн, РХ, 1970. Напомена о процени поузданости категоричких података.
11.
О разовно-психолошко мерење 30, 71–
76.
Меиер, А., Тсуи, А., Хинингс, ЦР, 1993. Конфигурациони приступ
Филион, ФЛ, 1976. Процена пристрасности з ог неодговора у анкетама поште.
организационој анализи. Часопис Академије за менаџмент 36 (10), 1175–
Јавно мњење Куартерли 40, 482–
492 (зима 1975– 1976).
1195.
Machine Translated by Google

Р. Схах, ПТ Вард / Јоурнал оф Оператионс Манагемент 25 (2007) 785–

805 805

Мицели, МП, Јунг, И., Неар, ЈП, Греен ергер, ДБ, 1991. Предиктори и исходи Сакаки ара, С., Флинн, ББ, Сцхроедер, РГ, Моррис, ВТ, 1997. Утицај производње
реакција на планове плаћања по учинку. Часопис за примењену у правом тренутку и њене инфраструктуре на производне перформансе.
психологију 76, 508–
521. Наука о менаџменту 43 (9), 1246–
1257.
Миллер, Д., Фриесен, ПХ, 1978. Архетипови формулисања стратегије.
Наука о менаџменту 24 (7), 921–
933. Сцхмаленсее, ДХ, 2003. Савршена скала. Маркетинг истраживање 15
Монден, И., 1981 . Прилагодљиви Кан ан систем помаже Тојоти да одржи (3), 23–
26.
производњу тачно на време. Индустријско инжењерство 13 (5), 29–
46. Схах, Р., Голдстеин, СМ, 2006. Употре а моделирања структурне једначине
Монден, И., 1983. Тоиотин производни систем: практичан приступ у истраживању управљања операцијама: поглед уназад и унапред.
управљању производњом. Индустриал Енгинеерс анд Манагемент Јоурнал оф Оператионс Манагемент 24 (1), 148 169.
Пресс, Норцросс, ГА. Схах, Р., Вард, ПТ, 2003. Леан продуцтион: цонтект, працтице ундле, анд
Нахм, АИ, Вондерем се, МА, Коуфтерос, КСА, 2003. Утицај организационе перформанце. Јоурнал оф Оператионс Манагемент 21 (2), 129–
149.
структуре на временско засновану производњу и перформансе
постројења. Јоурнал оф Оператионс Манагемент 21 (3). Схроут, ПЕ, Флеис, ЈЛ, 1979. Међукласне корелације: употре а у процени
Нарасимхан, Р., Свинк, М., Ким, СВ, 2006. Раздвајање виткости и агилности: поузданости оцењивача. Психолошки гласник 86 (2), 420–
428.
емпиријско истраживање. Јоурнал оф Оператионс Манагемент 24 (5), 440– Ситкин, С., Сутцлиффе, КМ, Сцхроедер, РГ, 1994. 'Разликовање контроле од
457. учења у ТКМ-у: перспектива непредвиђених околности. Ацад еми оф
Охно, Т., 1988. Тоиотин производни систем: изван производње великих Манагемент Ревиев 19 (3), 537–
564.
размера. Продуцтивити Пресс, Цам ридге, МА. Спеар, С., Бовен, ХК, 1999. Декодирање ДНК Тоиотиног производног система.
Осигвех, ЦАБ, 1989. Погрешивост концепта у организационој науци. Харвард Бусинесс Ревиев 77 (9/10), 97–
106.
Ацадеми оф Манагемент Ревиев 14 (4), 579–
594.
Пил, ФК, МацДуффие, ЈП, 1996. Усвајање радних пракси високог учешћа. Сугимори, И., Кусуноки, К., Цхо, Ф., Уцхикава, С., 1977. Тоиотини
Индустријски односи 35 (3), 423–
455. производни систем и Кан ан систем: материјализација правовременог
Подасков, ПМ, Орган, ДВ, 1986. Самоизвјештаји у истраживању организације: система и система поштовања према људима. Међународни часопис
про леми и перспективе. Јоурнал оф Манагемент 12, 531–
544. за истраживање производње 15 (6), 553–
564.
Вацкер, ЈГ, 2004. Теорија формалних концептуалних дефиниција:
Прием, Р., Бутлер, Ј., 2001. Таутологија у погледу на ресурсе и импликације теорија развоја изградња мерних инструмената. Јоурнал оф
екстерно одређене вредности ресурса: даљи коментари. Ацадеми оф Оператионс Манагемент 23 (4), 629–
650.
Манагемент Ревиев 26 (1), 57–
66. Вхеттен, ДА, 1989. Шта представља теоријски допринос?

Путнам, Х., 1978. Значење и моралне науке. Роутледге& Ацадеми оф Манагемент Ревиев 14 (4), 490–
495.
Кеган Пол, Лондон. Вомацк, ЈП, Јонес, ДТ, 1996. Леан Тхинкинг: Из аците отпад и створите
Ринехарт, Ј., Хуклеи, Ц., Ро ертсон, Д., 1997. Само још једна фа рика огатство у вашој корпорацији. Сајмон и Шустер, Њујорк.
аутомо ила? Цорнелл Университи Пресс, Итака, Њујорк.
Росс, ЈЕ, 1993. Управљање тоталним квалитетом: текст, случајеви и читања. Вомацк, ЈП, Јонес, ДТ, Роос, Д., 1990. Машина која је променила свет. Харпер
Ст. Луцие Пресс, Делраи Беацх, ФЛ. Перенниал, Њујорк.
Сакаки ара, С., Флинн, ББ, Сцхроедер, РГ, 1993. Оквирни и мерни инструмент Воод, СЈ, Стриде, ЦБ, Валл, ТД, Цлегг, ЦВ, 2004. Преиспитивање употре еи
за производњу у правом тренутку. Управљање производњом и ефикасности савремених пракси управљања. Људски фактори и
операцијама 2 (3), 177–
194. ергономија 14 (4), 413–
430.