Botovi odnosno zagovornici vladajuće stranke, pored povremenog „okvira“ izdvajaju se po tome

što će isti post identičnog sadržaja podeliti sa više različitih naloga. Rečnik koji se koristi kao i
stil izražavanja su vrlo specifični i lako prepoznatljivi, uglavnom su pohvalni prema vladajućem
režimu, podržavajući prema trenutnim objavama i veličaju predsednika. Komentari su neretko
sročeni u vidu provokacije koja izaziva reakciju, kada do reakcije dođe primenjuje se taktika
„roja“ (swarming)1 kako bi se diskreditovali oni koji iznose suprotne stavove i stekao utisak
mnogobrojnosti istomišljenika/pristalica vladajuće partije.

Pored ovih lako prepoznatljivih elemenata postoje i elementi koji nisu specifično ograničeni
samo na ovu grupu učesnika u javnom diskursu. O tome najbolje svedoči i beleška moderatora
na terenu:

„Ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, ipak uočavam da mnoštvo profila koji podržavaju SNS i AV
imaju slike dece, parova i mladih osoba sa sns okvirom. Takođe slike iz udaljene perspektive,
uglavnom prikazuju leđa osobe. Muškarci često drže sliku žene sa detetom. Žene jako često
imaju okvir sa ružama, zvezdama ili sličnim romantičnim motivima.“
Moderator sa terena.

Uz sve ovo jedan broj naloga koji podržavaju vladajuću partiju i predsednika ima uočljivo i lako
prepoznativo ime i prezime koje nije tipično za teritoriju Zapadnog Balkana i Srbiju ili im se
profili vode na neke od zemalja bivše Jugoslavije, članice EU ili Latinsku Ameriku. 2
Predpostavka je da jedan deo ovih profila jesu lažno napravljeni profili, kao jedan od razloga se
uzima činjenica da sa više takvih profila se deli identična poruka.
Ekstremna desnicatj svi oni koji u javnom diskursu zagovaraju stavove tipične za ekstremno
desno bez obzira da li su politčki aktivni ili ne. Jedan od lako prepoznatljivih elemenata jesu
komentari koji nemaju veze sa trenutnom diskusijom i odskaču od nje po svom sadržaju. Neretko
profilne slike su neutralne ili predsetavljaju likove iz istorije Srbije.
Pored jasno prepoznatljivih stavova uočavaju se elementi koji nisu ograničeni na ekstremno
desno kao što je pisanje ćirilicom ali i česta upotreba „vikanja“ u internet izražavanju (pisanje
1
Wall, T. & Mitew, T. (2018) Swarm networksand the desig process of a distributed meme warfarecampaign. First
Monday, 23(5). DOI: http://dx.doi.org/10.5210/fm.v23i5.8290
2
Postavlja se pitanje da li je dijaspora stvarno pretežno orijentisana prema vladajućoj partiji i predsedniku ili je u
pitanju taktika koja istovremeno ima više različitih funkcija: kreiranje neprijatlja u vidu dijaspore u očima opozicije,
okretanje ljudi koji žive u Srbiji protiv dijaspore, stvaranja netrpeljivosti prema bivšim Jugoslovenskim narodima i
inostranstvu.
velikim slovima - caps lock). Ipak treba naglasiti da ne pišu svi koji podržavaju ekstremno desne
stavove ćirilicom, čak ni na stranicama koje su orijentisane na ekstremno desno. Takođe, pisanje
velikim slovima nije ograničeno samo na ekstremnu desnicu.
Ekstremna desnica pored pozivanja na istoriju i veličanje Srbije i Srbstva kroz istoriju nailazi na
podrškuu izraženo pa čak i ekstremno religioznima i u teoretičarima zavere (protiv postojanja
virusa, protiv 5G mreže, protiv vakcinisanja- avaksi u slengu, zagovornici protiv vakcine za
COVID 19 sa strahom od čipovanja, antiglobalisti).

Bot/sendvičar/ka
I termin „bot“ i termin „sendvičar/ka“ se odnose na osobe koji su pristalice Aleksandra Vučića i
SNS-a. Da bi se objasnila specifinost ovih pojmova mora se prvo objasniti i njihovo poreklo.
Bot je termin koji se originalno odnosi na program napravljen u cilju da kroz veštački kreirane
naloge poveća broj klikova/lajkova/deljenja na socijalnim platformama za digitalno umrežavanje
i da tim putem poveća vidljivost posta ili osobe. U političke svrhe botovi se koriste na sličan
način. Sam pristup kampanji Aleksandra Vučića i SNS-a u digitalnoj sferi, gde podržavaoci
veoma agresivno na internetu komentarišu u korist predsednika i vladajuće stranke je nalikovao
bot programu. U javnom diskursu termin bot počinje da se odnosi na osobu koja govori u korist
predsednika i vladajuće stranke.
Ovakve osobe mogu još biti nazivane i sendvičarima/kama, termin potiče takođe iz izborne
kampanje kada su prikupljani potpisi za kandidovanje na izborima, gde su potpisnicima za
Aleksandra Vučića i SNS deljeni sendviči umesto promotivnog matrrijala.
Oba termina ulaze u svakodnevni govor u poslednjih par godina. Nakon poslednjih izbora i u
periodu kada je rađen teren, dolazi do promene u upotrebi tih termina. Iako, ovi termini i dalje se
primarno koriste za podržavaoce predsednika i vladajuće stranke, počinju da šire svoju upotrebu
i kao pogrdan izraz koji se koristi da bi se na uvredljiv način obratilo osobi koja se ne slaže sa
mišljenje onoga ko termin koristi.
U situaciji kada se diskutuje o tome da li se trebaju poštovati mere vezane za pandemiju
preporučene od strane Kriznog štaba kao što su na primer držanje distance i nošenje maski, svi
oni koji podržavaju ove mere se u raspravi nazivaju botovima i sendvičakama/rima što navodi te
osobe da se brane i javno izjasne kao pritivnici predsednika/vladajuće stranke. Komentari su
uglavnom: „ćuti botu“ ili „idi i pojedi sendvič“.
Blic (test i obe faze terena)

Da bi izrazilči svoje negodovanje tokom diskusije u javnoj sferi spominju se bivše afere u koje
su lekari bili upleteni i nacionalna pripadnost članova kriznog štaba. Iako je većina ovih izjava
iznesena u vidu humora ili mizoginih komentara uočljivo je da postoji odbojnost prema ovim
ljudima.
Prema ženskim članovima kriznog štaba, a posebno Dariji Kisić Tepavćević, okrenuti su
komentari koji pokušavaju da umanje njenu stručnost kao direktorke institucije i žene stručnjaka
na poziciji moći. Digitalnim prostorom se kreću MIMovi koji je prokazuju kao seksualni objekat
i prostitutku tj porno glumicu.
Ova slika je fotomontaža i potiče sa stranice „Dnevna doza prosečnog Srbende“. Na telo porno
glumice stavljena je glava Darije Kisić Tepavčević.
Ovakvo ponašanje je samo nastavak serije komentara koji su proteklih meseci ovu naučnicu
tretirali kao seksualni objekat a ne stručnjakinju.

Jednim delom, odbijanje prema izjavama članova stručnog štaba dolazi zbog izjava koje su i
sami davali.
„"Osvrćući se na nedavno održan derbi, ona je ponovila da tada nijeprocenjeno da okupljanje
na derbi utakmici predstavlja rizik."... Irekla je jos u studiju kada je bila gost. Da su se karte za
derbikupovale online, tako da zaista nije bilo rizika za održavanje derbia.Pametnice naša,
obaveznao da bude minsitar budući“ (Muško, Blic)
Ovakvi stavovi se samo šire i produbljuju, polako poprimajući oblik odbojnosti prema nauci i
naučnim činjenicama generalno.
„Naučnici, zadnji koristan je bio onaj što je otkrio da je zemljaokrugla. A i to je pitanje koliko je
od koristi“ (Muško, Blic)
„Naučnici ne znaju ništa.SEREM VAM SE U NAUKU!!!!Nositemaske,perite ruke,jedite vćce
iživite život!“ (Žena, Blic)

Političari
Političari se vide kao osobe koje se bave prljavim zanimanjem. Njihova pozicija moći ih smešta
u poziciju drugosti u odnosu na građane. U Srbiji ovakav stav je dodatno produbljen činjenicom
da su isti igrači na političkoj sceni od 90ih naovamo. Kako bi se izbeglo ponavljanje istih
grešaka neki od predloga idu u ekstreme. Ipak, ovakvi ekstremni stavovi, ukazuju da jedanim
delom žitelji Srbije imaju jak osećaj odbojnosti prema ličnostima na političkoj sceni generalno.
„Ma većina naroda JE PROTIV SVIH POLITIČARA!“ (Muško, Blic)
„Zabrana svih političkih partija koje suučestvovale u vlasti od 1990 naovamo kao
zločinačkihorganizacija. Oduzimanje njihovim članovima pasivnog iaktivnog prava glasa.
Polaganje testa pismenosti za biračkopravo. Zabrana da budu birani ljudi koji nisu služili
vojsku(muškarci) ili nemaju barem jedno dete (žene) . Obavezan testmentalnog zdravlja za
funkcionere . Pa onda da vidimo koga binašli da nas vodi .“ (Muško, Blic)
Nema opozicije koja je dovoljno jaka da se suprotstavi trenutnoj vlasti. U politički uzavreloj
situaciji očekivane su podele između vlasti i opozicije. Međutim, trenutna situacija u Srbiji
dovodi ne do udruživanja i formiranja jake opozicije već do podrške suprotstavljenih opozicionih
strana neselektivno u suprotstavljanju Aleksandru Vučiću, dok interne razmirice i dalje ostaju
aktuelne.

Predsednik
Sama pozicija i uloga Predsednika države ga smešta u poziciju drugog, onog koji ima veliku
moć u odnosu na sve druge. U javnom diskursu imamo dve grupe- one koji su za predsednika i
one koji su protiv njega.
„Ljudi u Srbiji tome moraju da se suprotstave ,jer je to politička a ne stručna odluka ,ovome
cela Srbija mora da se suprotstavi ,nćcemo da slušamo šarlatane,Vučić jos priča kako će
formirati vladu, on je za zatvor a ne za predsednika.“ (Muiško, Blic)
Predsednik se vidi kao tiranin, samoprozvani apsolutni vladar i poistovećuje se sa fašistima.
Prva slika jasno ukazuje na to kako protivnici doživljavaju predsednika i njegove odluke.
Poistovećivanje sa fašistima ukazuje na viđenje da je predsednik u stvari neprijatelj ljudi koji
žeive u Srbiji.
Drugi mim se odnosi na način obraćnja koji Predsednik praktikuje, kroz „JA“ izjave opisuje se
viđenje predsednika kao osobe koja ističe koliku količinu kontrole ima nad svim aspektima ne
samo situacije sa pandemijom nego i nad životima žitelja Srbije.
„Psihopatu ne treba tu[u zgradi skupštine] da traže. On živi u zgradi RTS-a, Pinka ilikodMarića.
Kad ne pilotira ili dostavlja respiratore.“ (Muško, Blic)
Sama činjenica da odluka o ponopvnom zatvaranju dolazi nakon objavljenih rezultata izbora se
tumači kao docatni dokaz o Predsednikovoj samovolji. Predsednik se vidi kao neko ko ne radi u
korist naroda koji živi u zemlji, niti u korist poslodavaca/zaposlenih već kao osoba koja je samo
želela da ostane na poziciji moći i koja tu svoju poziciju sada iskorišćava.
Situacija za koju se smatra da je izazvana Vučićevim načinom upravljanja državom poredi se sa
situacijom na političkoj sceni tokom 90ih godina.
„Vucicev teror je pokazao da u Srbiji ne postoji demokratija! Zasvaku osudu je ponasanje
policije.Vreme 90..ponovo dolazi! Onosto nisu ocistili tada od odpadnika sada ce morati.“
(Žena, Blic)
Smatra se većom pretnjom od migranata čak i među ekstremnim desničarima koji su anti
migrantski aktivni.
„Jebo migrante i sve to, ovaj će nam za koju godinu zabraniti i da živimo“ (Muško, STOP
naseljavanju Migranata)
Pored već ranije spominjanog isticanja rodnog mesta Darije Kisić Tepavčević, izražavaju se i
antisemitski stavovi prema Dr. Konu.
„Ma majku mu jebem žvalavu i njemu i o onom Jjevrejčiji Konu, opasati celu tu novu vladu
dinamitom i ponovo iz pocetka ...“ (Muško, Blic)
„Ovo je sve Kon a ne Vučić. Vučiću hvala za izgradnju zemlje. Sam treba donositi odluke,
SAM“ (Žensko, Blic)

Stilizovana slova AV, koja predstavljaju deo kampanje Predsednika Vučiča sačinjen od
njegovih inicijala koriste se se kako bi se opisao stav prema virusu ali i Predsedniku
istovremeno.

Pored, ovog mim-a, viđenje Predsednika se izražava kroz još jedan predizborni slogan „Za našu
decu“.
Na ovoj slici izspod slogana, Predsednik drži pendrek i suszavac kao simbole „napada“ na decu
građana Srbije koja su se okupila da protestvuju protiv odluke o ponovnom zatvaranju.
Slogan „Za našu decu“ dobija konotaciju apsolutne suprotnostiu svetlu protest i dešavanja
vezanih za proteste.
„Za našu decu!! Suzavac, pendrek!! Daj to svojim botovima!!!“ (Žena, Blic)
 Kroz taj slogan i policijsku aktivnost, digitalnim prostorom cirkuliše veliki broj mimova koji
odslikavaju situaciju.

Pored onih koji su protiv Vučića, u digitalnom javnom prostoru u diskusiji učestvuju i oni koji
ili podržavaju Predsednika ili podržavaju neke njegove odluke.
Jezik kojim se koriste je uglavnomgrub, prost i pun psovki. Više reči o ovoj kategoriji je bilo na
početku izveštaja.
Policija
Tokom protesta javlja se podela između onih koji su na strani policije i onih koji smatraju da je
policija upotrebila preteranu silu.
Kulture odbijanja kroz kreiranje policije kao drugog, i kroz predsrtavljanje policije kao
unutrašnjeg neprijatelja ovde su veoma izražene. Ekstremna desnica je veoma glasna u procesu
kreiranja unutrašnjeg neprijatelja od Policije. Digitalnim javnim prostorom kolaju glasine da su
među pripadnicima policije ubačeni „Albanci“ koji su tu dovedeni „da biu tukli Srbe“. U cilju
potkrepljivanja ovih tvrdnji širi se slika, napravljena kao screenshot sa telefona na kojoj se žena
sa Albanskim prezimenom hvali mužem policajcem koji je u Beogradu.

Jedna od osnonvnih zamerki policiji je i ta što „tuče Srbe umesto da je na Kosovu i da brani
Kosovo“. Policija se doživljava kao strano telo, a ne ljudi koji dolaze iz naroda. Smatra se da je u
dosluhu sa „ubačenim elementima“ koji se nalaze među mirnim građanima i koji u stvari
provociraju i izazivaju nered- odnosno, smatra se da sama policija izaziva situaciju koja joj daje
legitimitet na primeni silu po naređenju Predsednika.

U javnom diskursu oni koji podržavaju Aleksandra Vučića, SNS ali i građani koji su dešavanja
sa protesta ispratili samo kroz medije podržavaju policiju i nene akcije. Policija se smatra kao
neko ko „štiti od lomljenja imovinu koja je plaćena parama građana“. Policija se takođe smarta
„nečijom decom“ koju „gađaju kamenicama i lome im noge“.
Ovakvav zaštitnički stav prema policiji propraćen je izraženo agresivnim stavom drugosti i
neprihvatanja prema onim građanima koji protestuvuju i koje „treba ubiti i tući“ jer „nisu narod
već ološ, huligani i narkomani“.