Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

НАВОЈНИ СПОЈЕВИ

Навојни спојеви су раздвојиви спојеви формирани посредством навоја. Њихова основна карактеристика јесте лако
формирање споја и лако раздвајање споја, а да се при томе не оштете ни навојни спој ни спојени делови. Подела
навојних спојева приказана је на Сл.5.2.

Слика 5.2. Подела навојних спојева

5.2.1. Врсте навојних спојева

Непосредни навојни спојеви остварују се без посредника између спојених делова ако се директно на
спојеним деловима формира навој.
Посредни навојни спојеви остварују се помоћу посредника, посебним машинским елементима вијцима∗
(завртњевима). Спојеви остварени вијцима, вијчани спојеви, су најраспрострањенији вид спајања код машиских
конструкција.

5.2.2. Завојница и навој

Основне кинематске и геометријске карактеристике навоја и навојног пара дефинисане су завојницом и

завојним површинама.
Завојница је просторна крива коју описује материјална тачка при сложеном (завојном) кретању,
једноликом кружном око непокретне осе и једноликом транслаторном у правцу осе.
Кружна цилиндрична завојница настаје завојним кретањем материјалне тачке по површини кружног
цилиндра (Сл.5.3). завојница

dx завојна
површина

x
Ph

φx y
dx⋅πϕ
d2

Слика 5.3. Кружна десна цилиндрична завојница Слика 5.4. Завојна површина

∗
Према најновијем договору (стандарду) термини вијак и завртањ имају исти значај.

1
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

Десна завојница настаје када се материјална тачка креће у смеру казаљке на часовнику и при томе се
удаљава од посматрача, посматрано у правцу осе завојнице (Сл.5.3).
Лева завојница настаје када се материјална тачка креће у супротном смеру од казаљке на часовнику и при
томе се удаљава од посматрача, посматрано у правцу осе завојнице.
Завојак је део завојнице који материјална тачка формира при једном пуном обртају.
Ход завојнице Ph је аксијално померање материјалне тачке при формирању завојка (аксијално растојање
између крајњих тачака завојка) (Сл.5.3).
Угао завојнице x на цилиндру пречника dx је оштар угао између тангенте на завојницу и равни управне
на осу завојнице (Сл.5.3).
Завојна површина настаје завојним кретањем праволинијске изводнице око непокретне осе (Сл.5.4).
Зависно од угла под којим праволинијска завојница сече непокретну осу (под углом од 90º или различитим од 90º)
могу се формирати завојне површине различитог облика. Свака тачка праволинијске изводнице при завојном
кретању око непокретне осе, описује завојницу (Сл.5.4).
Навој је геометријско тело дефинисано завојним кретањем геометријске слике у облику трапеза око
непокретне осе (Сл.5.5 и 5.6).

дно навоја врх дно

бокови навоја
навоја навоја бокови навоја
врх
навоја
жлеб навоја

P
тело навртке
P

d3

d D1
D

Слика 5.5. Спољашњи навој Слика 5.6. Унутрашњи навој

Спољашњи навој - навој завртња је навој формиран на спољашњој цилиндричној површини (Сл.5.5).
Унутрашњи навој - навој навртке је навој формиран на унутрашњој цилиндричној површини (Сл.5.6).
Бокови навоја су завојне површине навоја (Сл.5.5 и 5.6).
Врх навоја је површина која ограничава навој по висини и спаја два суседна бока навоја (Сл.5.5 и 5.6).
Дно навоја (подножје) је површина која ограничава навој по дубини и спаја два суседна бока навоја
(Сл.5.5 и 5.6).
Десни навој је навој чије су завојне површине формиране од десних завојница (Сл.5.5).
Леви навој је навој чије су завојне површине формиране од левих завојница (Сл.5.6).
Пречник језгра спољашњег навоја d3 је пречник малог цилиндра који пролази кроз дно спољашњег
навоја (Сл.5.5).
Називни пречник спољашљег навоја d је пречник великог цилиндра који пролази кроз врх спољашњег
навоја (Сл.5.5).
Пречник унутрашњег навоја D1 је пречник малог цилиндра који пролази кроз врх унутрашњег навоја
(Сл.5.6).
Називни пречник унутрашњег навоја D је пречник великог цилиндра који пролази кроз дно унутрашњег
навоја.
Прoфил навоја је профил добијен пресецањем навоја аксијалном равни.
Теоријски профил навоја има облик троугла (Сл.5.7).

2
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

α средња
линија

Слика 5.7. Теоријски и називни профил навоја Слика 5.8. Стварни профил навоја

Теоријска дубина навоја H је висина теоријског профила навоја мерено у правцу нормале на осу навоја
(Сл.5.7).
Угао профила навоја је угао између бочних линија профила навоја (Сл.5.7).
Називни (основни) профил настаје корекцијом теоријског профила скидањем оштрих темена на врху
навоја и у подножју навоја (Сл.5.7).
Стварни профил навоја настаје корекцијом називног профила заобљавањем подножја навоја (Сл.5.8).

Средњи пречници навоја d2 и D2 јесу пречници средњег цилиндра спољашњег и унутрашњег навоја који
пролазе кроз средину теоријске дубине навоја.
Жлеб навоја је празни простор између два суседна бока навоја (Сл.5.5).
Средња линија профила навоја је линија на којој су дебљина навоја и ширина навојног жлеба међусобно
једнаке (Сл.5.8).
Угао нагиба навоја ϕ је угао завојнице на средњем цилиндру пречника d2 односно d2 и D2.
Из правоуглог троугла датог на Сл.5.3 следи да је:
Ph P
tgϕ = = h .
d 2π D 2π
Корак навоја P је аксијално растојање између паралелних бокова суседних профила навоја.
Функционална веза између хода навоја Ph и корака P може се написати у облику:
Ph = nP ,
где је:
n = 1,2,3... број почетака навоја,
n = 1 - навој је једноструки,
n = 2 - навој је двоструки,
n = 3 - навој је троструки,
Навојни пар је спој једног спољашњег и једног унутрашњег навоја (Сл.5.9), који имају исти смер навоја,
исти теоријски профил, исти називни пречник (d = D) и средњи пречник (d2 = D2).

ln
α = 60o
H/8

Навртка
ac

H1

H
ac

Вијак
H/6

H/4

d3
d2
d

P
D2
D1
D

Слика 5.9. Навојни пар (спој)

3
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

Дубина ношења навојног пара H1 је пројекција линије додира спрегнутих профила навоја на раван
управну на осу навоја, (Сл.5.9):
d 2 − D1
H1 = .
2
Дужина ношења навојног споја је аксијално растојање између крајњих тачака додира спољашњег и
унутрашњег навоја:
l n = Pz n ,
где је:
zn - број навојака на дужини ношења навојног спојa.

5.2.3. Врсте навоја и обележавање

Према облику профила навоја разликују се: метрички, трапезни, коси, витвортов и обли навој.

Метрички навој

Опште карактеристике. Теоријски профил метричког навоја има облик једнакостраничног троугла са
углом профила навоја 60 . Основни (називни) профил има облик једнакокраког трапеза (Сл.5.10) добијен
корекцијом (скраћењем) врхова троугла теоријског профила.
Карактеристичне величине навојног споја метричног навоја приказане су на Сл.5.10.

Навртка H/8
H/2

o
60
H1
H

o
60
h3
H/2

Вијак
H/4

H/6

R
P
d2
d3

d
D2
D1
D

Слика 5.10. Метрички навој

Подела метричког навоја извршена је према величини корака у односу на називни пречник навоја – на
метрички навој ситног корака и метрички навој крупног корака (груби навој) (Сл.5.11).

P P
d

Навој крупног корака

Слика 5.11. Метрички навој: а) крупног и б) ситног корака

Подаци о основним геометријским величинама метричког навоја крупног корака дати су у Табл.5.1, а за
навој ситног корака у Табл.5.2.

4
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

Таблица 5.1. Основне мере метричког навоја крупног корака

Називни пречник Средњи Дубина Пречник Површина
d, mm Корак пресека Угао
пречник ношења језгра
Степен P језгра нагиба
d2; D2 H1 d3
приоритета mm A3 φº
mm mm mm
I II mm2
4,5 0,75 4,013 0,406 3,580 10,1 3,40
5 0,80 4,480 0,433 4,019 12,7 3,26
6 1,00 5,350 0,541 4,773 17,9 3,42
8 1,25 7,188 0,677 6,466 32,8 3,18
10 1,50 9,026 0,812 8,160 52,3 3,03
12 1,75 10,863 0,947 9,853 76,2 2,94
14 2,00 12,701 1,083 11,546 104 2,87
16 2,00 14,701 1,083 13,546 144 2,48
18 2,5 16,376 1,353 14,933 175 2,80
20 2,5 18,386 1,353 16,933 225 2,48
22 2,5 20,376 1,353 18,933 282 2,24
24 3,0 22,051 1,624 20,320 324 2,48

Таблица 5.2. Основне мере метричког навоја ситног корака

Навој Средњи Пречник Површина Угао
М dxP пречник језгра пресека језгра нагиба
mm d2 d3 A3 навоја
mm mm mm φº
M8x1 7,35 6,773 36,0 2,48
M 12 x 1 11,35 15,773 91,1 1,61
M 16 x 1 15,35 14,773 171,4 1,19
M 20 x 1 19,35 18,773 276,8 0,942
M 10 x 1,25 9,188 8,466 56,3 2,48
M 12 x 1,25 11,188 10,466 86,0 2,04
M 16 x 1,5 15,026 14,16 157,5 1,82
M 20 x 1,5 19,026 18,16 259,0 1,44
M 24 x 1,5 23,026 22,16 385,7 1,19

Толеранција. Да би навојни спој исправно функционисао потребно је прописати толеранције мера и

облика навоја у циљу обезбеђења:
¾ правилног спрезања спољашњег и унутрашњег навоја,
¾ заменљивости спрегнутих делова,
¾ равномерног ангажовања навојака навојног споја у преношењу спољашњег оптерећења.
Геометријске величине навоја чија одступања највише утичу на исправно функционисање навојног споја су:
¾ средњи пречник навоја,
¾ називни пречник,
¾ мали пречник навоја,
¾ корак навоја и
¾ угао профила навоја.
Препоручени квалитети толеранција и толеранцијска поља за пречнике спољашњег и унутрашњег
метричког навоја приказани су у Табл.5.3.

Таблица 5.3. Препоручени квалитети толеранција пречника метричког навоја

Пречник навоја Квалитет толеранције Толеранцијско поље
d 4; 6; 8 e; f; g; h
d2 3; 4; 5; 6; 7; 8; 9
D2 4; 5; 6; 7; 8
G; H
D 4; 5; 6; 7; 8;

5
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

Правилно спрезање навојака навојног споја зависи од дужине ношења навојног споја (ln). Код великих
дужина ношења навојног споја, због нагомилавања одступања корака, може се нарушити исправно спрезање
навојака. У погледу дужине ношења навојног споја навојни спојеви могу бити:
¾ кратки (S),
¾ нормални (N) и
¾ дугачки (L).
Зависно од области примене и жељене тачности израде, толеранције навоја разврстане су у три степена
квалитета:
¾ фини квалитет (А) – за прецизне навоје и кратке дужине ношења навојних спојева у којих је величина
зазора у навојцима навојног споја у уским границама;
¾ средњи квалитет (В) – за општу употребу и нормалне дужине ношења навојних спојева;
¾ груби квалитет (С) – за навојне спојеве са великим зазором (лабавим налегањем) и/или великим
дужинама ношења навојног споја.

Означавање: ознака метричког навоја састоји се од бројчаних и словних симбола. На основу ознаке
метричког навоја потребно је идентификовати:
¾ називни пречник навоја,
¾ корак навоја (да ли је метрички навој крупног или ситног корака),
¾ смер завојнице навоја,
¾ број почетака навоја и
¾ квалитет толеранције и толеранцијско поље за навојни пречник (d) и средњи пречник (d2) код
спољашњег навоја, а код унутрашњег навоја за средњи (D2) и мали пречник навоја (D1).

Пример 1:
М10 - 7g 6g
Једноструки спољашњи метрички навој крупног корака, називног пречника 10 mm; квалитет толеранције за
средњи пречник је 7, а за називни пречник је 6; толеранцијско поље за оба пречника је g; дужина ношења навојног
споја је нормална, а навој има десни смер завојнице.

Пример 2:
М10 x 1.25 - 6f - L – LH
Једноструки спољашњи метрички навој ситног корака (P = 1,25 mm), називног пречника (d = 10 mm);
квалитет толеранција и толеранцијско поље за средњи и називни пречник је 6 f; дужина ношења навојног споја је
дугачка, а смер завојнице леви.

Област примене: метрички навој највише се примењује за непокретне посредне навојне спојеве (вијчане –
завртањске везе). Метрички навој крупног корака примењује се за називне пречнике до 64 m.
Метрички навој ситног корака примењује се за називне пречнике изнад 64 mm. Због мале дубине ношења
навојног споја погодан је за делове танких зидова. Мале вредности корака омогућавају примену у области повећане
сигурности против лабављења - самоодвртања навојног споја.

Трапезни навој

Опште карактеристике. Теоријски профил трапезог навоја има облик једнакокраког троугла са углом
профила навоја од 30 . Значајним скраћењем врхова троугла теоријског профила добија се основни - називни
профил у облику једнакокраког трапеза (Сл.5.13). Стварни профил трапезног навоја у дну навојног жлеба има
заобљење. Навојни спој трапезног навоја приказан је на Сл.5.13.

P
o Навртка
30
R1
ac
H1
h3

H4

R2
D2= d2
ac

Вијак
Слика 5.13. Трапезни навојни пар (спој)
D4
D1
d3
d2
d

6
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

Подела трапезног навоја извршена је, према величини корака у односу на називни пречник навоја, на
трапезни навој нормалног, ситног и крупног корака.

Означавање: Ознака трапезног навоја састоји се од бројних и словних симбола. Структура ознаке
трапезног навоја може се приказати у облику:

Тr ×
смер завојнице (за леви навој LH, а за десни смер ознака се изоставља)
корак навоја
ход навоја (код вишеструког навоја)
називни пречник навоја
ознака за трапезни навој

Области примене: трапезни навој највише се примењује за покретне навојне спојеве - навојне преноснике,
због смањеног отпора трења у навојцима навојног споја. Могу се применити и за вијчане везе које раде у условима
честог спајања и раздвајања и за јако оптерећење вијчане везе.

Коси навој

Опште карактеристике. Теоријски профил косог навоја је несиметричан и има облик правоуглог троугла
са углом профила навоја од 30o. Корекцијом теоријског профила добија се називни профил који има облик трапеза
са бочним угловима профила навоја од 30o и 3o (Сл.5.14). Стварни профил унутрашњег косог навоја одговара
називном профилу. Код спољашњег навоја стварни профил у дну навојног жљеба има заобљење. Бокови са бочним
углом профила од 3o су радни и они учествују у преношењу оптерећења. Између бокова са бочним углом профила
од 30o постоји зазор од 0,2 mm.
Подела косог навоја извршена је, према величини корака у односу на називни пречник навоја, на коси навој
нормалног, ситног и крупног корака. Вредности називног пречника и корака одговарају вредностима трапезног
навоја, које су дате у Табл.5.6.

P Навртка
o
3 α=30
m
i

min 0,2
h3

H
H

R e
i1

Вијак
d2=D2
d=D

D1
d3

Слика 5.14. Коси навој

Означавање: ознака косог навоја састоји се од бројчаних и словних симбола. Структура ознаке косог
навоја може се приказати у облику:

7
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

S ×
смер завојнице (за леви навој LH, а за десни смер ознака се изоставља)
корак навоја (уписати слово Р и бројну вредност код вишеструког
навоја, а код једноструког само бројну вредност)
ход навоја (код вишеструког навоја)
називни пречник навоја (уписати бројну вредност)
ознака за коси навој

Област примене: Коси навој се примењује за покретни навојни спој изложен великом радном оптерећењу
које делује само у једном смеру.

Витвортов цевни навој

Опште карактеристике. - Теоријски профил има облик једнакокраког троугла, са углом профила навоја од
55 . Подножје и врх стварног профила спољашњег и унутрашњег навоја су заобљени. Њихове контуре су у
непосредном додиру, а стварни профили спољашљег и унутрашњег навоја се поклапају. Услед тога елиминисан је
темени зазор у навојном споју (Сл.5.14). Тиме је постигнута херметичност споја. Вредности називног пречника дају
се у цолима, а остале мере су у милимерима. Корак навоја одрећује се на основу броја корака (z) на дужини једног
цола∗ (1” = 25.401 mm ) P = 1”/z.
P
Навртка
H/6

o
α=35
H1
H

Вијак
H/6

d2=D2
d3=D3

Слика 5.15. Витвортов навој

Означавање: структура ознаке Витортовог цевног навоја може се приказати у облику

R
смер завојнице (за леви навој LH, а за десни смер ознака се изоставља)
ход навоја (код вишеструког навоја)

називни пречник навоја изражен у цолима је унутрашњи пречник цеви

ознака за Витвортов цевни навој

Пример: R 1”

Витвортов десни цевни навој формиран на спољашњој површини цеви унутрашњег пречника 1”.
Област примене: Витвортов цевни навој је потиснут из опште примене за непокретне навојне спојеве.
Задржан је само у области спајања цеви за водовод, канализацију и централно грејање.

∗
цол – јединица за дужину, означава се са "; 1 цол представља дужину од 25,401 mm

8
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

5.2.4. Облици вијака, навртки и подложних плочица

Основне делове једног вијчаног (завртањског) споја чине вијак, навртка, подложне плочице и делови који
се спајају (Сл.5.17а). Вијчани спој може бити остварен и без навртке ако се у једном од спојених делова формира
унутрашњи навој (Сл.5.17б). Такође, ако не постоји потреба за осигурањем навртке или вијка од одвртања, може се
изоставити и подложна плочица. Вијци и навртке су спрегнути посредством навоја. Они заједнички спајају делове.
Вијак споља, а навртка изнутра, снабдевени су навојем. Профили ових навоја су исти.

глава вијка

стабло вијка
навојни део
вијка
завршетак
вијка
а) б) в)

Слика 5.17. Завртањски спој (а и б) и в) основни делови завртња

Облици и димензије вијака

Облици и димензије вијака су стандардизовани. Основни делови вијка су глава и стабло (Сл.5.17в). Главом
се вијак ослања на делове који се спајају. Прелаз између главе и стабла вијка изводи се у благој форми, да би се
смањио утицај концентрације напона.
Стабло вијка састоји се од навојног дела и ненавојног дела (врата). Прелаз између ненавојног и навојног
дела вијка изводи се у различитим облицима (Сл.5.18).

Слика 5.18. Облици вијака у погледу прелаза навојног у ненавојни део

На техничкој документацији, навој и навојни спој приказују се упрошћено. Верним приказивањем навоја
цртеж би изгубио на јасноћи, а цртање навоја би захтевало много времена. Код спољашњег навоја велики цилиндар
навоја (навојног пречника d) приказује се пуном линијом, а мали цилиндар навоја (пречник језгра навоја d3),
приказује се танком линијом (Сл.5.18 и 5.19). Да би се навој при изради правилно нарезао, а при монтажи правилно
формирао навојни спој, почетак навоја се обликује у виду заобљења или конуса (Сл.5.19). Крај - завршетак навоја
приказује се пуном линијом (Сл.5.18)
Зависно од намене и радних услова разређен је велики број вијака различитог конструкционог облика.
Карактеристичне димензије за различите конструкционе облике стандарних вијака приказане су у Табл.5.9-5.13.

Израда вијака

Вијци се израђују од профилисаних полуфабриката шестоугаоног, квадратног или кружног попречног

пресека. Њихова израда може бити ручна (за мале серије и мале називне пречнике) помоћу нарезница и
машинским поступком скидања струготине и поступком ваљања. При изради вијака поступком скидања
струготине губи се континуитет влакана материјала на прелазу главе и стабле вијка и у навојцима навојног споја.
Формирање главе вијка деформисањем материјала и навојног дела поступком ваљања задржава се континуитет
влакана на местима промене попречног пресека (Сл.5.21). Тиме се знатно повећава чврстоћа вијка - способност

9
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

супростављању разарању. За фини квалитет израде навоја (класа А) неопходно је после обраде скидањем струготин
применити поступак брушења навоја.

Слика 5.21. Фазе у изради вијака поступком деформисања материјала

Означавање вијака

Структура ознаке вијка може се приказати у следећем облику:

JUS ISO – –

класа чврстоће
ознака навоја

број стандарда

ако је узет ISO стандард

назив навртке

Пример:
¾ вијак са шестостраном главом JUS ISO 4014 - М16 x 90 - 8.8,
¾ вијак са упуштеном главом JUS M.B1.134 - M16 x 35 - 5.6.

Облици и димензије навртки

Навртке су стандарни машински делови помоћу којих се вијчани спој притеже у циљу постизања
одговарајуће силе (силе притезања) дуж осе вијка и осигурава од лабављења и раздвајања навојног споја.
Спољашњи облик навртке одговара облику кључа (алата) помоћу којег се формира и притеже вијчани спој.
Конструкциони облици стандардних навртки приказани су на Сл.5.22а,б,в,г,д:
шестостране навртке (а),
крунасте навртке (б),
самоосигуравајућа шестострана навртка (в),
затворене (капасте) навртке (г),
четворострана навртка (д)

Слика 5.22. Конструкциони облици стандардних навртки

10
 Машински факултет Универзитета у Београду/ Машински елементи 1/ Предавање 8

Облици и димензије подложних плочица

Подложне плочице су стандардни машински делови који се постављају измећу навртке и подлоге (површине
делова који се спајају) и главе вијка и подлоге у циљу:
¾ спречавања лабављења и раздвајања навојног споја,
¾ спречавања оштећења у виду хабања и пластичних деформација подлоге и
¾ спречавања савијања тела вијка (косе и кугласте подложне плочице).

Разни конструкциони облици стандардних плочица приказани су на Сл.5.23:

равна (а), коса (б),
кугласта (в), еластичне (г),
зупчасте (д) и лепезасте (ђ).

Слика 5.23. Конструкциони облици стандардних подложних плочица

11