     19. maj 2019. Tražite...

  pretplata  izdavaštvo  specijalni dodaci

 NOVO Politika Dijalog Društvo Ekonomija Svet Sport Kultura Scena Život Auto IT Ljudi Beograd Čitaoci BBC Dodatak Nedelja

Početna » Život » Neverbalna komunikacija i govor tela

Život

Neverbalna komunikacija i govor

tela
Osnovu međuljudskih odnosa čini komunikacija i sve što se u životu radi
neodvojivo je od nje. Koristi se svakodnevno na različite načine, čak i kroz
ignorisanje koje je, takođe, vid komunikacije.

 0 | Piše: Ivana Paunović | 10. jula 2013. 18.58

današnje kolumne
   
Borka Pavićević
Pasoš ili nitko

Ivan Džidić

Dan k’o dan

Aleksej Kišjuhas
Društvena pismenost

Komunikacija se, međutim, ne vezuje samo za reči, već i za pokret, govor tela, izraz
lica, ton glasa i druge elemente neverbalne komunikacije. Zato, možemo reći da
čovek povremeno govori, ali neprestano saopštava.

Čovek povremeno govori, ali neprestano saopštava.

Facijalna ekspresija

Izrazom lica se postiže bolje razumevanje poruke koja se prenosi. Posmatrač traži
emocije na različitim delovima lica. Strah i tuga se najčešće traže u očima, sreća na
obrazima, iznenađenje na čelu i usnama. Ovi spontani, autentični izrazi emocija,
vidno se razlikuju od onih koji se proizvode svesno, bez osećanja emocije koja se
prikazuje.

Univerzalne facijalne ekspresije

Izrazi lica povezani sa nekim emocijama su biološki univerzalni, urođeni. Pol

Ekman je naveo šest osnovnih univerzalnih emocija: strah, tuga, ljutnja, gađenje,
sreća i iznenađenost. Na ovakav zaključak je došao sprovodeći interesantno
istraživanje sa izolovanim plemenom, koje nije imalo kontakt sa drugim kulturama
i uobičajnim facijalnim ekspresijama. Učesnici su, ipak, prepoznali sve ponuđene
facijalne emocije i sami imali takve. Dakle, svaka od ovih ekspresija se isto iskazuje
na svačijem licu, bez obzira na kulturu i poreklo.

Izrazi lica povezani sa nekim emocijama su biološki univerzalni, urođeni. Šest

osnovnih univerzalnih emocija: strah, tuga, ljutnja, gađenje, sreća i iznenađenost
se isto iskazuje na svačijem licu, bez obzira na kulturu i poreklo.

„Oči kao ogledalo duše“

Vizuelna komunikacija jedna je od najmoćnijih neverbalnih kanala komuniciranja

putem koje se izražavaju i prenose emocije i stavovi.

Istraživanje među studentima Oksfordskog univerziteta pokazalo je da kontakt

očima čini čak od 25% do 75 % interakcije između dvoje ljudi tokom razgovora;
Usmeravanje je duplo veće u toku slušanje nego pričanja, dok je prosečno
zadržavanje pogleda 3 sekunde. Još jedna interesantna činjenica ovog istraživanja
ukazuje da uzajamno gledanje u oči čini 31% trajanja verbalne komunikacije, dok
prosečno traje 1, 20 sekundi.

Trajanje ovog kontakta zavisi i od sagovornika i situacije. Na primer, kod

obmanjivanja ljudi najčešće skreću pogled u levo i izbegavaju da sagovornike
gledaju u oči, međutim, to ne isključuje obmanjivanje; Ukoliko je osoba uverena da
može manipulisati neće imati potrebu da pogled skreće.

Možemo zaključiti da usmeravanje pogleda zavisi od više faktora, na ovaj način

izražava se stav prema osobi u koju je pogled usmeren, ali je i manifestacija
određenih odlika samog pojedinca.

Kontakt očima, takođe može govoriti o odnosu ekstrovertnosti i a lijativnosti.

Osobe koje manje gledaju u svoje sagovornike ocenjuju se kao nedovoljno sigurne u
sebe i ono što pričaju, ocenjuju se kao nervozne, napete, i kao introvertne osobe.

Sa druge strane, osobe koje više gledaju u svoje sagovornike ocenjuju se kao
aktivnije i dominantnije.

Kontakt očima i kulturološke razlike

U razumevanju značaja kontakta očima, pogleda, ne treba zaboraviti i značaj

kulturoloških razlika. Razlike zavise od normi koje vladaju u društvu.

Primera radi, kod Arapa, mnogih naroda Južne Amerike, kao i kod naroda sa juga
Evrope, znatno je više usmeravanja pogleda, što je praćeno i učestalim telesnim
dodirima tokom komunikacije. Kod stanovnika SAD, Japanaca i naroda Severne
Evrope, usmeravanje pogleda se u nekim situacijama smatra nedoličnim, a suviše
zagledanja je uvek neučtivo i znak nametljivosti. U nekim zemljama postoje i norme
o usmeravanju pogleda, pa je kod nekih plemena u Keniji zabranjeno gledati u taštu,
a u Nigeriji u osobe na visokom položaju i sa visokim statusom. U našoj kulturi,
duže ksiranje, posebno nepoznate osobe, smatra se nedoličnim, dok se neučtivim
smatra ako ne gledamo u osobu kojoj se obraćamo.

Udaljenost i stav tela

Opažajući udaljenost između sagovornika možemo prepoznati osećanja i stavove

koje imaju jedni prema drugima. U svakodnevnom životu ljudi koriste četiri zone
udaljenosti.

Intimna zona predstavlja udaljenost do pola metra od našeg tela. Na ovoj udaljenosti
lako možemo dodirnuti sagovornika i oni nas. Koristimo je sa bliskim ljudima
izražavajući ljubav, privrženost, bliskost. Puštanje u naš intimni prostor je znak
poverenja. Sa druge strane, kada neko u naš intimni prostor uđe bez dopuštenja, to
budi osećaj neprijatnosti i ljutnje- osećamo se ugroženo.

Personalna distanca je udaljenost od pola metra do metar. Kontakt u ovoj zoni

udaljenosti je i dalje blizak , ali manje ličan u odnosu na intimnu zonu. U ovoj zoni
se rukujemo, a najčešće je koristimo sa bliskim prijateljima.

Socijalna distancaje udaljenost od 1.2 do 3.2 metra. Koristimo je u svakodnevnim

socijalnim i poslovnim susretima. Bliže od ove udaljenosti (do 2 metra) koriste
poznanici, kolege i prodavac i kupac. Udaljenost iznad dva metra koristi se za
formalne i manje lične situacije, službeni razgovor i sl. Ali, ako želimo ostaviti više
prijateljski utisak, moramo smanjiti tu razliku.

Javna distanca predstavlja udaljenost iznad 3.5 metra. Nešto veću udaljenost od 3.5
metra koristi, na primer, većina učitelja u razredu. Ako je udaljenost značajno veća,
komunikacija postaje gotovo nemoguća. Osoba koja odabere ovu udaljenost, iako je
mogla prići bliže, sasvim sigurno nije zainteresirana za komunikaciju.

Može se zaključiti da svi imaju svoj karakterističan stav tela koji najčešće
zauzimaju. Zato i možemo nekoga prepoznati iz daljine pre nego što mu vidimo lice.
Ono što smo mi na psihičkom planu vidi se i na našem telu.

Neverbalna komunikacija i intervju za posao

Neverbalnom komunikacijom izražavamo poverenje, nervozu, ljutnju, prijateljstvo,

simpatiju i antipatiju kao i druga osećanja i stavove. Ona ima veliki uticaj tokom
intervjua za posao dajući poseban ton procesu selekcije.

Neverbalna komunikacija ima veliki uticaj tokom intervjua za posao dajući

poseban ton procesu selekcije. Voditelji intervjua višim ocenama rangiraju
kandidate koji su pokazali doziranu i tačnu upotrebu neverbalnih znakova kao
što su kontakt očima, otvoren stav tela, osmeh, usmerenost prema voditelju,
lagano klimanje glavom i dr.

Kako pokazuju istraživanja, voditelji intervjua višim ocenama rangiraju kandidate

koji su pokazali doziranu i tačnu upotrebu neverbalnih znakova kao što su kontakt
očima, otvoren stav tela, osmeh, usmerenost prema voditelju, lagano klimanje
glavom i dr.

Pozitivnim bodovima doprinosi optimizam, otvorenost, iskrenost u komunikaciji,

struktuiranost i organizovanost.

Na otvorenost ukazuje eksibilan otvoren stav, otvorene ruke, primicanje bliže

sagovorniku, neprekrštene ruke i noge, osmeh, kontakt očima i klimanje glavom.

Telesna ukočenost, čvrsto prekrštene ruke i noge, pogled u stranu uz minimalan

kontakt, stisnute pesnice i usne, ravan ton glasa, najčešći su znaci odbrambenog
stava.

Nestrpljivost i dosadu prepoznajemo kroz lupkanje prstima, mahanje nogama, telo

usmereno prema izlazu, gledanje na sat i predmete u okolini.

Entuzijazam se neverbalno ogleda u osmehu, široko otvorenim očima, uspravnom

stavu tela i izražajnom i dobro moduliranom tonu glasa.

Nerazumevanjesagovornika lako prepoznajemo kroz naborano čelo, bezizražajan

pogled, podignutu obrvu, usiljeno klimanje glavom, uz nestabilan kontakt očima.

Uticaj na utisak koji se ostavlja ima i paraverbalna komunikacija. Iako se glasom

prvenstveno šalje verbalna poruka, glas služi i kao sredstvo neverbalne
komunikacije. Ton glasa, spuštanje ili podizanje glasa, usporen il ubrzan govor,
naglašavanje pojedinih reči, pauze u govoru i sl. služe za ostvarivanje funkcija
neverbalne komunikacije.

Trema često oblikuje neverbalno ponašanje tokom intervjua. Ignorisanje iste retko
dovodi do rešenja, a ostavlja utisak neprirodnosti i grča. Tremu ne treba ignorisati,
rešenje za njeno prevazilaženje može biti i dobra priprema, odglumiti intervju kod
kuće, vežbanje pred ogledalom.

Pripreme za intervju uglavnom se svode na spremanje razgovora, istraživanje o

kompaniji, razmišljanju o mogućim pitanjima i sl. Verbalna komunikacija, zapravo,
čini svega 7% pažnje sagovornika, što ne isključuje njenu važnost, ali treba imati u
vidu da se ne komunicira samo na ovaj način.

Kako je pomenuto, neverbalnu komunikaciju čini telesni stav, ton glasa, facijalna
ekspresija, telesni odnos sa predmetima iz okoline i dr. Obraćanje pažnje na stav,
kontakt očima, rukovanje i druge elemente neverbalne komunikacije može
značajno doprineti uspehu u procesu selekcije.

Tumačenje neverbalne komunikacije

Zanimanje i upoznavanje sa znakovima neverbalnog komuniciranja može biti od

izuzetne koristi. Međutim, način na koji tumačimo te znakove je presudan za
krajnje razumevanje.

Jedan gest može imati puno različitih značenja. Koje je ispravno zaključujemo
uzimajući u obzir sve propratne signale. Tumače se skupovi gestova, a ne gestovi
pojedinačno.

Jedan gest može imati puno različitih značenja. Koje je ispravno zaključujemo
uzimajući u obzir sve propratne signale. Tumače se skupovi gestova, a ne gestovi
pojedinačno.

Dalje, istraživanja pokazuju da se neverbalnoj poruci veruje čak pet puta više nego
verbalnoj. Ako se verbalno i neverbalno ne podudara, znatno je veća verovatnoća da
će se poverovati neverbalnom „govoru“. Primera radi, ukoliko neko kaže da nas
pažljivo sluša, dok za to vreme gleda u drugom smeru, vrpolji se i sl. pre ćemo
verovati neverbalnim znakovima. Slušanje i posmatranje je od podjednake važnosti.

Istraživanja pokazuju da se neverbalnoj poruci veruje čak pet puta više nego
verbalnoj. Ako se verbalno i neverbalno ne podudara, znatno je veća verovatnoća
da će se poverovati neverbalnom „govoru“.

Tumačenje u skladu sa kontekstom

Često se može čuti da je nešto „izvučeno iz konteksta“, pogledati neki upadljiv

naslov lma ili knjige, a kasnije uvideti da je sadržaj manje senzacionalan u odnosu
na naslov, da je nešto ponovo „izvučeno iz konteksta“.

Na ovaj način možemo posmatrati i neverbalnu komunikaciju. Prekrštene ruke kao

gest ukazuju na zatvorenost i odbrambeni stav, ali i na to da je nekom možda
hladno. Dakle, kako bi se izbegla greška, gestove treba tumačiti na osnovu
konteksta.

Neverbalna komunikacija igra značajnu ulogu u sveobuhvatnoj komunikaciji, dok

ovladavanje ovim znanjima i veštinom tumačenja značajno doprinosi unapređenju
komunikacije.

Autorka je Psiholog-master, OLI Psihološki savetnik

   

Vaše ime i prezime*

Vaš imejl*

Vaš komentar*

* Sva polja su obavezna

pošalji

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Obavesti me na email o novim komentarima na ovaj tekst.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se
vaši komentari obrađuju.

Danas.rs | Dodaci | O nama | Marketing | Pretplata | Edicije PRATITE NAS:

Copyright ©1995 - 2017, dnevni list Danas, Alekse Nenadovića 19-23, Beograd  Facebook  Twitter  Instagram  YouTube