Matematiqka gimnazija u Beogradu, ode

ee 1d
Kontrolna veba - kombinatorika (primer 1)
1. Koliko ima sedmocifrenih brojeva abcdef g koji zadovo avaju uslov:
(a) a < b < c < d > e > f > g;
(b) a ⩽ b ⩽ c ⩽ d ⩾ e ⩾ f ⩾ g;
Rexee.
(a) Cifre a < b < c biramo kao proizvo an troqlani podskup skupa {1, 2, . . . , d − 1}, a cifre e > f > g kao
proizvo an troqlani skup skupa {0, 1, . . . , d − 1}. Razlikujemo sluqajeve d ∈ {4, 5, . . . , 9}, pa je rexee
9                     
X d−1 d 3 4 4 5 5 6 6 7 7 8 8 9
= + + + + + .
3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
d=4

(b) Cifre a ⩽ b ⩽ c su bar 1 i najvixe d. Ako oznaqimo sa xi broj cifara na prva tri mesta  u dekadnom
 zapisu
koje su jednake i, dobijamo jednaqinu x1 + x2 + · · · + xd = 3, koju rexavamo u skupu N0 na

3+d−1 d+2
=
3 3
naqina. Sliqno tako, za posleda
 tri mesta cifre biramo rexavajui jednaqinu x0 + x1 + · · · + xd = 3 u skupu
N0 na naqina, pa je rexee
3+d+1−1 d+3
=
3 3
9               
X d+2 d+3 3 4 4 5 10 11 11 12
= + + ··· + + .
3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
d=1

2. U zatvoru ima 29 zatvorenika, zavedenih pod rednim brojevima od 1 do 29. Svaka dva zatvorenika sa zbirom rednih
brojeva 30 su u sukobu, dok su ostali parovi u dobrim odnosima.
(a) Na koliko naqina se zatvorenici mogu rasporediti na 29 mesta za sedeu u jednom redu, tako da su svaka dva
zatvorenika koja su u sukobu uda ena za taqno jedno mesto (tj. izmeu ih sedi taqno jedna osoba)?
(b) Na koliko naqina se zatvorenici mogu rasporediti u tri razliqite prostorije tako da u svakoj od prostorija
nikoja dva zatvorenika nisu u sukobu, pri qemu prostorije ne smeju biti prazne?
(v) Na koliko naqina se moe odabrati zatvorska fudbalska ekipa od 11 zatvorenika meu kojima nikoja dva nisu
u sukobu?
Rexee. Lako se zak uquje da zatvorenik zaveden pod rednim brojem 15 nije ni sa kim u sukobu, dok se preostalih
28 zatvorenika deli u 14 parova koji jesu u sukobu: {1, 29}, {2, 28}, . . . , {14, 16}.
(a) Zatvorenik zaveden pod rednim brojem 15 moe sedeti na nekom od mesta 1, 5, 9, 13, 17, 21, 25, 29, s obzirom da
se dva-po-dva para zatvorenika koji su u svai "uparuju" i zauzimaju 4 uzastopna mesta. Prema tome, rexee
je 8 · 14! · 214 .
(b) Svaki par zatvorenika koji su u sukobu moemo na 6 naqina smestiti u 3 prostorije tako da nisu u istoj
prostoriji, xto je ukupno 614 naqina. Zatvorenika pod rednim brojem 15 moemo smestiti na 3 naqina, xto
je ukupno 3 · 614 smextaa. Meutim, tu su uraqunata i smextaa kada je jedna od prostorija prazna (ne mogu
dve biti prazne jer su sukob eni zatvorenici uvek u razliqitim prostorijama). Praznu prostoriju biramo
na 3 naqina, a zatvorenike u preostale dve prostorije smextamo na 2 · 214 = 215 naqina. Prema tome, rexee
je 3 · 614 − 3 · 215 .
(c) Iz svakog od zavaenih parova moe se odabrati najvixe jedan igraq. Ukoliko je zatvorenik sa brojem 15 u
ekipi,
  treba izabrati jox 10 parova i iz svakog od tih parovapo  jednog igraqa. Parovi se mogu odabrati na
14
10
naqina, a igraqi iz ih na 210 naqina. To je ukupno 2 · 10 naqina. Ukoliko zatvorenik sa brojem 15
10 14

nije u ekipi, treba odabrati 11 parova i iz svakog para po jednog igraqa, a to se moe uqiniti na 2
 
11 14
·
11
naqina. Ukupno ima 2 naqina.
   
10 14 11 14
· +2 ·
10 11

3. Neka je A = {1, 2, . . . , 11, 12}.

(a) Koliko postoji neureenih parova podskupova {B, C} skupa A takvih da je B ∪ C = A?
(b) Koliko postoji funkcija f : A → A koje definixu tranzitivnu binarnu relaciju ρ na sledei naqin: za sve
a, b ∈ A vai aρb ako i samo ako je b = f (a)?
 (v) Koliko postoji funkcija f : A → A takvih da nijedan paran broj iz A nije slika nekog elementa pri toj
funkciji, dok se svaki neparan broj pojav uje bar jednom kao slika nekog elementa pri toj funkciji?
Rexee.
(a) Ureenih parova podskupova (B, C) koji zadovo avaju dati uslov ima 312 (svaki element pripada ili B \ C
ili C \ B ili B ∩ C ). Time smo svaki neureeni par brojali dva puta ukoliko je B ̸= C , a samo jednom smo
brojali onaj par gde je A = B = C = B ∩ C , odnosno B \ C = C \ B = ∅. Prema tome, rexee zadatka je 3 2+1 . 12

(b) Odredimo najpre koliko ima preslikavaaprikojim se taqno k elemenata, 0 ⩽ k ⩽ 12, slikaju sami u sebe.
Prvo, tih k elemenata moemo birati na 12 k
naqina. Zatim, svaki od preostalih elemenata slika se u
jednog od ih. Zaista, ako f (a) = b i f (b) = c, onda zbog tranzitivnosti f (a) = c, pa je b = c jer je f funkcija,
tj. f (b) = b. Znaqi, slike preostalih 12 − k elemenata moemo birati na k12−k naqina (sada je oqigledno da
k ne moe biti 0). Preslikavaa pri kojim se taqno k elemenata slikaju sami u sebe ima dakle ,
 
12 12−k
k
k
pa je traeni broj preslikavaa
12      
X 12 12−k 12 10 12
k = 12 + 2 + ··· + 102 + 12 · 11 + 1.
k 2 10
k=1

(c) Uslov zadatka znaqi da je direktna slika skupa A zapravo skup f [A] = {f (a) | a ∈ A} = {1, 3, 5, 7, 9, 11}. Prema
tome, zapravo nam je potreban broj NA preslikavaa iz 12−oqlanog u 6−oqlani skup, xto je
612 − 6 · 512 + 15 · 412 − 20 · 312 + 15 · 212 − 6 · 112 .

4. Data je tabla m × n (m, n ⩾ 2) i tri boje. elimo da obojimo svaku du dobijene table jednom od te tri boje tako
da svaki jediniqni kvadrat ima dve stranice obojene jednom bojom i preostale dve stranice obojene nekom drugom
bojom. Koliko ima takvih bojea table?
Rexee. Gora stranica jediniqnog kvadrata u gorem levom uglu moe se obojiti na 3 naqina. Zatim, imamo
3 naqina za izbor druge stranice istog tog kvadrata koja ima istu boju kao ve obojena stranica. Preostale
dve stranice ovog kvadrata moraju biti obojene istom bojom, a za ovu boju imamo dve mogunosti. Zak uqujemo
da jediniqni kvadrat u gorem levom uglu moe biti obojen na 3 · 3 · 2 = 18 naqina. Da e, bojimo jediniqne
kvadrate u prvom redu sleva nadesno. Pri tome je svaki put leva stranica kvadrata ve obojena. Imamo 3 naqina
da odaberemo stranicu jediniqnog kvadrata koja e biti obojena istom bojom kao i egova leva stranica. Za
bojee preostale dve stranice imamo dve mogunosti (boje). Prema tome, imamo 6 naqina za bojee svakog od ovih
kvadrata. Nastav amo sliqno sa bojeem prve kolone. Bojimo jediniqne kvadrate odozgo nadole i za svaki od ih
imamo 6 naqina bojea.
Sada bojimo kvadrate u redovima 2, 3, . . . , m i u kolonama 2, 3, . . . , n. Bojimo ih sleva nadesno i odozgo nadole. Kod
bojea svakog novog kvadrata on ve ima obojene dve stranice: goru i levu. Ako su ove stranice razliqitih boja,
onda su i boje preostale dve stranice ve odreene, i postoje 2 naqina za ihovo bojee. Ako dve stranice koje su
ve obojene imaju istu boju, onda i ostale dve stranice imaju istu boju. Ta boja se moe izabrati na dva naqina.
Prema tome, za svaki od ovih kvadrata postoje dva mogua naqina bojea. Dakle, takvih bojea ima
18 · 6m−1 · 6n−1 · 2(m−1)(n−1) = 2mn · 3m+n .

5. Na koliko naqina moemo 2022 istih kuglica smestiti u 5 razliqitih kutija, ukoliko u i−toj kutiji:
(a) mora biti najmae 5i−1 kuglica (1 ⩽ i ⩽ 5);
(b) moe biti najvixe 5i kuglica (1 ⩽ i ⩽ 5)?
Rexee. Neka je xi broj kuglica u i−toj kutiji.
(a) Rexavamo jednaqinu x1 + x2 + x3 + x4 + x5 = 2022 u N, pri dodatnim uslovima xi ⩾ 5i−1 . Uvodei smene
yi = xi − 5i−1 , dobijamo ekvivalentnu jednaqinu

y1 + y2 + y3 + y4 + y5 = 2022 − 1 − 5 − 25 − 125 − 625 = 1241

koju rexavamo u N0 . Rexee je .

   
1241 + 5 − 1 1245
=
4 4
(b) Rexavamo jednaqinu x1 + x2 + x3 + x4 + x5 = 2022 u N, pri dodatnim uslovima xi ⩽ 5i . S obzirom da je
5 + 52 + 53 + 54 < 2022 < 55 , svaki odabir nenegativnih promen ivih x1 , x2 , x3 , x4 pri uslovima x1 ⩽ 5,
x2 ⩽ 25, x3 ⩽ 125, x4 ⩽ 625, jednoznaqno odreuje odabir promen ive x5 = 2022 − x1 − x2 − x3 − x4 , pri qemu
smo na taj naqin uraqunali sve mogunosti koje x5 moe da uzima. Prema tome, broj rexea je
(5 + 1) · (25 + 1) · (125 + 1) · (625 + 1) = 6 · 26 · 126 · 626.
 Meutim, uradiemo zadatak i drugaqije, na naqin koji bi nio mogu i da imamo ograniqee odozgo i za x5 .
Neka je S skup svih rexea jednaqine x1 + x2 + x3 + x4 + x5 = 2022 u N0 , a Si , i = 1,2, 3, 4,skupovi rexea koja
jox i zadovo avaju da je xi ⩾ 5i + 1. Nama zapravo treba |S| − |S1 ∪ S2 ∪ S3 ∪ S4 | = 2026 4
− |S1 ∪ S2 ∪ S3 ∪ S4 |,
tj. kardinalnostkomplementa skupa 1 ∪ S2 ∪ S3 ∪ S4 u skupu S. Koristei
S istu tehniku iz dela (a), direktno
dobijamo |S1 | = 4 , |S2 | = 4 , |S3 | = 4 , |S4 | = 4 , |S1 ∩ S2 | = 4 , |S1 ∩ S3 | = 4 ,
     
2020 2000 1900 1400 1994 1894

, , , , ,
         
1394 1874 1324 1224 1868
|S1 ∩ S4 | = |S2 ∩ S3 | = |S2 ∩ S4 | = |S3 ∩ S4 | = |S1 ∩ S2 ∩ S3 | =
4 4  4 4 4
, |S1 ∩ S3 ∩ S4 | = 1218 , |S2 ∩ S3 ∩ S4 | = 1198 , |S1 ∩ S2 ∩ S3 ∩ S4 | = 1192 , pa je na
     
1318
|S1 ∩ S2 ∩ S4 | =
4 4 4 4
osnovu Formule uk uqea i isk uqea, traeni broj
                     
2026 2020 2000 1900 1400 1994 1894 1394 184 1324 1224
− − − − + + + + + +
4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4
         
1868 19318 1218 1198 1192
− − − − + .
4 4 4 4 4

6. Izraqunati sledee sume, u zavisnosti od prirodnog broja n:

n  2
(a) n
k;
X
k
k=1
n 
(b) k .

X n 2
k
k=1

Rexee.
(a) Ova suma moe se interpretirati kao broj naqina da se iz skupa od n muxkaraca i n ena odabere n−toqlana
komisija u kojoj e ena biti predsednik
 (ostale ene nemaju "titulu"). Ako je k ∈ {1, 2, . . . , n} broj ena,
tada je broja naqina za odabir ene bas k , za odabir muxkaraca n − k = nk i za odabir predsednika
  
n n

komisije imamo k naqina. S druge strane, moemo birati prvo enu predsednika na n naqina, a onda ostatak
od n − 1 qlanova komisije iz skupa preostalih 2n − 1 udi na naqina. Prema tome, rexee je

2n − 1
n
.
 
2n − 1
n
n

(b) Primetimo da je , za 1 ⩽ k ⩽ n, pa se data suma pretvara u

   
n 2 n−1
k =n·
k k−1
n   n n−1
"n−1  #
X n X 
n−1
 X 
n−1
 X n − 1 n−1
X n − 1
k2 = n k· =n (i + 1) =n i + .
k k−1 i=0
i i=0
i i=0
i
k=1 k=1

Prva od poslede dve sume moe se interpretirati kao broj naqina da se od n − 1 udi odabere komisija
i u oj predsednik, pri qemu nije fiksiran broj qlanova komisije. To se moe uraditi na (n − 1) · 2n−2
naqina, birajui prvo predsednika, pa zatim preostale qlanove kao proizvo an podskup (n − 2)−qlanog
skupa. Druga suma je samo broj svih podskupova skupa od n − 1 elemenata i iznosi 2n−1 . Prema tome, rexee
je n((n − 1)2n−2 + 2n−1 ) = n(n + 1)2n−2 , za n ⩾ 2, dok je rexee 1 za n = 1 (iako se i to, formalno algebarski,
uklapa u prethodni izraz, ali ne i kombinatorno, zbog qega ga izdvajamo zasebno).
7. (a) Odrediti broj troqlanih podskupova skupa {1, 2, . . . , n} qiji je zbir elemenata de iv sa n.
(b) Posmatrajmo sve familije F troqlanih podskupova skupa {1, 2, . . . , n} meu kojima nikoja dva nemaju vixe od
jednog zajedniqkog elementa. Ako sa f (n) oznaqimo najveu moguu kardinalnost F , dokazati da je
n2 − 3n + 6 n2 − n
⩽ f (n) ⩽ .
6 6
Rexee.
(a) Troqlani podskup {a, b, c} koji zadovo ava uslove zadatka jednoznaqno je odreen bilo kojim parom svojih
elemenata, s obzirom da skup {1, 2, . . . , n} sadri po jedan broj iz svake klase ostataka po modulu n. Meutim,
rezonovaem da razliqiti brojevi a, b jednoznaqno odreuju c, dobijamo i neke skupove koji nisu troqlani,
recimo dvoqlane skupove {a, b, b} za koje n | a + 2b. Da bismo videli koliko ima takvih skupova, dovo no je
xvatiti da odabir broja b jednoznaqno odreuje a, s tim xto se sada pojav uje novi problem: mogunost da je
a = b = c (tada mora da vai n | 3a). Ovih posledih, jednoqlanih skupova ima:
 ˆ1 (samo mogunost a = b = c = n, za sve brojeve n koji nisu de ivi sa 3);
ˆ(samo mogunosti a = b = c = n, a = b = c = n3 i a = b = c = 2n3 , za sve brojeve n koji su de ivi sa 3).
Prema tome, traeni broj je:
n2 − 3n + 2
, za sve brojeve n koji nisu de ivi sa 3;
  
1 n
ˆ − (n − 1) =
3 2 6
n2 − 3n + 6
, za sve brojeve n koji su de ivi sa 3.
  
1 n
ˆ − (n − 3) =
3 2 6
2
(b) Iz dela (a) dobijamo procenu f (n) ⩾ n − 3n 6
+6
broja f (n) odozdo, s obzrom da skupovi iz dela (a) qine
jednu konkretnu familiju F koja odgovara uslovima zadatka (b). Za procenu odozgo, koristimo qienicu da
su svi dvoqlani podskupovi bilo kog skupa familije F meusobno razliqiti (najvixe jedan element imaju u
preseku bilo koja dva troqlana skupa iz te familije). Zato je ukupan broj dvoqlanih skupova koji se na taj
naqin
  pojav uju
  u familiji F ne vei od broja svih dvoqlanih podskupova skupa {1, 2, . . . , n}. Prema tome,
n2 − n
3
2
f (n) ⩽
n
2
, odakle je f (n) ⩽ 6 .
Matematiqka gimnazija u Beogradu, ode ee 1d
Kontrolna veba - kombinatorika (primer 2)
4. Lavirint ima oblik romba stranice 50 metara koji se sastoji od dva jednakostraniqna trougla, pode enih svaki
na 2 · 100 = 200 soba oblika jednakostraniqnog trougla stranice 5 metara. Izmeu svake dve susedne sobe (sa
zajedniqkim zidom) postoje vrata, a ulaz i izlaz iz lavirinta su kroz dve najuda enije sobe lavirinta. Odrediti
broj razliqitih putaa koje vode od ulaza u lavirint do izlaza iz lavirinta i koje poseuju najmai mogui broj
soba.
Rexee. Obojimo sobe lavirinta naizmeniqno crno i belo, tako da sobe sa zajedniqkim zidom budu obojene razli-
qitom bojom, pri qemu je ulaz, recimo, bele boje. Sobe u svakoj polovini lavirinta su pode ene u 19 "spratova",
koji imaju 1 + 1 + 2 + 2 + 3 + 3 + 4 + 4 + 5 + 5 + 6 + 6 + 7 + 7 + 8 + 8 + 9 + 9 + 10 = 100 soba, pri qemu su sobe na
svakom spratu iste boje, a sobe na uzastopnim spratovima suprotne boje. Primetimo da svaka promena sobe mea
sprat na kome se nalazimo za 1. Da bismo stigli sa prvog na posledi sprat, moramo proi kroz bar jednu sobu
na svakom spratu, xto znaqi da moramo posetiti bar 19 + 19 = 38 soba. Ukoliko elimo putau koja poseuje
najmai broj soba, ona e posetiti taqno 38 soba, svaki put prelazei sa tekueg sprata na onaj za 1 vixi. Pri
tome, pri prelasku sa neparnih na parne spratove, odnosno iz bele u crnu sobu, to moemo uraditi na jedinstveno
odreen naqin, pa su svi neparni prelasci (ima ih 19) iz sobe u sobu uvek "nadole" i odreeni su jedinstveno. Pri
prelasku sa parnih na neparne spratove, odnosno iz crne u belu sobu, imamo mogunost da idemo "dole-levo" ili
"dole-desno". Meutim, tih 18 parnih prelazaka mora da ima polovinu onih koji idu "dole-levo" i polovinu onih
koji idu "dole-desno", zbog toga xto su prva i posleda soba na osi simetrije
  lavirinta. Dakle, jedino treba da
rasporedimo tih 9 + 9 poteza na 18 moguih mesta na proizvo an naqin 189 naqina.
7. (a) Odrediti broj rastav aa broja n na taqno r ⩽ n sabiraka koji su prirodni brojevi, pri qemu je redosled
sabiraka bitan (ureene particije).
(b) Posmatrajmo sve n−torke (k1 , k2 , . . . , kn ) nenegativnih celih brojeva za koje je k1 + k2 + · · · + kn = r i k1 +
2k2 + · · · + nkn = n. Za svaku takvu n−torku izraqunajmo koliqnik k !k 1!···k ! . Dokazati da je suma svih ovih
1 2 n

koliqnika jednaka (n−r)!r!(r−1)!

(n−1)!
.
Rexee.
(a) Ukupan broj razlagaa broja n na taqno r prirodnih  sabiraka jednak je broju rexea jednaqine x1 + x2 + · · · +
xr = n u skupu prirodnih brojeva i iznosi .

n−1 (n − 1)!
=
r−1 (r − 1)!(n − r)!
(b) Ako u takvom razlagau ima taqno ki sabiraka jednakih i, onda je upravo k1 + k2 + · · · + kn = r i k1 + 2k2 +
· · · + nkn = n. Za date ki , takvih razlagaa ima taqno , pa je ukupan broj razlagaa takoe jednak
r!
k !k ! · · · k !
1 2 r
r!
. Dakle, dobijamo jednakost (n − 1)! r!
, odakle je
X X
=
k1 !k2 ! · · · kr ! (r − 1)!(n − r)! k1 !k2 ! · · · kr !
X 1 (n − 1)!
= .
k1 !k2 ! · · · kr ! (n − r)!r!(r − 1)!
 Matematiqka gimnazija u Beogradu, ode ee 1d
Kontrolna veba - kombinatorika (primer 3)
2. Na koliko naqina je mogue 15 deqaka i 15 devojqica postaviti da sede za okruglim stolom, pri qemu:
(a) svaki deqak za susede ima obe devojqice (i svaka devojqica za susede ima oba deqaka);
(b) svaki deqak meu susedima ima bar jednu devojqicu i svaka devojqica meu susedima ima bar jednog deqaka?
Dva rasporeda kod kojih svaka osoba ima istog suseda sa desne strane smatraju se istim.
Rexee. Ukoliko je n mesta za okruglim stolom numerisano, nema nikakve razlike u smextau n osoba na tih n
mesta u odnosu na smextae u redu (osim xto su sada i prvo i poslede mesto u redu susedni), tj. ima ih n!. S
druge strane, ukoliko tih n mesta nije numerisano, smextaa ima n!n = (n − 1)! jer n razliqitih smextaa n osoba
na mesta koja su numerisana daju isto smextae na mesta koja nisu numerisana. Uslov zadatka da se dva rasporeda
kod kojih svaka osoba ima istog suseda sa desne strane smatraju se istim, zapravo se moe interpretirati kao
smextae za okruglim stolom qija mesta nisu numerisana. Takoe, kada mesta nisu numerisana, moemo i, bez
umaea opxtosti, fiksirati mesto za proizvo no odabranu osobu, pa preostale osobe smextati na preostalih
n − 1 mesta na (n − 1)! naqina.
(a) Devojqiqe moemo smestiti na 15! naqina na svako drugo mesto za stolom, deqake takoe na 15! naqina na
preostala mesta, pa je rexee (15!)15 = 15! · 14!.
2

(b) Iz uslova zadatka je jasno da se deqaqi i devojqice mogu podeliti u 15 parova, tako da deqak i devojqica
iz istog para sede jedno do drugog. Naravno, to ne znaqi da oni moraju da sede kao u delu (a). Dozvo eni
rasporedi u delu (b) se upravo dele na one koje smo raqunali u delu (a) i na one koji zadovo avaju uslove,
ali sadre bar jedan par osoba istog pola koji su susedni. Rasporeda deqaka i devojqica u 15 parova koji su
susedni ima 15!·15!·2
15
= 15! · 14! · 215 . Tu smo rasporede koji imaju susedne osobe istog pola uraqunali taqno
jednom jer je kod ih jednoznaqno odreena podela na 15 susednih parova. Meutim, rasporede iz dela (a)
15

smo uraqunali dva puta jer kod takvih rasporeda moemo na dva naqina upariti susedne deqake i devojqice
(svaku devojqicu sa deqakom koji je levo od e ili svaku devojqicu sa deqakom koji je desno od e). Zato treba
jednom da oduzmemo broj rasporeda iz dela (a), pa je rexee 15! · 14! · (215 − 1).
4. (a) Svako po e kvadratne table 3 × 3 treba obojiti jednom od 9 boja i pri tome upotrebiti svih 9 boja. Koliko
razliqito obojenih tabli moemo napraviti? Dve table su razliqito obojene ako se kretaem u ravni ne
mogu dovesti do poklapaa.
(b) Svako po e kvadratne table 3 × 3 obojeno je jednom od tri boje. Koliko ima razliqitih bojea kod kojih su
svaka dva susedna jediniqna po a (tj. po a sa zajedniqkom stranicom) razliqite boje?
Rexee.
(a) Od jedne obojene table, na proizvo an od 9! naqina, dobijamo jox tri sa om ekvivalentne jer je moemo
zarotirati sa 90◦ , 180◦ , 270◦ oko centra. Zato je rexee 9!4 .
(b) Neka su boje oznaqene sa 1, 2 i 3. Ako je centralno po e obojeno bojom 1, mogui su sledei sluqajevi:
i. Sva qetiri po a susedna centralnom su obojena istom bojom. Ta boja se moe izabrati na 2 naqina i tada
za svako ugaono po e postoji 2 mogunosti za izbor boje (ako je, na primer, boja po a susednih centralnom
2, ugaona mogu biti boje 1 ili 3), pa je u ovom sluqaju broj moguih bojea 2 · 24 = 32.
ii. Tri po a susedna centralnom su iste, a qetvrto je razliqite boje. Takvih bojea ima 1=4 4
i za svako

takvo bojee preostala (ugaona) po a se mogu obojiti na 22 naqina (2 ugaona po a imaju susedna po a
razliqite boje, pa je ihova boja jednoznaqno odreena; preostala 2 imaju susedna iste boje, pa za ihovo
bojee postoje 2 mogunosti), pa je broj bojea u ovom sluqaju 2 · 4 · 22 = 32.
iii. Po dva susedna po a su obojena istom bojom. U ovoj situaciji postoji dva sluqaja:
(3.1) Po a koja su dijametralno suprotna u odnosu na centralno su razliqite boje (ovakvih bojea ima 4).
Tada 2 ugaona po a imaju susedna po a razliqite boje (pa je ihova boja jedinstveno odreena), a 2
ugaona po a imaju susedna poja iste boje (pa se ihova boja moe izabrati na 2 naqina). Sledi da je
broj bojea u ovoj situaciji 422 = 16.
(3.2) Po a koja su dijametralno suprotna u odnosu na centralno su iste boje (ovakvih bojea ima 2). Tada
svako ugaono po e ima susedna po a razliqite boje, pa je ihova boja jedinstveno odreena, tj. broj
bojea u ovoj situaciji je 2.
Dakle, ako je centralno po e obojeno bojom 1, traenih bojea ima 32 + 32 + 16 + 2 = 82, pa je ukupan broj
traenih bojea 3 · 82 = 246.
6. Izraqunati sledee sume, u zavisnosti od prirodnih brojeva m, n:
 m  
(a) ;

X m n−1
j=1
j j−1
m
(b) .
  
X m m−j
(−1)j
j=1
j n−j

Rexee.
(a) Kako je nj −− 11 = nn −− 1j , sumu u ovom delu zadatka moemo interpretirati kao broj naqina da se od m
   

muxkaraca i n −1 ene odabere delegacija od ukupno j + (n − j) = n osoba, od kojih je taqno j muxkaraca.
Zato je rexee . Mogli smo rezonovati i drugaqije: da xvatimo sabirke na levoj strani kao

m+n−1
n
broj svih n−kombinacija sa ponav aem m−toqlanog  skupa, koje sadre taqno j razliqitih elemenata, za
sve j = 1, . . . , m. Takvih kombinacija ima j − 1 , pri qemu one elemente skupa koji se pojav uju u toj
n−1

kombinaciji moemo odabrati na mj naqina. Zato je suma iz zadatka zapravo jednaka broju svih moguih

n−kombinacija sa ponav aem m−toqlanog skupa, xto je .

 
m+n−1
n

(b) Primetimo da je, za proizvo ne prirodne brojeve m ⩾ n ⩾ j , ispueno j n − j = mn nj jer oba

     
m m−j

izraza oqigledno predstav aju broj ureenih parova podskupova (A, B), gde je |A| = n, |B| = m, A ⊆ B . Sada
lako raqunamo
m    X m      Xm    
X m m−j m n m n m
(−1)j = (−1)j = (−1)j =− .
j=1
j n − j j=1
n j n j=1
j n

Mogue je i predstaviti skup S svih n−kombinacija m−toqlanog skupa {1, 2, . . . , m} kao uniju skupova Sk
svih onih n−kombinacija tog skupa koje sadre k, tj S = S1 ∪ S2∪ · · · ∪Sm . Kako je za proizvo ne j ⩽ m
i 1 ⩽ k1 < k2 < · · · < kj ⩽ n ispueno |Sk ∩ Sk ∩ · · · ∩ Sk | = mn −− jj , na osnovu Formule uk uqea i
1 2 j

isk uqea sledi   m   

m X m m−j
= (−1)j+1 ,
n j=1
j n−j

pa je nakon prebacivaa oqigledno rezultat zaista − mn .

7. Na stadionu ima ukupno 2n sedixta koja su oznaqena brojevima od 1 do 2n. Svaki od 2n navijaqa dobio je ulaznicu
sa brojem od 1 do 2n (svaki navijaq dobio je ulaznicu sa razliqitim brojem), ali su odluqili da mesta popune po
svom nahoeu (svaki navijaq popuava taqno jedno mesto). Na utakmici je organizovana nagradna igra, tako da
nagradu dobija svaki navijaq kome je zbir brojeva napisanih na karti i na sedixtu paran. Na koliko naqina se
mogu popuniti mesta, tako da taqno k navijaqa dobije nagradu?
Rexee. Po uslovima, navijaq dobija nagradu ako i samo ako su brojevi na egovoj ulaznici i na egovom sedixtu
iste parnosti. Neka je xpp broj navijaqa qiji su brojevi i ulaznice i sedixta parni, xnp broj navijaqa qiji je broj
ulaznice neparan, a sedixta paran, xpn broj navijaqa qiji je broj ulaznice paran, a sedixta neparan, a xnn broj
navijaqa qiji su brojevi i ulaznice i sedixta neparni. Onda je xpp + xpn jednako broju navijaqa koji na ulaznici
imaju paran broj, tj. xpp + xpn = n, a analogno je xnp + xnn = n, xpn + xnn = n, xpp + xnp = n, pa je xpn = xnp i
xpp = xnn . Broj navijaqa koji su dobili nagradu je k = xpp + xnn = 2xpp , odnosno mora biti paran broj, pa nije
mogue popuniti mesta tako da neparan broj navijaqa dobije nagradu.
Ukoliko je k = 2l paran broj, iz prethodnih razmatraa dobijamo xpp = xnn = l i xpn = xnp = n −l. Moemo
odabrati prvo l nagraenih navijaqa sa parnim brojem ulaznice na nl naqina, ihova parna mesta na nl naqina
i rasporediti ih na ihna l! naqina. Nakon toga, n − l mesta za preostale navijaqe sa parnim brojem ulaznice se
mogu izabrati na n − l = l naqina (poxto zauzimaju mesta oznaqena neparnim brojem), a na ta mesta se mogu

n n

rasporediti na n · (n − 1) · · · (l + 1) naqina. Nakon toga, l nagraenih navijaqa sa neparnim brojem ulaznice se mogu
izabrati na nl naqina, na preostalih l mesta oznaqenih neparnim brojem se mogu rasporediti na l! naqina, a
preostalih n − l navijaqa sa neparnim brojem ulaznice se na preostalih n − l mesta oznaqenih parnim brojem mogu
rasporediti na (n − l)! naqina. Dakle, rexee je
         2
n n n n n
· · l! · · n · (n − 1) · · · (l + 1) · · l! · (n − l)! = · (l!)2 .
l l l l l
 Matematiqka gimnazija u Beogradu, ode ee 1d
Kontrolna veba - kombinatorika (primer 4)
1. Na koliko naqina se broj 2022 moe predstaviti kao zbir nekoliko:
(a) prirodnih brojeva (bar dva), pri qemu redosled sabiraka jeste bitan;
(b) neparnih prirodnih brojeva (bar dva), pri qemu redosled sabiraka jeste bitan?
Rexee.
(a) Ako broj 2022 predstavimo u obliku 1| + 1 +{z· · · + 1} = 2022, zadatak se svodi na odabir da li emo svaki od
2022
znakova + zameniti pregradom ili ne. Zato je broj traenih predstav aa 22021 , od qega treba oduzeti 1 ako
elimo da imamo bar dva sabirka. Prema tome, rexee je 22021 − 1. Naravno, moglismo i rexavati jednaqinu
x1 + x2 + · · · + xn = 2022 u skupu N, za sve n ∈ {2, 3, . . . , 2022}. Ova jednaqina ima rexea, pa na taj
2021
n−1
naqin opet dobijamo
2022       
X 2021 2021 2021 2021
= + + ··· + = 22021 − 1.
n=2
n−1 1 2 2021
(b) Rexavamo jednaqinu (2x1 − 1) + (2x2 − 1) + · · · + (2xn − 1) = 2022 u skupu N, koja je ekvivalentna jednaqini
. Kako oqigledno n mora biti paran broj, za n = 2k dobijamo x1 + x2 + · · · + x2k =
2(x1 + x2 + · · · + xn )= 2022 + n
1011 + k , koja ima rexea, pri qemu je k ∈ {1, 2, . . . , 1011}. Rexee je
1010 + k
2k − 1
1011
X         
1010 + k 1011 1012 2020 2021
= + + ··· + + .
2k − 1 1 3 2019 2021
k=1

4. Na koliko naqina je mogue svako po e tablice 4 × 4 popuniti brojevima 1 ili −1 tako da je zbir brojeva u svakoj
vrsti i svakoj koloni jednak nuli?
Rexee. Kako svaka vrsta i svaka kolona sadri taqno dve 1 id sve −1, prvu vrstu moemo popuniti na 42
= 6
naqina. Drugu vrstu moemo takoe popuniti na 6 naqina, od kojih se:
ˆ jedan naqin poklapa na svim po ima sa popuavaem prve vrste;
ˆ qetiri naqina se poklapaju na taqno dva mesta sa prvom vrstom;
ˆ jedan naqin se ne poklapa ni na jednom mestu sa prvom vrstom.
U zavisnosti od toga, treu vrstu moemo popuniti na 1, 2 ili 6 naqina. Kada je i treca vrsta popuena, qetvrta
vrsta se popuava jednoaqno. Dakle, rexee je
6(1 · 1 + 4 · 2 + 1 · 6) = 90.

5. Teniski meq izmeu igraqa A i B zavrxen je rezultatom 7 : 5, 3 : 6, 6 : 4.

(a) Koliko ima moguih zapisa toka ovog meqa u gemovima na semaforu (u skladu sa pravilima tenisa)?
(b) Koliko ima moguih tokova meqa ako je poznato da igraq A nije vezao nikoja dva uzastopno osvojena gema u
drugom setu i nikoja tri u treem setu?
Rexee. Posleda dva gema prvog seta su rezervisana  za igraqa A, tako da je broj moguih zapisa toka prvog
seta zapravo broj naqina da se doe do 5 : 5, a to je 5 = 252. U drugom setu broj naqina svodi se na broj
10

naqina da se 3 nule i 5 jedinica porea u niz tako da nule nisu susedne; to se moe uqiniti na = 20 naqina
 
6
3
(opet je posledi gem rezervisan, smextamo nule izmeu jedinica). U treem setu imamo 4 nule i 5 jedinica koje
rasporeujemo u niz, moemo pristupiti na dva naqina.
ˆ 5 jedinica moe ii u grupama 2 − 2 − 1, 2 − 1 − 1 − 1, 1 − 1 − 1 − 1 − 1, pri qemu grupe nisu susedne i treba
obratiti pau da 2 jedinice ne budu na kraju jer bi onda sa posledom jedinicom   (posledim osvojenim
gemom igraqa A) qinile opet tri uzastopno osvojena gema. U prvom sluqaju ima 3 · 3 − 2 · 2 = 18 naqina,
 
5 4

jer imamo 3 grupe jedinica koje nisu susedne i smextamo ih na 5 mesta zbog toga xto imamo 4 nule (sliqno
kao u drugom setu) i oduzimamo sluqajeve kada je par jedinica
  na kraju (i automatski pre ih jedna nula, pa
ostaju 2 grupe jedinica i 4 nule). U drugom sluqaju ima 54 · 4 − 4 = 16 naqina, a u treem samo 1 naqin. To
je ukupno 18 + 16 + 1 = 35 naqina za trei set.
 ˆ Moemo od ukupnog broja = 126 oduzimati sluqajeve kada se pojav uju 3 uzastopno osvojena gema. Jedinice
 
9
4
mogu ii u grupama 3 − 2, 3 − 1 − 1, 4 − 1, 5, pri qemu nikoja dva bloka nisu susedna, i jox sluqaj kada su dve
jedinice na kraju (i sa posledom qine trojku, pre ih ide nula). U prvom sluqaju ima 2 · 2 = 20 naqina,

5

u drugom 3 · 3 = 30 naqina, u treem 52 · 2 = 20 naqina i u qetvrtom 5 naqina. Ako su dve jedinice na

   
5

kraju, mora
  pre ih ii nula i ne smeju preostale 3 jedinice da budu susedne (jer smo to ve brojali), pa
imamo 63 − 4 = 16 naqina. To je ukupno 126 − 20 − 30 − 20 − 5 − 16 = 35 naqina.
Konaqno rexee: 252 · 20 · 35 = 176400.
6. (a) Izraqunati sledeu sumu, u zavisnosti od prirodnog broja n:
n   
X 2n 2k 2n−2k
2 .
2k k
k=0

(b) Neka je n prirodan broj i 0 ⩽ k ⩽ n − 1 ceo broj. Dokazati da vai:

k   k  
X n X n−1−j j
= 2 .
j=0
j j=0
k−j

Rexee.
(a) Posmatrajmo skup od 2n braqnih parova, xto je ukupno 4n osoba. Broj naqina da od ih odaberemo 2n osoba
je 2n . S druge strane, oznaqimo sa k broj braqnih parova koji su odabrani meu tih 2n udi. To moemo
 
4n

uraditi na 2n 2n − k2n − 2k22n−2k naqina jer biramo k parova na naqina, zatim za preostalih 2n−2k
   
2n
k k
osoba biramo parove iz kojih potiqu na 2n
     2n−2k naqina i jox ihov pol na 2
− k
2n−2k
naqina. Lako se proverava
2n 2k 2n
= 2n − k

da je 2k k
2n−2k
k , pa je
n     
X 2n 2k 4n
22n−2k = .
2k k 2n
k=0

(b) Leva strana jednakosti je oqigledno broj svih podskupova S skupa {1, 2, . . . , n} sa najvixe k elemenata. Kom-
plement svakog takvog podskupa ima bar l = n − k elemenata. Neka je {1, 2, . . . , n} \ S = {a1 , a2 , . . . , al , . . . , as },
gde je 1 ⩽ a1 < a2 < · · · < as ⩽ n, tj. neka komplement ima taqno s ⩾ l elemenata. Prvo primetimo da al moe
biti bilo koji element skupa {l, l + 1, . . . , n}. Neka je m ∈ {l, l + 1, . . . , n} fiksirani element. Izraqunajmo
koliko ima skupova S koji odgovaraju uslovima zadatka i qiji je l−ti element po veliqini  u komplementu
skupa S bax al = m. Elemente {a1 , a2 , · · · , al−1 } biramo iz skupa {1, 2, . . . , m − 1} na l − 1 naqina jer je m
m−1

bax l−ti po veliqini. Xto se tiqe elemenata veih od m, oni mogu ili da pripadaju ili da ne pripadaju
komplementu skupa S , pa je presek komplementa skupa S i skupa {m + 1, m + 2, . . . , n} bilo koji podskup sa
n − m elemenata, kojih ima 2n−m . Konaqno, podskupova S skupa {1, 2, . . . , n}takvih da je l−ti element po
veliqini komplementa tog skupa bax jednak m (l ⩽ m ⩽ n) ima taqno ml −−11 · 2n−m . Sledi da je broj svih
podskupova sa najvixe k elemenata jednak
n   m   m   k  
X m−1 X l+k−j−1 X n−j−1 X n−1−j
· 2n−m = · 2n−(l+k−j) = · 2j = 2j .
l−1 j=0
l−1 j=0
n−k−1 j=0
k−j
m=l

7. (a) U pravilnom 2022−ouglu posmatrajmo sve qetvorouglove qija su temena ujedno i temena mnogougla. Izraqunati
brojeve A, B , C onih qetvorouglova koji redom sadre centar ovog mnogougla: u svojoj unutraxosti, u
spo axosti i na granici.
(b) U proizvo noj triangulaciji datog konveksnog n−tougla (n ⩾ 4) oznaqimo sa A broj trouglova koji meu
svojim stranicama imaju taqno dve stranice mnogougla, a sa B broj onih trouglova qije su sve tri stranice
ujedno i dijagonale mnogougla. Dokazati da razlika A − B ne zavisi od triangulacije n−tougla i odrediti
tu razliku.
Rexee.
(a) Ukupan broj qetvorouglova je A + B + C = .
Ako qetvorougao sadri centar mnogougla O na granici,
 
2022
4
to znaqi da mu je najdua stranica preqnik, a preostala dva temena su sa iste strane preqnika i proizvo na.
Takvih qetvorouglova ima    
1010 1010
C = 1011 · 2 · = 2022 · .
2 2
Ako qetvorougao sadri taqku O u svojoj spo axosti i ako fiksiramo  jedno
 egovo teme P koje pripada
najduoj stranici, onda preostala tri temena moemo odabrati na 2 · 3 naqina jer se nalaze sa iste
1010

strane preqnika koji sadri P . Kako smo na ovaj naqin svaki qetvorougao uraqunali dva puta, rexee je
 
1010
B = 2022 · .
3

Na kraju, oqigledno je , pa je
     
1010 1010 1011
B + C = 2022 · + 2022 · = 2022
2 3 3
   
2022 1011
A= − 2022 .
4 3

(b) Neka je jox i C broj trouglova qije su dve stranice dijagonale mnogougla. Kako je broj trouglova u triangu-
laciji jednak n − 2 (dokazivali smo), to je
A + B + C = n − 2.

Ako brojimo stranice mnogougla koje se pojav uju meu stranicama ovih trouglova, dobijamo
2A + C = n.

Brojei dijagonale mnogougla koje se pojav uju meu stranicama ovih trouglova, svaka od ih n−3 se pojav uje
u dva trougla, pa dobijamo
A + 3B + 2C = 2(n − 3).
Iz prve dve jednaqine ve sledi da je A − B = 2 i ova razlika ne zavisi od same triangulacije. Takoe, imamo
da vai 2B + C = n − 4, ali ne moemo odrediti nijedan od brojeva A, B, C eksplicitno jer zavise od same
triangulacije.