PRAKTIKUM

ПРАКТИКУМ: „РАЗВOЈ ПРИМАРНЕ
СЕЛЕКЦИЈЕ ОТПАДА НА ТЕРИТОРИЈИ

ГРАДА ЧАЧКА“
ЧАЧАК, 2010 година

ПРАКТИКУМ
РАЗВОЈ ПРИМАРНЕ СЕЛЕКЦИЈЕ ОТПАДА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЧАЧКА
ПРОЈЕКАТ
„Развој примарне селекције отпада на територији Града Чачка“
Програм финансира Влада Швајцарске преко Швајцарске агенције за развој и

сарадњу СДЦ
Програм спроводe: МСП консалтинг д.о.о.

Топлице Милана 2
36000 Краљево
Е – mail: msp@msp.co.rs
www.msp.co.rs
Град Чачак
Жупана Страцимира 2
32000 Чачак
www.cacak.org.rs
Група аутора: Јасминка Милошевић

Велимир Митровић
Бранка Мариновић
Милољуб Симовић
Никола Стругар
Данка Ранђић
Технички рецензент: Радојица Гавриловић
Издавач: Град Чачак
Штампа: штампарија ''СЛОВО''
Тираж: 500 КОМ
2
Предговор
Овај приручник има за циљ, пре свега да се остави писани траг о искуствима која су
настала у шестогодишњим напорима града Чачка усмереним ка успостављању
интегрисаног система управљања комуналним чврстим отпадом и да се та искуства,
ма како изгледало, поделе са онима који сада ступају у овај процес или тек намеравају
да га отпочну. Технички приручник је наставак основног приручника „Развој примарне
селекције амбалажног отпада из комуналног чврстог отпада на територији општине
Чачак“, који представља један популаран приказ селекције амбалажног отпада без
улажења у техноекономске и организационе детаље, намењен ширем кругу читалаца.
У овом раду намера аутора је била да стручном аудиторијуму из области управљања
отпадом, пре свега ЈКП и локалним јединицама управе, стави на располагање
техноекономске информације које могу бити корисне за постављање нових локалних
система за селекцију отпада. Текст није популарног карактера и подразумева да
читалац поседује основна стручна знања и искуства из комуналне праксе и рада у
органима локалне управе.
Сви подаци наведени у приручнику су синтеза вишегодишњих директних теренских и

погонских мерења и могу се уз уважавање локалних специфичности користити при
изради техничких пројеката. Намера аутора није била да кроз приручник намеће
конкретна техничка решења, већ да пружи прилику читаоцу да лакше доће до
сопственог модела, или да их користи у разговорима са потенцијалним инвеститорима.
Анализа импута и атпута је дата без учешћа финансијских средстава која се могу
обезбедити по принципу продужене одговорности произвођача и путем донација. Све
приказане цене су реалне у времену израде и у условима града Чачка, тако да их
приликом израде сопствених калкулација треба проверити и ускладити са актуелним у
датом тренутку. У поглављу 2 је дат, као помоћ читаоцу, скраћен приказ најважнијих
међународних стандарда, директива, конвенција, препорука и протокола, као и листа
домаћих стратегија, закона, уредби, правилника и прописа.
Важно је напоменути да су Чачак и ЈКП „Комуналац“ једни од пионира увођења и

развоја селекције отпада, да се релације између оператера отпадом након закона из
2009 године, још увек креирају и нису потпуно јасне, као и да продужена одговорност
произвођача још није заживела као инструмент подршке селекцији. У том смислу овај
приручник не третира ове инструменте подршке. Трошкови затварања депонија и
рекултивација земљишта такође нису били предмет калкулација у овом раду. Свесни
смо чињенице да многа питања у области селекције отпада нису затворена овим
приручником, а неке дискусије се тек отварају. У том смислу позивамо будуће читаоце
да нас упозоре на све грешке које уоче и на томе смо унапред захвални. Такође
користимо ово место да све Вас позовемо на активније учешће у решавању једног од
највећих еколошких проблема данашње цивилизације.
На крају захвални смо народу Швајцарске који већ годинама у оквиру СДЦ –а и
посебно програма МСП –а, помаже локалним јединицама управе у решавању
најразличитијих развојних проблема, што су прихватили да партиципирају на пројекту
„Развој примарне селекције отпада на територији града Чачка“ у оквиру кога је израђен
приручник. Захвални смо и свима који су пружили било коју врсту помоћи и тиме
активно учествовали у различитим фазама израде.
Аутори
Чачак, децембар 2010. година
3
Садржај:
1. Увод – историјат управљања отпадом
2. Међународна регулатива, ЕУ законодавство, национални прописи и
институционални оквир
3. Анализа стања у области управљања отпадом у граду Чачку
4. Технички опис модела селекције комуналног чврстог отпада у граду Чачку
5. Основи за израду техно-економске анализе селекције комуналног чврстог отпада
6. Едукација становништва у служби развоја примарне селекције отпада
7. Кораци у развоју модела селекције комуналног чврстог отпада (предуслови,
претпоставке и ризици)
8. Закључак и препоруке
9. Речник коришћених појмова и израза
10. Прилози и коришћени извори
4
1. Увод *
Бројне анализе су показале да је један од највећих еколошких проблема у Србији

неодговарајуће поступање са отпадом.
Депонијa отпада, појам познат такође као депонија смећа или само депонија (и
историјски, као ђубриште и сметлиште), је место за одлагање отпадних материјала и
најстарији облик третмана отпада. Историјски гледано, одлагање отпада на депоније је
најчешћа метода организованог одлагања отпада и још увек је тако у многим местима
широм света. Ђубришта су настајала спонтано, на местима на којима је људима било
најзгодније да бацају отпад, потом као организована сметлишта, а много касније
настају санитарне депоније као најприхватљивији начин одлагања отпада. Депоније
могу бити интерна места настанка отпада, али и локације које користе многи
произвођачи отпада. Многе депоније се користе и за друге сврхе, као што је
привремено складиштење, консолидација и пренос или третман отпадног материјала
(сортирање, обрадa или рециклажa).
Подаци о настајању, начину одлагања и количинама отпада у Републици су непотпуни.
Процењује се да се на годишњем нивоу сакупља око 2 200 000 т отпада који укључује
отпад из домаћинстава, комерцијални отпад и неопасан индустријски отпад, али и
отпад из здравствених установа, кланични и грађевински отпад. Комунални отпад се
одлаже, углавном, на неуређене депоније, а постоји и огроман број дивљих депонија
због несавесног поступања становништва, као и чињенице да око 2 500 000
домаћинстава није покривено организованим сакупљањем отпада. Не
постоје постројења за третман и одлагање опасног отпада, нити одговарајући простор
за складиштење. Опасан отпад се привремено складишти у углавном, неодговарајућим
условима на месту настанка, али се често без икакве контроле одлаже на комуналне
или дивље депоније.
Влада Републике Србије је јула 2003. године усвојила Националну стратегију
управљања отпадом - са програмом приближавања ЕУ. Овај документ представља
основу којом се обезбеђују услови за рационално и одрживо управљање отпадом на
нивоу Републике.
Према донетом Закону о управљању отпадом успоставља се интегрално управљање
отпадом, од његовог настанка, преко сакупљања, транспорта, складиштења, третмана
до коначног одлагања. Утврђивање савремених принципа, врстa и класификацијe
отпада, планирања управљања, надлежности у управљању, организације управљања,
управљање посебним токовима отпада, дозволе за управљање отпадом,
прекогранично кретање отпада, извештавање о отпаду и базе података, као и
финансирање управљања отпадом су основни елементи интегралног управљања
отпадом.
* http://www.cpc-serbia.org/izrada_planova_upravljanja_otp.html
5
2. Међународна регулатива, ЕУ законодавство,
национални прописи и институционални оквир
2.1. Међународна регулатива
Најзначајније међународне конвенције из области управљања отпадом, потврђене од

стране Скупштине Републике Србије су Базелска конвенција и Архуска конвенција
потврђена од стране СРЈ 1999. год., као и од републике Србије 2009. год.
Базелска конвенција о контроли прекограничног кретања опасног отпада и његовог

одлагања (1989.) је један од најзначајнијих међународних инструмената којим је систем
контроле отпада успостављен на глобалном нивоу. У циљу функционисања таквог
система, одредбама Конвенције је прецизирано поље њене примене, прописана су
права и обавезе држава у погледу поступања са опасним отпадом, и утврђена правила
еколошки исправног управљањa опасним отпадом.
Архуска конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и
праву на правну заштиту у питањима животне средине.
Архуска конвенција је усвојена 25. јуна 1998. године на четвртој Конференцији
"Животна средина за Европу" у граду Архусу (Данска). Циљ усвајања Архуске
конвенције је заштита права сваког појединца, садашњих и будућих генерација на
живот у животној средини адекватној његовом здрављу и благостању.
Архуска конвенција је међународно - правни инструмент за заштиту животне средине
која садржи 3 групе правила која се односе на:
• права грађана на доступност информацијама

• права грађана да учествују у доношењу одлука о животној средини
• приступ правосуђу у случају да су претходна два права нарушена (правна
заштита)
2.2. ЕУ законодавство потврђено од стране СРЈ 1999. год., као и од

републике Србије 2009. год.
Најважније директиве Европског савета у вези комуналног отпада су:
• Директива Савета 2008/98/ЕC о отпаду која замењује и допуњује Оквирну

директиву 75/442/ЕЕC, 2006/12/ЕC
• Директива Савета 99/31/ЕC о депонијама
• Директива Савета 2000/76/ЕC о спаљивању отпада
• Директива Савета 94/62/ЕC о амбалажи и амбалажном отпаду допуњена
Директивом 2005/20/ЕC, 2004/12/ЕC, 1882/2003/ЕC
Списак осталих директива налази се у прилогу 2.1. на крају приручника.
Директива 2008/98 ослања се на претходне две директиве 75/442/ЕЕC и

2006/12/ЕC.
Директива 2006/12/ЕС Европског парламента успоставља законодавни оквир за

управљање отпадом у Унији. Она дефинише и кључне појмове, као што су
отпад, повраћај и одлагање и поставља суштинске захтеве за управљање отпадом, а
6
нарочито обавезу оснивања предузећа или носилаца операција управљања отпадом
који имају дозволу или су регистровани, као и обавезу за све државе чланице
да израде планове управљања отпадом. Директива такође успоставља главне
принципе као што су обавеза третмана отпада на начин који нема негативан утицај
на животну средину или људско здравље, упућује на примену хијерархије
управљања отпадом и, у складу са принципом загађивач плаћа, условљава да
трошкове одлагања отпада мора да сноси власник отпада, односно претходни власник
или произвођач производа од кога је настао отпад.
Директива Савета 75/442/ЕЕС о отпаду (Оквирна директива) установљава оквир за
управљање отпадом у ЕУ и хијерархију отпада (превенцију или смањење производње
отпада и његове штетности, искоришћење отпада, укључујући рециклажу, поновно
коришћење или коришћење отпада као горива). Основа за ову Директиву је Стратегија
ЕУ о отпаду. Од земаља чланица се захтева да установе интегралну и адекватну
мрежу постројења за одлагање, узимајући у обзир најбоље расположиве технологије
које не укључују превелике трошкове у складу са специфичним циљевима као што је
принцип близине и самодовољности у одлагању отпада. Земље чланице треба да
израде планове за управљање који покривају посебно врсте, количине и порекло
отпада који треба третирати или одложити, опште техничке захтеве, посебне
аранжмане који се односе на све специфичне врсте отпада, и одговарајуће локације и
постројења за одлагање. Компаније или установе које третирају, складиште или
одлажу отпад за друго лице, морају обезбедити овлашћење од надлежних органа које
се односи посебно на врсте и количине отпада који треба да буде третиран, опште
техничке захтеве и мере превенције и заштите које треба да буду предузете.
Принцип "загађивач плаћа" се примењује на одлагање отпада да би се осигурало да су
трошкови одлагања отпада, створени од произвођача отпада или од власника отпада,
који отпад носи на сакупљање или одлагање. Системи за бележење података и
извештавање морају бити установљени за праћење мера које су предузете ради
спровођења Директиве, а посебно хијерархије отпада и националних планова за
управљање отпадом и да се обезбеди да су прикупљени подаци о називу, адреси,
врсти и количини отпада којим се рукује за свако постројење за одлагање опасног
отпада.
Директива Савета 99/31/ЕС о депонијама отпада
Директива 1999/31/ЕС о депонијама отпада забрањује на територији ЕУ депоновање

појединих врста опасног отпада, течних отпада и гума. Директива поставља за циљ
смањење депонованих количина биоразградивог комуналног отпада. Директивом се
забрањује депоновање нетретираног отпада. Овом директивом о депоновању отпада
уводи се класификација депонија, према врсти отпада за коју је намењена, на депоније
за опасан, неопасан и инертан отпад. Директива уводи забрану одлагања:
• биоразградивог отпада - почетно смањење количине биоразградивог отпада
који се депонује на 75%, на 50% до 2005, односно на 25% до 2010. године;
• течног отпада;
• запаљивог или изузетно запаљивог отпада;
• експлозивног отпада;
Према 1999/31/ЕС заједничко одлагање инертног, опасног и комуналног отпада није
дозвољено. Директива садржи низ општих критеријума за одређивање локације
депонија и мера заштите воде, тла и ваздуха кроз примену сакупљања и
пречишћавања процедних вода и сакупљања и коришћења депонијског гаса уз
обнављање енергије. Уколико се гас не користи за производњу енергије он се мора
сагоревати на самој локацији ради спречавања његове емисије у атмосферу. Такође,
за све класе депонија захтева се покривање површине депоније слојем дебљине веће
од 1 м, затим мерење и праћење одређених радних параметара и забрана илегалног
одлагања отпада. За сва захтевана мерења директивом се прописују и временски
7
периоди када се она морају спровести у току периода рада депоније као и после њеног
затварања.
Директива Савета 94/62/ЕС о амбалажи и амбалажном отпаду допуњена

директивом 2004/12/ЕС
Директива имплементира стратегију ЕУ о отпаду од амбалаже и има за циљ да

хармонизује националне мере за управљање отпадом од амбалаже, да минимизира
утицај отпада од амбалаже на животну средину и да избегне баријере у ЕУ које могу да
спрече конкуренцију. Она третира сву амбалажу која је на тржишту Заједнице, као и
сав отпад од амбалаже без обзира на порекло настајања (индустрија, комерцијални
сектор, радње, услуге, домаћинства), имајући на уму материјал који се користи.
Директива Савета 2000/76/ЕС о спаљивању отпада
Циљ Директиве је да спречи или колико је то могуће редукује загађење ваздуха, воде и
земљишта проузроковано инсинерацијом или коинсинерацијом отпада, као и да спречи
ризик по људско здравље.
Инсинерација отпада може да проузрокује емисију супстанци које загађују ваздух, воду
и земљиште и имају штетан утицај на здравље људи. Директива уводи интегрални
приступ инсинерацији отпада. Граничне вредности испуштања у воду заједнички се
сагледавају са граничним вредностима емисије у ваздух. Ова директива се односи не
само на постројења која служе инсинерацији отпада већ и на постројења у којима се
врши коинсинерација (постројења чија је главна улога да производе енергију или
материјалне производе користећи отпад као редовно или додатно гориво, при чему се
отпад термички третира у сврху одлагања).
2.3. Национални прописи и институционални оквир
Процес приближавања Европској Унији садржи три кључна елемента:
• хармонизацију прописа,
• изградњу административних капацитета и капацитета институција, и
• економске инструменте.
Више од 30% свих прописа које наша земља треба да донесе и имплементира, у
процесу европских интеграција, су из области заштите животне средине.
8
Министарство животне средине Стручне организације
и просторног планирања за испитивање отпада
Агенција за заштиту животне средине

Покрајински секретаријат
за заштиту
Фонд за заштиту животне средине животне средине и
одрживи развој
Надлежни орган јединице

локалне самоуправе
Слика 2.1. Институционални оквир у области управљања отпадом у Републици

Србији (извор презентација Радмиле Шeровић „Нова законска регулатива у РС“ )
Национална стратегија управљања отпадом, са програмом приближавања ЕУ,

усвојена 2003. године, представља документ највишег реда који обезбеђује услове за
рационално и одрживо управљање отпадом.
Основни принципи управљања отпадом су: одрживи развој, регионални приступ у

управљању отпадом, предострожност, загађивач плаћа, хијерархија у управљању
отпадом, примена најпрактичнијих опција за животну средину и одговорност
произвођача.
Краткорочни циљеви (2010 - 2014)
– Ускладити националне прописе из области управљања отпадом са

законодавством ЕУ,
– Донети националне планове за појединачне токове отпада,
– Развити регионалне и локалне планове управљања отпадом,
– Успоставити интегрални систем о отпаду,
– Повећати број становника обухваћених системом сакупљања отпада на 75% ,
– Развити систем примарне селекције,
– Изградити 12 регионалних центара за управљање отпадом,
– Успоставити систем управљања опасним отпадом,
– Јачати професионалне и институционалне капацитете за управљање опасним
отпадом,
– Успоставити систем управљања посебним токовима отпада,
– Успоставити систем управљања медицинским и фармацеутским отпадом,
– Развити програм управљања отпадом животињског порекла,
– Подстицати коришћење отпада као алтернативног горива у цементарама,
железарама и термоелектранама - топланама.
9
Дугорочни циљеви (2015 - 2019)
– Увести селективно сакупљање и третман опасног отпада из домаћинстава и

индустрије,
– Изградити још 12 регионалних центара за управљање отпадом,
– Санирати постојећа сметлишта која представљају највећи ризик по животну
средину,
– Обезбедити капацитете за спаљивање (инсинерацију) органског индустријског и
медицинског отпада,
– Постићи стопу поновног искоришћења и рециклаже амбалажног отпада на 25%
од његове количине,
– Успоставити систем управљања грађевинским отпадом и отпадом који садржи
азбест,
– Смањити отпад на депонијама до 20%.
Циљеви који се новим законским прописима у области управљања отпадом желе

постићи су:
• потпуна усаглашеност националног законодавства са ЕУ захтевима кроз
процес приближавања ЕУ законодавству,
• ефикасно спровођење законодавства, као приоритет и достизање
високог нивоа усаглашености,
• разграничавање надлежности (поделом функција и одговорности између
републичког, покрајинског и локалног нивоа одлучивања),
• стварање одговарајућих капацитета у институцијама одговорним за
управљање отпадом,
• стварање одговарајућих људских ресурсa и капацитета за управљање
отпадом (у јавном и приватном сектору),
• укључивање приватног сектора у управљање комуналним чврстим
отпадом.
Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС", број 36/09) један је од значајних
законских прописа из области заштите и унапређивања животне средине који је усвојен
током 2009. године.
Управљање отпадом заснива се на следећим начелима:
1) Начело избора најоптималније опције за животну средину

• Избор најоптималније опције за животну средину је систематски и
консултативни процес доношења одлука који обухвата заштиту и очување
животне средине.
2) Начело близине и регионалног приступа управљању отпадом

• Отпад се третира или одлаже што је могуће ближе месту његовог настајања,
односно у региону у којем је произведен да би се у току транспорта отпада
избегле нежељене последице на животну средину.
3) Начело хијерархије управљања отпадом

• Хијерархија управљања отпадом представља редослед приоритета у пракси
управљања отпадом:
– превенција стварања отпада и редукција, односно смањење коришћења
ресурса и смањење количина и/или опасних карактеристика насталог
отпада;
10
– поновна употреба, односно поновно коришћење производа за исту или
другу намену;
– рециклажа, односно третман отпада ради добијања сировине за
производњу истог или другог производа;
– искоришћење, односно коришћење вредности отпада (компостирање,
спаљивање уз искоришћење енергије и др.);
– одлагање отпада депоновањем или спаљивање без искоришћења
енергије, ако не постоји друго одговарајуће решење.
4) Начело одговорности
• Произвођачи, увозници, дистрибутери и продавци производа који утичу на
пораст количине отпада одговорни су за отпад који настаје услед њихових
активности.
5) Начело „загађивач плаћа”

• Загађивач мора да сноси пуне трошкове последица својих активности.
Трошкови настајања, третмана и одлагања отпада морају се укључити у цену
производа.
Закон обезбеђује и ствара услове за:
• управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и

животна средина;
• превенцију настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и
рационалним коришћењем природних богатстава, као и отклањање
опасности од његовог штетног дејства на здравље људи и животну
средину;
• поновно искоришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних
сировина из отпада и коришћење отпада као енергента;
• развој поступака и метода за одлагање отпада;
• санацију неуређених одлагалишта отпада;
• праћење стања постојећих и новоформираних одлагалишта отпада;
• развијање свести о управљању отпадом.
Овим законом уређују се:
• врсте и класификација отпада;

• планирање управљања отпадом;
• субјекти управљања отпадом;
• одговорности и обавезе у управљању отпадом;
• организовање управљања отпадом;
• управљање посебним токовима отпада;
• услови и поступак издавања дозвола;
• прекогранично кретање отпада;
• извештавање о отпаду и база података;
• финансирање управљања отпадом;
• надзор, као и другa питања од значаја за управљање отпадом.
Технички аспекти Закона о управљању отпадом:

– Превенција и смањење стварања отпада
– Поновна употреба и рециклажа
– Побољшање организације сакупљања и транспорта
– Поуздано одлагање отпада
11
Економски аспекти Закона о управљању отпадом:
– Примена начела „загађивач плаћа”
– Продужена одговорност произвођача за сопствене производе
– Реструктурирање и трансформација сектора услуга
Остали аспекти Закона о управљању отпадом:

– укључивање приватног сектора,
– стварање флексибилних инструмената који се могу брзо адаптирати на
измењене услове,
– социјални аспекти,
– развијање јавне свести,
– професионална обука кадрова и
– образовање.
Врсте планских докумената за управљање отпадом:

– стратегија управљања отпадом,
– национални планови за појединачне токове отпада,
– регионални план управљања отпадом,
– локални план управљања отпадом,
– план управљања отпадом у постројењу за које се издаје интегрисана
дозвола,
– радни план постројења за управљање отпадом.
Планска документа која имају најдиректнији утицај на организовање

локалне самоуправе у овој области су:
Регионални план управљања отпадом:

– Поступак израде и доношења регионалног плана уређује се споразумом
скупштина јединица локалне самоуправе.
Локални план управљања отпадом:

– Скупштина јединице локалне самоуправе доноси план управљања отпадом
који дефинише циљеве управљања отпадом на својој територији у складу
са стратегијом.
Локална самоуправа доноси и спроводи локални план управљања отпадом, уређује и

организује управљање комуналним отпадом, издаје дозволе и друге акте, врши надзор
и контролу мера. Обезбеђује и опрема центре за сакупљање комуналног отпада,
уређује организовање и начин селекције и сакупљање отпада ради рециклаже.
Град је орган надлежан за издавање дозволе за сакупљање, транспорт, складиштење,

третман и одлагање инертног и неопасног отпада. За обављање више делатности
једног оператера може се издати једна интегрална дозвола. Ово се односи на правна
лица регистрована на територији града.
12
Дозвола се не издаје за кретање отпада унутар локације произвођача отпада, за
контејнере за отпад из домаћинства на јавним местима, места на којима се складишти
мање од 10 тона инертног отпада односно мање од 2 тоне неопасног отпада, већ
надлежни орган Градске управе издаје потврду за изузимање од обавезе прибављања
дозволе.
Захтеве за издавање дозволе подносе оператери постројења за складиштење,

третман и одлагање отпада надлежној Градској управи, на прописаном обрасцу а
захтев за сакупљање и транспорт подноси се сходно члану 70. Закона о управљању
отпадом.
Поступање са опасним отпадом као и третман инертног и неопасног отпада

спаљивањем као и дозволе за складиштење, третман и одлагање инертног и
наопасног отпада на територији више јединица локалне самоуправе издаје
Министарство животне средине и просторног планирања.
Списак релевантних националних законских аката је дат у прилогу 2.2.
3. Анализа стања у области управљања

отпадом у граду Чачку
Тренутно стање.
На подручју града Чачка у области прикупљања комуналног чврстог отпада спроводи

се планска и контролисана активност предвиђена актима градске управе садржаним у
Локалном еколошком акционом палну -ЛЕАП.
Наиме, од 2005 године координирају се активности више установа и организација:
градска управа, дечији вртићи, школе, јавна и приватна предузећа. Активности
обухватају организацију, образовање, примену и непосредно извођење посла.
Градско подручје се састоји од око 22000 индивидуалних корисника и око 2000
привредних корисника комуналних услуга. Од тог броја моделом примарне и
секундарне селекције прикупљања комуналног отпада обухваћено је 6500
домаћинстава и 200 радњи, мањи број установа и организација. Осталим
домаћинствима и привредним субјектима уобичајеним начином, одвози се мешани
отпад и депонује на градској депонији. Та пракса ће бити унапређена набавком
одговарајућих транспортних средстава.
Oрганизација деловања у моделу селекције комуналног чврстог отпада
Градско подручје је подељено на шест просторних целина које се третирају током

шест радних дана у седмици. У свакој од њих налази се око 4000 индивидуалних
корисника услуга изношења отпада применом модела примарне селекције на две
компоненте тзв. „суву“ и „мокру“.
У реализaцију концепта градске управе, укључене су предшколске установе са већ
обученим васпитачицама, основне и средње школе са оформљеним радним групама
наставника и ученика. Њихов основни задатак је пренос знања другим активистима и
упознавање грађана о начину функционисања система. Према расположивим
капацитетима за превоз селектованог отпада, у сваком од градских реона,
корисницима услуга подељене су полиетиленске кесе запремине 100 л, дефинисаних
димензија, са писаним и усменим објашњењем о начину рада, врсти отпада, и
13
терминима за његово сакупљање. Проценат покривености градске територије у 2010.
год. је 30%, а дневно се на тај начин прикупи 1,5 т комуналног чврстог отпада, што је на
годишњем нивоу 480 т. Овај ефекат постиже се са једним превозним средством,
возачем и два радника за сакупљање и утовар селектованог отпада.
Опис Јавног комуналног предузећа „Комуналац“ Чачак
Предузеће запошљава 250 радника и чине га 4 дела - радне јединице: Чистоћа,

хигијена, пијаце и управа.
Сакупљањем и обрадом отпада бави се РЈ „Чистоћа“ која се налази у индустријском
делу града, удаљеном 1,5 км од центра, на земљишту површине 6,5 ха које је у
власништву града. На том простору је распоређено 17 објеката са припадајућом
инфраструктуром. Структура радног колектива РЈ „Чистоћа“ приказана је у табели 3.1.
Радно место Број запослених

сакупљачи мешаног отпада 45
сакупљачи сувог отпада 4
возачи камиона 20
радници на одржавању 15
радници на сортирању 4
руководно административна оператива 15
Укупно запослених радника 103
Табела 3.1. Структура радног колектива РЈ „ Чистоћа“
Овај број запослених има шестодневну радну седмицу, а недељом раде 3 екипе.
Свакодневно покривају центар града - висока фреквенција пролазника и велика
густина становања, а остале улице и села једном седмично.
Део опреме за рад са којом ова радна јединица располаже приказан је у табели 3.2.
запремина број
контејнер 1,1м3 1300
контејнер 5 м3 280
3
контејнер 7м 61
Укупно контејнера 3257 м3 1641
капацитет и број
носивост
камион - ауто подизач 7т 100 м3/дан 3
камион – ротопрес 3т 4
камион – ротопрес 7т 190 м3/дан 3
камион са потисном плочом 7т 5
камион са потисном плочом 15 т 60 м3/дан 2
камион - кипер 8т 1
трактор 10 м3/дан 2
Укупно возила 130 т 360 м3/дан 20
Табела 3.2. Опрема за прихват и траспорт комуналног чврстог отпада РЈ
„Чистоћа“
ЈКП „Комуналац“ располаже са 20 возила укупне запремине око 360 м3 или 130 т
носивости, а превезе, према мерењима, у просеку 65 т/дан или око 200 м3/дан.
Управљање комуналним чврстим отпадом на територији града Чачака обухвата
примарну селекцију, сакупљање, транспорт, разврставање, балирање, односно
одлагање сировина, као и депоновање остатка комуналног чврстог отпада на градску
депонију.
14
Процес почиње едукацијом становништва, и као један од првих корака може се узети
навикавање предшколске деце на разликовање врста отпада као и спознаја да се ти
материјали могу поново вратити у употребу. Ученици из основних и средњих школа
укључују се у активности едукације кроз обуку градског и сеоског становништва, као и
својих вршњака из других школа који би требало да прошире даљу обуку грађана.
Радници комуналног предузећа врше поделу кеса за сакупљање комуналног чврстог
отпада уз адекватна упутства и уз пропратне штампане материјале. Трочлана радна
екипа за сакупљање и довоз отпада из примарне селекције, сакупља кесе са отпадом
из одговарајућих дневних реона, од врата до врата, мери довезену количину и предаје
радницима на траци за завршну селекцију. На траци се врши даље разврставање
материјала из примарне селекције по врстама на ПЕТ обојен и необојен, тврду
пластику, фолије, картон, новине, тетрапак, стакло, метал и за сада неупотребљив
остатак који се одлаже на градску депонију. Употребљиви материјали се балирају и
продају као секундарна сировина приватним рециклерима. Целокупна акција је
подржана у локалним медијима.
ПРИМАРНА
СЕЛЕКЦИЈА
ОТПАДА
СУВИ ОТПАД МОКАР ОТПАД

40% 60%
ОПАСАН ОТПАД
ОПАСАН
ВАН СИСТЕМА ?!
ОТПАД ВАН ЗАВРШНА СЕЛЕКЦИЈА БИО ТРЕТМАН
СИСТЕМА ?!
СЕКУНДАРНЕ НЕРЕЦИКЛА. НЕИСКОМПОСТИРАН КОМПОСТ МЕТАН

МАТЕРИЈАЛ + ВОДА
СИРОВИНЕ
30%
МАТЕРИЈАЛ CO2
20% 10% 47% 3%
РЕЦИКЛАЖА СЕКУНДАРНО САНИТАРНО БИЉНО ХРАНИВО ВОДA ЕНЕРГИЈА

ГОРИВО ДЕПОНОВАЊЕ ИЛИ ЕНЕРГИЈА
20% (10 -20)% ? (10-20)%? 15% 32% 3%
ШЕМА ТОКОВА КОМУНАЛНОГ ЧВРСТОГ ОТПАДA ПРЕМА КОНЦЕПТУ ГРАДА ЧАЧКА
15
4. Технички опис модела селекције комуналног
чврстог отпада у граду Чачку
Циљеви увођења селекције и рециклаже отпада
Циљ је смањење, количине комуналног чврстог отпада за депоновање и повећање

поновне употребе отпада, превенцијом настанка отпада, селекцијом отпада и
третманима селектованих компоненти. Селекцијом и рециклажом отпада смањује се
притисак на животну средину, штеди се енергија и природни ресурси.
Да би се успоставио процес орјентисан ка овом циљу потребно је обезбедити:
- Успостављање селекције отпада на целокупној административној територији

- Успостављање одговарајуће комуналне оперативе
- Успостављање сталног процеса едукације грађана
- Успостављање контроле над системом (мониторинг тока отпада)
- Обезбеђење казнено стимулативних инструмената за одржавање система
На градској и приградској територији града Чачка дневно се генерише око 70 тона

комуналног чврстог отпада. Процењено је да се на сеоском делу територије генерише
око 10 тона отпада дневно, што је укупно око 80 тона. На годишњем нивоу је то око 29
000 тона. Према подацима, од те количине, 60% чини биоразградиви отпад, 20%
рециклабилни отпад и 20% отпад за депоновање.
Управљање комуналним чврстим отпадом, према моделу примарне селекције

комуналног отпада на територији града Чачка, обавља се у неколико фаза.
- Сакупљање и селекција отпада на месту настанка
- Транспорт
- Завршна селекција „суве компоненте“
- Балирање и комерцијализација селектованих компоненти
I ФАЗА - Обухвата сакупљање отпада на месту настанка и његову селекцију. Ова фаза
подразумева селекцију отпада на две компоненте, тзв. „суву“ и „мокру“. Суви отпад се
одлаже у полиетиленску кесу запремине 100 литара, a мокри отпад у стандардну
посуду за отпад, зелену канту или контејнер.
Мокри или биоразградиви отпад чине материје које су склоне труљењу, односно
погодне су за компостирање. У мокру компоненту отпада убраја се кухињски отпад,
отпад са зелених површина, физиoлошки отпад (пелене за једнократну употребу,
хигијенски улошци, употребљене папирне марамице, опушци итд.) као и све врсте
пепела.
Суви отпад (потенцијално рециклабилни) који се одлаже у кесу, састоји се од
сагоривих и несагоривих чврстих отпадака, изузев отпадака од хране и других
материјала склоних труљењу. Типичне сагориве компоненте су папир, картон, пластика,
текстил, гума, кожа, а несагориве стакло, порцелан, керамика, алуминијумске и друге
металне конзерве и амбалаже.
Овакав модел селекције, кеса за ''суви'', а канта за ''мокри'' отпад примењује се у свим
објектима становања (индивидуалним и колективним) као и у привредним објектима, с
том разликом што се мокра компонента у колективним објектима становања уместо у
канту одлаже у заједнички контејнер на улици. Преузимање сувог отпада у кесама од
16
грађана врши се једном недељно, тачно одређеног дана, што зависи од реона, а
потенцијално рециклабилни отпад из привреде се преузима свакодневно.
Примарно разврстан на овај начин, комунални чврсти отпад је спреман за следеће

третмане:
1. Завршна селекција суве компоненте отпада у Центру за селекцију.
2. Биотретман биразградиве компоненте отпада.
II ФАЗА Обухвата транспорт отпада (суве компоненте), од подручја сакупљања тј. од

места селекције до места за третман, односно до Центра за селекцију. Отпад из канте,
„мокри“ отпад се тренутно одвози на депонију, док се не омогуће услови за биотретман
ове врсте отпада. Тренутно је у Чачку активна пилот компостана капацитета 500 тона
отпада годишње и неколико кућних компостера.
III ФАЗА Обухвата завршну селекцију ''сувог отпада'', која се обавља у Центру за
селекцију. Када се сува компонента отпада довезе у Центар за селекцију, прво се мери
укупна количина довеженог отпада, а затим се отпад транспортује на траку за
селекцију. Селекција се врши према природи материјала и технологији рециклаже, па
се на траци за селекцију отпад разврстава на секундарне сировине и неупотребљиви
остатак. Овако добијен тзв. ''неупотребљиви отпад'' се под одређеним условима може
користити и као чврсто обновљиво гориво, тзв. СРФ (SRF - Solid Recovered Fuel), што
ће бити објашњено у следећем поглављу.
Сам третман отпада у току треће фазе у којој се врши завршна селекција, обавља се
на основу морфолошког састава отпада.
Утврђивање морфолошког састава отпада је кључ успешног управљања комуналним

чврстим отпадом. Осим тога, анализа отпада представља интегрални део управљања
отпадом и ако се правилно спроводи, идентификује генераторе отпада на нивоу
домаћинства и просторну дистрибуцију, износ компоненти отпада које се могу одвојено
сакупљати, као и квалитет и количину генерисаног отпада. Анализа је такође први
корак у припреми дугорочног плана управљања комуналним отпадом и помаже да се
идентификују стратегије за смањење генерисања, третирања и одлагања чврстог
комуналног отпада.
Морфолошки састав чврстог комуналног отпада је варијабилан и зависи од места
настанка и времена настанка (нпр. индивидуална домаћинства често за грејање
користе чврста горива, што укључује спаљивање дела кућног отпада током зимских
месеци).
У суви отпад спадају све врсте пластике, све врсте стакла, гумено – техничка роба (на
пример играчке и слични ситни гумени предмети), папир и картон, вишеслојна
амбалажа свих врста, ситни дрвени предмети, порцелан, керамика, текстил, обућа,
батерије, сијалице, предмети за одржавање хигијене... У ову категорију не спадају
електрични апарати и други кабасти материјали, као што су намештај, столарија и
грађевински материјал. У овој фракцији отпада могу се наћи и компоненте које у
себи садрже опасан отпад, као на пример живине сијалице, батерије, шприцеви и
игле итд. Овај отпад се завршном селекцијом на траци уклања и упућује на
посебне третмане. Према досадашњим анализама у масеном смислу количине
овог отпада су безначајне, али с обзиром на карактер заслужује посебан третман.
У току треће фазе, у којој се врши завршна селекција, као што је наведено, третман
отпада се обавља на основу морфолошког састава самог отпада. Према томе у току те
фазе се из отпада издвајају рециклабилне компоненте, односно секундарне сировине и
то: ПЕТ, који се разврстава на обојени и необојени, јогурт флаше, тврда пластика,
фолије – под појмом фолија у овом случају се подразумевају све врсте фолија и кеса
(термоскупљајуће фолије, стреч фолије, џакови за смеће, једнослојне кесе итд.) које се
17
могу наћи у комуналном чврстом отпаду (посебно се издвајају провидне, а посебно
непровидне фолије), картон, новине, тетрапак, метал, стакло. Све оно што се нађе на
траци, а не може се сврстати ни у једну од набројаних категорија, одваја се као
тренутно некорисна компонента комуналног чврстог отпада. Секундарне сировине се
рециклирају у потпуности, а тренутно неупотребљиви остатак се шаље на привремено
односно санитарно депоновање и посебан третман за отпад са садржајем опасних
материја. У овом тексту појам привременог депоновања се односи на санитарно
депоновање – термин привремен није у смислу закона који не допушта
привремено депоновање. То је визија аутора да ће се једнога дана количина
отпада за депоновање свести на нулу.
Процентуални састав појединих компоненти, у односу на суву компоненту отпада дат је

у табели (проценти су рачунати за период од 01. 01. 2009 до 31. 12. 2009 године).
ПЕТ необојени 4,02 %

ПЕТ обојени 3,18 %
јогурт флаше 2,20 %
тврда пластика 4,00 %
фолије 4,55 %
картон 33,18 %
новине 8,21 %
тетра-пак 3,27 %
метал 0,87 %
стакло 6,91 %
некорисно 29,60 %
IV ФАЗА Обухвата процес у коме се селектоване компоненте балирају, мере и

комерцијализују.
18
5. Oснови за израду техно-економске анализе
селекције комуналног чврстог отпада
5.1. УВОД
У оквиру овог поглавља биће описани сви трошкови који се јављају у процесу
селекције, а који су у овом моменту сагледиви. Анализе трошкова су рађене на три
начина: анализа по типу трошкова, анализа трошкова по појединим операцијама и
анализа трошкова селекције по појединим компонентама селектованог отпада. Разлог
за овакав приступ је да читаоци могу да стекну комплетнију слику о економици читавог
посла, да би на тај начин могли да се определе за сопствени модел, и да га
испројектују у оквиру сопствених специфичности. С друге стране анализа трошкова
селекције појединачних компонети је битна да би се утврдила исплативост селекције
сваке компоненте и одговорност произвођача и корисника појединих врста отпада, као
и ниво и начин њихове партиципације у процесу. У једном делу анализиране су
компоненте које се у овом моменту не могу пласирати на тржиште секундарних
сировина. Осим тога на крају овог поглавља урађена је и анализа бенефита и извора
финасирања.
Целокупна количина отпада која се прикупи у граду је иста без обзира да ли се отпад
одвози само на депонију (класичан комунални чврст отпад) или се селектује на суви и
мокри отпад.
На основу поделе комуналног чврстог отпада на мокри и суви отпад и
четворогодишњих мерења, утврђено је да је годишња количина сувог отпада која се
генерише на градском и сеоском подручју Чачка око 5 800 тона. Калкулације које следе
су рађене на количину од 5000 тона сувог отпада на бази постављеног циља да ће се
примарно селектовати 85%.
Узимајући у обзир разноврсност компоненти које сачињавају суви отпад и проблеме
који настају приликом издвајања појединих рециклабилних компоненти из комуналног
сувог отпада, природно се поставља питање економске оправданости и цене
издвајања појединих компонената сувог отпада.
Прорачун издвајања компоненте сувог отпада је изведен на основу података о
количинама и врсти сувог отпада допремљеног у центар за завршну селекцију. При
прорачуну је коришћена анализа трошкова РЈ „Чистоћа“ дата у практикуму ''Развој
примарне селекције амбалажног отпада из комуналног чврстог отпада на територији
општине Чачак ''.
5.2. АНАЛИЗА ТРОШКОВА СЕЛЕКТОВАЊА КОМУНАЛНОГ ЧВРСТОГ

ОТПАДА (према врсти)
Сви трошкови који настају приликом процеса сакупљања, селектовања и припреме за

даљу употребу сувог отпада, могу се поделити на:
1. Административне трошкове
2. Директне трошкове
Директни трошкови обухватају:
19
а) инвестиционе трошкове
б) оперативне трошкове
Административни трошкови
Административни трошкови РЈ „Чистоћа“ по тони отпада (путничка возила, рачунарска

опрема, канцеларијски намештај, одржавање објеката, грејање, електрична енергија...
и трошкови зарада радника који нису додатно ангажовани на селекцији отпада) су исти
без обзира да ли се смеће селектује или одвози на депонију. Трошкови који настају
због специфичности процеса селектовања сувог отпада су посебно разматрани.
Директни трошкови
Директни трошкови настају због специфичности процеса селектовања на месту

настанка, транспорта, завршне селекције и припреме за даљу употребу. Ови процеси
захтевају ангажовање додатних средстава (посебних кеса, горива додатних возила,
траке, пресе, виљушкара и др.) и додатне радне снаге чиме се повећавају трошкови
процеса. Изостављени су трошкови опреме (камиона смећара, контејнера), која је
намењена прикупљању неселектованог и/или мокрог отпада.
Стопе амортизације су усклађене са „Правилником о номенклатури нематеријалних
улагања и основних средстава са стопама амортизације“, објављеном у „Службеном
листу СРЈ“, бр. 24/2000.
Претпоставка је да су годишњи трошкови одржавања основних средстава 3%
вредности средстава, уколико су средства ангажована на локацији Центра за селекцију,
односно 5% годишње, уколико су средства ангажована под тежим условима рада,
односно на терену. Претпостављено је да ће трошкови одржавања у првим годинама
експлоатације бити мањи од ове вредности, али и да ће у другој половини
експлоатације бити већи, па је ова вредност одржавања униформно додата годишњем
трошку, по формули
(В х (1+0,05)Т) / Т + В х %одржавања
У даљем тексту коришћене су следеће ознаке:
В набавна вредност основног средства

Т корисни век основног средства
ВК вредност основног средства са каматом
Бк1 број кеса на годишњем нивоу
С цена једне кесе
Бк2 број ангажованих радника
Бп просечна месечна бруто плата радника
ТС трошак селекције компоненте чврстог комуналног отпада
Цс цена сатнице радника на траци за селекцију
Бк3 максимални број комада једне компоненте комуналног чврстог отпада које
радник на траци за селекцију може да уклони у току једног сата
М просечна маса комада појединих компоненти сувог отпада
ТП трошак пресовања
мбк тежина 1 бале одређене компоненте
θ број сати потребних за сабијање 1 тоне одређене компоненте
Приказ свих трошкова који настају приликом процеса сакупљања, селектовања и

припреме за даљу употребу комуналног чврстог отпада дат је у табели бр. 5.1.
20
1 2 3 4 5 6 7 8
трошак по тони (без

годишњи трошак са
средстава, односно
набавна вредност,
каматом (по тони)

односно месечна
корисни век о.с.
одржавање у %
вредности о.с.
број основних
одржавањем
бруто плата
средства са
каматом
особља
камате)
путничка возила 5 6,5 43645 6765 59931 0,231 0,318
рачунарска опрема 4 8240 2060 10015 0,070 0,086
АДМИНИСТРАТИВНИ
канцеларијски намештај 8 17670 2210 26107 0,076 0,110

ХТЗ опрема чуварa 12 1 140,17 1682,04 0,058 0,058
ТРОШКОВИ
административни
24 400 115200 3,97 3,972
радници - зарада
чувари - зарада 12 400 57600 1,986 1,986
одржавање објеката 1% 7277 0,251 0,251
остали трошкови
( енергенти, 182718 6,30 6,30
нематеријални.)
Подзбир у €/т 12,94 13,08
земљиште на локацији
100 315750 33175 41521522,16 1,144 14,31
центра за селекцију
Инвестициони трошкови
грађевински објекти 727700 9721 27240555 0,335 12,621

кесе 3000000 0,032 96000 19,20 19,20
спец. возила 6 5 5 20000 30000 153153,787 6,00 7,326
возило са раоником 1 10 3 20000 2600 32577,89 0,52 0,77
трака 1 8 3 25000 3875 36936,386 0,775 1,073
виљушкар 1 8 3 42000 6510 62053,128 1,302 1,803
преса 1 15 3 300000 29000 623678,45 5,8 10,12
ДИРЕКТНИ ТРОШКОВИ
жица за балирање 4000 0,80 0,80

велике вреће 20 1 6 120 0,024 0,024
Подзбир у €/т 35,90 68,05
зараде радника (спец.
45 400 216000 43,20 43,20
возила)
зараде радника (возило
Оперативни трошкови
4 400 19200 3,84 3,84

раоник)
зараде радника (трака) 45 400 216000 43,20 43,20
зараде радника
4 400 19200 3,84 3,84
(виљушкар)
зараде радника (преса) 4 400 19200 3,84 3,84
радници одржавања 11 400 52800 10,56 10,56
ХТЗ опрема радника
11 54,73 602,03 0,12 0,12
одржавања
ХТЗ опрема радника 102 82,13 8377,26 1,67 1,67
Подзбир у €/т
110,27 110,27
Збир у €/т 159,11 191,40
Остали трошкови (едукација становништва, рекламе, премије, осигурања, 15.91 19,14
трошкови продаје.....
Збир у €/т + 10 % 175,02 210,54
Табела бр. 5.1 Приказ свих трошкова сакупљања, селекције и припреме за даљу
употребу чврстог отпада
21
На набавну вредност средства (В) је примењена камата на нивоу 5% годишње по
сложеном декурзивном каматном рачуну, по формули
ВК = Вx(1+0,05)Т,
и та вредност (ВК) је подељена са корисним веком средства (Т) и годишњом количином

отпада (5000т, односно за административне трошкове 29000 т, јер се административни
трошкови прерасподељују и на мокру компоненту комуналног чврстог отпада):
Годишњи трошак са одржавањем (колона 5) : Бр. сред. x (В / Т + В х %одрж.)
Средства са каматом (колона 6): ВК = Вx(1+0,05)Т
Трошак по тони (без камате) (колона 7): (В/Т + В х %одрж.)/ 5000т/год или 29000т/год
Средства по тони (са кам.)(колона 8):
((Вх(1+0,05)Т) / Т + Вх%одрж.) / 5000т/год или 29000т/год
где је В ознака за вредност основног средства, ВК ознака за вредност средства са

каматом, а Т корисни век основног средства.
5.3. АНАЛИЗА ТРОШКОВА СЕЛЕКЦИЈЕ КОМУНАЛНОГ ЧВРСТОГ ОТПАДА

ПО ОПЕРАЦИЈАМА
По овој анализи врсте трошкова су исте као у табели бр. 5.1, али су трошкови
груписани по операцијама, и обухватају следеће групе:
• трошкови селекције на месту настанка

• транспортни трошкови
• трошкови завршне селекције
• трошкови припреме за даљу употребу
• трошкови утовара
За разлику од претходне анализе свих трошкова, где је трошак по тони исти за све
компоненте селектованог сувог отпада, анализа трошкова по операцијама укључује
фактор масе појединих компоненти, па се цена сакупљања и селектовања отпада,
међу компонентама разликује. На основу ове анализе добија се реална слика цене
прикупљања и селектовања сваке компоненте отпада посебно.
Поједини трошкови из табеле бр. 5.1, се не могу сврстати ни у једну од претходно

набројаних операција, тј. група трошкова. Из тог разлога су на трошкове по
операцијама, ови трошкови посебно додати као део административних и директних
трошкова.
Административни трошкови
Административни трошкови обухватају трошкове рачунарске опреме, канцеларијског

намештаја, одржавања објеката и др. (погледати табелу бр. 5.1). Укупна цена ових
трошкова по тони отпада је дата у табели бр. 5.1 и износи 13,08 €/т.
22
Административни трошкови 13,08 €/т
Директни трошкови
Као што је већ наведено директни трошкови обухватају инвестиционе и оперативне

трошкове. Неки од ових трошкова се нису могли сврстати ни у једну од операција
селекције, па су посебно издвојени и обухватају:
Инвестициони трошкови:
Земљиште на локацији центра за селекцију 14,31 €/т
Грађевински објекти 12,62 €/т
∑ 26,93 €/т
Оперативни трошкови:
ХТЗ опрема радника 1,67 €/т
ХТЗ опрема радника одржавања 0, 12 €/т
Радници одржавања 10,56 €/т
∑ 12,35 €/т
Трошкови земљишта на локацији Центрa за селекцију, грађевинских објеката, ХТЗ

опреме и радника одржавања су дати у табели бр. 5.1.
Сви трошкови који нису претходно наведени, сврстани су у посебне групе, по

операцијама и приказани су у табели бр. 5.2.
каматом (по тони)

годишњи трошак
трошак по тони (без

са одржавањем
обрачун. камате на
годишња бруто
ангаж.. средства)
број основних
корисни век
средстава /
вредност,/
каматом
набавна
радника
плата
средства РЈ Чистоћа
трошкови селекције на месту настанка

кесе 3000000 0, 032 96 000 19,2 19,2
трошкови транспорта
возила (5% аморт.) 6 5 20 000 30 000 153153,79 6 7,33
зараде радника (возачи) 45 400 216 000 43,2 43,2
трошкови завршне селекције
возило са раоником (3% ам.) 1 10 20 000 2600 32577,89 0,52 0,77
зараде радника (возило-раон) 4 400 19 200 3,84 3,84
трака (3% ам.) 1 8 25 000 3875 36936,39 0,77 1,07
зараде радника (трака) 45 400 216 000 43,2 43,2
трошкови припреме за даљу употребу
преса (3% ам.) 1 15 300 000 29 000 623678,45 5,8 10,12
зараде радника (преса) 4 19200 3,84 3,84
жица за балирање 4000 0,80 0,80
велике вреће, 20 комада 1 6 120 0,024 0,024
трошкови утовара
виљушкар 1 8 42000 6510 62 053,13 1,302 1,803
зараде радника (виљушкар) 4 19200 3,84 3,84
Табела бр. 5.2. Приказ свих трошкова сакупљања, селекције и припреме за даљу
употребу комуналног чврстог отпада по операцијама
23
Трошкови селекције на месту настанка
Ови трошкови обухватају само трошак кеса, у које се прикупља суви отпад на месту
настанка. Трошак је израчунат према следећој формули:
Бк1 x С / (5000 т/год) = 3000000 x 0,032 € / 5000 т = 19,2 €/т
где је Бк1 број кеса које се потроше за прикупљање 5000 т отпада, тј. број кеса на
годишњем нивоу, а С цена једне кесе.
Трошак селекције на месту настанка 19,20 €/т

(Табела бр. 5.2)
Транспортни трошкови
Односе се на трошкове који настају приликом транспорта отпада од места настанка до

Центра за селекцију, где се врши даља селекција. Обухватају: трошак ангажованих
возила и трошак зарада ангажованих радника (табела бр. 5.2.).
Трошак зараде радника израчунат је по формули
Бк2 x Бп x 12м / 5000 т = 45 x 400€ x 12м / 5000т/год = 43,2 €/т

где је Бк2 број ангажованих радника, а Бп месечна бруто плата
Трошак ангажованих возила 7,33 €/т

Ангажовани радници 43,2 €/т
∑ 50,53 €/т
Трошкови завршне селекције
Трошкови завршне селекције се односе на трошкове који настају по допремању отпада

у Центар за селекцију, па до његовог пресовања. Врсте ових трошкова су наведене у
табели бр. 5.2., а трошак завршне селекције је обрачунат по тони одређене
селектоване компоненте по формули 5,68 + ТС €/т
Трошак возила са раоником 0,77 €/т

Радници - возило са раоником 3,84 €/т
Трошак траке 1,07 €/т
Трошак селекције компоненте ТС €/т
∑ 5,68 + ТС €/т
Трошак зараде радника – возило са раоником је израчунат по формули:

Бк2 x Бп x 12м / 5000 т = 4 x 400€ x 12м / 5000т/год = 3,84 €/т
где је Бк2 број ангажованих радника, а Бп месечна бруто плата
Трошак селекције компоненте ТС је израчунат по формули.
ТС[€/т] = Цс / (Бк3 x М т/ком), где је
Цс цена сатнице радника на траци

400 €/мес. / (22 дана/мес. x 6 ч) = 3,03 €/ч
Бк3 максималан број комада отпада које радник може у току 1 сата уклонити са траке
24
60 мин/ч x 60 сек/мин / 2 сек/ком = 1800 ком/ч
М је просечне маса једног комада појединих компоненти (табела бр. 5.3)
Рад радника на траци је обрачунат на основу времена утрошеног на издвајање једног

комада отпада. Претпоставка је да су раднику потребне 2 секунде за уклањање 1
комада отпада. Узете су просечне тежине (М) појединих компоненти.
ЈОГУРТ Т ПЛАСТ ТЕТРА

ПЕТ ФОЛИЈЕ КАРТОН НОВИНЕ СТАКЛО
ФЛАШЕ / МЕТАЛ ПАК
40 30 100 2 800 75 30 350
Табела бр. 5.3. Просечне масе појединих амбалажних компонената М у грамима
Због разноврсности облика и масе метала и пластике усвојене су претпостављене

вредности просечне масе комада ове две компоненте по 100 грама.
ЈОГУРТ Т ПЛАСТ / ТЕТРА

ПЕТ ФОЛИЈЕ КАРТОН НОВИНЕ СТАКЛО
ФЛАШЕ МЕТАЛ ПАК
42,08 56,11 16,83 841,67 2,10 22,44 56,11 4,81
Табела бр. 5.4. Трошак селекције компоненте ТС
Трошак завршне селекције појединих компоненти из сувог отпада израчунат по

формули ТС + 5,68 €/т, дат је у табели бр. 5.8.
Трошкови припреме за даљу употребу
Ови трошкови се односе на трошкове који настају приликом процеса пресовања

појединих компоненти сувог отпада. Врсте ових трошкова су наведени у табели бр. 5.2,
а трошак припреме за даљу употребу је обрачунат по тони одређене селектоване
компоненте по формули 0,024 + ТП €/т .
Велике вреће 20 врећа х 6 €/ 5000 т 0,024 €/т

Трошак пресовања ТП ТП
∑ 0,024 + ТП €/т
ТП:Трошак пресовања је једнак трошку пресе, жице и рада пресе.
Трошак пресовања ТП:

трошак пресе 10,12 €/т
трошак жице1 0,93 €/кг х 0,038 кг/м х 25 м / мбк €/т
Рад пресе:2
енергенти за рад пресе 30 kW/ч х 0.04 €/kW 1,20 €/ч
цена сатнице радника преса 3 3,03 €/ч
∑ (4,23 €/ч х θ ч/т) €/т
∑укупан трошак пресовања 10,12€/т+ 0,93€/кг х 0,038кг/м х 25м/мбк +(4,23 €/ч х θ)ч/т €/т
1
Трошак жице је израчунат по формули 0,93 €/кг х 0,038 кг/м х 25 м / мбк, где је 0,93
цена жице (у €/кг жице), 25 je дужина жице потребна за 1 балу (изражено у метрима), а
мбк тежина (у тонама) 1 бале компоненте из табеле бр. 5.5.
3
Цс цена сатнице радника пресе
400 €/мес. / (22 дана/мес. x 6 ч) = 3,03 €/ч
25
картон и новине ПЕТ амбалажа остали
стреч фолије
(тетрапак)* (јогурт флаше)* материјали
мбк - маса (т)
0,350 0,150 0,300 непознато
1бале компоненте
Табела бр. 5.5. Маса једне испресоване бале селектоване компоненте
2
Рад пресе кошта 4,23 €/ч. Помножено са бројем сати утрошеним за сабијање 1 тоне
одређене селектоване компоненте (ознака θ, табела бр. 5.6) добија се трошак рада
пресе изражен у еврима по тони селектоване компоненте.
картон и новине ПЕТ амбалажа остали

стреч фолије
(тетрапак)** (јогурт флаше)** материјали
т/ч 0,85 0,50 0,375 непознато
θ (ч/т) 1,18 2,00 2,67 непознато
Табела бр. 5.6. Време потребно за пресовање појединих компонената
Укупни трошкови припреме компоненте за даљу употребу, добијају се уношењем

претходно наведених вредности у формулу:
0,024 €/т + ТП = 0.024€/т + 10,12 €/т + (0,93 €/кг х 0,038 кг/м х 25м) / мбк + (4,23 €/ч
х θ ч/т) €/т = 10,144 + 0,8835 € / мбк т +(4,23 €/ч х θ ч/т) €/т
Добијене вредности за сваку компоненту отпада су дате у табели бр. 5.8.
Трошкови утовара
Трошкови утовара компоненте припремљене за даљу употребу обухватају трошкове

виљушкара и рада радника за виљушкаром. Трошак виљушкара је 1,37 €/т (табела бр.
5.2.), а претпоставка је да за један сат рада, виљушкар може да утовари 40 бала.
Цена сатнице радника на виљушкару:

400 €/мес. / (22 дана/мес. x 6 ч) = 3,03 €/ч
Трошак утовара појединих компоненти се рачуна по формули:
1,37 €/т + 3,03€/ч / М т/ч
где је М = 40 х мбк
картон и остали
ПЕТ амбалажа стреч фолије
новине материјали
М (т/ч) 14 6 12 непознато
Табела бр. 5.7. Маса појединих компонената која се утовари за сат времена
* Напомена: за масу бале тетрапака предпостављена је вредност од 0,35 т/бала (као за новине
и картон), а за флаше од јогурта 0,15 т/бала као за ПЕТ.
** Напомена: За време потребно за пресовање тетрапака предпостављена је вредност 1,18 ч/т
(као за новине и картон), а за флаше од јогурта 2,0 ч/т као за ПЕТ. Како се тренутно мерење
ових вредности не врши, оне су се морале претпоставити.
26
ПЕТ (јогурт флаше)*** 1,37 €/т + 3,03€/ч / 6т/ч =1,37 €/т + 0,505 €/т = 1,87 €/т
картон и новине (тетрапак)*** 1,37 €/т + 3,03€/ч /14 т/ч = 1,37 €/т + 0,22 €/т = 1,59 €/т
стреч фолије 1,37 €/т + 3,03€/ч / 12 т/ч = 1,37 €/т + 0,25 €/т = 1,62 €/т
Предност oвог модела прорачуна је што не укључује морфолошки састав сувог отпада,
који може да варира у зависности од посматраног узорка. Приказ трошкова селекције
појединих компоненти, односно њихов допринос по тони, по овом моделу, је дат у
табели бр. 5.8. Овај модел прорачуна је користан за утврђивање финансијских
средстава која је потребно обезбедити за покривање трошкова селекције појединих
компоненти, који се не могу покрити из редовних прихода сакупљача, а по важећем
законодавству се могу добити од произвођача отпада по принципу продужене
одговорности.
*** Напомена: Ради добијања комплетног трошка селекције за све компоненте комуналног
чврстог отпада, у овом прорачуну, поједине вредности су се морале предпоставити. Као што је
предпоставка да ће вредности које се односе на масу бале и време пресовања за тетрапак и
флаше од јогурта бити исте као и вредности за картон односно ПЕТ, тако су предпостављене и
вредности за поједине компоненте, приликом израчунавања трошка утовара. Као што је
наведено, трошак утовара се рачуна на основу масе бале компоненте. Међутим постоје
компоненте које се не балирају, тврда пластика, стакло, метал и некорисни отпад, али се врши
њихов утовар и трошак утовара реално постоји. У овом случају се предпостављене вредности
односе на масу џамбо вреће, у којој је одређена количина селектоване компоненте.
27
МОРФОЛОШКИ САСТАВ СУВОГ ОТПАДА У %
ПЕТ ПЕТ јогурт остала
фолије картон новине тетрапак метал стакло некорисно
необојени обојени флаше пластика
4,02 3,18 2,20 4,00 4,55 33,18 8,21 3,27 0,87 6,91 29,60
ТРОШАК у €/т
АДМИНИСТРАТИВНИ
13,08 13,08 13,08 13,08 13,08 13,08 13,08 13,08 13,08 13,08 13,08
ТРОШКОВИ
(земљиште и грађевински 26,93 26,93 26,93 26,93 26,93 26,93 26,93 26,93 26,93 26,93 26,93
објекти)
(ХТЗ опрема + радници 12,35 12,35 12,35 12,35 12,35 12,35 12,35 12,35 12,35 12,35 12,35
одржавања)
Трошак по фазама
( инвест.+ операти.)
Трошак селекције на
19,2 19,2 19,2 19,2 19,2 19,2 19,2 19,2 19,2 19,2 19,2
месту настанка
Транспортни трошкови 50,53 50,53 50,53 50,53 50,53 50,53 50,53 50,53 50,53 50,53 50,53
Трошак завршне селекције
47,76 47,76 61,79 22,51 847,35 7,78 28,12 61,79 22,51 10,49 5,68
појединих компоненти
Трошак припреме за
24,49 24,49 24,49 0,024 24,38 17,66 17,66 17,66 0,024 0,024 0,024
даљу употребу
Трошак утовара 1,87 1,87 1,87 1,87 1,62 1,59 1,59 1,59 1,46 1,48 1,56
Трошак спаљивања 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 20
Укупан збир трошкова 196,24 196,24 210,24 146,50 995,44 149,12 169,46 203,13 146,084 134,084 149,354
Збир са додатним
215,83 215,83 231,264 161,15 1094,984 164,032 186,406 223,443 160,6924 147,4924 164,289
трошковима (+10%)
Удео у укупном збиру 8,676 6,863 5,087 6,446 49,822 54,425 15,304 7,306 1,398 10,19 48,63
са додатним трошком Збир свих удела 214,15
Табела бр. 5.8. Трошак сакупљања, селектовања и утовара појединих компоненти сувог комуналног чврстог отпада
• претпостављенe вредности
28
пет јогурт
пет но об флаше
тврда
3%
некорисно 4% пластика
2%
4%
30% 5% фолије
стакло 7%
33%
1%
метал 3% картон
7%
тетрапак
новине
Графикон 5.1: Приказ удела компонената у сувој компоненти комуналног отпада у 2009.
години
пет об пет но јогурт
6,86; 3% 8,68; 4% флаше
тврда
некорисно 5,09; 2% пластика
48,63; 23% 6,45; 3%
фолије
49,82; 23%
стакло 10,19; 5%
метал 1,40; 1%
тетра 7,31; 3%
пак
новине 15,30; 7%
54,43; 26%
картон
Графикон 5.2: Приказ удела трошка компонената у збирном трошку
29
5.4. АНАЛИЗА ТРОШКОВА СЕЛЕКЦИЈЕ ТРЕНУТНО НЕКОРИСНОГ ДЕЛА
СУВЕ КОМПОНЕНТЕ КОМУНАЛНОГ ЧВРСТОГ ОТПАДА
5.54.1. Тренутно некорисни део суве компоненте комуналног чврстог

отпада, уопштено
Под тренутно некорисним делом суве компоненте комуналног чврстог отпада

подразумева се све што остане на траци након селекције претходно наведених
категорија компоненти, тј. мокрог отпада, ПЕТа, хартије, новина, пластике, метала,
стакла, фолија и тетрапака. Тај остатак у малој мери садржи и компоненте које су
претходно издвајане, а у већој мери вишеслојне фолије (амбалаже чипса и других
''грицкалица''), текстил, делиће стаклених амбалажа, папириће, и фолије мањих
кондиторских производа, вишекомпонентне мале производе, као што су хемијске
оловке, упаљачи, сијалице и друго. За овај отпад, који називамо „тренутно некорисни
део суве компоненте комуналног чврстог отпада“ у садашњости не постоји економски
исплатив технолошки поступак којим би се могао вратити у поступак рециклаже и/или
поновне употребе. Даље, овај отпад се може још категорисати и као отпад са
горивом вредношћу, тзв. чврсто обновљиво гориво, односно СРФ (SRF - Solid
Recovered Fuel) и остали, „стварно“ некорисни отпад који не испуњава услове за
суспаљивање и мора се санитарно депоновати. Услов да би отпад био погодан за
економски исплативо и еколошки прихватљиво суспаљивање је да му доња топлотна
моћ буде најмање 15 000 КЈ и да не садржи материје које при спаљивању
представљају опасност по животну средину.
5.54.2. Решавање проблема тренутно некорисног дела комуналног чврстог

отпада
Постоје два начина решавања проблема некорисног дела суве компоненте

комуналног чврстог отпада: депоновање или суспаљивање.
Некорисни комунални чврст отпад се даље може депоновати као обичан комунални
чврсти отпад, на санитарним депонијама у складу са законом. Пре транспорта и
депоновања уклања се електронски отпад и батерије, као опасan извор тешких
метала, амбалажа од хемикалија, медицински и фармацеутски отпад а остатак се
балира ради лакшег и економичнијег транспорта и депоновања. Овим поступком
укупна количина отпада који се депонује је далеко мања (свега 10-15% укупног
комуналног чврстог отпада) него када се отпад без селекције депонује, али и даље
остаје потреба за уређеном локацијом за трајно депоновање.
Друго решење је да се тренутно некорисни део комуналног чврстог отпада

транспортује и искористи као додатно гориво (SRFСРФ) у пећима цементара.
Уколико је овај део сувог отпада предвиђен за транспорт и суспаљивање у
цементарама, из некорисног дела сувог отпада морају бити издвојене врсте отпада
које у даљем поступку суспаљивања могу угрозити животну средину. Тако, на пример,
електронски отпад који је богат тешким металима и батерије није погодан за
суспаљивање, јер би тешки метали већином били инкорпорирани у структури
цемента, а један део би се одвојио у отпадним гасовима и препоручљивија опција је
рециклажа. Из сличних разлога, као и због заштите на раду и негативних ефеката на
операције у пећи цементаре, у отпаду који иде на суспаљивање не би смео да се
налази ни инфективни и биолошки активан медицински отпад, минералне киселине и
корозивне материје, производи који при сагоревању ослобађају хлор и флуор,
30
експлозиви, азбест и радиоактивни отпад (извор „Интерни правилник за производњу
чврстог обновљивог горива, контролу квалитета улазних сировина и финалног
производа“, цементара Холцим, Поповац). Од свих наведених врста чврстог
комуналног отпада који нису погодни за суспаљивање, најчешће, и углавном једино
се у чврстом комуналном отпаду јавља електронски отпад и разне врсте батерија,
које је потребно уклонити пре транспорта у спалионицу.
Jедно од важних питања је и питање медицинског отпада који настаје при кућној нези,
а долази у саставу суве компоненте комуналног чврстог отпада на траку за селекцију.
Могућност инфекције опасне по здравље радника је у принципу смањена (али се не
сме искључити), јер већина инфективних микроорганизама опасних по људско
здравље не може да преживи ван тела у периоду од одлагања у суви отпад до
доласка на траку за селекцију, тј. постаје биолошки неактивна и неинфективна. Ипак,
едукацијом становништва о потреби правилног и безбедног одлагања употребљених
игала и другог медицинског отпада, као и квалитетнијом ХТЗ опремом може се
постићи већа безбедност радника на траци.
5.54.3. Анализа могућности издвајања појединих рециклабилних компоненти

из тренутно некорисног дела суве компоненте комуналног чврстог отпада
У даљем тексту коришћене су нумеричке ознаке из ПРАВИЛНИКА О НАЧИНУ

НУМЕРИСАЊА, СКРАЋЕНИЦАМА И СИМБОЛИМА НА КОЈИМА СЕ ЗАСНИВА
СИСТЕМ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ И ОЗНАЧАВАЊА АМБАЛАЖНИХ МАТЕРИЈАЛА, од 21.
08. 2009. год., број: 110-00-95/2009-05 објављен у „Службеном гласнику РС”, број
36/09.
Од осталих компоненти чврстог комуналног отпада које би се могле издвојити и

рециклирати, вреди поменути вишеслојне (композитне) алуминијумске амбалаже
(нумеричке ознаке 41, 82, 84, 85 и 90), полипропиленске амбалаже чипса и других
кондиторских производа (нумеричка ознака 5) и текстилни предмети и текстил
(нумеричке ознаке 60 и 61).
Морфолошком анализом узорка суве компоненте комуналног чврстог отпада тежине

560 кг (график 5.3), измерено је 15 кг текстила, 12 кг мокрог (биоразградивог) отпада
и 1,5 кг полипропиленске амбалаже (ознака 5) и 58 кг некорисног дела суве
компоненте комуналног чврстог отпада. Претходно су издвојене рециклабилне
компоненте тежине 473,5 кг, а после селекције на крају траке је, као тренутно
некорисно, остало 58 кг.
31
текстил
15 кг; 2,7%
биоразградиви
отпад
12 кг; 2,1%
рециклабилне
полипропиленска
473,5 кг; 84,6% амбалажа
1,5 кг; 0,3%
тренутно
некорисни део
58 кг; 10,4%
График 5.3: Удео појединих компоненти у сувој компоненти комуналног чврстог

отпада
Алуминијум, сам по себи, је вредан метал и издвајање и рециклажа у

алуминијумским ливницама вишеслојних алуминијумских кесица би имало
оправдање. Кесице чипса и других кондиторских производа, мада делују као
алуминијумске фолије не могу се рециклирати као алуминијум. Једноставан
показатељ за проверу да ли је нешто алуминијумска фолија јесте ''кранч'' тест, тј.
тест гужвања. Уколико се после гужвања фолија полако исправља у претходни облик,
фолија, односно кесица се не може рециклирати као алуминијум (извор
www.wasteonline.org.uk/resources/InformationSheets/metals).
Приметна је и мања количина (0,3%) фолија и кесица од фолија направљених од

полипропилена који се могу издвојити и рециклирати. Прорачун цене издвајања ове
компоненте је исти као и за све претходне рециклабилне компоненте. Трошкови
издвајања у еврима по тони су дати у табели 5.4.1.
АДМИНИСТРАТИВНИ ТРОШКОВИ 13,08 €/т

26,93 €/т
(земљиште и грађевински објекти)
12,35 €/т
(ХТЗ опрема + радници одржавања)
(инвестициони + оперативни)
Транспортни трошкови 50,53 €/т
Трошак завршне селекције појединих
847,35 €/т
компоненти
Трошак припреме за даљу употребу 24,38 €/т
Трошак утовара 1,62 €/т
Укупан збир трошкова 995,44 €/т
Збир са додатним трошковима (+10%) 1094,984 €/т
32
Табела 5.54.1. Трошак сакупљања, селектовања и утовара полипропиленских
амбалажа
Количина текстила у комуналном чврстом отпаду није мала (2,7%) и у отпад

углавном долази исцепана одећа и дечија одећа. Поставља се питање економске
исплативости издвајања, с обзиром да се за рециклажу углавном тражи вуна и
памук. Даље се поставља и питање пласмана и тржишне вредности ове
компоненте као секундарне сировине. Трошкови сакупљања, селекције и утовара
текстилног отпада дати су у табели 5.4.2.
АДМИНИСТРАТИВНИ ТРОШКОВИ 13,08 €/т

26,93 €/т
(земљиште и грађевински објекти)
12,35 €/т
(ХТЗ опрема + радници одржавања)
(инвестициони + оперативни)
Транспортни трошкови 50,53 €/т
Трошак завршне селекције појединих
16,00 €/т
компоненти
Трошак припреме за даљу употребу 17,66 €/т
Трошак утовара 1,62 €/т
Укупан збир трошкова 158,34 €/т
Збир са додатним трошковима
174,17 €/т
(+10%)
Табела 5.4.2. Трошак сакупљања, селектовања и утовара текстила
• претпостављенe вредности
Треба напоменути да је ограничавајући фактор у издвајању било које компоненте из

комуналног чврстог отпада просечна маса појединачног комада неке компоненте.
Мада би се суви отпад теоријски могао рециклирати скоро у потпуности, у пракси је
то неизводљиво, јер увек постоји остатак који чине отпаци који су композитног
састава и мале масе, тако да је њихово издвајање економски неоправдано.
5.5. АНАЛИЗА БЕНЕФИТА И ИЗВОРА ФИНАСИРАЊА СЕЛЕКЦИЈЕ

КОМУНАЛНОГ ЧВРСТОГ ОТПАДА
Економска оправданост управљања комуналним чврстим отпадом према моделу града

Чачка графички је приказана кроз седам различитих графикона на којима је паралелно
праћена покривеност трошкова за селектовани и депоновани отпад.
На графику 5.4 су приказани трошкови издвајања, сакупљања и селектовања

појединих компоненти из комуналног чврстог отпада а последњи стубац означава
трошкове сакупљања и депоновања мешаног отпада.
Од ових трошкова на сваком наредном графикону праћена је покривеност трошкова
почев од уштеде на депонијском простору, па преко уштеде која настаје смањењем
ангажовања објеката, смањењем транспортних трошкова, продајом секундарних
сировина, наплатом комуналне таксе до компензације трошкова радне снаге из буџета.
33
1100
900
700
1095
500
300
216 216 231 186 223

100 161 164 161 147 164
84
-100 јогурт тврда Ал тренутно мешани

фолије картон новине тетрапак стакло
ПЕТ флаше пластика лименке некорисно отпад
-300
-500
График 5.4: Трошкови издвајања појединих компоненти из комуналног чврстог

отпада и депоновања мешаног отпада
1100
900
700
1078
500
300
100 199 199 215 170 207

144 147 144 131 148
84
-100
јогурт тврда фолије картон новине тетрапак Ал стакло тренутно мешани
ПЕТ
флаше пластика лименке некорисно отпад
-300
-500
График 5.5: Покривање трошкова: Уштедом на депонијском простору – 16,72 евра/т

отпада , без калкулације затварања депоније и рекултивације земљишта
34
1100
900
700
1066
500
300
100 187 187 202 157 194

132 135 131 118 135
84
-100 јогурт тврда Ал тренутно мешани

ПЕТ фолије картон новине тетрапак стакло
-300
-500
График 5.6: Покривање трошкова: Смањењем ангажовања објеката – 12,62 евра/т

отпада
1100
900
700
1046
500
300
100 167 167 182 137 174 135

112 115 111 98 84
-100 јогурт тврда Ал стакло тренутно мешани

ПЕТ фолије картон новине тетрапак
-300
-500
График 5.7: Покривање трошкова: Смањењем транспортних трошкова – 20 евра/т

отпада
35
900
700
500
746
300
100 144 135

82 65 82 78 84
32
-100 -33 -33
-389
-300
јогурт тврда фолије картон новине тетрапак стакло тренутно мешани
ПЕТ
флаше пластика Ал некорисно отпад
лименке
-500
График 5.8: Покривање трошкова: Продајом секундарних сировина
Амбалажна компонента септ. 2009. - мај 2010. год. мај 2010. - септ. 2010. год.
Пет необојени 8 15
Пет плави / 14
Пет браон и зелени 4–5 8
Остала пластика / 6–7
Картон 1–2 3
Новине 1.5 – 2 3.5
Папир бели 1.5 – 2 4
Тетрапак / /
Фолије провидне 7 13
Фолије у боји 5–6 10
Кесе трегерице / 2
Стакло / /
Метал / 7–8
Лименке алуминијумске 18 35
Лименке металне / 2
Табела 5.5.1. Цене секундарних сировина које су постизане на тржишту Србије у

периоду од септембра 2009. до септембра 2010.године изржражене у дин/кг
Напомена: Покривање трошкова продајом секундарних сировина је рачунато у односу

на актуелне цене секундарних сиривина у време израде прорачуна.
36
1100
900
700
500
681
300
100 17 0 17 13
-33 79 70
-98 -98
19
-100
-454
-300
јогурт тврда тренутно мешани

ПЕТ флаше пластика фолије картон новине тетрапак Ал стакло некорисно отпад
-500 лименке
График 5.9: Покривање трошкова: Наплатом комуналне таксе за прикупљање,

одвожење и депоновање отпада – 65 евра
Компоненте Год / кол / т Добит €/т ∑

Пет необојени 201 +98 +19698
Пет обојени 159 +98 +15582
Јогурт флаше 110 -17 -1870
Остала пластика 200 +33 +6600
Фолије 228 -681 -155268
Картон 1659 0 0
Новине 411 -17 -6987
Тетрапак 164 -79 -12956
Ал лименке 44 +454 +19976
Стакло 346 -13 -4498
Тренутно некорисно 1480 -70 -103600
∑ - 223323
Мешани отпад 29000 -19 -551000
Табела 5.5.2. Коначан годишњи биланс
По основу овог биланса долази се до закључка да депоновање мешаног

отпада није најјефтинији начин!!!
37
100,000
0,000
27
-20 -35 -6
-46 -49 тренутно
стакло некорисно мешани
-100,000 тетрапак
-82 картон отпад
-93 новине
-200,000 јогурт тврда

флаше пластика
-184 -204
-300,000 ПЕТ фолије
-400,000
-500,000
-514
Ал лименке
-600,000
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
График 6: Покривање трошкова: Компензацијом трошкова радне снаге из буџета

(друштвено користан рад социјална компонента)?
Овај графикон илуструје чињеницу да финансијска средства која друштво улаже у

плате радника ангажованих на пословима селекције нису класичан трошак.
Запошљавање радика из најсиромашнијег слоја друштва директно смањује
притисак на социјалну позицију у буџету заједнице. Тиме се добија још један битан
елемент оправданости .
У ову анализу нису укључена:
• финансијска средства која се могу добити по основу принципа ''загађивач

плаћа'', јер је успостављање продужене одговорности произвођача у
нашој земљи у повоју, па ни Чачак за сада нема искуства која би могао са
сигурношћу да пренесе другима.
• уштеда која се добија продужењем века трајања депонија, елиминацијом
дивљих депонија и смањењем трошкова затварања и рекултивације
депоније
• добит која се остварује у процесу рециклаже (радна места, профит,
инвестиције)
• уштеда ресурса (нафта, целулоза...)
38
5.6. НАУЧЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ
Прво што се може уочити из напред изложеног је разлика од 3,61 €/т у коначном
збиру трошкова издвајања појединих компоненти из ''сувог'' отпада у табели 5.1
(210,54 €/т) и табели 5.8 (214,15 €/т). Разлика се јавља зато што је у првом случају
трошак униформно изведен по економском прорачуну не узимајући у обзир састав
суве компоненте комуналног чврстог отпада и чињеницу да је време потребно за
уклањање појединих компоненти (пре свега фолија) много веће у односу на време
потребно за уклањање неких других компоненти (нпр. картон). Прорачун у табели 5.8
је заснован на покушају да се сагледа цео процес прикупљања и селекције у
реалности и направи модел прорачуна који ће математички што боље описати тај
систем и раздвојити све трошкове по компонентама. Да би се дошло до резултата
морало се усвојити и низ претпоставки (нпр. просечна тежина 1 комада отпада
одређене суве компоненте), што је сасвим прихватљиво, јер је сваки математички
модел већа или мања идеализација стварности. На крају је добијена разлика, која је
сасвим прихватљива и јасно је да ће се мењати са променом морфолошког састава
отпада, односно да ће расти са порастом удела у отпаду компоненте која се теже
издваја и обрнуто, и смањивати се са порастом удела компоненте која се лакше
издваја.
Из графикона 5.1 се уочава да највећи удео (33%) у сувом отпаду припада картонској
амбалажи, па и поред релативно ниских трошкова издвајања картон у укупном збиру
трошкова заузима 54% (графикон 5.2). Код фолија је другачије стање: иако у сувом
отпаду чине свега 5%, због високе цене селекције, фолија учествује са 49% од
укупних трошкова целог процеса прикупљања и селекције.
Да би се добила комплетна слика потребно је урадити детаљну анализу морфологије

отпада према месту настанка, као и зависност трошкова и саме технологије
селективног прикупљања отпада у односу на место настанка. Та анализа је у току и
биће презентирана у неком од наредних унапређених издања. Прелиминарни
резултати указују на то да је отпад из привредних субјеката најквалитетнији и да су
трошкови његовог сакупљања и селектовања најнижи. Највиши трошкови сакупљања
су са сеоског подручја, али и највеће штете по животну средину, ако је отпад на селу
ван контроле. Специфичности отпада са села су у томе што тамо скоро да нема
отпада биолошког порекла – углавном се користи као сточна храна, али доминира
амбалажни отпад од агрохемикалија од којих су поједине врсте у категорији опасног.
Из ове анализе је такође видљиво да је посебан проблем она компонента

селектованог отпада која нема никакву употребну вредност јер она трошковно
поскупљује операцију, а нема директних економских бенефита.
Обзиром да тренутно некорисни део отпада чини, у просеку, око 29% укупног
сувог отпада и да његово депоновање или спаљивање ствара додатне трошкове,
јасно је да је у интересу да некорисног отпада буде што мање. Један од начина да се
смањи количина некорисног отпада је смањење удела мокрог отпада који грешком
грађана при примарној селекцији долази у ''суви'' отпад. То се може постићи бољом и
интензивнијом едукацијом грађанства. Грађанима је неопходно указати и на
могућности поновне употребе појединих предмета, као на пример старих и
неоштећених играчака и одеће које могу предати локалној канцеларији Црвеног крста
и других хуманитарних организација. На овај начин грађани добијају личну
сатисфакцију да као појединци могу допринети једном глобалном тренду културног
дела света, да се осећају друштвено одговорним, а што је најважније, добијају
уређенију и чистију околину свог пребивалишта.
39
Кључни закључци из овог поглавља:
• Коначно на основу ове анализе може се закључити да депоновање

мешаног отпада није најјефтинији поступак управљања отпадом.
• Из приложене табеле 5.5.2, може се видети да селекција отпада у
економском смислу није неповољнија од депоновања мешаног
отпада.
• Даље, селекцијом и рециклажом отпада смањује се притисак на
животну средину, штеде се енергија и природни ресурси.
• Селекција отпада на месту настанка је кључни услов одрживости
управљања отпадом.
Ови закључци су недвосмислени чак и без калкулисања социјалне компензације у

случају селекције отпада, као и финансијске подршке одговорне индустрије и за сада
непознатих трошкова коначног збрињавања депонија мешаног отпада. У току је рад на
детаљној анализи ових параметра.
6. Едукација становништва у служби развоја

примарне селекције отпада
Стална едукација становништва у вези проблема одлагања отпада се показала као
неопходан и незаменљив инструмент решавања проблема успостављања модела
примарне селекције комуналног отпада.
Основни циљ пројекта „Развој примарне селекције отпада на територији Града

Чачка“ је обезбеђење услова за успостављање одрживог система управљања отпадом
на територији града масовним укључивањем грађана у складу са међународним
стандардима.
У реализацији пројекта учествују практично сви грађани – пројекат је са дејством на
целокупну заједницу и животну средину. Без активног учешћа целокупне друштвене
заједнице није могуће значајно смањити негативан утицај отпада на животну средину,
јер не постоји грађанин нити правно лице који свакодневно не генерише комунални
чврст отпад.
Кључ успеха модела за селекцију отпада Града Чачка је разумевање концепта од

стране свих учесника, а посебно разумевање личне улоге и одговорности сваког
појединца. Да би се то постигло неопходна је масовна промоција концепта и самог
пројекта, као и прецизна едукација свих учесника, што је заправо и најважнија и
најсложенија активност на пројекту. С тим у вези као један од специфичних циљева
пројекта појављује се и едукација грађана и представника привреде за селекцију
комуналног чврстог отпада на месту настанка, као и формирање нових позитивних
навика и повећање одговорности код свих релевантних субјеката.
У Чачку се примењују два модела масовне едукације грађана:
• Едукација у предшколским установама – едукација три генерације
40
У предшколској установи организује се стално прикупљање пластике и папира тако што
то раде родитељи, баке и деде. Деца предшколског узраста активно учествују у томе.
На тај начин се едукују три генерације, а навике које деца стекну на овом узрасту су
трајне и обезбеђују одрживост система у будућности. Град обезбеђује перманентно
школовање васпитачица за креирање и реализацију радионица са децом. Ово је опште
прихваћен модел и од деце и од родитеља и од васпитачица јер овим радионицама на
забаван начин попуњавају слободно време. Од продаје секундарних сировина купују се
играчке за децуа, организују излети...
• Едукација у оквиру основних и средњих школа – вршњачка едукација
Према дугогодишњем искуству, за потребе масовне едукације грађана и ширења

модела селекције отпада, примењен је модел вршњачке едукације. Наиме,
примењујући различите методе едукације грађана током више година уочено је да се
најбољи ефекти постижу укључивањем млађе популације у едукативне процесе. Овај
модел подразумева учешће школа као главних актера у едукацији становништва, и низ
активности које су спроведене за време трајања пројекта. У наставку следи приказ
једногодишњег циклуса који се примењује у Чачку.
Спроведене Главне активности:
• Уводни семинар за директоре, педагоге и/или одабране професоре основних

и средњих школа на територији града.
• Изјашњавање директора школа о учешћу своји ученика на едукативним
семинарима.
• Именовање контакт особе, испред сваке школе која се определила за
учешће на семинарима.
• Формирање школског тима за учешће на семинарима.
Ова активност се односи на одабир броја ученика и структуру разреда школског тима.
Број ученика у школском тиму креће се од 2, за сеоске школе, до 10 ученика за градске
школе и одређен је у зависности од укупног броја ученика школе. Семинар похађају
ученици шестог и седмог разреда основних школа и друге и треће године средњих
школа. Завршни разреди се не укључују, због обавеза ученика око пријемних испита за
наредни ниво школовања.
• Утврђивање распореда одржавања едукативних семинара. Приликом
утврђивања распореда води се рачуна да број ученика буде равномеран на
сваком семинару (до 25), као и да се тимови основних и средњих школа не
мешају.
• Реализација дводневних семинара у наменски изграђеном еколошком
едукативном кампу у селу Рошци.
Програм семинара се односи на упознавање младих са проблемима отпада, с

посебним акцентом на проблеме отпада на локалном нивоу. Као и практична обука
полазника за вршњачку едукацију и усвајање модела селекције отпада на територији
града Чачка. Програм се реализује кроз кратка предавања и низ радионица, које су
конципиране тако да се сваком учеснику омогући да креативно изрази своје мишљење
и идеје. Пожељно је да радионице у оквиру семинара буду осмишљене тако да свако
дете успе да покаже своје квалитете. Примери добро осмишљених радионица су
Креирај плакат (летак) са поруком, где деца имају за задатак да осмисле слоган и
изглед плаката (летка) који би се користио у кампањи ширења примарне селекције, или
Ја као вршњачки едукатор, где деца кроз глуму, односно кратак скеч, пролазе кроз
реалне ситуације у којима се могу наћи у друштву, породици и школи.
41
• Ширење едукације на нивоу школа.
Ово је најбитнија, а уједно и последња активност у самом процесу масовне едукације

грађана.
Свака школа која се пријави за учешће на семинарима, кроз претходно набројане
спроведене активности, добија тим вршњачких едукатора. Главни актери ширења
едукације на нивоу школа су управо вршњачки едукатори, који имају задатак да своја
знања и искуства која су стекли на едукативним семинарима пренесу својим
вршњацима у матичним школама, али и у своје породице. На овај начин формира се
мрежа у оквиру које се знања преносе од вршњачких едукатора ка другој деци која та
знања даље преносе у своје породице и непосредну околину. Овако формирана мрежа
омогућава да се усвојени модел селекције отпада промовише и прихвати од стране
свих грађана који су заправо и главни актери реализације овог модела селекције.
Такође се едукацијом на овај начин врши промена постојећих негативних навика и
понашања, чиме се формира ново стратешки пожељно окружење.
Предност овог модела едукације је и што се на овај начин, од вршњачких едукатора,

формира и група волонтера који се активно могу укључити у разне еколошке акције,
анкетирање, трибине о заштити животне средине и друго. Ипак, треба напоменути и
основна правила која важе за рад са волонтерима. Волонтерима се увек морају давати
јасне и прецизне инструкције шта треба да раде, уколико предвиђена активност траје
дуже од 2 сата волонтерима треба обезбедити освежење и сендвиче. Према
волонтерима акције техничка лица која раде са њима морају љубазно поступати и
водити рачуна о свим околностима под којима се акција обавља, не треба инсистирати
на спровођењу свих планираних активности на отвореном простору уколико су
временске прилике неповољне. Довољно материјала и адекватна опрема за рад се
подразумевају. Уколико се жели добар поновни одзив младих волонтера, волонтерима
се морају давати задаци које разумеју и могу да обаве, водећи при томе рачуна да им
поверени задаци нису исувише рутински и незанимљиви.
Поред вршњачких едукатора, ученика основних и средњих школа за масовну едукацију

грађана користе се и промотивно едукативни алати. Ови алати подразумевају између
осталог и ТВ емисије, спотове, новинске чланке, анкете, летке са прецизним
инструкцијама, плакате и друго. Овај циклус у предшколским установама и школама се
понавља и унапређује из године у годину. Овде је важно напоменути да процес
едукације не сме никада да се прекине и да се стално мора унапређивати. Јако је
битно у овом процесу искористити креативну енергију и радозналост деце.
42
7. Кораци у развоју модела селекције
комуналног чврстог отпада (предуслови,
претпоставке и ризици)
Предуслови
За успешан развој модела примарне селекције потребно је пратити и одређен след

корака. Пре свега, потребно је да се донесе политичка одлука, која је условљена и
Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС", број 36/09). Затим следи
доношење одлуке о изради локалног плана за управљање отпадом, а потом и Одлука
о управљању отпадом, одлука о комуналном реду и општем уређењу. Локални план
управљања отпадом је оквирни документ који треба да дефинише циљеве и главне
активности у делу развоја и одржавања система управљања отпадом. Одлуком о
управљању отпадом дефинишу се одговорности и обавезе свих релевантних учесника,
грађана, привреде, јавних комуналних предузећа и осталих, утврђују се и казнене и
стимулативне мере везане за управљање отпадом.
Претпоставке
У овом моменту спољни фактори су сведени на минимум, с обзиром на то да је држава

донела одговарајуће законе и пратеће акте и прописе који дају могућност увоћења
селекције отпада. Оно на шта локалне заједнице не могу да утичу то су ограничења
која држава ставља пред ЈКП у смислу пријема нових радника.
Кораци:
• По доношењу одлуке о отпаду приступа се избору модела за решавање

проблема отпада.
• По изабраном моделу потребно је приступити изради нове
организационе шеме јавних комуналних предузећа.
• Нова организациона шема ЈКП - а подразумева и трансформације
одређених делова ЈКП, израду нове организационе шеме прикупљања
отпада, као и потребу за израдом спецификације за техничка средства
која недостају ЈКП - у, као и обезбеђење допунског финансирања ЈКП, јер
увођење новог модела третмана отпада изискује додатне трошкове, који
се не могу покрити продајом секундарних сировина.
• Техничко опремање ЈКП треба да прати и одлука о потреби за пријем
нових радника потребних за реализацију модела за решавање проблема
отпада.
• Следећи важан корак је обука радника - оперативе, али и едукација свих
учесника, пре свега грађана, радника ЈКП, новинара, представника
привреде, радника локалне управе, невладиних организација и радника
предшколских и просветних установа.
• Да би се постигао добар ефекат едукације потребно је направити добар
план едукације и развити едукативну оперативу, односно тим људи који
ће осмишљавати и спроводити едукативне радионице и семинаре. Ово је
кључни корак у увођењу селекције отпада, јер је пракса показала да је
стална едукација, нарочито грађана, неопходна да би цео систем
43
примарне селекције заживео и, још важније, био одржив за дужи
временски период.
• Такође, потребно је обезбедити пласман секундарних сировина
добијених селекцијом из отпада, односно развити продају секундарних
сировина и алтернативних горива.
• За све ово потребно је обезбедити финансијске инструменте. Из
поглавља 5 види се да се добар део трошкова може покрити из самог
посла. Остатак се покрива по основу принципа ''загађивач плаћа'', из
Републичког фонда за заштиту животне средине, разних донаторских
линија.
• По увођењу селекције отпада потребно је успоставити и сталан надзор
над системом, који ће омогућити правовремено увођење адекватних
корективних мера. Надзор над системом са једне стране је, класичан, и
подразумева надзоре различитих инспекцијских служби, а са друге
стране мора се спроводити технолошки надзор система, односно
посматрати критичне тачке и уска грла целог система. Ово отклањање
недостатака треба да води стварању једног целовитог одрживог система,
што је и главни циљ.
Ризици
Пре свега, већ у првом кораку, то углавном јесте недостатак политичке воље да се
модел уведе, као и политичка нестабилност на локалном нивоу. Потенцијалну тешкоћу
могу представљати недовољни капацитети ЈКП и локалних јединица, као и недостатак
финансијских средстава да се ти капацитети унапреде и прошире. Незаинтересованост
грађана, који су кључни фактор у процесу примарне селекције отпада, за проблеме
управљања отпадом може бити отежавајући фактор. Нестабилност тржишта
секундарних сировина је ризик у опадању. Следе шематски прикази кључних корака,
шема одговорности и шема материјалних токова:
44
Политичка одлука
Избор модела
Развој модела
Нова Едукација свих Инструменти

Опремање ЈКПа
организациона група обезбеђења
новом техником
шема ЈКПа
Примарна
селекција
Завршна
селекција
Компостирање,
Поновна спаљивање,
употреба, одлагање на
рециклажа санитарну
депонију
Кораци при увођењу примарне селекције
45
Политичка одлука скупштина
Избор модела Извршни органи управе града
ЈКП
Развој модела
Стручне службе управе града
Нова Инструменти
Опремање ЈКПа Едукација свих
организациона обезбеђења
новом техником група
шема ЈКПа
Примарна 1. ЈКП 2. привреда

селекција 3.грађани
ЈКП, приватни сектор
Завршна
селекција
Компостирање,
Поновна спаљивање,
употреба, привреда
одлагање на ЈКП, привреда
рециклажа санитарну
депонију
Шема одговорности при увођењу примарне селекције
46
O2
Привреда - установе - Кружење
храна
материје у
домаћинства
природи
Повратни ток материјала и амбалаже
Комунални
чврст
отпад
Нови Примарна
производи селекција
Суви Мокри
рециклажа отпад отпад
Процесна
енергија
топлота
Секундарне Б
voda CO2 Пепео Енергија С
сировине И
З E CH4 сагоревање CO2
О
А Л
Т
В E Грешке у
Секундарно Р
Р K примарној
гориво Е вода
Ш Ц селекцији
T
Н И
M
А Ј Корисна
Опасан A
сагоревање A биомаса
отпад Н
Неапсорбивани Неизреаговали
штетни гасови Опасан део
пепео
Посебан Посебан Тренутно неупотребљив инертни

третман третман остатак
Санитарно привремено депоновање
47
Објашњење уз шему токова материјала
Шема приказује затворени циклус тока отпада као најбољу могућу варијанту кретања
чврстог комуналног материјала.
За почетну тачку се могу узети привреда и грађани као генератори чврстог комуналног
отпада. Повратне амбалаже и отпад који се може користити одмах као сировина
приказани су стрелицом повратног тока. Остали чврсти комунални отпад пролази кроз
поступак примарне селекције и дели се на две фракције: суви и мокри отпад. Мокри
отпад иде даље на биотретман (био - гас постројење), одакле се издвајају метан и
корисна биомаса. Сагоревањем метана добија се топлота коју могу користити
привреда или грађани. Вода, угљен-диоксид и биомаса улазе у процес кружења
материје у природи, а као излаз из циклуса кружења материје у природи добија се
кисеоник и храна.
Неизреаговани део, односно материјали који се грешком нађу у мокрој компоненти иду
као и сав остали суви отпад на завршну селекцију одакле се издвајају секундарне
сировине које се даље користе у процесу рециклаже и добијања нових производа.
Опасан отпад издвојен из сувог отпада се упућује на посебне третмане. Остатак
отпада одлази на суспаљивање у цементаре и из њега се добија пепео који улази у
структуру цемента, корисна енергија, угљен диоксид и вода. Опасан пепео одлази на
посебан третман. Штетни гасови који се ослобађају у законом предвиђеним границама
улазе у циклус кружења материје у природи и природни екосистем их може
апсорбовати без опасности и последица по здравље грађана.
Инертни део отпада, који се тренутно не може рециклирати, спалити нити користити у
биотретману одлази на привремено санитарно депоновање.
48
8. Закључак и препоруке
Селекција комуналног чврстог отпада је неопходна као алат, ако се жели успоставити
одржив систем управљања. Разлози су вишеструки. Као прво, комунални чврсти
отпада је морфолошки толико разноврстан да је немогуће обезбедити јединствен
одржив третман за све компоненте. Ово се најбоље илуструје на следећи начин. У
свету се сада нуди високо софистициран начин спаљивања отпада – плазма
гасификација као универзално решење, са чистим гасовитим продуктима сагоревања и
са пепелом и енергијом као коначним излазом. Ако знамо да се у комуналном отпаду
налазе следећи елементи (жива, сребро,паладијум, хром, злато, гвожће, бакар, олово,
алуминијум, никл, кадмијум, онда је јасно да ћемо овим поступком помешати отровне и
најплеменитије метале и од њих створити опасан отпад. Читаоцима се оставља да
сами анализирају губитке који се овако праве и ризике и проблеме са којима на овај
начин суочавамо будуће генерације. Такође остављамо читаоцима да сами процене
колика се вредност губи тиме што се сви ови материјали мешају у једну масу која као
таква нема нити може имати било какву вредност. Будуће генерације ће морати да се
суоче са сада несагледивим проблемима да би ове племените материјале поново
вратили у стање у коме су заиста племенити. Слична ситуација је и са депоновањем
мешаног отпада. Када се упореде ризици са којима се сусрећемо у процесу селекције
и ризици било ког третмана мешаног отпада видимо следеће:
• Ризици селекције се односе превасходно на то да је потребно донети политичку

одлуку и обезбедити финансијска средства која су у овом приручнику јасно у
детаље специфицирана.
• Други ризик је да се направе грешке у избору концепције, или технологије,
• Трећи ризик лежи у навикама грађана, који се истовремено може сматрати и
мотивом
• Ризици третмана мешаног отпада ма којим поступком су несагледиви
• Једино што се може сматрати као ''предност'', је одлагање решења проблема и
делегирање истог будућим генерацијама.
На основу свега у овм приручнику до сада изложеног, основна препорука читаоцима је

да уколико су у прилици да доносе одлуке или пак да утичу на њихово доношење је да
не оклевају, јер свака изгубљена година представља у ствари само повећање обима и
комплексности проблема са којим ће се неко коначно морати суочити.
Избор технологије, концепције, организације је ствар локалне ситуације у најширем

смислу те речи и позиције локалне јединице у односу на регионални концепт. У свету
се данас нуде проверена решења из различитих локалних ситуација, тако да није
тешко одабрати праву концепцију.
Пример и искуство Чачка овде приказан, може бити користан свима, али не мора и не
треба да се следи у свим елементима, јер није применљив у свим ситуацијама.
Чачак је 2004. године ушао у овај процес немајући никаква искуства нити практичан
пример, направљено је пуно грешака и још увек ће се правити, али ни једна од њих
није зауставила процес. Многе су чак биле корисне, али ће поготову користити другима
јер их не морају понављати. Најважније је то што у претходном периоду нисмо дошли
ни до једног сазнања које би нас упутило на закључак да селекција отпада има
алтернативу.
49
9. Речник коришћених појмова и израза
Амбалажни отпад - свака амбалажа или амбалажни материјал који не може да се

искористи у првобитне сврхе, изузев отпада насталог у процесу производње амбалаже.
Биодеградибилни отпад - отпад који је погодан за анаеробну или аеробну разградњу,
као што су храна, баштенски отпад, папир и картон.
Депонија – место за одлагање отпада на површини или испод површине земље где се
отпад одлаже.
Дивља депонија – ђубриште, односно простор на коме се врши одлагање отпада.
Животна средина – простор, околина у којој жива бића могу да опстану, тј. проводе
свој живот у сталним међусобним односима, како организама који настањују тај
простор, тако и средине према њима.
Индустријски отпад – отпад из било које индустрије или са локације на којој се налази
индустрија, осим отпада из рудника и каменолома
Инертни отпад - отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или
биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други начин физички или
хемијски реагује.
Инсинерација – (спаљивање) је термички третман отпада у стационарном или
мобилном постројењу са или без искоришћења енергије произведене сагоревањем
чија је примарна улога термички третман отпада, а који обухвата и пиролизу,
гасификацију и сагоревање у плазми.
Интегрално управљање отпадом - представља низ делатности и активности који
подразумева: превенцију настајања отпада, смањење количине отпада и његових
опасних карактеристика, третман отпада, планирање и контролу делатности и процеса
управљања отпадом, транспорт отпада, успостављање, рад, затварање и одржавање
постројења за третман отпада, мониторинг, саветовање и образовање у вези
делатности и активности на управљању отпадом.
ЈКП – јавно комунално предузеће.
Класификација отпада – је поступак сврставања отпада на једну или више листа
отпада које су утврђене посебним прописом, а врши се према његовом пореклу,
саставу или даљој намени.
Ко-инсинерација – (су-спаљивање) је термички третман отпада у стационарном или
мобилном постројењу чија је примарна улога производња енергије или материјалних
производа и који користи отпад као основно или додатно гориво или у којем се отпад
термички третира ради одлагања.
Комерцијални отпад - Отпад који настаје у предузећима, установама и другим
институцијама које се у целини или делимично баве трговином, услугама,
канцеларијским пословима, спортом, рекреацијом или забавом, осим отпада из
домаћинства и индустријског отпада
Компонента – јесте део или порција комуналног чврстог отпада који се може одвојити
руком или користећи једноставна физичка средства.
Компостана – је место где се отпад подвргава процесу компостирања.
Компостирање – је третман биоразградивог отпада под дејством микроорганизама, у
циљу стварања компоста, у присуству кисеоника и под контролисаним условима.
Комунални отпад - отпад из домаћинстава (кућни отпад) и комерцијални отпад,
односно све врсте непотребних материја у чврстом, течном и гасовитом стању које
настају у процесу производње, рада, саобраћаја, употребе предмета и др.
Комунални чврст отпад - Отпад из домаћинстава (кућни отпад) и комерцијални отпад,
односно отпад који се сакупља са одређене територијалне целине, најчешће општине,
у складу са прописима и плановима општине.
Мокра компонента комуналног чврстог отпада – ''мокри отпад'' - чине материје које
су склоне труљењу, односно погодне су за компостирање. У мокру компоненту отпада
50
се убраја кухињски отпад, отпад са зелених површина, физиoлошки отпад (памперс
пелене, хигијенски улошци, папирне марамице и тд.) као и све врсте пепела.
Неопасан отпад – је отпад који нема карактеристике опасног отпада.
Одлагање отпада – је било који поступак или метод уколико не постоји могућност
регенерације, рециклаже, прераде, директног поновног коришћења или употребе
алтернативних извора енергије.
Опасан отпад – је отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних
материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи и има
најмање једну од опасних карактеристика утврђених посебним прописима, укључујући
и амбалажу у којој је опасан отпад био или јесте упакован.
Отпад - под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току
обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из
употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта
произвођача, односно потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.
Поновно искоришћење отпада је било који поступак или метода којом се обезбеђује
поновно искоришћење отпада
Посебни токови отпада – јесу кретања отпада (истрошених батерија и акумулатора,
отпадног уља, отпадних гума, отпада од електричних и електронских производа,
отпадних возила и др.) од места настајања, преко сакупљања, транспорта и третмана,
до одлагања на депонију.
ПЕТ - Полиeтилентерефталат је најраширенија врста пластике јер се углавном
користи за боце за воду, сокове и сл, посуде за прехрамбене производе, осталу
амбалажу.
Прекогранично кретање отпада – јесте кретање отпада из једне области под
јурисдикцијом једне државе или кроз област која није под националном јурисдикцијом
било које државе, под условом да су најмање две државе укључене у кретање.
Примарна селекција отпада - је селекција отпада на месту настанка отпада, односно
у домаћинствима, привреди, итд.
Произвођач отпада – је привредно друштво, предузеће или друго правно лице,
односно предузетник, чијом активношћу настаје отпади/или чијом активношћу
предходног третмана, мешања или другим поступцима долази до промене састава или
природе отпада.
Рециклажа – јесте поновна прерада отпадних материјала у производном процесу за
првобитну или другу намену, осим у енергетске сврхе.
РЈ – радна јединица
Санитарна депонија – је санитарно технички уређен простор на коме се одлаже чврст
отпад, који нема својства опасних материја и који нема услове за прераду односно
рационално коришћење као индустријске сировине или енергетско гориво.
СРФ – видети појам чврсто обновљиво гориво
Сува компонента комуналног чврстог отпада – ''суви отпад'' (потенцијално
рециклабилни) - се састоји од сагоривих и несагоривих чврстих отпадака, изузев
отпадака од хране и других материјала склоних труљењу. Типичне сагориве
компоненте су папир, картон, пластика, текстил, гума, кожа... а несагориве стакло,
порцелан, керамика, алуминијумске и друге металне конзерве и амбалажа итд.
Транспорт отпада – је превоз отпада, који обухват утовар, превоз (као и претовар) и
истовар отпада.
Третман отпада – обухвата физичке, термичке, хемијске или биолошке процесе
укључујући и разврставање отпада, који мењају карактеристике отпада са циљем
смањења запремине или опасних карактеристика, подстицање рециклаже или поновно
искоришћавање отпада.
Управљање отпадом – је спровођење прописаних мера за поступање са отпадом у
оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана и одлагања отпада,
укључујући и надзор тих активности и бригу о постројењима за управљање отпадом
после затварања.
51
Чврсто обновљиво гориво – јесте механички припремљен чврст отпад пореклом из
индустријског или комерцијалног комуналног отпада који је неопасан и има употребну
вредност за добијање енергије.
11. Прилози и извори података

Извори за прво поглавље:
www.cpc-serbia.org
www.aarhuskg.rs
www.scindeks.nb.rs
Извори за друго поглавље:
презентација Радмиле Шаровић „Нова законска регулатива у РС“
Извори за пето поглавље:
Резултати заједничких четворогодишњих истраживања Гада Чачка и ДОО СЕКОПАК -

а
Резултати истраживања спроведених у РЈ „Сортирница“ у ЈКП „Комуналац“ Чачак
Службена евиденција ЈКП Комуналац Чачак.
Практикум ''Развој примарне селекције амбалажног отпада из комуналног чврстог
отпада на територији општине Чачак '' Београд, 2009.
„Интерни правилник за производњу чврстог обновљивог горива контролу квалитета
улазних сировина и финалног производа“, цементара Холцим, Поповац.
www.wasteonline.org.uk
ПРИЛОЗИ:
1. Законодавство ЕУ у области управљања отпадом

2. Постојећа национална законска регулатива из области управљања отпадом
3. Мерни лист по реонима за октобар 2009. - ЈКП Комуналац
4. Мапа града - реони
5. Агенда едукативног семинара за ученике основних и средњих школа
6. Анализа улазног теста
7. Анализа евалуационог упитника
8. Обавештење за грађане
9. Анализа анкете
52
Прилог 1. Законодавство ЕУ у области управљања отпадом
• Директива Савета 2008/89/ЕC о отпаду која замењује и допуњује Оквирну

директиву 75/442/ЕЕC, 2006/12/ЕC
• Директива Савета 99/31/ЕC о депонијама
• Директива Савета 2000/76/ЕC о спаљивању отпада
• Директива Савета 94/62/ЕC о амбалажи и амбалажном отпаду допуњена
Директивом 2005/20/ЕC, 2004/12/ЕC, 1882/2003/ЕC
• Директива Савета 2006/66/EC која замењује и допуњује Директиву 91/157/ЕЕC о
батеријама и акумулаторима који садрже опасне супстанце
• Директива Савета 75/439/ЕЕC о одлагању отпадних уља
• Директива Савета 91/689/ЕЕC о опасном отпаду допуњена Директивом
94/31/ЕC и 166/2006/ЕC
• Директива Савета 96/59/ЕC о одлагању PCB и PCT
• Директива Савета 2000/53/ЕC о истрошеним возилима
• Директива 2002/96/ЕC о отпаду од електричне и електронске опреме
• Директива 86/278/ЕЕC о заштити животне средине и посебно земљишта у
случају коришћења секундарних ђубрива у пољопривреди
Прилог 2. Постојећа национална законска регулатива из области

управљања отпадом
• Закон о заштити животне средине („Сл.гласник РС“, бр 135/04)

• Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“, број
135/04)
• Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“, број 135/04)
• Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине
IPPC („Сл. гласник РС“, број 135/04)
• Закон о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, број 27/90, 45/90 и ”Сл.
лист СРЈ“, број 24/94, 28/96, 21/99, 44/99 и 68/02)
• Закон о потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног кретања
опасних отпада и њиховом одлагању (”Сл. лист СРЈ“, Међународни уговори,
број 2/99)
• Уредба о врстама загађења, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање
животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања
накнаде („Сл. гласник РС“, број 113/05 и 12/07)
• Уредба о параметрима и критеријумима за повраћај , реализацију и смањење
плаћања надокнада за загађење животне средине („Сл. гласник РС“, број
113/05);
• Уредба о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају („Сл.
гласник РС“, број 53/02)
• Уредба о врстама загађења, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање
животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања
накнаде („Сл. гласник РС“, број 113/05 и 12/07)
• Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних
материја („Сл.гласник РС“, бр 12/95)
• Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундраних
сировина („Сл.гласник РС“, бр 55/01)
• Правилник о критеријумима за одређивање локације и уређење депонија
отпадних материја („Сл.гласник РС“, бр 54/92)
• Закон о комуналним делатностима („Сл.гласник РС“, бр 16/97 и 42/98)
• Закон о утврђивању надлежности аутономне покрајине („Сл.гласник РС“, бр
6/02)
• Закон о локалној самоуправи („Сл.гласник РС“, бр.9/2002, 33/2004 и 135/2004)
53
• Уредба о листама отпада за прекогранично кретање, садржини и изгледу
докумената који прате прекогранично кретање отпада са упутствима за њихово
попуњавање (Сл.гласник РС, бр 60/09)
• Уредба о одређивању појединих врста опасног отпада који се могу увозити као
секундарна сировина (Сл.гласник РС, бр 60/09)
• Правилник о садржини документације која се подноси уз захтев за издавање
дозволе за увоз, извоз и транзит отпада (Сл.гласник РС, бр 60/09)
• Правилник о обрасцу Документа о кретању отпада и упутство за његово
• Правилник о обрасцу Документа о кретању опасног отпада и упутство за његово
• Правилник о обрасцу захтева за издавање дозволе за складиштење, третман и
одлагање отпада (Сл.гласник РС, бр 72/09)
• Правилник о изгледу и садржини дозволе за складиштење, третман и одлагање
отпада (Сл.гласник РС, бр 96/09)
• Уредба о производима који после употребе постају посебни токови отпада,
обрасцу дневне евиденције о количини и врсти произведених и увезених
производа и годишњем изувештају, начину и роковима достављања годишњег
извештаја, обвезницима плаћања накнада, критеријумима за обрачун, висину и
начин обрачунавања и плаћања накнаде отпадом (Сл.гласник РС, бр 89/09)
• Измене и допуне (Сл.гласник РС, бр 8/2010)
• Измене и допуне (Сл.гласник РС, бр 21/2010)
• Правилник о начину и поступку управљања отпадним гумама (Сл.гласник РС,
бр 104/09)
• Правилник о врстама амбалаже са дугим веком трајања (Сл.гласник РС, бр
70/09)
• Правилник о критеријумима за одређивање шта може бити амбалажа, са
примерима за примену критеријума и листи српских стандарда који се односе на
основне захтеве које амбалажа мора да испуњава за стављање у
промет(Сл.гласник РС, бр 70/09)
• Правилник о годишњој количини амбалажног отпада по врсти за које се
обавезно обезбеђује простор за преузимање, сакупљање, разврставање и
привремено складиштење (Сл.гласник РС, бр 70/09)
• Правилник о начину нумерисања, скраћеницама и симболима на којима се
заснива систем идентификације и означавања амбалажних
материјала(Сл.гласник РС, бр 70/09)
• Правилник о врсти и годишњој количини амбалаже коришћене за упаковану
робу стављену у промет за коју произвођач, увозник, пакер/пунилац и
испоручилац није дужан да обезбеди управљaње амбалажним отпадом
(Сл.гласник РС, бр 70/09)
• Правилник о граничној вредности укупног нивоа концентрације олова, кадмијума,
живе и шестовалентног хрома у амбалажи или њеним компонентама, изузецима
од примене и року за примену граничне вредности (Сл.гласник РС, бр 70/09)
Прилог 3. Мерни лист по реонима за октобар 2009. - ЈКП Комуналац
Прилог 4. Мапа града - реони
54
П_ _-Продавнице дан ПИМА доо - ЈКП Комуналац
Р_ _-Реон дан МЕРНИ ЛИСТ за месец ОКТОБАР 2009. год.
Датум Време Локација Нето Пет НО Пет ОБ Јогурт Т Пласт Фолије Картон Новине Тет.пак Метал Стакло Некор Примедба
01.10. 12:50 РЧЕ 380 27 25 10 14 51 84 48 21 7,5 17 81,5 386
18:50 ПСУ+ППО 440 10 6 4,5 16 18 280,5 21 5 21 62 444
02.10. 15:00 РПЕ 1060 70 42 16 107 104 88 83 29 8 83 429 1059
19:00 ПСУ+ППО 500 12 19 4 18 21 292 17 2 29 124 538
03.10. 12:30 РСУ 640 72 25 20 23 32 147 121 34 6 25 138 643
ПСУ+ППО 380 5 2 4 7 15 199 25,5 126 383,5
05.10. 15:00 РПО 420 20 9 12 13 18 87 51 35 25 19 131 420
ПСУ+ППО 320 5 1 27 191,5 8 12 75 319,5
05.10. 19:00 Ситиекспр 220 2 1 56 111 2 50 222
06.10. 12:50 РУТ 1380 96 62,5 38 76 97 267 97 42 64 62 483 1384,5
19:30 ПСУ+ППО 640 9 5 7 4 62 371 5 5 54 120 642
07.10. 14:40 РСР 920 76 33,5 37,5 54 62 110 101 26 15 25 388 928
19:00 ПСУ+ППО 480 7 2 3 31 299 5,5 3 32 100 482,5
08.10. 13:40 РЧЕ 380 51 18 8 16 29 44,5 34 16 2 25,5 136 380
20:00 ПСУ+ППО 400 6 3 6 3 19 251 12 2,5 16 65 383,5
09.10. 14:30 РПЕ 980 78 45,5 21 85,5 56 272 48,5 21 27 74 253,5 982
19:10 ПСУ+ППО 380 2 1,5 2 11 281 3 1 19,5 61 382
10.10. 13:05 РСУ 980 66 24 21 36 46 367 95 25 19 44 242,5 985,5
14:10 Спом парк 240 6 2 8 4 9 27 6 2 7 19 155 245
17:20 ПСУ+ППО 200 3 1,5 1 2 6 129 4 1,5 19,5 31 198,5
12.10. 14:20 РПО 400 40 19 17 11 51 100 61 11 3 43 53,5 409,5
18:20 ПСУ+ППО 420 5 2 3 29 284,5 12 2 29 66 432,5
13.10. 10:00 Зел пијаца 420 400 20 420
14:00 РУТ 960 51 31 39 39 72 231 46 29 7 45 374 964
ПСУ+ППО 600 7 5 2 17 412 4 1 39 112 599
14.10. 14:15 РСР 840 42 23 19 29 41 186 88 36 7 38 335 844
55
ПСУ+ППО 380 5 2 2 17 242 5 1 29,5 26,5 51,5 381,5
15.10. 11:30 РЧЕ 480 26 11 9 71 48 103,5 32 12 3 26 145 486,5
ПСУ+ППО 440 7 1,5 3 12,5 22 267 15,5 2 1,5 49,5 62 443,5
16.10. 12:45 РПЕ 940 53,5 25 33 73 69 152 109 26 31 42 359 972,5
14:30 Зел пијаца 60 55 5 60
18:45 ПСУ+ППО 360 3 1,5 51,5 226 12 69 363
17.10. 13:15 РСУ 920 56 20 28 32 82 338 111 35 5 31 193 931
19:30 ПСУ+ППО 520 42 400 19 58 519
19.10. 10:10 Косовска ул. 280 12 29 240 281
13:45 РПО 320 17 7,5 11 25 44 59 85 9 4 14 49 324,5
19:00 ПСУ+ППО 620 8 3 6 8 16 432 18 9 3 10 95,5 608,5
20.10. 10:20 Зел пијаца 120 115 115
16:00 РУТ 1020 77 21 28 79,5 38 174,5 71 28 29 145 311 1002
ПСУ+ППО 360 6 2 1 2 31 241 8 22 56 369
21.10. 15:00 РСР 1100 70,5 50 29 79 59 162 130 41 21 120 357,5 1119
15:05 Паковраће 220 14 17 10 1,5 123 58 223,5
ПСУ+ППО 340 2,5 0,5 2 6 19,5 257 10 45 342,5
22.10. 13:10 РЧЕ 320 22 16 9,5 21 12 53,5 96 7 2 9 85,5 333,5
19:00 ПСУ+ППО 440 11 3 2 16 299 9 11 88 439
23.10. 11:25 РПЕ 520 52 25 24 18 66 55 23 24 8 27,5 200 522,5
13:00 Прив.домаћ 200 41 57 4 83 17 202
17:00 Видеотека 340 233 36 72 341
19:40 ПСУ+ППО 320 11 3 2 15 224 2 1 6 57 321
24.10. 13:05 РСУ 800 62 33 23 28 60 170 98 32 16 42 239 803
18:00 ПСУ+ППО 300 4,5 1 1 21 183,5 39 47 297
26.10. 13:30 РПО 480 41 16,5 11 14 29 87 38 17 4 82,5 149 489
19:50 ПСУ+ППО 660 20 3,5 4 1 58 550 12 16,5 109 665
27.10. 13:40 РУТ 1120 82 26,5 16,5 71 87,5 193,5 59 56 15 149,5 360,5 1117
19:00 ПСУ+ППО 360 2 6 22,5 245 29,5 61,5 366,5
28.10. 9:00 Зел пијаца 300 282,5 17,5 300
56
13:50 РСР 1260 87 40,5 48 69 55 276 202 65 29 82 313,5 1267
18:45 ПСУ+ППО 400 1 2 1 2 35,5 292 7 63 403,5
29.10. 13:50 РЧЕ 640 63 36 12 24 89 141 40 23,5 6 25 189 648,5
18:55 ПСУ+ППО 320 1 0,5 9 246 2 14 50,5 323
30.10. 14:00 РПЕ 740 50 30,5 35 57 34 199,5 42 21 12 33 228 742
19:15 ПСУ+ППО 360 4 2 4 22 241 17 69 359
31.10. 13:45 РСУ 820 51 36,5 26 37 79 127,5 95 40 14 80 236 822
18:00 ПСУ+ППО 340 2 0,5 11 6 271,5 2 10,5 40,5 344
0
Збир у кг. 34500 1721 908,5 675 1541,5 2253 13021,5 2275,5 796,5 435,5 2147 9059 34725
Нето Пет НО Пет ОБ Јогурт Т Пласт Фолије Картон Новине Тет.пак Метал Стакло Некор Примедба
УКУПНО: 34500 1721 908,5 675 1541,5 2253 13021,5 2275,5 796,5 435,5 2147 9059 34725
фактурисано: 1721 908,5 2253 13021,5 2275,5
% 4,956084 2,616271 1,94384 4,439165 6,48812 37,4989 6,552916 2,29374 1,2541 6,18287 26,0878 100,3139
амбалажно: 1721 908,5 675 513,3195 2253 13021,5 796,5 1073,5 20962,32
57
58
Прилог 5. Агенда едукативног семинара за ученике основних и средњих школа
АГЕНДА СЕМИНАРА
Пројекат: Развој примарне селекције отпада на територији Града Чачка

Носилац пројекта: Град Чачак
Једна од пројектних активности а у оквиру едукације становништва за управљање
отпадом је и вршњачка едукација, као модел масовне едукације младих а преко њих и
осталог становништва града.
Назив семинара: Вршњачка едукација као модел ширења позитивних искустава у
управљању отпадом.
Главни циљ семинара: Промовисање и ширење позитивних искустава вршњачке
едукације у области управљања отпадом.
Специфични циљеви семинара:
Покретање програма у управљању отпадом кроз вршњачку едукацију, преко школа као
главних актера у едукацији становништва.
Ширење позитивних искустава у селекцији отпада на целокупну територију града Чачка.
Стварање позитивних навика у вези са селекционисањем отпада међу становницима
на територији града.
Проширивање знања свих учесника о разним аспектима у управљању отпадом.
Програм семинара:
Семинар је састављен из две тематске јединице: упознавање младих са проблемом
отпада на локалном нивоу, одабраним моделом управљања отпадом и практична
обука полазника за вршњачку едукацију као и усвајање модела селекције отпада на
територији града Чачка.
Број учесника: 20
Руководилац семинара: Живадинка Ј.Милићевић, Анета Петровић.
Први дан:
Радна тема - управљање отпадом на територији града Чачка и значај едукације
за развијање теме.
Прва сесија - упознавање са процесима завршне селекције и компостирања
отпада
800 Пријављивање учесника и полазак за Рошце
900 - 930 Смештај учесника семинара
930 – 1030 Доручак
1030 – 1045 „Отпад еколошки проблем бр. 1“
1045 – 1130 Радионица: „Амбалажа шарена лажа“
1130 – 1200 Пауза и освежење
1200 – 1230 „Фазе селекције и морфологија комуналног чврстог отпада“
1230 - 1400 Спортске активности
1400 - 1500 Ручак
1500 - 1800 Излет на врх Каблара уз успутна задржавања и уз коментарисање

стања биодиверзитета.
59
1800 Повратак у камп
1800 – 1900 Радионица: „Селектуј и заради“
1900 - 2000 Вечера
Други дан:
Тема семинара: Обука едукатора за промоцију селекције
Прва сесија - рад у форуму: улога школа у едукацији становништва за
управљање отпадом
0900 - 0930 Доручак
0930 - 1000 „Едукација у служби промена навика становништва“
1000 – 1045 Радионица: „Креирај плакат“
1045 – 1115 „Вршњачка едукација као модел ширења знања и вештина“
1115 – 1200 Радионица: „Симулација ситуације: ја као едукатор“
1200 - 1230 Пауза за освежење
1230 – 1300 „Отпад и одрживи развој“
1300 - 1400 Пауза за ручак
1400 – 1500 Квиз: „Ко зна зна“
1500 – 1515 Евалуација
1515 - 1600 Затварање семинара, подела пропагандног материјала, паковање.
1600 Повратак у Чачак
60
Прилог 6. Анализа улазног теста
АНАЛИЗА УЛАЗНОГ ТЕСТА
Улазни тест, за који је рађена анлиза, попуњавали су ученици основних и

средњих школа, који су учествовали на едукативним радионицама у периоду од 17. 04.
до 06. 06. 2010. године. Укупно је било 113 испитаника, узраста од 11 – 18 година.
Интересантан је податак да чак, 93% испитаника сматра да је отпад веома
велики проблем и да је њих 89%, упознато или им је познато да се у нашем граду врши
селекција отпада. С обзиром, на генерално, добру информисаност полазника
радионица, што се види из анализе овог теста, програм који је представљен у оквиру
предавања, је релативно лако усвојен.
Комплетна анализа је дата у табели.
ПИТАЊЕ ОДГОВОР БР. %

1. Проблем отпада је: а) веома велики проблем
105 93
б) осредњи проблем
8 7
ц) мали проблем
0
д) никакав проблем 0
- неодговорених 0
2. У неким деловима а) никад нисам чуо
нашег града врши се 10 9
селекција отпада: б) звучи ми познато
51 45
в)упознат сам са овом
50 44
информацијом
3. Своју улогу у а) веома велику 41 36
селекцији отпада б) осредњу 57 50
видим као: ц) малу 13 12
д) никакву 0
4. Да ли живите на а) Да
делу територије на 50 44
којој је успостављена
б) Не
примарна селекција 58 51
комуналног чврстог
отпада: - неодговорених 5
5. Ко је, по вама, а) Град Чачак 43 38
задужен за решавањe б) ЈКП "Комуналац" Чачак 79 70
проблема комуналног в) Грађани 79 70
чврстог отпада г) Држава 33 29
(заокружити један или
више одговора):
д) Неко други 0
- неодговорених
61
Прилог 7. Анализа евалуационог упитника
АНАЛИЗА ЕВАЛУАЦИОНОГ УПИТНИКА
Анализа евалуационог упитника је показала да су полазници семинара у великом

проценту задовољни реализованим семинаром.
да не делимично
Да ли Вам се допала едукативна
108 95,6% 0 0% 5 4,4%
радионица?
Да ли бисте препоручили другима да
110 97,4% 0 0% 3 2,7%
учествују на радионицама?
Да ли мислите да је Ваша група добро
85 75,2% 2 1,8% 26 23%
функционисала у тиму?
Да ли сте уживали учествујући на овим
101 89,4% 2 1,8% 10 9%
радионицама?
Практични примери су ми помогли да
90 79,7% 1 0,9% 22 19,5%
разумем теме у потпуности:
Материјал коришћен на радионици је био
100 88,5% 1 0,9% 12 10,6%
одговарајући:
Предавања су ми била у потпуности
92 81,4% 1 0,9% 20 18%
разумљива:
Радионица је имала добар баланс између
106 93,8% 1 0,9% 6 5,3%
теоријског и практичног дела:
Квалитет предавача:
Током радионица свима је било омогућено
106 93,8% 0 0% 7 6,2%
да изразе своје мишљење:
Предавачи су остварили добру узајамну
108 95,6% 0 0% 5 4,4%
комуникацију са учесницима:
Предавачи су ми помогли да увидим
110 97,4% 0 0% 3 2,7%
колико је селекција отпада битна за грaд:
Предавачи су показали стручност и
111 98,2% 0 0% 2 1,8%
искуство у вези са темом радионице:
Предавачи су подстицали активно учешће
101 89,4% 1 0,9% 11 9,74%
у групи:
Организација тренинга:
Локација одржавања радионице и
91 80,5% 0 0% 22 19,5%
просторије су одговарајуће:
Друштвени програм је био занимљив: 102 90,3% 0 0% 11 9,7%
Општи утисци о организацији тренинга су
107 94,7% 1 0,9% 5 4,4%
добри:
62
Прилог 8. Обавештење за грађане
ПОШТОВАНИ,
ПОТРЕБНА НАМ ЈЕ ВАША ПОМОЋ ДА СТАВИМО АМБАЛАЖУ У

РЕЦИКЛАЖУ!
При разврставању отпада вашу пажњу усмерите на такозвани суви отпад, за
чије се одлагање користи кеса, запремине 100 литара..
У кесе се одлаже:
• ПАПИР – КАРТОН
• ПЛАСТИКА
• СТАКЛО
• МЕТАЛ
• ФЛАШЕ
• ТЕТРАПАК
• ЛИМЕНКЕ
• КЕСЕ
• (сав отпад изузев отпадака од хране и других материјала склоних
труљењу, односно отпад који се не може разградити процесима
биоразградње)
Молимо Вас да се приликом одлагања отпада придржавате следећих

упутстава:
• запремину ПЕТ и друге амбалаже смањите сабијањем

• испразните, али не перете, флаше које одлажете
• ако користите мање кесе за одлагање отпада, немојте их везивати јер
тиме стварате проблеме у наредној фази селекције отпада
• такозвани мокри отпад, кога чине материје склоне труљењу (отпатци од
хране, хигијенски улошци, пелене и тд.), држите одвојено од сувог отпада
Циљ је искоришћење секундарних сировина чиме се смањује количина

отпада која се одлаже на депонију, па се поред новца штеди и електрична
енергија, као и природни ресурси наше планете.
УСПЕХ АКЦИЈЕ ПРЕВАСХОДНО ЗАВИСИ ОД АКТИВНОГ УЧЕШЋА СВИХ

НАС!
СЕЛЕКТУЈ ЂУБРЕ ДО КРАЈА!!!
Млади волонтери града Чачка
63
Прилог 9. Анализа анкете
АНАЛИЗА АНКЕТЕ
Анкета је спроведена, 04. и 05. 06. 2010. у оквиру једног од едукативних

семинара, који је одржан за време акције „ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ СРБИЈЕ“ у
оквиру програма „ОЧИСТИМО СРБИЈУ 2010“.
Анкетари су били ученици који су похађали едукативне радионице, а
анкетирано је укупно 159 грађана Чачка, различитих узрасних доба и
образовних профила.
Табела бр.1
ПОЛ УЗРАСТ (год) ОБРАЗОВНИ НИВО

до
М Ж 25 -50 > 50 ОШ СШ ВШ ВВШ
25
44 115 59 73 27 43 57 22 37
Анализа је показала да је 70%, становника нашег града свесно да је

управљање комуналним чврстим отпадом веома велики проблем. Па је сходно
овоме, 72% грађана спремно да своје домаћинство укључи у процес примарне
селекције отпада. Остали резултати анализе дати су у табели бр.2.
Табела бр. 2.
64
ПИТАЊЕ ОДГОВОР БР. %
1. Проблем селекције, а) Веома велики
одвожења и одлагања проблем
111 70
комуналног чврстог
отпада је: б) Осредњи проблем 27 17
в) Мали проблем 7 4
г) Никакав проблем 14 9
2. Ко је, по вама,
задужен за решавањe а) Град Чачак 38 24
проблема комуналног
чврстог отпада б) ЈКП "Комуналац"
(заокружити један или Чачак
40 25
више одговора):
в) Секопак 1 <1
г) Грађани 51 32
д) Држава 20 13
ђ) Неко други 9 5
3. У неким деловима
нашег града врши се а) Никада нисам чуо 34 22
селекција отпада:
б) Звучи ми познато 40 25
в) Упознат сам са овом

информацијом
85 53
4. Своју улогу у
селекцији отпада видим а) Веома велику 93 58
као:
б) Осредњу 41 25
в) Малу 17 11
г) Никакву 8 5
5. Спреман сам да моје

домаћинство укључим у а) Потпуно сам спреман 115 72
акцију примарне
селекције отпада
б) Осредње сам спреман 27 17
(издвајање из отпада
пластике, папира,
алуминијума, гвожђа...): в) Мало сам спреман 8 5
г) Уопште нисам спреман 9 6
65

PRAKTIKUM

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

PRAKTIKUM

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PRAKTIKUM

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРАКТИКУМ: „РАЗВOЈ ПРИМАРНЕ

СЕЛЕКЦИЈЕ ОТПАДА НА ТЕРИТОРИЈИ

ЧАЧАК, 2010 година

РАЗВОЈ ПРИМАРНЕ СЕЛЕКЦИЈЕ ОТПАДА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЧАЧКА

„Развој примарне селекције отпада на територији Града Чачка“

Програм финансира Влада Швајцарске преко Швајцарске агенције за развој и

Програм спроводe: МСП консалтинг д.о.о.

Група аутора: Јасминка Милошевић

Технички рецензент: Радојица Гавриловић

Издавач: Град Чачак

Штампа: штампарија ''СЛОВО''

Тираж: 500 КОМ

Сви подаци наведени у приручнику су синтеза вишегодишњих директних теренских и

Важно је напоменути да су Чачак и ЈКП „Комуналац“ једни од пионира увођења и

Бројне анализе су показале да је један од највећих еколошких проблема у Србији

2.1. Међународна регулатива

Најзначајније међународне конвенције из области управљања отпадом, потврђене од

Базелска конвенција о контроли прекограничног кретања опасног отпада и његовог

• права грађана на доступност информацијама

2.2. ЕУ законодавство потврђено од стране СРЈ 1999. год., као и од

Најважније директиве Европског савета у вези комуналног отпада су:

• Директива Савета 2008/98/ЕC о отпаду која замењује и допуњује Оквирну

Списак осталих директива налази се у прилогу 2.1. на крају приручника.

Директива 2008/98 ослања се на претходне две директиве 75/442/ЕЕC и

Директива 2006/12/ЕС Европског парламента успоставља законодавни оквир за

Директива Савета 99/31/ЕС о депонијама отпада

Директива 1999/31/ЕС о депонијама отпада забрањује на територији ЕУ депоновање

Директива Савета 94/62/ЕС о амбалажи и амбалажном отпаду допуњена

Директива имплементира стратегију ЕУ о отпаду од амбалаже и има за циљ да

Директива Савета 2000/76/ЕС о спаљивању отпада

2.3. Национални прописи и институционални оквир

Процес приближавања Европској Унији садржи три кључна елемента:

Агенција за заштиту животне средине

Надлежни орган јединице

Слика 2.1. Институционални оквир у области управљања отпадом у Републици

Национална стратегија управљања отпадом, са програмом приближавања ЕУ,

Основни принципи управљања отпадом су: одрживи развој, регионални приступ у

Краткорочни циљеви (2010 - 2014)

– Ускладити националне прописе из области управљања отпадом са

– Увести селективно сакупљање и третман опасног отпада из домаћинстава и

Циљеви који се новим законским прописима у области управљања отпадом желе

Управљање отпадом заснива се на следећим начелима:

1) Начело избора најоптималније опције за животну средину

2) Начело близине и регионалног приступа управљању отпадом

3) Начело хијерархије управљања отпадом

5) Начело „загађивач плаћа”

Закон обезбеђује и ствара услове за:

• управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и

Овим законом уређују се:

• врсте и класификација отпада;

Технички аспекти Закона о управљању отпадом:

Остали аспекти Закона о управљању отпадом:

Врсте планских докумената за управљање отпадом:

Планска документа која имају најдиректнији утицај на организовање

Регионални план управљања отпадом:

Локални план управљања отпадом:

Локална самоуправа доноси и спроводи локални план управљања отпадом, уређује и

Град је орган надлежан за издавање дозволе за сакупљање, транспорт, складиштење,

Захтеве за издавање дозволе подносе оператери постројења за складиштење,